Бошко Томашевић

(1947, Бечеј), доктор књижевних наука, књижевни теоретичар, есејиста, критичар, песник. Професор по позиву на универзитетима Фрајбург / Брајсгау, Нанци, Хеиделберг, Берлин...

Од 1990. године до 2006. године држао предавања из књижевне теорије, поетике, херменеутике и књижевне епистемологије на универзитетима у Фрајбургу и Брајсгау, Гетингену, Нансију, Инсбруку, Бечу и Берлину. До сада објавио тридесет пет књига, од чега десет књига из области књижевне теорије и науке о књижевности, један роман ( закаснели извештај једној академији , 2000) и двадесетак песничких збирки. Бошко Томашевић је члан Европске академије наука, уметности и књижевности (Париз), члан француског и аустријског ПЕН-а, као и Француског друштва писаца (Париз), те Аустријског савеза писаца (Беч).

Живи у Инсбруку.

Међу његовим значајнијим стручним радовима ваља поменути:

Из искуства битног певања (1988), Картезијански роман (1989),саморазорне теорије. Књижевна теорија и дух постмодернизма (1993),Бесконачна замена. Фундаментална онтологија као теорија песништва (1997), Коначна теорија књижевности (2000), Песништво, књижевна теорија, егзистенција (2003), Галилејевскапоетика (2004), Херменеутика непрозирности (2006).

Песништво му је окренуто елеатској метафизичкој рефлексији, постмодернистичком интертекстуалном разговору са европском песничком традицијом (В. Блејк, Џ. Дон, Ф. Хелдерлин, П. Валери, РМ Рилке, Б. Пастернак, О. Мендељштам, ТС Елиот, Е. Паунд, Г. Тракл, Р. Шар, П. Целан, ХЛ Борхес, С. Бекет), као и духовним призорима самога чина песмовања. У последње време Томашевић све више тематизује властито животно искуство као догађај изгнанства, као говор о избијању у беззавичајност и песништво разуме као емблемско разарање блискога "посвећеног никаквим обалама" ...

Томашевић, и парадокси (осврт 3)

http://nesebicanmuzej.blogspot.com/2009/03/tomasevic-i-paradoksi-osvrt-3.html

Separat broja: BKG 1 / 2008. Sveska 14 http://www.balkanwriters.com/broj14/CONQUISTADOR.pdf

Нови плодови похода http://www.meta-fora.com/2009/04/bosko-tomasevic-novi-plodovi-pohoda/

Пуна афирмација овог писца у отаџбини развукла се као гладне године!

Др Бошко Томашевић

Могућност острва / Бошко Томашевић

"... Српска књижевна критика чак и када је на најбезочнији и крајње вулгаран начин окренута јевтиним похвалама, извлачећи из шешира славодобитник од којих већина не заслужује ни радови да им буду објављени, управо у таквим околностим упада у болест звану нивелисање. ...»

Томашевићева аргументација

» СРПСКА КЊИЖЕВНА КРИТИКА ЈЕ, Судећи по њеној уобичајеној пракси, ЈЕДНА ПОСВЕ НЕМОРАЛНЕ КРИТИКА, ЈЕДАН неморалан ЕСНАФ, ДВОРАЦ запоседнута од подлаца "

Видети више:

http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/04/02/dr-bosko-tomasevic-u-clanku-pamflet-o-pamfletu/

http://pismoizkarantina.blogspot.com/2010/01/novi-zdanovizam-hic-et-nunc.html

http://www.hereticus.org/arhiva/2005-2/zaboraviti-srpsku-knjizevnu-kritiku.html

БЕЛЕШКА УЗ Библиографију

Наше разумевање коришћења библиографије у једној књизи говори нам између осталог да библиографију ваља схватити као жанр књижевности, те да је стога тако треба и да чита: као сваки други текст књижевности.Она постоји како би упутила на нова читања под окриљем темеља оног распореда кога је предложио аутор библиографије. Библиографија ваља да буде читана да би могла бити примењена, обезбеђујући нова читања. У таквом контексту разумевања улоге библиографије у нашој књизи није било неопходно прихватити уобичајено распоређивање библиографског материјала по абецедном, односно азбучном реду. Такав ред уништава сјај библиографије као текста кога ваља читати те читањем, знањем и умећем продужавати. Библиографија је штиво са бесконачно много цитатних умножавања оригинала. Ако је оригинал први део библиографије, библиографија је први део оригинала. Међутекстовна надовезивања чине известан категоријални семиотички круг кога текст у целини свих својих релација обавља у склопу припадне теме о којој је у главном тексту реч.Није немогуће замислити читаоца на пустом острву са библиографијом од неколико хиљада јединица које би замениле странице романа Дон Кихотили, зашто не, и саму Библију . Библиограија упућује на жељу да текстови буду прочитани и коришћени за стварање нових текстова. Она је ризница на ивици предложене структуре главнога Текста. Оставимо, дакле, библиографије у нереду који је, ипак, авај, некакав ред, и читајмо их, поштујући их као Текст.

Овом библиографијом предајемо читаоцу у руке део о једној теми која нас је у књизи Бесконачна замена веома интересовала.

БТ

Нанси, фебруара 1995.

Видети више: http://home.drenik.net/milnesh/o_bosku_tomasevicu.htm

ЛеЗ 0007208

Kraj romana NIKO, NIGDE — 15.04.2011. 15.00.37

Iz jedne ocene Tomaševića kao pesnika — 15.04.2011. 13.53.47