POČINJE KAD KRENEŠ

Poljubac u obraz, moraš krenuti.

Kašnjenje ne opravdava, vernici

umiru hodu. Na domak linije koja ih

deli u hodu. Život je prečica, čitaj snove.

Nema najboljih od najboljih, ni u kapmu

za obuku trulenja. Drži glavu dole, kreći se.

Bog je stvorio sve, raj, Gospođin vir, čak i njega.

Ono što radimo zavisi o nama. On nam daje izbor,

slobodnu volju. On zna šta ćemo uraditi

pre nego što to uradimo. Predodređenost, da li?

Sve je određeno po njegovim željama. A, mi smo

ovde dole, zbog čega? Njegove zabave? Hira? Mi

smo sveci? Kako god bilo on uvek koristi svoje ja.

Poljubac u obraz, opametiti se i otići dalje. Na opasno

mesto, još opasnije.Promena uvek koristi. Nakon

vrućine hladnoća je ugodna. Čitaj! Listaj, smrt svake

nade, pita od bundeve, ovde mi se ne sviđa. Niko ne zna

kako mir izgleda. Postoji rat. Treba se vratiti pre nego što

drugui odu. Zauvek. Na odmor od svega. Život je odurna

vežba. Dolazi iz crvenog lanca ćelija. Kao sigurosni pojas,

kao odskočna daska za invaziju na osećanja, koja se

slobodno šetaju. Kao pacovi. Počinje kad kreneš. U prvom

dodiru sa majčinom sisom. Da li?.Ne ignoriši đavola, biće ti

lakše kad ostaneš sam na obali sedam mora. Drži glavu dole,

ne osvrći se. Ne ostajemo iza sebe.