ПРАЗНИНА

(после четири године у сећању на брата Душана М. Мандића – 28.07.1948. – 21.11.2007.)

Дубока

дубља од безданог кланца историје

непреводива на физичке мере уздаха

Помера се, шири и тоне

По Солжењицину 1460 колико дана

толико и неједначина слика

сабијених умом на дну срца

Празнина

сликати је бојама Поезије покреће

наопаки страх, изазива га усред рачуна у коме

природни послују и гину у рату са

комплексним бројевима

У сећању подизање незаборава једне личне

генијалности

води ме к њему доле и горе

кроз пурпурне пределе кланца историје

наше породице

Умео је, готово до савршенства, боље од ње,

зауставити време

нахранити уздахе даховима удисања чистог

ваздуха у чистилишту

Био је сам по себи, као и сада, као и јуче,

као и свако будуће сутра на чијим полицама га

нестрпљиво чека на хиљаде томова

речника, зборника, збирки и филозофија

Математике

Јуче смо, цео јули, у мојим сновима даривали

улице његовим именом

А, сутра

обећао је да ће нас дочекати по киши на

једној од раскрсница вечности

........................

ЛеЗ 0007347