Kao sistem slikovnog pisanja simbolicko pismo je postalo osnova za obimnu literaturu o amblemima, a rec “hijeroglifski“ se koristila bez ikakve otvorene veze sa Egiptom, za bilo sta simbolicno ili kodirano, kao sto je Monas hyeroglyphica (1564) Dzona Dija, oznaka i sazetak njegovog sistema alhemijske filozofije.
Iz svega ovoga proizilazi i da se zakljuciti da je hijeroglifsko izrazavanje bilo u direktnoj zavisnosti od Horapola sto ukazuje na cinjenicu da je postojao sirok pokret sa namerom da pomiri mitologiju, alegoriju, hijeroglife i pojmove bliske hijegoglifima sa hriscanskom mislju.
Takvo tumacenje se verovatno treba primeniti na bar neke od grotesknih, mada tipicno renesansnih ostvarenja.
Ciklus groteski je svojevremeno ukrasavao Kloistere Svete Justine u Padovi.Uglavnom je unisten ali je poznat iz gravira iz XVIII veka, zapoceo ih je Bernardo Parentino za opata Gaspara pre 1500-te godine ali nisu zavrseni do 1540 godine. Prema savremenoj hronici Gasparo je izabrao figure i price Rimljanima, basne iz pesnika, grobnica, prica sa natpisima, egipatskih amblema, i drugih dubokoumnih ideja.
Ficino je zatvorio razmak izmedju egipatskih i hriscanskih simbola tvrdeci da je za Egipcane krst predstavljao zagrobni zivot i da su ga urezivali na grudi figura Serapisa. Filipo Fazanini koji je preveo Horapola na latinski
(Bolonja 1517), i koji je takodje poducavao hijeroglife na Univerzitetu Bolonje, je objasnio da citalac moze da nauci pravu prirodu zivotinja, ptica, riba, drveca i slicno.
Andrea Aliciati rodjen 1492 godine i studirao u Bolonji, dosao je na ideju da hijeroglife ugradi u stihove. On objavljuje kolekciju amblema 1531 godine pod naslovom “Emblematum Libellus “. Alicati objavljuje da su hijeroglifi i klasicni simbolizam isto. Hijeroglifika je sigurno bila je jedna od izvora za Emblemate, tako da nije iznanudjujuce pronaci tu reference o rodi, koja , kao sto tekst objasnjava , neguje svoje potomstvo donoseci mu prijatne poklone, dok nosi na svojim ledjima istrosena tela svojih roditelja, nudeci im hranu iz sopstvenih usta.Slika koja prati ovaj opis u izdanju iz 1531 godine predstavlja pticu koja leti noseci drugu na svojim ledjima.
U sledecim izdanjima kao sto je ono iz 1621 godine ovo je zamenjeno prikazom ptice koja leti sa crvom u kljunu za svoje potomstvo koje ocekuje otvorenih kljunova u gnezdu.
Pjer Valerijan tek uspeva da izvede zakljucke o hijeroglifskoj misli u svom delu Hyeroglyphica 1556 godine. Valerijano je bio necak Fra Urbana Valeriana Bolcania koji je bio prijatelj Franceska Kolone i koji je pripadao krugu venecijanskih mislilaca i ucenjaka posvecenih proucavanju hijeroglifa. Za izucavanje i studiranje hijeroglifa uputio ga je njegov ujak i Valerian im posvecuje ceo svoj zivot izucavajuci ih.Valerijanova Hijeroglifika je ogromna kompilacija za koju je podjednako koristio Horapola, Fizilogusa, grcku i rimsku gradju, Kabalu i Bibliju.
Na ovaj nacin je implementirao ono sto je radjeno tokom sto godina a njegova tacka gledista je jasno izrazena u posveti: “govoriti hijeroglifski nije nista drugo do otkrivati pravu prirodu stvari bozanskih i stvari ljudskih”
Jasan putokaz koji je Valerijano ostavio za sobom novim istrazivacima u potrazi za istinom najbolje pokazuje cinjenica da je postojala velika potreba za novim izdanjima njegove Hijeroglifike u narednih sedamnaest godina.
Valerijano je imao veliki broj istomisljenika i sledbenika.Valerijano je dao instrument za transformisanje filozofije hijeroglifa u filolosku disciplinu. Pjer Valerijan i njegova istrazivanja i delo dala su veliki doprinos i znacaj i ostvaila su otvorena vrata za dalje istrazivanje i tumacenje hijeroglifa