Menadžment I

Post date: Feb 7, 2013 6:14:22 PM

Upravljanje (management) je proces planiranja,

organizovanja, motivisanja i kontrole u pravcu

postizanja određenih kompanijskih ciljeva.

Rukovođenje (leadership) je alokacija ponašanja

pojedinaca i grupa usmerena ka definisanim

ciljevima kompanije.

Klasične teorije

Anri Fajol (1841-1925)

Fajol je menadžment definisao kao predviđanje,

planiranje, komandovanje, koordiniranje i

kontrolu u procesu dostizanja kompanijskih ciljeva

Fajol je utvrdio šest ključnih

preduzetničkih aktivnosti:

• tehničke aktivnosti (proizvodnja);

• komercijalne aktivnosti (kupoprodaja);

• finansijske aktivnosti (kapital);

• obezbeđenje (čuvanje imovine);

• računovodstvene aktivnosti (finansijske informacije);

• menadžerske aktivnosti (planiranje i organizovanje).

Frederik Tejlor (1856-1917)

Frederik Tejlor je tvorac naučnog menadžmenta.

Tejlor je detaljno razradio

metodologiju realizacije naučnog upravljanja

u praksi 5 koraka

Prvo. Treba odabrati radnike koji imaju najviši

stepen kvalifikacije za utvrđeni radni zadatak.

Drugo. Treba detaljno proučiti osnovne pokrete

koje svaki radnik treba da obavi u toku

rada.

Treće. Proučiti, uz pomoć štoperice, vreme koje

je potrebno za obavljanje svakog pokreta .

Četvrto. Treba eliminisati sve spore i nepotrebne

pokrete.

Peto. Posle odstranjivanja svih suvišnih kretnji,

treba odrediti serije najbržih i najefikasnijih pokreta.

Teorije humanih odnosa

(neoklasične teorije)

Elton Majo (1880-1949) najizrazitiji je predstavnik

teorije humanih odnosa

Teorija X i teorija Y

Stvarajući teoriju X i teoriju Y Daglas Mekgregor

Očigledno je da teorija Y ima isti cilj kao i teorija

X: motivisanje ljudi ka postizanju ciljeva organizacije.

U cilju primene teorije Y, kao posebne motivacione

teorije, Mekgregor se zalaže za sledeće: (1)

decentralizacija sistema odlučivanja; (2) obogaćivanje

i „oplemenjivanje“ rutinskog posla; (3)

učestvovanje zaposlenih u procesu odlučivanja i

konsultativni menadžment.

Teorija hijerarhije motiva i potreba

A.Maslou(1943)

On je dao sledeću strukturu potreba

Prvu grupu potreba čine fiziološke potrebe.

U drugu grupu spadaju potrebe za sigurnošću.

Treću grupu čine društvene potrebe.

U četvrtu grupu spadaju potrebe ega

Peta i poslednja grupa sastoji se iz potreba za samopotvrđivanjem.

Alderfer (1969)

umesto u pet, on potrebe grupiše u tri grupe: (1)

egzistencijalne potrebe, (2) potrebe za socijalnim

kontaktima i odnosima i (3) potrebe razvoja

Motivaciona teorija dva faktora

F. Hercberg

Prvu grupu čine svi oni faktori koji izazivaju nepostojanje

nezadovoljstva i obuhvataju sve faktore do onih (i njih) koji izazivaju zadovoljstvo. U

te faktore spadaju: posao, priznanje, mogućnost

napredovanja i usavršavanja i slično.

Druga grupa obuhvata skup faktora između

onih koji izazivaju nezadovoljstvo pa sve do onih

koji ne izazivaju nezadovoljstvo. U tu grupu faktora

spadaju: fizički uslovi radne sredine, društveni

uslovi radne sredine (sistem upravljanja i

rukovođenja, međuljudski odnosi i slično), bezbednost

na poslu, distribucija plata, poslovna politika

i drugi.

Instrumentalne teorije motivacije

Najpotpuniju i najubedljiviju instrumentalnu teoriju

motivacije postavio je V. Vrum teorija iščekivanja.

Osnovne varijable Vrumove teorije su: valenca,

iščekivanje i ishod

Teorija Z

Kružoci kvaliteta (quality circles),

proizvodnja bez grešaka – otpada („zero

defect movement“), blagovremeno snabdevanje

proizvodnih traka („just-in-time“) – to su neki

od elemenata koji čine ono što se naziva umetnošću

japanskog menadžmenta.

Vilijem Ouči (1981) postavlja tzv. teoriju

Z

Spajajući ove dve prakse, Ouči je dao karakteristike

kompanije sa, kako je on naziva – Z tipom

organizacije:

1) dugoročno zaposlenje (long-term employment);

2) kolektivno odlučivanje;

3) individualna odgovornost;

4) sistem postupnog napredovanja zaposlenih;

5) umereno specijalizovana profesionalna karijera;

6) mehanizam indirektne kontrole;

7) briga za sve zaposlene u kompaniji, uključujući

i njihove porodice

Evropski i američki menadžment

Karakteristike

ovog pristupa su:

• individualizam,

• težnja ka brzoj karijeri,

• specijalizacija,

• izraženi lični interesi,

• materijalna motivacija iznad moralne motivacije,

• nepostojanje identifikacije sa kompanijom

Japanski menadžment

suština japanskog menadžmenta u industrijskim

odnosima, čiji su glavni činioci:

• doživotno zaposlenje

• sistem napredovanja i plata zasnovan na principu

senioriteta;

• organizacija sindikata na nivou kompanije

Azijsko-pacifički menadžment

Koje su osnovne karakteristike

menadžmenta u ovim zemljama?

Prvo, proizvodnja je organizovana,

Drugo, jedini segmenti menadžmenta, koji funkcionišu,

su marketing, prodaja i, ponekad, – menadžment

proizvodnje.

Treće, menadžment nije organizovan, pa bi mogao

da se nazove – divljim ili stihijnim menadžmentom.

Četvrto, menadžerske pozicije nisu jasno definisane

Teorije menadzmenta

Klasicna teorija- Fajol i Tejlor

Neoklasicna (humani odnosi)- Mejo

Teorija X i Y- Daglas McGregor

Teorija hijerarhije, motiva I potreba- Maslou

Motivaciona teorija dva faktora- Herberg

Instrumentalna teorija motivacije- Vrum

Ostale teorije motivacije – Korman i Festinger

Teorija Z- Ouci

** Компаративне предности у оквиру азијско-пацифичког региона су: .......

Oво питање треба да се допуни са: природни ресурси, гео-позиција, модерна технологија.