Почетна

   ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ : Иво Андрић
Кад би ми, ево сада, рекли да треба овог тренутка да умрем, не бих, чини ми се, пружао отпора ни колико зрео клас. - 
Помислио бих још једном на све оне са којима сам изменио реч или поглед у љубави, на црвен облак изнад Вишеграда, на мисао првог јутра у тамници, кад су ме пробудила звона са непознате цркве и бродске сирене из далека, - и предао бих се последњем болу, који за мене не може имати ничег новог...
Објављено у Књижевним новинама, Црвени облак изнад Вишеграда (из заоставштине), бр. 600/1, Београд, 15. март 1980, стр. 2 . - ЛеЗ 0009307   

Непознати Светислав Стефановић

  • После икс година доктор Стефановић  После икс година Република, 20. 11. 1920.                   Читам, у историји писаној после икс година: на Цвети, последње године старога режима, одржали су студенти престоничког универзитета, у једној земљи ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:04
  • Драги Г. Сокићу [1] Рукопис, 193?                Драги Г. Сокићу   Могу Вам најодлучније потврдити, да сам напис Г. В. Глигорића у Политици од (...),[2] поводом изјава гг. професора Богдана Гавриловића, А. Белића и др., као ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:05
Приказивање 1 - 2 постова од 2. Прикажи више »

Михаило Петровић Алас

  • Први пут се објављује - преписка о проналасцима Михаила Петровића Обавезно кликните на сваку фотографију, тј. факсимил, како бисте могли да прочитате сваки од докуменатаПреписка Принц Ђорђе Карађорђевић - Михаилу Петровићу Аласу Ове фотографије се не могу преузимати ни користити ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 08:32
  • Исто, слике са свадбе Уколико и Ви  имате фотографије на којима је сачувана успомена на Михаила Петровића Аласа, или на балове на којима је свирала његова свирачка дружина СУЗ, пошаљите нам их, да их ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 08:34
  • Слике са београдске свадбе Сачувао их Господине Бане МарковићСуз, 1Суз, 2        Суз, 3                                                                                                               суз,4Ове слике се први пут публикују. Потребна је дозвола за њихово коришћење...ЛеЗ 0004765   
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 08:36
  • Мика Алас свирао и на београдским свадбама Овај сајт покушава да сачува,пре свега, рукописну заоставштину,  српских научника, писаца, емиграната, музичара и других, али и фотографије. Још увек нисмо изгубили наду да ћемо, можда, пронаћи, једнога дана ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 08:38
Приказивање 1 - 4 постова од 4. Прикажи више »

Српска емиграција

  • ANTIKLIMAKS KAO (NAD)ISTORIJSKA KATEGORIJA Odlomak iz istoimenog poglavlja knjige + Srdana Bogosavljevića  (str. 172-175) VII Najkasnije u prvoj četvrtini XIX stoleća iz osnova se menja duhovni status građanina: u svoje vreme potencijalno „uzvišeni", budući ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 08:25
  • Писмо Др Бранислава Петронијевића Dr Branislav Petronijevich, Nice, rue Paganini 31 - Madame  Vouca Schraner (pour Madame Peritch), Oberurnen, Canton Glarus, Suisse , (11 Januara 1948)Факсимил писма Др Бранислава Петронијевића, писаног у Ници, 11. I ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 08:28
Приказивање 1 - 2 постова од 2. Прикажи више »





 
..

Српски ренесансни духови

  • У винограду Мих. Петровића, Топчидерско Брдо Анђелија Лазаревићева* / Павле Поповићопале крушке, бетон, плава кофа (фотографија Ивана Шишмана, лето, 2011) I. Српска Књижевна Задруга имала је потпуно право не само што је штампала ову књигу него ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:09
Приказивање 1 - 1 постова од 1. Прикажи више »


...

