Чувени наметачи фотогеничних слика титоизма

(29) Погледајмо, на пример, књигу МИ СМО ТИТОВИ, ТИТО ЈЕ НАШ, Спектар,

Загреб, 1975. године. Копродуценти : Знање, Загреб, Партизанска књига, Љубљана.

Штампа Дело, Љубљана, у наклади од 80. 000 примерака! Избор, састав и ликовна

опрема: Драго Здунић. Аутори текстова : Густав Крклец, Ратко Зврко, Јован

Поповић, Дарко Ступарић. Избор књижевних прилога: Миро Ваупотић, Драго

Здунић. Аутори књижевних прилога: Мира Алечковић, Фрањо Алифаревић, Иво

Андрић, Франце Бевк, Владо Броз, Јосип Цази, Аугуст Цесарец, Оскар Давичо,

Јанко Ђоновић, Мирослав Фелдман, Марин Франичеић, Јуре Франичевић - Плочар,

Душан Хеxат Халими, Душан Јерковић, Јуре Каштелан, Енес Кишевић, Миле

Клопчич, Кајетан Кович, Силвије Страхимир Крањчевић, Мирослав Крлежа,

Густав Крклец, Слободан Марковић, Душан Матић, Есад Мекули, Чедомир

Миндеровић, Миховил Павлек Мишкина, Владимир Назор, Шукрија Панxо,

Милорад Панић Суреп, Весна Парун, Петар Петровић Његош, Душан Радовић,

Станко Ракита, Миливој Славичек, Зденко Штамбук, Жарко Васиљевић, Григор

Витез, Отон Жупанчич... Ликовни прилози : Маријан Детони, Иван Генералић,

Винко Грдан, Крсто Хегедушић, Божидар Јакац, Лео Јунек, Едо Ковачевић, Иван

Мештровић, Моша Пијаде, Отxон Постружник, Камило Ружичка, Вилко

Шеферов.Аутори споменика НОБ - а: Војин Бакић, Богдан Богдановић, Душан

Xамоња, Анте Гржетић, Јанез Ленаси, Светозар Личина, Рајко Радовић,

Војислав Вујисић, Шиме Вулас, Миодраг Живковић. Фотографије: Милан Бабић,

Киро Билбиловски, Недељко Г а ћ е , Благоје Дрнков, Иво Етеровић, Ненад

Гатин, Виктор Хрељановић, Жорж Исток, Александар Кароли, Дамир Класичек,

Деан Митровић, Драган Николић, Милош Павловић, Милан Павић, Душан

Поповски, Милош Рашета, Младен Шурјак, Драгољуб Тошић, Вилко Зубер...

Прерађено и допуњено издање ове књиге појавило се 1980. године, под

насловом НАШ ТИТО (Отокар Кершовани, Ријека - Опатија). Издање је допуњено

неким новим фотографијама. Фотографија зграде ОУН у Њујорку; Тито и Нехру;

Туто и Курт Валдхајм - генерални секретар ОУН. Тито, супруга Јованка и Бумедијан

у Алжиру 1973. године (ИВ конференција несврстаних земаља). (Та слика је

изостављена у другом, прерађеном и допуњеном издању.) Тито и Вили Брант. Младе

црнкиње изводе фолклорне игре. Тито говори на свечаној конференцији. Пионири

Монголије поздрављају Тита. Боравак Тита у Индији. Камбоxа - Пном Пен -

митинг на стадиону 1968. године. Тито и Брежњев у лову. Тито и Чаушеску -

дочек у Румунији. Тито у разговору са Едвардом Кенедијем. Тито и Фидел Кастро.

Тито у Вашингтону, сусрет са председником Картером 1978. године. Тито са кинеском

привредном делегацијом на загребачком велесајму. Долорес Ибраури ла Пасионарија

код председника Тита.

Непал - сађење стабла. Тито и Јованка са децом Индије. Тито и либијски

председник Моамер Гадафи. Тито БУДНО ПРАТИ ДНЕВНУ ШТАМПУ. Тито

и Крлежа играју шах - уз њих је Насер. Тито у монголској ношњи. Тито у

разговору са америчким астронаутима за време посете Америци. Тито на изложби

совјетске астронаутике у Београду. Тито, Јованка и Стане Доланц са децом Риге.

Бриони : четворке из Словеније : Ирена, Данијела, Анкица и Бранка Ателшек у

посети код Тита и Јованке. Тито у шетњи - Брдо код Крања. Тито у радном кабинету

на Брионима. Тито у Кини, на величанственом дочеку у Пекингу 1978. године. Тито

и Хуа Куо Фенг на Брионима. Тито је одличан стрелац - призор из лова код Бугојна.

Тито је одличан фотограф - све своје снимке углавном сам развија. Југословенска

делегација на челу са председником републике другом Титом на ВИ конференцији

шефова држава или влада несврстаних земаља у Хавани, 1979. ( Жарковић, Лончар,

Вратуша, Врховац, итд.).

(30) У "Дневнику писца" , објављиваном у "Борби", Савић користи синтагму

"првенци у великом злу", иако Срби имају оригиналнији оријентални израз:

ЈАНИЧАР (припадник привилеговане пешадије у султанској Турској; јањичари су

регрутовани понајвише од заробљене хришћанске деце и одгајани за крвнике властитог

народа; играли су велику политичку и војничку улогу у некадашњој турској царевини;

њихове су формације укинуте 1826). - Да ли је М. Савић, пишући последњи наставак

свога "Дневника" ("Оцеубице"), пошао путем Нурудина из Селимовићевог романа? -

Покушај освете у литератури а п с у р д а н ј е . - Пре више од двадесетак

година, пишући есеј о Селимовићевом роману Дервиш и смрт под насловом Проза о

злу (Књижевне новине, бр. 655, 30. новембар 1982, стр. 16 - 17) Савић пише да

"Дервиш зна да и власт није апсолутно савршенство. Тај механизам има своје

слабости, пукотине. Истим методама, са којима се власт служи да би опстајала треба

је и срушити. То значи лажима, сплеткама, уценама. Чим је изабрао тај начин - то

није побуна. То није борба за остваривање виших, племенитих циљева". - Сва

истицања у том заборављеном Савићевом тексту су моја. Савић појашњава -

анализирајући моралне падове Нурудина - механизам власти : "Није само механизам

власти тајанствен; тајанствен је језик, метафора је шифра, свака порука је

вишезначна, па самим тим зло се може прогласити за добро, злочин за хумано

дело, лаж за истину". - Верујем, а то и није тешко показати, да је - Селић написао

успелију књигу од Савића, написао је - чини се - књигу какву је покушао да напише

Савић, али то је далеко од онога каква би се сјајна књига о томе могла написати!