Апологети, следбеници, манипулатори, наметачи

...Сви се слажу, осим најтврдокорнијих титоиста (од Триглава

до Гевгелије), да је друштвена групација на чијем се челу деценијама

налазио, како за време своје владавине, тако и годинама после

званичне смрти, Броз, није поседовала "ниједан други професионални

капитал сем субјективно практикованог насиља".24

Тито је имао доминацију, способност да следбенике лиши

својих права, и он је то изводио психолошки вешто, да следбеници не

осете.Тито је имао политичке виртуозности да следбенике лиши

њихових права и да изазове у њима осећање да су због тога срећнији

него раније!25

Тито је имао и треће својство ауторитета - мистичност.26 Титу

су многи писци давали атрибуте натприродног.27

Титови апологети нису жалили речи, мастила и хартије!Тањуг је објавио 1980. године књигу ЈУГОСЛАВИЈА О ТИТУ, из које је главни уредник најпознатијег послератног комунистичког књижевног часописа “Књижевност” објавио избор под насловом Књижевници о Титу.

Главни уредник В. Крњевић, Књижевности, на ударном месту

часописа ( 6-7 / 1980), објављује блок текстова - ДОКУМЕНТА. - Текст

Ива Андрића : "Тито - заточник мира", написан 1973. - Едварда Кардеља:

"ТИТО И КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ (говор одржан

28. 12. 1967. године у Београду, на свечаној седници ЦК СКЈ, посвећеној 30 -

годишњици Титовог доласка на чело КПЈ).

Тито је обожававан, попут паганских богова. Апологети28 су то

постизали манипулацијом биографских података ЈБТ.

У огромним тиражима29 штампане су књиге, које су "дизајнирали" наметачи. Тога смећа, тј. фотогеничних слика титоизма има напретек.

Апологетику многих песника и философа, политичара и

препородитеља, никаква сила не може спасти од запишавања

лутајућих паса.

Титови апологети нису жалили речи, мастила и хартије! Тањуг је објавио 1980. године књигу ЈУГОСЛАВИЈА О ТИТУ, из које је главни уредник најпознатијег послератног комунистичког књижевног часописа “Књижевност” објавио избор под насловом Књижевници о Титу.

_______

24 Та друштвена група субјективно је практиковала насиље да би тиме "остварила у своју корист профитерске друштвене односе а затим да би на тим основама дошла до друштвеног положаја, привилегија и профита. Путем субјективне примене насиља, чланови те групе имају - статистички гледано, што значи да се не ради о свим члановима те групе - велике шансе да стигну до позиција доминатора или виших. Можемо рећи да тако и такво примењивање

насиља даје члановима ове друштвене формације могућност друштвене промоције.

Није ли то случај са члановима разних насилничких групација? Треба знати да у

Јужној Африци, за младе људе, лишене било каквог професионалног капитала ( ту

треба уврстити и финансијски капитал), оваква субјективна пракса насиља -

убиства, уцењивање, итд. - јесте једина могућност да уђу у друђтвени процес

стварања положаја, привилегија и профита..." - Књига у којој је ово добро уочено

и записано, прошла је сасвим незапажено у јавности. "Профитерски односи су

створени - како пише др Говедарица - једино неједнакошћу способности у вршењу

субјективног насиља: Тиранин има углед немилосрдног чиниоца насиља док је

подређени - свакодневни грађанин - свестан своје немоћи јер не поседује сличан

капитал..." Зашто - јер је јавност, као и читаво друштво, у основи било

малограђанско.

25 Вођа је, "индивидуална потреба на колективну потражњу". Вођа без

следбеника је незамислив. Политички ауторитет вође најчешће испуњава три услова:

први је надмоћност, неједнакост у односу вође и следбеника, једносмерна

комуникација; комуникација која је врло јака ка доле, ка следбенику, и врло танана

ка горе. Кад ауторитет прерасте у вођу, а овај у харизму, онда се комуникација

прекида и нема дијалога између вође и следбеника. Постоји само монолог :

наредбе ка доле, аплаузи ка горе, и у том смислу није класичан пример само

Стаљин, већ и Тито. - Владимир Адамовић објавио је психобиографију Ј. В.

Стаљина, ОД ВЛАСТИ ДО ПАРАНОЈЕ... (Нолит, Београд, 1987), која би могла

бити од користи сваком писцу који би се подухватио да критички пише о времену "Кад

смо сви били Тито".

26 То се могло видети кад је Тито умро.

27 Смрт Вође изазвала је праву панику Југослављана, маса... - Лист БОРБА

(изнад назива листа парола: Пролетери свих земаља уједините се, испод назива: орган

Социјалистичког савеза радног народа Југославије), у уторак, 6. маја 1980. године,

на целој првој страници највећег формата великим словима доноси: "Са неизмерним

болом у сваком срцу цела Југославија се опрашта од свога Тита.

НАСТАВИЋЕМО ЊЕГОВО ДЕЛО. Шпалир туге и поноса, од Љубљане преко

Загреба до Београда, са вером у будућност на Титовом путу, одао пошту највећем

сину ове земље.....Огроман одјек широм света који је изгубио личност чије је дело

обележило епоху..."

Објављена је и велика слика Скупштине Југославије са карактеристичним

коментаром:"КОЛОНЕ БЕЗ КРАЈА : Из свих делова Београда сливају се дуги

редови омладине, радника, ученика, студената, домаћица према Скупштини СФРЈ

да би одали последњу пошту свом неизмерно вољеном Титу".

У црно су завијени и сви остали дневни листови, недељници и часописи;

радио и телевизијски програми.

Душан Глигоријевић, председник Градске конференције СК, на београдској

железничкој станици каже:"Док је Београда, у њему ће живети лик друга Тита".

