Датум постављања: 10.02.2019. 18.20.55
Александар Лукић
За шурење свиња дрвена липова корита – у два реда
сложена дуж тезги. Пре погодбе цена инкогнита. Беда
издубљених трупаца липа из доба Тита. Килава среда - на половини недеље. Ко те за то пита: стара беседа,
наћве прошлости. Међу пијачним половима, као цех
кафански - ветар однео оборе са воловима. Нови пех!
Брзогорећа жишка купаца – киша метеорита, јал грех
простор ивичи сточни. Свак се ка сваком рита. Ех!
Боже подлости. Образи црвени на зими. Дечје дупенце.
Док светлост плава врх главурда гасне. Јалове сентенце
комуњарске зајебанције бију о земљу. Дими буренце
утопије хитнуто из праћке пре но спласне. Назначи венце
обода корита – ко путања светлости далековода. Муњин дизгин.
Крв ти љубим. Нацијом управља владајућа мода: репић пиздин.
Отаџбинском обичају служе дрвена корита
да се из тачке А у тачку Б превезе свита -
курџона. Отуда на оба чела издељан прамац
за сваки случај има липов курџонски чамац.
Извор: из необјављених рукописа, фебруар 2019.