Живомир Младеновић

  • IN MEMORIAM – проф. др Живомир Младеновић (1910-1911)   Фотографија бив. проф. др Ж. МладеновићаОтишао је можда последњи представник чувене Београдске филолошке школе. Докторант код Павла Поповића, аутор прве тезе о Јовану Скерлићу, проф. др Живомир Младеновић је ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:11
Приказивање 1 - 1 постова од 1. Прикажи више »

Сећајући се

  • Виталиј КАЛАШЊИКОВ (1958-2012) из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић Виталиј Анатољевич Калашњиков рођен је 18. новембра 1958. године у Хадиженску, Краснодарска област. Завршио је философски факултет Ростовског университета. Живео ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:26
  • Наталија ХАТКИНА (1956-2009) Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић Наталија Хаткина родила се 2. септембра 1956. године у Чељабинску. Детињство је провела у грду Каган, у Узбек ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:29
  • Андреј ГОЛОВ (1954-2008) из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић Андреј Голов родио се 13. фебруара 1954. године у чиновничкој, старој московској породици. Завршио је Државни институт иностраних језика (1975 ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:30
  • Петар Јевтовић МОДЕРНА ВРЕМЕНА И СТАРИНСКИ ПЕСНИК Волим следеће редове1, понављам по ко зна који пут, јер се  тичу свакога писца. Тичу се једне важне паралеле и двојности. Тичу се, у ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 31.01.2017. 04:31
  • ПЕТРЕ КРДУ: ПЕСМЕ ...моја смрт шаље сигналеСАЧЕКАЈ ВРЕМЕСтвари се одвијају на главној стазистављена под пратњу моја смртшаље сигналесвакодневно обављамо пословеизмеђу спуштања завесе и човека који идемостом ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 31.01.2017. 04:32
Приказивање 1 - 5 постова од 6. Прикажи више »
..

Рукописна заоставштина

ЗАВЕТИНЕ добијају разна писма подршке, међу којима има и неколико занимљивих иницијатива за покретање једне библиотеке, која би публиковала грађу из рукописних заоставштина писаца који су прерано преминули, којих више нема.

Идеја је вредна пажње, могао би да почне да је остварује неки од наших књижевних или других института и архива. Међутим, како код нас све споро иде, Заветине преузимају на себе да покрену и ево покрећу Прототип једне библиотекеЗАОСТАВШТИНА, у којој ће бити објављивана разноврсна грађа из рукописних заоставштина.Заинтересовани архиви, институти, библиотеке, породице, или наследници ауторских права појединих писаца, или људи добре воље који су нашли и сачували неки рукопис могу да нам пишу на уобичајену адресу Заветина, или путем интернета.

*

Када ће и ко основати Архив у оснивању? 
И да ли ће?
Покретање једног зборника или часописа, који би се штампали на папиру најмање 2 пута годишње, у којима би се објављивали  прилози сасвим непознати како најширој тако и научној  јавности, била би добра ствар.
Заветине би могле да се упусте  у овај посао високе културе под условом да их неко и материјално  испомогне, 
јер штампање - кошта. 
Зато упућујемо апел, како донаторима у земљи  тако и српској дијаспори у свету.
Помозите! Сачувајте и очувајте рукописно благо расуто и незаштићено, необелодањено и непознато...
Контакт телефон и интернет адреса:+381 65 30 06 950  

miroslav7275@gmail.com

..


..


Радомир Продановић

  • «слепи виде» - непозната драма познатог песника ... Када су 1962, пре више од три дeценије, Миодраг Павловић и Светозар Бркић, у редовном LХ колу СКЗ објавили песме Радомира Продановића под насловом Глас, наша јавност ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:15
  • Узурпатори неба Тајанствена тачка  Сви погинули су били извучeни из подрума и изложени пред кућом, на улици, само се није пoјавила Радомирова свеска, у којој је било ц ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:19
Приказивање 1 - 2 постова од 2. Прикажи више »

..

..