ПОЛИТИКА доноси обиље фотографија на којима се види да "Београђани

нису ни суздржавали ни скривали сузе". Политика извештава о одржавању

комеморативних скупова широм Југославије. Југословени се уписују у безбројне Књиге

жалости. - Комеморативни скуп је одржан у ПОЛИТИЦИ, Привредној комори

Југославије, на заједничкој седници Председништва ПК СКВ и САП Војводине.

ПОЛИТИКА, елем, није жалила на простору када је реч о најистакнутијим

актерима тзв. јавног живота.- Бројна су била реаговања најистакнутијих личности из

света: Торбоерн Фелдин, Xими Картер, Густав Хусак, Лубомир Штроугал, Карл

Карстенс, Кенди Мијамото, цар Хирохито, Омар Торихос, Ла Пасионарија,

Енрико Берлингуер, Масајоши Охира, Пјер Тридо, Моамер Гадафи, Хабиб Бургиба,

Фидел Кастро, Анкер Јергенсен, Папандреу, Индира Ганди, Фицрој Маклин...

Курт Валдахајм је дао следећу изјаву поводом Брозове смрти: "Последња

велика личност нашег доба". - Ангел Чемерски: " Тито - симбол македонске

слободе". Фрањо Херљевић : "Титово грандиозно дело живи у сваком од нас". Никола

Љубичић : " Још више ћемо збити наше редове". Фадиљ Хоxа: "Брига за

добробит сваке етничке заједнице".Митја Рибичич: "Што је човечанству дао,

живеће заувек".

Милош Минић : "Ушао је у историју светског радничког покрета".

Генерал пуковник Дане Ђујић: "Врховни командант из стрељачког

строја". - Патријарх српски Герман се - како сведочи Политика - уписао у Књигу

жалости. - Реис - ул - улема хаxи Наим Хаxиабдић: "Својим делом и животом

Тито надвисује све наше речи". - Монсињор Турк и протојереј Тарасјев уписали су

се у Књигу жалости.

Јосип Врховец : " Титово дело је трајни споменик наше историје".

Божидар Јакац (Вођин, тј. дворски сликар) : "Човек великог срца".

Драгиша Ивановић: "Најплеменитија личност наше историје".

Перо Зубац: "Идеја која ће трајати". - Раша Ливада: "За све

интелектуалце света Тито ће остати синоним храброг и доследног дипломате".

Микан Аничић: “Римске Топлице су диван крај, окружен брдима. Изнад

самог насеља уздиже се једна велика, огромна стена која неодољиво подсећа на

људску главу. То стално гледање у чудесно брдо и скицирање сјединило се у мојој

имагинацији у грандиозни Титов лик, исклесан у тој величанственој стени. И та

стена, што гледа на долину, на народ, као чувар, а стара је хиљадама година, то

је Тито: велики неимар света бди над својом тековином. Пре три године неки нису

разумели слику, нити су спознали истину бдења. Сад је то реалност: Тито бди

над нама. Тај портрет поклонио сам титу за рођендан, са напоменом:”За овај и

све дане младости Теби од сликара” ... “

Десанка Максимовић: "Деца су мирно расла под његовим окриљем".

Љубиша Самарxић: "Препознао је будућност".

Блаже Конески: " Непоколебљиво наставити његовим путем".

Столе Попов: "Хвала му".

Пеђа Милосављевић: " На предстражи мира".

Васа Чубриловић: " Последњи велики вођа социјалистичке револуције".

Бела Крлежа: "На све нас је преносио свој животни занос".

Ото Бихаљи - Мерин: "Видео сам Тита на мосту времена и светова -

између прошлости и будућности. У магнетском пољу окупљања несврстаних,

између суперсила моћи. Тито на мосту личио ми је на Еразма Ротердамског".

Радомир Константиновић: "Тито је стаљинизму супроставио

стварност, и он НЕ ПРЕСТАЈЕ да супроставља стварност сваком догматизму,

али не стварност статичног емпиризма, него живу и отворену стварност :

СТВАРНОСТ КАО РАДНИКА КОЈИ ЈЕ СТВАРАН ЈЕР ЈЕ ЛИЧНОСТ : који

је творац, јер сам одлучује о свом раду..."

Славко Вукосављевић Тита види као великог човека "који је добрим смером

упутио и судбину народа и генерација којима и ја припадам".

За Мирка Ковача Тито је је човек који је одговорио "на сва најтежа

питања свога времена...Тито, то је моја младост".

За Оскара Давича Тито је отац новокомпоноване нације

ТИТОСЛАВЕНИ.

Мирко Божић: Велики човјек "који нам је свима био најдражи друг и

највећи пријатељ, брижни добри, мудри отац домовине". ("Водећа личност, вођа

револуције, грађанин света".)

Есад Мекули: "Волимо га, волели смо га увек - вековима. Јер : Он је био

наша исконска жудња за слободом и мржња према сваком угњетавању... Он - први

летак на нашем прогањаном језику; прва искра у глувој ноћи година и векова,

непрестани отпор тлачитељима и крвницима..."

Вук Крњевић: "не могу а да га не призивам као оца домовине свих људи

Југославије. Али, Титов пут није само пут прошлости и садашњости, него је и

пут будућности..."

Дакако, било је израз пијетета то што је краљица Елизабета Друга наредила

да се на свим владиним и војним установама у целом енглеском краљевству заставе

спусте на пола копља у знак жалости због смрти Јосипа Броза, прозваног Тито.

Наравно, и присуство великог броја иностраних државних делегација на дан сахране

Вође, потврђује да је реч о покојнику који је имао своју харизму.