Kamen
Nabavljan je na mestima udaljenim nekoliko dana od Nila.Krečnjak je nabavljan je iz Ture nasuprot Gizi , za hramove, grobnice i u skulpturi, u privatnoj arhitekturi se koristi čerpič, čak i u arhitekturi palate.Peščar preovlađuje u novom carstvu , važan kamenolom je Gebel es Silsila, na pola puta između Edfua i Kom Omba.Koristi se u arhitekturi, kao materijal za skulpturu, vrednost dobija od srednjeg carstva za privatnu skulpturu, više je korišćen u Tebi dok je u Memfisu više korišćen krečnjak, u srednjem carstvu se prestonica iz Memfisa premešta iz u Tebu, a u XII dinastiji u oblast Fajuma, pa se opet vraća u Tebu.Ređe i skuplje vrste kamena kalcit, crveni granit, bazalt, crvenkasti kvarcit, crni diorit, porfir, škriljac.
Kalcit-egipatski alabaster ili travertin, vrsta gipsa, nalazište Hatnut u oblasti Amarne, korišćen u primenjenoj umetnosti, za izradu vaza i delom za skulpturu.Crveni granit-dobijan je kod I katarakte kod Asuana, iz istog kamenoloma je dobijan i sivocrni granit, u Gizu je prenošen oko 800 km (Kefren je koristio crveni granit za izgradnju delova piramide)Bazalt-nabavljan je iz istočne pustinje u visini Koptosa (Vadi Hamamatom ).Crvenkasti kvarcit-nabavljan iz Gebela el Ahmara, si od Kaira, najtvrđi, najlepši kamen koji su obrađivali.Crni diorit-nabavljan oko 40 km sz od Abu Simbela.Porfir-popularnost stiče znatno kasnije, od Rimljana.Škriljac- nabavljan iz istočne pustinje, korišćen za izradu ceremonijalnih paleta, paleta za šminku.
Poludrago kamenje-Tirkiz-Sinaj.Gorski kristal(kvarc)-istočna pustinja, korišćen je za oči kao inkrustacija u skulpturi.Lapis lazuli-iz Avganistana.Karnelijan-istočna pustinja.Ametist-Vavat.
Ćerpič
Za izgradnju pomoćnih zgrada u okviru hramova, stambenih zgrada, pretežno za profane svrhe u hramovima.Do srednjeg carstva, korišćen je i za izgradnju hramova bogova i zato malo znamo o arhitekturi ovih hramova pre novog carstva.Upotreba ćerpiča je pogodna zbog klime jer dobra izolacija.U ranodinastičkom periodu u upotrebi ćerpič, od starog carstva grubi kamen za hramove.
Drvo
Nedostajalo je kvalitetno građevinsko domaće drvo da premosti veće prostore, za brodove.Akacija, tamarisk, sikomora, neke vrste urminih palmi koriste se za izgradnju manjih prostorija..Kedrovina iz Libana koristi se od starog carstva.Brodovi nisu građeni samo od kedrovine već i od akacije.Postoji neslaganje raznih autora oko toga da li je korišćena baš kedrovina ili neka druga vrsta četinara.Abonos iz Nubije, za izradu manjih predmeta.
Metali
Zlato vadi se u istočnoj pustinji, vađeno iz aluvijalnog peska vadija; žile u kvarcnim stenama u visini Koptosa blizu Tebe, potom donja Nubija.
Srebro su egipcani nazivali Hedž, što znači belo, nikada nisu imali pravo srebro,samorodno ili rudu , već je to bio elektrum sa visokim procentom srebra i zlata blede boje.Od XVIII dinastije, uvoze srebro iz Sirije, Vavilonije i hetitskog dela Male Azije;smatra se da su od Hetita dobili pravo srebro.Bakar se koristi se još u praistoriji, od III milenijuma p.n.e. tokom dinastičkog perioda od bakra se izrađuju perle, sitni nalazi oruđa i oružja; bitna stvar tokom faraonskog doba, koriste bakar a ne bronzu.Malahit i hrizokola su nalazeni u istočnoj pustinji, malahit je korišćen za šminku.
Vadi Magara i Serabit el Kadim su važni lokaliteti bakra na Sinaju, zaštitnica Sinaja je boginja Hator, ona je i zaštitnica tirkiza koji je isto vađen u ovim rudnicima.Od XVIII dinastije je sigurno nabavljan iz Sirije, možda i Kipar i Kilikija.Sirija je deo danka plaćala u bakru.Bronza se koristii od početka II milenijuma p.n.e., ne zna se odakle su nabavljali kalaj, kasnije trgovinom.Gvožđe pronadjene su perle od meteorskog gvožđa ima ga jos i u praistoriji, sporadično se javlja u Egiptu a kao ruda javlja se kasnije ali retko, zato je i bilo skupoceno. Za izradu oruđa se koristi tek od I milenijuma p.n.e.U XVIII dinastiji, u Tutankamonovoj grobnici nađen je bodež sa oštricom od gvozdja nepoznatog porekla.
Natron
Pronalazen u zapadnoj pustinji, korišćen je kao dezinfekciono sredstvo, za mumificiranje i purifikaciju u ritualu,za higijenu,mineral je korišćen kao rastvor i rastvaran je u vodi.
Fajans
Egipatski fajans Fritte, zelene i plave boje od njega se pravi glazirana keramika ili steatit radi imitiranja tirkiza. U Džoserovoj piramidi nalaze se fajansne pločice na zidovima; za izradu amuleta.
Staklo,posebno se koristilo XVII i XVIII dinastiji; egipcani od njega izradjuju razne predmete,a od nakita najvise minđuše.