Јован Пејчић

Јо­ван Пеј­чић ро­ђен је 1951. го­ди­не у Бо­шња­цу код Ле­сков­ца, Ср­би­ја. Критичар, исто­ри­чар књи­жев­но­сти, есе­јист, антологичар. Предаје Српску поезију и Српску критику двадесетог века на Филозофском факултету у Нишу.

Жи­ви у Бе­о­гра­ду.

К њ и г е:

Тај­на и крст. Појмови / поимања 1. Огледи (Бе­о­град 1994).

Об­лик и реч кри­ти­ке. Огледи и критике (Бе­о­град 1994).

За­сно­ви Гли­го­ри­ја Во­за­ро­ви­ћа. Монографија (Бе­о­град 1995, 22009).

Кул­ту­ра и пам­ће­ње. Београд у историји и литератури (Бе­о­град 1998).

Про­сто­ри књи­жев­ног ду­ха. Студије (Ниш 1998).

Зна­ме­ња и зна­ци. Појмови / поимања 2. Огледи (Бе­о­град 2000).

Про­фил и длан. Појмови / поимања 3. Огледи (Бе­о­град 2003, 22010).

Књижевни свет – критичка свест. Об­лик и реч кри­ти­ке 2 (Ниш 2004).

Ми­лан Ра­кић на Ко­со­ву – завет, песма, чин. Монографија (Бе­о­град 2006).

Основ, оквири, праг. Об­лик и реч кри­ти­ке 3 (Пожаревац 2008).

Ти, међутим. Књижевни Београд (Београд 2009).

Истина и облик живе речи. Књижевни разговори Бранимира Ћосића. Монографија (Београд 2010).

Почеци и врхови. Српска књижевност и њена историографија (Београд 2009).

А н т о л о г и ј е:

Вре­ме и Веч­ност. Саборник српских мо­ли­т­ава (Бајина Башта 2000, Бе­о­град / Србиње / Ва­ље­во 2 и 32002, Нови Сад 42003).

При­о­ну ду­ша мо­ја. Мо­ли­тве Све­то­га Са­ве / Мо­ли­тве Све­то­ме Са­ви XIII–XX ве­ка, саборник (Бе­о­град 2002, Нови Сад 22003).

Нај­леп­ше мо­ли­тве срп­ско­га је­зи­ка (Бе­о­град 2002, Подгорица 22003).

Чу­до ре­чи. Антологија срп­ског похвалног беседништва (Нови Сад 2003).

Нишки драмски писци (Ниш 2004).

Антологија срп­ских мо­ли­та­ва /XIII–XX ве­к/ (Београд 2005).

Антологија срп­ских похвала /XIII–XX ве­к/ (Београд 2006).

П р и р е ђ и в а ч к о - к р и т и ч к и р а д:

Зоран Ми­лић: Кро­ће­ње зми­ја, иза­бра­не пе­сме (Београд 1986); Књи­га о Светом Сави, хре­сто­ма­ти­ја (Београд 1996, за­јед­но са С. Не­ши­ћем и Н. Ћо­си­ћем); Јован Скерлић: Исто­ри­ја но­ве срп­ске књи­жев­но­сти (Београд 1997); Јустин Поповић: Зе­ни­ца тра­ги­зма (Ниш 1998); Исидора Се­ку­лић: Из­рав­на­ња (Београд 1999); Милан Ра­кић: Над за­спа­лим Срп­ством (Београд 2000); Јован Скер­лић: Писци и књи­ге, I–III (Београд 2000); Јован Скер­лић: Срп­ске те­ме (Београд 2000, за­јед­но са М. Ви­те­зо­ви­ћем); Деветстодвана­е­ста, збор­ник (Београд 2000); Срба Иг­ња­то­вић: Вар­ва­ри на Пон­ту, изабра­не и но­ве пе­сме (Београд 2000); Богдан Попо­вић: На­че­ло ин­тер­пунк­ци­је (Панчево 2001); Милан Ра­кић: Са­бра­не пе­сме (Београд 2001); Бранимир Ћо­сић: Де­сет писаца – де­сет раз­го­во­ра (Бор 2002, допуњено изд. Београд 2009); Милан Ра­кић, Пе­сме (Београд 2003); Раде Дра­и­нац: Пе­сник и бун­тов­ник, изабрани стихови (Ниш 2005); Николај Тимченко: Књижевност и догма: година 1952. у српској књижевности (Београд / Лесковац 2006); Љубиша Митровић: Поноћни ткач (Ниш 2009); Николај Тимченко: Меланхолија и херменеутика: мислилац и писац Никола Милошевић (Лесковац / Београд 2009).

Писац и професор Јован Пејчић, добитник прве награде "Јован Скерлић" за 2010. годину

Пејчић је добитник, између осталог, и књижевне награде Заветина, Дрво живота.

ЛеЗ 0007212