Мале исправке и други коментари

У чланку „Ако смета Гаврило Принцип, убрзо ће засметати и Србија”, професора Мирољуба Јевтића, објављеном у „Политици” 2. априла, говори се о храбрости коју је млад човек, пун ентузијазма и идеја о слободи свог народа, Гаврило Принцип, исказао, припремивши и извршивши атентат у Сарајеву. Посматрајући његов допринос са тог аспекта, не би требало да има приговора. / Али, дошао је рат, иза кога је проистекла слобода и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Добили смо краљевину те три нације, па онда Југославију, које су трајале од 1918. до 1941. године. / А сад да се присетимо другог дела резултата проистеклих из тог чина у Сарајеву. Током Првог светског рата изгубљено је око 27 до 28 одсто становника, од тога највише младих мушкараца. Чини ми се да ми, по правилу, посматрајући једну страну нечијег дела, заборављамо ону другу, односно колико нас је то коштало. / То се поновило и у Другом светском рату. Дража и Тито подигли су устанке с намером да нашу земљу ослободе. Окупатор је увео одмазду, за једног убијеног немачког војника стрељали су стотину цивила. Дража је драстично смањио активности против окупатора, разуме се у интересу свог народа (Тито није). Због тога је први изгубио подршку савезника, у корист Тита. / И сад, ако бисмо погледали број жртава до којих је дошло због акција ове три истакнуте личности, докучили бисмо колике су њихове појединачне заслуге у томе биле? Да ли су биле вредне толиких жртава?