Ukrasavanje zidina i zidova hrama takodje pomaze razumevanju njegove funkcije.Sigurno je da su ovde nastale tradicije o stavljanju dredjenih likovnih tema na odredjene delove hrama .Tako na primer : slika faraona koji ubija neprijatelje pre svega nalazi se na spoljnoj strani pilona a prikazivanje bitke sa pomorskim narodima i lova na divljeg bika pokriva spoljnu stranu hrama Ramzesa IIIu Medinet Habuu.Medjutim za ukrasavanje unutrasnjih prostorija vazi pravilo da verski tekstovi i primalne scene naslikane na zidovima treba da budu tematski povezane sa svrhom prostorije u kojoj se nalaze.
Palata i hram oboje imaju ritualni značaj, paralela između arhitekture palate i hrama, izraz dnevnog političkog i religijskog života elite.Egiptologija i pisani izvori su omogućili zaključke o:tipu i funkciji hramova, načinu korišćenja pojedinih prostorija delova hrama.Cilj jednostavnih predinastičkih svetilišta u dinastičkom periodu su razvile dva osnovna tipa hrama:
1) hramovi za ''kult'' bogova
2) posmrtni hramovi ili hramovi milion godina
U ranodinastičkom periodu hramovi bogova su manji i ne tako impresivni jer je akcenat stavljan na funerarnu sferu a kasnije taj akcenat slabi i hramovima se pridaje veći značaj.Od Novog Carstva, kraljevski posmrtni haramovi su po obliku i funkciji slični hramovima bogova.Do Novog Carstva, hramovi bogova su mahom građeni od ćerpića, zato su retko očuvani.Pisani izvori govore da su neki hramovi građeni na platformi napunjenoj čistim peskom.Najimpozantniji hramovski kompleksi gde dominira građevina posvećena glavnom lokalnom božanstvu u kojima su i hramovi drugih bogova tamo gde je poštovana trijada (npr. Amon Mut Honsuov hram u Tebi, dvorište; povezuje ih aleja.Hramovi su često međusobno povezani alejom.U Novom Carstvu su povezani sa palatom.
Posmrtni hramovi
Medinet Habu
Od najpoznatijih posmrtnih hramova su od Ramzesa II i III u Medinet Habu.Ovi hramovi imali su male ceremonijalne palate uz prvo dvorište.Hramovi su okruženi zidovima od čerpića i kamena i sastoji se od prve,druge i trece kapije.
Orijentacija hrama je:Istok-Zapad, u praksi upravno na Nil.Osa kretanja hrama je pravac od ulaza u hram do svetilišta.
Razlikujemo sledeće delove hrama po pravcu kretanja i to najčešće u Novom Carstvu:
1) Ulaz se sastoji od kapije i pilona
2) Dvorište koje je obično sa tremom
3) Jedna ili dve hipostilne dvorane
4) Predvorje
5) Svetilište.Hramovski kompleks uključuje još i pristanište, aleju sfingi i sveto
jezero.Ovaj koncept je nepromenjen i kod hramova u steni.
Svetilišta suncu
Postojalo je više tipova, zajednička odlika im je da su otvoreni ,nepokriveni, manjih su dimenzija, predstavljaju deo nekog hrama ili su uz hram,Svetilišta suncu kraljeva V dinastije, imala su otvoreno kultno dvorište, u sredini je bio zidani obelisk..Obelisk može biti monolitan ili zidan od čerpića i kamena , u odnosu na druge obeliske, više liči na ben-ben kamen.
Atonov hram u Karnaku i Amarni, iz vremena Ehnatona
Hram je velikih dimenzija, otvoreni hramovi, podsećaju na svetilišta sunca kraljeva V dinastije, ispred ulaza je bio veliki broj stubova za žrtvovanje .
Prirodna svetilišta
Hram Satet u Elafantini, prvobitno granitne stene, u prostoru između stena je bilo sveto mesto, kasnije je dograđivano.