Тема : СЛОБОДА И СТВАРАЊЕ. И лицемерство

Датум постављања: 29.07.2010. 16.37.59

Београдска "Политика", понедељак, 8. септембар 1975, Рубрика Културни живот, први наставак препорученог текста књижевника М. Ристића

Начин на који је најутицајнији штампани лист ондашњег времена препоручио и објавио, тј. прештампао, текст Марка Ристића, на тему слободе и стварања, могао је завести неупућене, младе и необавештене људе. У суштини, на ударном месту своје рубрике, где су знатан простор добијали ствараоци који су били "држави људи", тј. наметнути, понављају се општа места о значају и важности слободе за стварање, као некаква открића. М. Ристић још има храбрости да се позива на оно шта је писао 1938. године, али : шта он сам чини, како се легитимише као борац за слободу уопште после доласка комуниста на власт? Поздравио је стрељање грађана Београда 1944, одмах по упаду комуниста у Београд. О својим некадашњим пријатељима писцима, који су се нашли у изгнанству, тј. изван Југославије, овај државни писац пише као о мртвим песницима. Проглашава их мртвим, иако су живи..М. Ристић је, у суштини био велики лицџемер; многе његове књиге, данас, попала је праведна библиотечка прашина. Сасвим је у реду, што се тражи превредновање. У случају М. Ристића, то је већ учинила библиотечка прашина, али би то требало да у ураде и писци који немају длаке на језику, а истина им је драга колико и слобода....

Отварамо ову тему и позивамо и друге ауторе да о њој проговоре што је могуће искреније, тј. нелицемерно...

ЛеЗ 0007040