Чишћење Аугијевих штала српске куће књижевности

1

ОДЛОМАК ИЗ ЈЕДНОГ ЕСЕЈА

(...)

Чишћење Аугијевих штала српске Куће и књижевности. - Од како пишем, мислим, осећам, шта сам могао да видим? Дрво живота, које се смањило у трн на друму, те убада и себе и друге. Пламен небески уроњен у блато, нити светли нити се гаси. Нико није призивао лепоту и богочовечански реализам у госте; многи су сурвани са горе високе, постали сапутници крвницима и безбожницима. Па и моји тзв- пријатељи... Сви су и сви смо били препуни обмана и греха... Дрво живота и дрво познања постало је трн на друму, постало је дрво злочина, глупости, леденог мрака.

Многи су се нашли на трпези одсутног Домаћина, те нису певали никоме другом до себи и својим залогајима...Ни судбина ни карактер нису ме припремили да будем чистач Аугијевих штала српске, југословенских и других словенских књижевности; немогућа су велика чишћења и спремања и бесмислена као шминкање мртваца: смрт ће почистити редом све што треба...

2

ОДЛОМАК ИЗ ЈЕДНОГ ОСВРТА

На путевима и распућима наше народне историје многе смрти вребају нашу душу из заседа, лукаво спремљених и вешто маскираних, пише Ј. Поповић у есеју Ускрс и српски бесмртници.Како ћемо их савладати, ако не вером у бесмртност и силом Бесмртног?...Поповић је последње деценије свога живота проживео у својеврсном изгнанству, у једном манастирском егзилу. Овај монах је знао због чега је наша народна душа послата у свет... За светог Саву Србија је била запад на истоку и исток на западу. Пакао није под земљом, већ на земљи. Хаос садашњице је једна од слика пакла. У прећутаној књизи Нечиста Србија I, Едиција Заветине, Београд, 2006 (ЦД Вечити чудесни коренови) има и оваквих питања:

“...Зашто гробове многих песника и философа, политичара и препородитеља, никаква сила неће моћи да спасе од запишавања лутајућих паса?

Драинац разоткрива нитковлук демократа - писаца опорим речима:

"Демократију наших писаца никако нисам могао разумети: они, који тако гласно трубљаху о једнакости, слободи и братству, у приватном животу, на делу, беху сви од реда аристократе..."

Насликао је праву климу свога времена. Драинац је видео далеко - до Сахалина, и иза Сахалина!

Зашто су и под којим условима Срби ушли у социјализам? Зашто је први пут у својој историји прихватио као свога господара туђинца, једну од најконтроверзнијих личности овог века, контроверзнију и од лажног цара Шћепана Малог, пробисвета туђе вере и нације?Војника који је у првом светском рату, као аутроугарски официр,ратовао против Краљевине Србије и био за то одликован? Коначно,зашто Срби, ако већ нису хтели своју националну династију, ако су хтели за вођу и владара туђинца, нису одабрали компромисније, повољније решење? Зашто је Гаврило Принцип пуцао у надвојводу Фердинанда? Чему толике жртве Првог, и Другог светског рата?Зар Срби нису могли, своју сулуду и неразумну потребу за вођом туђинцем да реше практичније и раније, без милионских жртава и ужаса два светска рата, изабравши аутроугарског надвојводу засвога цара 1914. године, а не аутроугарског каплара 1945. године?...

Српском народу је била потребна ИСТИНА.Одувек му је једино и само она била потребна. Јер да је Српски народ знао истину о великом балканском опсенару и "мајстору историје" педесетих или шесдесетих година ХХ века, сигурно је да би себи поставио ово неизбежно питање: историјско, морално и политичко, нехеројско и суштинско...