Књижевна критика

..........Зашто српски књижевници, који знају Истину, пре свега истину о погубности нихилизма и анархизма, као логичном

завршетку европске културе, нису проговорили о томе?3

Да ли има и једног српског књижевника друге половине ХХ века који живи истинским Богочовечанским прогресом?

Да ли их има у великом свету?

Већини књижевника није било стало да се ослободе греха и смрти и стицања осећања бесмртности, јер су били оковани греховима

и кумирима.4 Мрачна сила их је отупљивала и спарушивала је у њима осећање бесмртности, те они осећањем ни мишљу нису досезали Бога

живог и истинитог. Такви људи су осакаћени, туђе играчке, арлекини...

Мирослав Лукић, одломак из књ. Нечиста Србија I, Београд, 2006/2007

ЛеЗ 0004801