Александар Лукић БРАДОЊА ПРЕМИНУ У ДУБОКОЈ СТАРОСТИ

Био је члан Главног одбора Стеријиног позорја,

члан Савета ЈДП-а, члан Савета БИТЕФА,

члан Председништва Удружења књижевника Србије,

члан Савета Музеја савремене уметности у Београду,

и бројних других културних установа и манифестација.

Био је председник савета Летописа Матице српске

и стални члан – сарадник те установе.

Добитник је Бранкове награде (195...),

НИН-ове награде за роман (197...),

Октобарске награде Београда (198...),

Нолитове награде (199...).

Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима (197...)

и Орденом Републике са сребрним венцем (198...).

За редовног члана САНУ изабран је - маја 199... године.

Био је, био је, добио је, добио је!

Али једну одредницу, вреди дописати.

Потписао је једном петицију, за...!?

Псеудолиберално срање, па се ујео за језик.

Потом је за скупштином књижевне

организације СФРЈ- ота - да обрише

несмотрену флеку са каријере,

подигао у ваздух кофу пуну фекалија,

у знак кајања за идеолошко скретање

и славодобитно натакао себи на главу:

говњиво признање.