Књижевна филоксера.
Водич за (непо)колебљиве
* *
* *
УВОДНИК
Еро с онога свијета
Наместило се тако, да овај конвертовани сајт започне, не мојом вољом, него појавом , опет - Ере са онога свијета! Читам и не могу да верујејм, шта све штампа не један мали број купусових листова. Био сам на вашарима, и као дечак, и касније као младић - чуо сам како Цигани хвале своје коње.
Али када данас неко мисли да мртви коњи могу добијати - трку, или се грдно вара, или има неки свој посебни разлог за то. Живим на селу, и многе новине које ми доносе да погледам, склањам и чувам на једном посебном месту, за јесен и зиму,тј. у шупи - за потпалу ватре. Пошто, још увек, ја живим и грејем се на старински начин.
У једним новинама - на четири стране,ехеј - на четири стране великог формата! - видим кичерајски књижевни оглас, охо, баш су се потрудили! - Трљам очи, да ли је могуће? - Ово ни једини српски нобеловац И. Андрић - није доживео колико знам ни за живота, ни после смрти! Наша књижевност и у 21. веку је 90% анегдотска; добро можда ће то почети да се мења, кад оде са овог света и ова генерација,тамо око 2050? Али да је и издавање књига постало а н е г д о т с к о, ако се сетим још неке пригодније речи, написаћу је...
Крупним словима, као да је намењено пензионерима ослабљеног вида: "Фондација Винавер из Шапца и Дан Граф - Данас / објављују излазак из штампе/ ДЕСЕТ КЊИГА/ другог кола Сабраних дела/ Радомир Константиновић / Капиталан, цивилизацијски, подвижнички чин... " Итд.
* *
На другој и трећој страни тог књижевног огласа, читам: "Израз живе културе" ( ".......Чему дакле, све ово? Чему Константиновићева Сабрана дела?За једну страну у сукобу на српској књижевно-политичкој сцени ово питање је сувишно: дело Радомира Констаниновића један је од угаоних каменова ове културе..." - и да ту станем... И да се вратим опет на почетак овог текста... Реч је о покојном писцу, осредњег књижевног талента, промашеном песнику, изразитом представнику већине, тј. бирократске књижевности...
Онда читам даље "Маестраллни подухват", опет неки др-мр, сваштознанац, по укусу Ере са онога свијета, и наравно Другосрбијанаца, од којих је народ српски доживео од дрезденског конгреса до јуче, ствари које не припадају великима и изузетнима. Увек су били уз ону своју власт, о којој наравно ћуте. То јест они причају своје приче, као што су их причали и док су били живи. То су просто чуда. То некако може у житијима, али овде је смејурија!
Невероватне ствари:"Култна емисија:Радомир Константиновић прелистава часописе!" На специјалним програмима државног радија. Сатима. Месецима...НАМЕТАЊЕ. Наметних људи.
"Као и свим великим духовима и њему је (тј. Р. К.) досуђено да тек постхумно буде схваћен, прихваћен и добије место које му заиста припада..." - Невероватно, један од најфаворизованијих писаца титовске државе -скаламерије, одједном би, потезом пера неких проценитеља, да буде проглашен и неом ретком врстом несхваћеног књижевног мученика-свеца. Што је много - много је! Причајте ви то неком другом...
Погледајте ко у том листу хвали "ФИЛОСОФИЈУ ПАЛАНКЕ" - одурни књижевни памфлет који врло значајне српске писце процењује са гледишта перфидне, провидне, погубне идеолошке , актуелно политичке тачке, вероватно зато што је - промашени песник? Зна се ко ту књигу хвали, књижевна линија споменутог покојног проф. Банд. Дакле - скандалозно! (Барем за мене, пред Госпојину 2020. године.)
* *
* *