Уметници, сећања

  • Евгениј ХОРВАТ (1961-1993) из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић Евгениј Анатољевич Хорват рођен је 15. новембра 1961. године у Москви, као син писца-психотерапетуа Анатолија Добровича и мајке Веронике Николајевне, професора романско-германских језика на Московском државном университетету. Родитељи су се развели кад је Евгенију било две године и он ће оца упознати тек у својој четрнаестој години. Године 1976. с мајком и млађом сестром преселио се у Кишињов, где је 1978. уписао новинарски факултет, напустивши студије на првом семестру. Од почетка 1980. године живео је у Петрозаводску, и радио као пазикућа, а затим се вратио у Кишињов, где је са песником Александром Фрадисом учествовао у растурању антисовјетских летака, што је на њега свратило позорност КГБ-а и убрзало ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:46
  • Генадиј Фадејев (1959-2007) из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић Генадиј Николајевич Фадејев се родио 21. октобра 1959. године, у граду Николајеву. Његов отац био је инжењер, а мати Тамара чиновница. Од детињства је показивао склоност према читању, цртању и музици. Школу је завршио као одличан ученик. Од 1975-81. студирао је на Дњепропетровском државном университету, а потом радио као асистент на катедри за хемију исте те установе. Године 1987. учествовао је у санирању последица чернибилске хаварије, где је озрачен. Године 1991. је докторирао на одсеку биохемије. Наредне године допло је до наглог погоршања здравља и Фадејев је доживео клиничку смрт, као последицу зрачења. После лечења променио је начин живота и постао вегетаријанац. На очев позив 1998. године пресели се ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:43
  • DRAGOMIR GLIŠIĆ (1872-1957) / Predrag Dragojević Značaj jednog ateljea        Počeci moderne srpske likovne umetnosti dvadesetog veka vezuju se za mali broj ličnosti, pa njena istorija nije toliko bogata imenima da bi se neko od njih moglo prepustiti zaboravu. Jedno od njih je ime Dragomira Glišića. Dragomir Glišić počeo je kao samouk, u rodnom Valjevu, radeći portrete sa fotografija. Zapazio ga je pisac Ljubomir Nenadović i ohrabrio da se bavi slikarstvom. Od 1895. učio je u Beogradu kod Kirila Kutlika, kao najstariji đak prve generacije prve crtačko-slikarske i umetničko-zanatske škole u Srbiji; negde u isto vreme kad i Milan ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:38
  • Како је сликар Д. Глишић доспео у село Мишљеновац? У мом роману, Литургији, постоје спомен на пок. професора и академског сликара Д. Глишића, не дужи од врапчијег кљуна. Ни две реченице. Податак је аутентичан, преузет из преписа заштитне повеље узидане у темеље мишљеновачког храма Вазнесење Господње, некадашњи срез Звишки, округа Пожаревачког. Глишић је израдио олтар и живопис мишљеновачке цркве ( у роману босиљковачке); из романа се види када аје то било. Пар година уочи почетка Другог светског рата. У време када сам скупљао грађу за роман "Литургија", шесдесетих, седамдесетих, осамдесетих година минулог века, поуздани сведоци су били, на жалост, већ две деценије под земљом, и само је један од њих оставио забелешке, које су ми његови наследници, пријатељи моје породице од старина, великодушно уступили на коришћење. Тамо није било више ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:35
  • Драгомир Глишић (Ваљево, 1. март 1872 – Београд, 17. јун 1957) Трагом једног одломка из романа "ЛИТУРГИЈА"  Мирослава Лукића (4. издање) 27  ХРАМ   ("НИКО од везаних телесним похотама и сластима није достојан да приђе, или да се приближи, или да служи литургију Теби, Царе славе; јер Теби служити - велико је и страшно и самим Небеским Силама. Но, ипак, ради неисказаног и неизмерног  човекољубља свог, непроменљиво и неизменљиво постао си човек, и био си сам Архијереј, и као Владика свих предао си нам свештенодејство ове литургијске и бескрвне жртве; јер Ти једини, Господе Боже наш, владаш небеским и земаљским стварима, Ти си ношен на престолу херувимском, и Господ си Серафима и Цар Израиља, и једини си Свет и у Светима почиваш. Зато молим Тебе, јединога благог и готовог да чује, погледај на ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 07.12.2015. 09:33
Приказивање 1 - 5 постова од 5. Прикажи више »
..

..