Pjetar Bembu prvi kolekcionar cije se ime povezuje sa bronzom Mensa Isijaka, ponekad zvanu Tabula Bembina.To je objekat nalik stolu ukrasen bakrom, srebrom i nielom, sa scenama kulta i hijeroglifskim natpisima. Izgravirao ju je Enej Viko 1559 a postala je sire poznata kao tema monografije koju je objavio 1605 godine venecijanski numizmaticar Lorenco Pinjorija.Prihvacena kao faraonski antikvitet, postala je kljucni dokument u proucavanju egipatske religije i ikonografije i pojavljuje se u prakticno svakoj publikaciji o starini, usput je postala i popularni izvor dizajna, polozaj koji je zadrzala sve do duboko u XIX vek. Mensa se upedljivo istice u prvoj znacajnoj kolekciji gravira egipatsklih antikviteta, Thesaurus hyeroglyphicum koju je objavio bavarski diplomata Johan Georg Hervat fon Hohenburg oko 1610godine.

Najvaznije kompilacije pojavile su se u enciklopedijskim delima sledeceg veka: II tom L’Antiquite explique (1719 – 1724) Bernara de Monkofona, ilustruje antikvitete u vezi sa egipatskom religijom, ukljucujuci i mnoge skulpture iz Rima, a sedmotomni Requeil d’ Antiquites Ane Klod Filip de Tubier komt de Kailusa ukljucuje mnoge male egipatske predmete iz licne kolekcije autorke, sa znacajnim umetnicko istorijskim komentarima. Oba ova dela su posluzila kao vazan izvor za antikvarske i umetnicke studije, prosirujuci znanje o egipatskim antikvitetima vidljivim u Evropi.

U Francuskoj, finansijski minisatar Luja XIV (fl.1643 -1715), Nikolas Fuke, je nabavljao egipatske i egiptizovane starine za svoju palatu. Vo le Vikomt i kralj su ukljucili mnoge objekte uglavnom sfinge i obeliske u Versajske vrtove, postajuci primer celoj Evropi.