Шта, наводно, чита Србија
Датум постављања: 30.01.2010. 14.05.48
Тзв. Политикин «Културни додатак» ОКРУГЛИ СТО - први део
На разговору „Популарна књижевност, између тривијалног и елитног“, 23. јануара у редакцији "Политике", учествовали су писци и критичари Исидора Бјелица, Светислав Басара, Марко Видојковић, књижевна теоретичарка Татјана Росић, Златко Паковић, наша уредница Весна Рогановић и новинар Станко Стаменковић. Најзанимљивије делове расправе преносимо у три наставка
Политика: Разговарамо о популарној књижевности која је рекордним тиражима пореметила ранији баланс између тривијалне, забавне књижевности и озбиљне, уметничке. На бестселер листи најчитанијих књига 2009, Књижаре-инфо, тик иза најпродаванијег писца, Халеда Хосеинија, следи прошлогодишњи „Нинов” победник Владимир Пиштало, нешто ниже Марко Видојковић, a...
Политика: Да ли је популарна књижевност вредносни, социолошки, естетски, идеолошки појам?
Бјелица: Мени је једино проблематично што су неке особе захваљујући одређеним партијским структурама, рецимо деведесетих година, произвођене у бестселер-писце. А то што нешто с моје тачке гледишта није занимљиво или је потпуно анахроно, а има прођу, за мене није важно. Али уколико преко јутарњег програма једна партија форсира да је један писац читан и да се те књиге откупљују преко библиотека, то је за мене проблематично.
Росић: Којa?
Бјелица: Била је забрањена моја „Вереница“, заплењен је комплетан тираж издавачу. Не знам што правиш такву фацу, о томе имаш код Ћурувије извештај цео...
Росић: Писала сам приказ „Веренице“, који је изашао у књижевном часопису „Реч“. Држала сам књигу лично у рукама и мислим да није била забрањена... Ако јесте, када се то десило?
Бјелица: Јесте, то је бункерисана књига... Проблематично је што нисмо извршили ревизију онога што се десило, нисмо открили ко су били лажно конструисани а ко бункерисани аутори. Једино Србија, за разлику од Црне Горе, није отворила своје досијее уметника који су били сарадници тајних полиција. Значи, имамо потпуно лажну историју књижевности.
Политика: Значи, овде постоје и вештачки и аутентични хитови?
Росић: Претпостављам да Исидора мисли на одређену ауторку. Али постоји низ других ауторки, међу њима је и сама Исидора, које су направиле своју каријеру управо током деведесетих.
Бјелица: Мени прва књига, извињавам се, излази 1986. године. Током деведесетих имала сам опструкције, била сам забрањена. То што сам имала приватна издања, нема никакве везе с ауторима које су форсирали...
Росић: Сад ја морам да питам, шта је било забрањено?
Бјелица: Четири романа су била забрањена.
Росић: По отварању досијеа у Мађарској, на пример, интелектуална елита морала се помирити са чињеницом да су неки од најбољих мађарских писаца друге половине двадесетог века били полицијски, комунистички доушници. Ипак то није променило много – ти доушници били су и остали њихови најбољи писци. Тако ће отварање досијеа бити само једна сензација више, мислим да их не мањка у историји српске књижевности... али не верујем да ће то битно променити вредновање у оквиру те исте књижевности.
Бјелица: То није сензација, то тражи Европска унија.
Росић: Па добро, то ће се десити, као и све што тражи Европска унија, ја то подржавам. Хајде да се вратимо на проблем читаности.
Бјелица: Али читаност није проблем, зашто је читаност проблем?....
Видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/SHta-chita-Srbija.sr.html
Уредник је курзивом подвукао нека места у овом разговору (уредник овог сајта). Зашто је г-ђа Рогановић, уредник тзв. Културног додатка позвала на разговор споменуте, а зашто не и неке друге писце и књижевне критичаре? Шта тај разговор открива паметном човеку, читаоцу, обавештеном и мање обавештеном? Замислите, да је г-ђа Росић у праву!! Није мали број ни међу данашњим писцима, па и критичарима, који се на разне начине опиру ономе што је требало започети одавно - превредновању у српској књижевности... У суштини, и овај разговор - шта показује? Колико су позвани заиста позвани? И није ли и овај тзв. разговор потврдио да спада у псеудо настојања српске публицистике, не критике - какве везе "Политика" има са књижевном критиком - откако постоји као лист? Може ли то неко да објасни, образложи?...
ЛеЗ 0007152