U renesansi dolazi do najveceg interesovanja za stari Egipat jer u to vreme objavljuju se dela antickih autora.Medju tim delima objavljeni su i Grcki tekstovi koji su datirani na IV i V vek i njihovo poreklo se vezuje za Aleksandriju.Ovi tekstovi bude imaginaciju mnogim misliocima, umetnicima, naucnicima i filozofima i inspirisu ih da ih istrazuju. Posebno veliko interesovanje pridaju Hermetickim tekstovima, ukljucujuci Horapolove hijeroglife, koji objasnjava hijeroglife simbolicki.Ova dela postaju veoma znacajna svima onima koji su trazili vezu hriscanske doktrine sa Egiptom jer u to vreme Egipat vide kao najvazniji izvor najstarijih znanja, mudrosti i filozofije.
Desifrovanje egipatskih hijeroglifa zahvaljujuci Zan Fransoa Sampolionu okoncalo je vise vekova stvaranja mitske simbolike i ezoterijskog znanja povezivanog sa hijeroglifskim znacima. Najznacajnija pojava koja vuce korene iz starog Egipta i koja se u Evropi pojavila u periodu krstaskih ratova, dostigla je svoj vrhunac izmedju XII i XVI veka, hermeticko – alhemijska tradicija i nastavila da se razvija sve do kraja XVIII veka mesajuci se sa ucenjem rozenkrojcera. Izmedju VII i XVII veka utvrdili su je Arapi koji su po tom pitanju bili posrednici u preuzimanju od strane srednjevekovnog Zapada, jos drevnije tradicije prethriscanske mudrosti. Egipatski po svom poreklu kult Hermesa Trismegistusa pocinje da igra vaznu ulogu.