НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ (1944 - )
Датум постављања: 18.07.2010. 12.27.31
НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ (1944), добитник повеље ''Карађорђе'' за 2004. годину, објавио је следеће песничке збирке: Нерођени (1972); Карма (1976); Раскорак (1978); Струшки пројекат (1981); Спасавање смрти (1986); Нумен – ум мена (1990); Граматика апокалипсе (1997, 1998); Нумен – гугет аватар (на румунском; 1998); Васкрсло слово (2002); Видивид (2004); Истинити (2005) и Доћи ћу чудовит (2007). Добио је следеће награде: Млада Струга, Милан Ракић, Раваничанин, Премиул Балканик...
СПАСАВАЊЕ СМРТИ
(Треће певање, 8. 3.)
Њен – а уста
Станујем у њој
а она у мени
Излазим да узмем а узму ме
Смрт сам
и живот –
гост самоме себи
****
(Шесто певање, 16. 1.)
Заваран узама уочи читања Псалма
Удаљавам се од оног што носим у себи
свима уочљив запис с коже земље
Коноп за чвор живота и смрти
Плео сам
од змијских кошуља за становање
од гласних жица за гробовање
ПОСВЕТА СВЕТОМ МЕСТУ
Настањен стањем стана
у свим стварима сам њему
тачка – у сени бездана;
Не-ја спремно за опрему.
Затворен мрежастом опном,
настањујем себе свему
унутрашњем и спољном
– васколику васељену.
Ос – оспорену основом
дељивом у недељивом
чиним. Линијом времена
све то делам у венама.
Ја јесам ризома прелом
постах Постање посталом.
У ГЛАС СА СВЕЦИМА
Јаје сам свето!
Ја јесам све то:
што из ничега у ништа пређе,
из ништавила празнином се напуни,
свеколиким опсенама
свима сеном осенчи привид,
означи појаву,
најави ствари
и као знак постојећег
обзнани јави.
ДУША У БЕЛОМ
4.
Изговарај Оченаш
из говора
варај рај Оче наш
Тама откривеног
не испра ниједно перо
умочено у крв
Глас, реч и текст
ни смешни
не помичу
начела религије
Извор моћи
међу нишчима
влада
дигнутим пенисом
И чему певачи...
Ради хартије
исцепане
згужване
од самог творца
Вавилон
моћ из књига
полуистине
и лажи
све у граму силикона
Истина
из сјаја
стакластог зида
тамнива је
за све птице
ДУША И ЛИКОВИ СМРТИ
5.
Отвореност
О : творе нос-ост душевном
Целину чулности
и употребу речи
у ритуалу иницијације
са електронским апаратима
Сугерисати себи
да си фигура Космодинамоса
И бескрајно смањен
пливати на таласима бита
истовремено у чврстим и меким
проводницима
Могуће рађа искуство
нових облика смрти
или их само прилагођава њеним чулима
7.
Пропадати
Про пад дати
себе и опет себе
јесте Срб би Ја
писмен
сликама Цркве
Постојати
постом
стојати
и столовати
за вођу
Смрт
признавати
само као физичку
За друге моћи
бити у Бити
политичке беде
иза ТХЕОСА
Срб би Ја
добих
есхатолошку награду неба
ТРАГОМ ТРАГА СВЕТОВИДА
А
3.
С мастилом
лако цурим из срца
кичмене мождине
у слово Господње
сл. ово/м "О"
матрици
материци
и целини
Привиђам им се у цртама
цртицама искидан
испрекидан
овдашњим тачкама
Насупрот виђеном
мене ни у једној линији
нема – али
све тачке истинитих
делају у мени
5.
У сновима
умрлих
и уснулих светаца
уздижем се у висину
звука црквених звона
где истинским кодом
ходам – ход да дам
дому језика
у сКРОВитим пртинама духа
У сновима умрлих
огледах се са сенима
у паралелно живом:
ја глиста листам
и једем трулеж јесењег листа
– и видех милост Господа
го с пода исти је истинитом
вири И КО ОН ОМ
вири богоугодном
Иконом у очима Јеванђелиста.
Ово интернет издање се публикује са дозволом уредника Библиотеке Којекуде ЛеЗ 0006776