НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ (1944 - )

Датум постављања: 18.07.2010. 12.27.31

НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ (1944), добитник повеље ''Карађорђе'' за 2004. годину, објавио је следеће песничке збирке: Нерођени (1972); Карма (1976); Раскорак (1978); Струшки пројекат (1981); Спасавање смрти (1986); Нумен – ум мена (1990); Граматика апокалипсе (1997, 1998); Нумен – гугет аватар (на румунском; 1998); Васкрсло слово (2002); Видивид (2004); Истинити (2005) и Доћи ћу чудовит (2007). Добио је следеће награде: Млада Струга, Милан Ракић, Раваничанин, Премиул Балканик...

СПАСАВАЊЕ СМРТИ

(Треће певање, 8. 3.)

Њен – а уста

Станујем у њој

а она у мени

Излазим да узмем а узму ме

Смрт сам

и живот –

гост самоме себи

****

(Шесто певање, 16. 1.)

Заваран узама уочи читања Псалма

Удаљавам се од оног што носим у себи

свима уочљив запис с коже земље

Коноп за чвор живота и смрти

Плео сам

од змијских кошуља за становање

од гласних жица за гробовање

ПОСВЕТА СВЕТОМ МЕСТУ

Настањен стањем стана

у свим стварима сам њему

тачка – у сени бездана;

Не-ја спремно за опрему.

Затворен мрежастом опном,

настањујем себе свему

унутрашњем и спољном

– васколику васељену.

Ос – оспорену основом

дељивом у недељивом

чиним. Линијом времена

све то делам у венама.

Ја јесам ризома прелом

постах Постање посталом.

У ГЛАС СА СВЕЦИМА

Јаје сам свето!

Ја јесам све то:

што из ничега у ништа пређе,

из ништавила празнином се напуни,

свеколиким опсенама

свима сеном осенчи привид,

означи појаву,

најави ствари

и као знак постојећег

обзнани јави.

ДУША У БЕЛОМ

4.

Изговарај Оченаш

из говора

варај рај Оче наш

Тама откривеног

не испра ниједно перо

умочено у крв

Глас, реч и текст

ни смешни

не помичу

начела религије

Извор моћи

међу нишчима

влада

дигнутим пенисом

И чему певачи...

Ради хартије

исцепане

згужване

од самог творца

Вавилон

моћ из књига

полуистине

и лажи

све у граму силикона

Истина

из сјаја

стакластог зида

тамнива је

за све птице

ДУША И ЛИКОВИ СМРТИ

5.

Отвореност

О : творе нос-ост душевном

Целину чулности

и употребу речи

у ритуалу иницијације

са електронским апаратима

Сугерисати себи

да си фигура Космодинамоса

И бескрајно смањен

пливати на таласима бита

истовремено у чврстим и меким

проводницима

Могуће рађа искуство

нових облика смрти

или их само прилагођава њеним чулима

7.

Пропадати

Про пад дати

себе и опет себе

јесте Срб би Ја

писмен

сликама Цркве

Постојати

постом

стојати

и столовати

за вођу

Смрт

признавати

само као физичку

За друге моћи

бити у Бити

политичке беде

иза ТХЕОСА

Срб би Ја

добих

есхатолошку награду неба

ТРАГОМ ТРАГА СВЕТОВИДА

А

3.

С мастилом

лако цурим из срца

кичмене мождине

у слово Господње

сл. ово/м "О"

матрици

материци

и целини

Привиђам им се у цртама

цртицама искидан

испрекидан

овдашњим тачкама

Насупрот виђеном

мене ни у једној линији

нема – али

све тачке истинитих

делају у мени

5.

У сновима

умрлих

и уснулих светаца

уздижем се у висину

звука црквених звона

где истинским кодом

ходам – ход да дам

дому језика

у сКРОВитим пртинама духа

У сновима умрлих

огледах се са сенима

у паралелно живом:

ја глиста листам

и једем трулеж јесењег листа

– и видех милост Господа

го с пода исти је истинитом

вири И КО ОН ОМ

вири богоугодном

Иконом у очима Јеванђелиста.

Ово интернет издање се публикује са дозволом уредника Библиотеке Којекуде ЛеЗ 0006776