Шта је у ствари био тзв. Београдски круг?

Овом прегледу треба прикључити и следеће текстове: Да ли је Београдски круг био утопија У суботу, 7. децембра 2002. године, "десет година после", у Центру за културну деконтаминацију одржана је промоција књиге Београдског круга "Друга Србија". Књиге које су својевремено,десет година пре, приредили Иван Чоловић и Аљоша Мимица "Друга Србија" и "Интелектуалци и рат", појављују се у библиотеци "Сведочанства" Хелсиншког одбора, под заједничким насловом "Друга Србија десет година после", приређивач је Аљоша Мимица, а предговоре су исписали Латинка Перовић и оснивач Круга Радомир Константиновић.Како многи овај догађај, промоцију зборника "Друга Србија" у времену преправљања историје у складу са и даље владајућим националистичким концептом, сматрају битним, ево уводног слова једне "од истих аутора". “Поштовани људи, Прво, не знам тачно како да вас ословим, због тога што ословљавање у нашем јавном говору са "госпође и господо", "даме и господо", "браћо и сестре", "колегинице и колеге" је до те мере злорабљено, те у овом тренутку просто не приличи да употребим ниједну од ових речи које су "изгубиле невиност". Најдраже бих вам рекла "другарице и другови", али ни то не смем да учинм. Не зато што то можда ви не бисте хтели,већ зато што ја, по задатим правилима Београдског круга, немам право да колективизујем ниједно од ваших појединачних мишљења. Друго, настојаћу да тачно назовем овај скуп. У сваком случају то је промоција књиге "Друга Србија" у издању Хелсиншког одбора, онда је то скуп, или сесија, како се то у Кругу звало, суботом, затим је ово ритуал, затим је ово могуће и седница, заседање, скупштина, али дозволите ми да ово назовем заседањем Малог и Великог већа Београдског круга. Тако смо једном назвали управна тела Београдског круга по угледу на природу и устројство Дубровачке Републике, што значи - рес публика, а самим тим и отвара принципе за које смо се залагали са искуством које је једном изборила и Француска револуција. Чини ми се да је то нешто више или нешто другачије од онога што се данас и овде подразумева под демократијом.Рецимо да се радило и о слободи, братству и једнакости,често о законима који су пречи и јачи од политике.Дакле, драге пријатељице и пријатељи слободе, била је ствар избора учествовати, један од основних напора био је заштите "другости", па отуда међусобна емпатија и тада, пре десет година, и сада.Дакле, ова промоција није лишена нечег тако ретког - свечаности.Треће, ако сагледамо где се налазимо, где сада седимо,видимо да се налазимо у простору квадратуре круга. Ако се у квадратуру круга упише идеограм човека, онда се добија, вама свима добро познат, Леонардов цртеж који је извориште и увориште готово свих звезда.

У квадратури круга или "у духу места", како би то рекао Богдан Богдановић, уписане су и развијене многе ваше идеје, као што је и одавана почаст онима који више нису међу њима. Са ужасом и жаљењем констатујем да такву почаст нисмо могли да одамо Ивану Стамболићу, ни за то, као ни његова породица, нисмо имали прилике.Да ли је Београдски круг био утопија? Ако прочитате готово све текстове из ове књиге можете видети да су се нажалост, многе антиципације и анализе оствариле у смислу "рђаве бесконачности". А "Друга Србија" унутар остваривања "рђаве бесконачности", ако не постоји, то није аргумент против ње. У овом часу сећање није питање сентимента, већ темељног односа према континуитету у једној култури. Културни дисконтинуитет је један од највећих злочина чији један представник сада седи у Хагу. Зато је сећање, незаборав, толико битно, јер је то траг који у драми коју смо играли, "О Немачкој",Херман Брох формулише као захтев: Покажите немачке демократе и покажите противнике нацизма и Немачка ће бити спасена." Зато је важно да се увиди, а зато је потребна воља (Брох), шта је и како, упркос свему, и тада и сада, постојало.

Шта сте рекли и шта сте написали сви знате, или се барем сећате. Ако сте понешто релативизовали или заборавили на то ће вас подсетити гностичко мајсторство и онтолошка анализа речи и ћутања предговарача овог зборника Латинке Перовић и Радомира Константиновића. Када се Центар за културну деконтаминацију зачињао у Кругу. Миладин Животић умео је да пита моју младу колегиницу и редитељку Ану Миљанић, која ме је научила да је оно што смо радили имало смисла, и мене "Децо, кад ће ће да почне она ваша приредба. Увек, пред сваки почетак, па и пред отварање "Модерне", као културног модела, наслоњеног и на европску традицију и на традицију Круга говоримо "Е, сада ће да почне приредба.Док сам пре неко вече гледала гурање и тискање на отварању Меркатора, који је некоћ био уобичајена, нормална радња, још једном сам се питала, и поред свих ваших одговора како су само успели да унеобиче стварност и уобичаје злочин, злочин свакојаког разарања.А када "већ нацртани" портрети из наше стварности почну да дефилују, наравно да то не могу да опишем боље од Бихнера "за њих је држава представљала спекулацију, а револуција занат." А република?!...” (Текст Б. Павићевић, објављен у листу Данас.)