Geografska podela Egita

Donji Egipat ili " severna zemlja" je široka delta reke Nila.Grci su je nazvali deltom zbog oblika zemlje u obliku grčkog slova delta.Delta se naslanja na Sredozemno more.U severoistočnom delu delte je jedini izlaz iz Egipta, odavde je polazio put koji je preko sueckog kanala i sinajskog poluostrva vodio u Palestinu, Siriju i druge zemlje.To je bio glavni put kojim su se kretali egipatski osvajači, trgovci i obratno.Simbol donjeg Egipta je papirus.

Delta Nila

U oblasti delte Nil se račva na rukavce, danas imamo dva rukavca :Rozeta i Damnjeta.Broj rukavaca je varirao od početka egipatske države, negde oko sedam ili osam, u II pol.II mil.pne, oko tri, cetri U doba Ramezida broj rukavaca je iznosi od tri do pet, a u doba Ptolomeja je postojalo sedam do osam, broj se vremenom uvećavao što ima veze sa nanošenjem mulja.Sama oblast delte je bila močvara.Pre oko 7000-4000 pne, delta je dobila površinu koju danas ima.Severni deo delte je bio močvara, što nije dugo trajalo, oko 4000 pne, manje više današnja površina.Površina rukavaca je bila skoro kao današnja.Podelu Egipta na donji, srednji i gornji Egipat uvodi Ptolomejska dinastija.Srednji Egipat je oblast između Kaira i Asijuta, od delte pa do ispod grada Hermopolisa.Južno od Asuana je Nubija (danas jedan deo pripada Sudanu, drugi Egiptu).

Gornji Egipat ili "južna zemlja" je uska dugačka dolina, dolina Nila se proteže od I katarakte do vrha delte u dužini od približno 700 km, u obliku uskog pojasa čija širina iznosi između 20 i 50 km.Simbol Gornjeg Egipta je lotos.

Gornja Nubija ili Kuš je južno od II katarkte, a južno od I katarakte je Donja Nubija ili Vavat.

I katarakta Nila je uža granica Egipta, najbliža Asuanu,Egipcani su prokopali kanal kroz kataraktu da bi plovili.

Nil je spajao razne delove zemlje, veza sa Nubijom koja se kod I katarakte graničila sa južnim granicama doline.

Preko Sinaja polazio iz se ugla delte, ka Palestini i Siriji.

Iz doline na zapad vodili su razni putevi u zapadne oaze.

Putevi ka obali Crvenog mora vodili su na istok i išli su uglavnom koritima presahlih reka.Najčuveniji put je iz Koptosa u današnju luku Koseir koji je išao koritom presahle reke Vadi Hamamat.