Немојте да ми шаљете више вицеве и порнографију,

анегдоте и доказе о свом избегавању истине и кукавичлуку!

Баците тај проклети андроид, избришите све те адресе, све те профиле, све те новотарије које вас усисавају као подмукла болест последњег века.Баците мобилни телефон, осим ако живите далеко од других људи у неприступачним планинама.

Скините те маске које већ деценијама не скидате! Јебао вас FB, Whats up, Viber, twiter, yu-tube, ботови и политички скотови, .. Целе ноћи сам - септичку јаму, чистио - електронску пошту минулог Глупог августа Брисао сам, брисао и обрисао...

Али, јутрос, гле, исто, све исто осим благотворног сунца ових последњих дана лета једне усране године! - Исто, заповест да учим од дрвета, да стојим усправно и поносно, да уживам у свежем ваздуху, ад будем свестан својих корена, да пијем пуно воде, да будем свестан своје природне лепоте, да се сетим да после сваке зиме долази сунце, да уживам у погледу...

Погледу на шта? - на ово смеће које сте ми слали последњих месеци? Ово што ми је затрпало септичку јаму?

Шта вас брига како је у Звижду? Како живим?*

* * *

_______

* Па ја претежни део године, - после смрти нашег оца Михаила, - значи од 2016. проводим овамо, на Вратима Звижда, на нашем брду, које сам откупио и прикључио миразима наше пок. мајке, и наше бабе мајке нашег оца. Радно. мирније се живи на селу, као уосталом - на шведским језерима. Швеђанин се не боји шуме, него уз њу, и у њој живи, поготову онај који има посед. Ми смо смо наследили оно што су очували отац и мајка, бринемо о кућама, и о осталом. У тзв. Велику магазу, у четири од пет просторија, сместили смо нашу приватну библиотеку, и фонд часописа, не само оне које смо ми издавали, него и друге које смо скупљали. Пошто су ми синови у Београду, велико двориште ја косим. Возим бицкл; има аутобуса, кад ми нешто треба; имам и неки југо стари који возим, у оквирима звишке општине, и суседних. Одржавам башту, калем испред куће уз Ацину помоћ; нешто сам и сам засадио од домаћих сорти - белу тамњанику...

Ви ништа нисте засадили у свом животу, ни празилук ни влашац - све вам је падало некако са неба, не последњих пола века. Ваши су пређи служили Другом Риму, султанима и масонима - како да вам верујем? Ја који сам од детињства највише времена проводио поред Пека испод храстова, и старећи на нашем брду крај храста лужњака који сам засадио после очеве смрти; мали је био кад смо га донели, а сада је порастао скоро метар и по. Насред дворишта. То су они храстови, претпостављам да знате, којих има у Пеку, и који трају, понеки и девесто и више година.Б. и ја то нисмо знали када смо га доносили, да га пресадимо, Један комшија који се у свашта разуме, па и у храстове, вели - Знаш ли колико ће да порасте за 30 година? И показује ми своју бутину. Храстови ће нас надживети! Надам се да ће и овај који смо засадили и који - хвала Богу напредује - потрајати хиљаду година... Бавим се, у тишини, богоугодним занимањима, примереним свом позвању, пореклу... Наши су побегли пред Први српски устанак од зулума из села Јасеница иза Штубика, и први пут сам то место видео, прошле године, захваљујући једном форду, који нас је возио до Северног пола (крајњи север Норвешке и Шведске - може се прићи копном најближе полу на 700 км , пошто је средиште усред леденог океана)

Прошле године сам први пут видео Неготински крај, наш стари Лукићски завичај, Феликс Ромулијану, и оне запуштене дивне куће уз пут, од Штубика до манастира Буково испред Неготина.... итд. Кад не путујем, пишем. ...

Ма где били, у Звижду, или на Северном мору, које запљускује Голфска струја - тамо у Шведској, где су птице нашле своје рајско уточиште, лабудови, прекрупне дивље гуске,и патке које сам редовно хранио тамо на обалама језера покрај града краљице Урлике; ја сам у Шведску отишао и боравио захваљујући пре свега Сведенборгу, и случају комедијанту - не сањајући колико је то лепа и уређена земља. Штета да нисам путовао тамо раније... .

Понављам, ма где били, у Баварској, рецимо, ми смо код куће... Ми смо у видокругу храста и беле тамњанике.......