ТРАГАЈУЋИ ЗА ХРИСТОВИМ КРСТОВИМА

Како волим с јесени

да некуда одем

да се некуда вратим

приспео сам у неко село

на обали језерцета

где се сви беху отровали хлебом

а на малом округлом тргу

ограђеном трњем

прекривеног фином прашином

беше дете прутом исписало

јутрос је овде био Христ

СМРТ ОРАХ

живела баба

имала кућицу

испред још и орах

свакога јутра

ја бејах ишао у школу

ошишане

млечне главе

скакућући између

кућице и врта

али

једне ноћи

баба је умрла

дођоше неки лепи људи

(беху лепи као богови)

однеше је

кућицу однеше потом

а касније

пролазећи касније испод

грана од чијег се шума

свест мути

један ме орах зврчи

у мршави потиљак

ја крикнух

баба не гађај се

1980.

Аутор. Бећир Вуковић. (Живи и ради у Подгорици)