Orginalan rukopis je izgubljen, postoje kopije, od kojih najstariji potice iz XVI veka. Splendor Solis – slava Suncu sastoji se od dvadesetak slika koje detaljno opisuju skrivene tajne raznih tradicijonalnih alegorija koje skrivaju tajne hermetickog ucenja koje je po mitu ustanovio Egipatski bog Tot – Hermes.Salomonov rad je inspirisan delima Italijanske renesanse i ubraja se u umetnicka remek dela hermetickog slikarstva.
Zanimljiv primer kripticnog alfabeta u alhemijskom rukopisu jeste i
takozvani sifrirani dokument koji se pripisuje Rodzeru Bekonu
(XIII vek).Indentifikovan je kao engleski rukopis iz XIII veka, pisan je jednim potpuno novim alfabetom.
Bekon se u Pismu o tajnim delima umetnosti snazno zalagao za upotrebu sifara:” Potpuno je nerazuman onaj covek koji ispisuje tajnu na bilo koji drugi nacin nego na onaj koji ce sakriti od puka i naciniti razumljivom samo uz poteskoce znalcima i marljivim proucavaocima”. Bekon predlaze sedam nacina sakrivanja ovog rada. Jedan od nacina tajnog pisanja bio je da se koriste samo konsonanti kao kod semitskih jezika. Viliam Njubold, professor filozofije pokusao je da desifruje Bekonovo sifrovano pismo. Rodzer Bekon navodi egipatskog Hermesa kao autoritet u mudrosti i nauci smatra ga jednim od mudraca koji je bio upoznat sa svim oblicima mudrosti.
Kreativne mogucnosti simbolickog pisma je izdasno demonstrirao Francesko Kolona u tekstu i drvorezima svoje antikvarske romanse,
Hypnerotomachia Polifili (1499): sami znaci nisu imali nista od spoljne forme egipatskih hijeroglifa. Ovaj obrazac primenjivan je u delima mnogih renesansnih umetnika i medaljonista, a njegovi principi su demonstrirani u sveobuhvatnoj zbirci Pjera Valerijana Hyeroglyphica (1556), koje je ilustrovala i objasnila stotine znakova, od kojih je vecina zasnovana na prikazima koji su bili potpuno strani starim Egipcanima.