ПРИМЕРИ, 001

zoran stokic пре 2 месеца

Tema za neki budući roman: Hipatija Aleksandriska (350 – 415 g. n. ere) prva žena naučnik - napisala: "Astronomski Kanon" kao i Komentare na – "Diofantovu Aritmetiku" i "Apolonijeve Konusne Preseke". Bavila se i filozofijom neoplatonizma, zagovarala ideje tolerancije i razuma. Njena lepota, inteligencija i mudrost učinili su da je bila obožavana u celom gradu, miljenica prefekta Aleksandrije Oresta..."Paganka" Hipatija izavala je zavist popa Kirila koji se uplašio da će njen ugled i talenat dovesti do opasnog prestiža paganizma nad hrišćanstvom u Aleksandriji. Godine 415. godine hrišćanska gomila predvođena Kirilovom gardom (parabalanima) izvukla je Hipatiju iz njenih kočija, odvukla je u crkvu Kesareum, svukla golu i mučki zaklala služeći se krhotinama keramike. Ostaci tela su zatim spaljeni van grada na mestu zvanom Kinaron. Ovaj svirepi čin je dugo ostao u svesti građana Aleksandrije. Kiril je uspeo da izbegne svaku odgovornost, čak je kasnije proglašen i za sveca.

Marko пре 2 месеца

Postoji vrlo zanimljiv film "Agora" koji prica o njenom zivotu. Ona je, smatra se, prva shvatila da putanje nebeskih tijela nisu savrseni krugovi nego elipse. Takodje se misli da je prva logicki razjasnila da se zemlja zapravo okrece oko Sunca. Okreni-obrni, polna diskriminacija je u Evropi najavljena kroz kulture Grcke i Rima, a definitivno je ustolicena s hriscanstvom s kojim zapravo i pocinje mracni srednji vijek (isti taj Kiril, bar u filmu, predvodi hriscansku rulju koja spaljuje Aleksandrijsku bibiloteku). Pogledajte film. Jeste napravljen u standardnom holivudskom maniru, ali je i dovoljno dobar.

zoran stokic пре 2 месеца

@Marko Hvala na preporuci rado ću pogledati film "Agora". Što se tiče Aleksandriske biblioteke osnovana je u 3 veku p.n.e posedovala je preko 700 000 papirusnih svitaka; čuvala je znanja iz medicine, biologije, fizike, matematike, astronomije, filologije, istorije... mnogi svici su bili pisani gotovo na svim tada poznatim jezicima (grčki, latinski, hebrejski, persiski, arapski, jezicima Indije, jezici naroda Mespotamije....). Kulturni genocid počinjen je dva puta: Namerno su je spalili hrišćanski Patrijarh Teofi 391. a ono što je od biblioteke preostalo dokusurio je (svojim paljenjem) muslimaski Kalif Omer 642. Godine 47. p. n. e. u vreme rimskog građanskog rata, Egipat se umešao u sukob između Julija Cezara i Rimskog senata; tom prilikom Cezar je pri paljenju egipatskih brodova izazvao slučajno paljenje dela bibioteke; Marko Antonije je zato kasnije poklonio bibioteci 200 000 svitaka...

Snežana пре 2 месеца

E, pa često više saznam čitajući komentare nego članke u vezi kojih je komentar. Hvala za dobre komentatore.