Post date: Feb 20, 2013 12:38:03 AM
1 Navedite bar pet predstavnika romantizma u Evropi.
Pesnici Šeli, Vordsvort, Kits, Kolridž i Bajron u Engleskoj; pisac Viktor Igo i katolički romanopisac i esejista Šatobrijan u Francuskoj; pisci braća August Vilhelm i Fridrih Šlegel, dramski pisac i pesnik Šiler i filozof Šeling u Nemačkoj. Kaspar David Fridrih u Nemačkoj i Džon Konstebl u Britaniji izrazili su to romantično raspoloženje u likovnoj umetnosti, a kasnije su ga Betoven, Šubert, Šopen i Vagner izrazili u muzici.
1 Koja je bila centralna poruka romantičara?
Da mašta pojedinca treba da odredi oblik i sadržaj jedne umetničke tvorevine.
3 Za šta su sve romantičari optuživali prosvetitelje?
Da ljudska bića od mesa i krvi pretvaraju u mašine bez duše, koje misle. Pokušavali su da uklopi sav život u mehanički okvir, umanjili su i unizili pojedinca. Takvo plitko razmišljanje odvojilo je ljude od njihovih osećanja; skršilo je spontanost i individualnost; gušilo kreativnu maštu i sprečavalo ljude da sagledaju svoje ljudske potencijale.
1 Romantičari su se slagali s Rusoom da je osećanje a ne razmišljanje esencijalni deo našeg bića.
2 Navedite zapovesti romantizma .
Svesna potraga za onim što je različito i jedinstveno. Otkrij i izrazi svoje pravo biće: kultiviši sopstvenu imaginaciju; sviraj svoju muziku; piši svoju poeziju; slikaj sopstveno privatno viđenje prirode; doživi ljubav i patnju na sopstveni način.
2 S kojom Rusoovom misli su se slagali romantičari?
„Za nas, postojati znači osećati, a naša osećajnost je neosporno ispred našeg razuma”.
3 Zašto romantičari kritikuju razum?
Za romantičare, razum je bio hladan i sumoran, njegovo razumevanje ljudi i života mršavo i neodgovarajuće. Razum ne može ni da shvati ni da izrazi složenost ljudske prirode, niti bogatstvo ljudskog iskustva. Time što stalno pažljivo proučava i analizira, time što nameće umrtvljujuće strukture i forme, i time što zahteva pridržavanje strogih pravila, razum guši inspiraciju i kreativnost, sprečavajući pravo razumevanje.
2 Zašto je, po romantičarima, poezija, prava filozofija?
Ona može da se direktno obraća srcu, da razjasni najdublje tajne života i da prodre do dubina ljudske ličnosti.
1 Po Vordsvortu, poezija, tj. Imaginacija, intuicija i osećanje, a ne matematika i logika, daju najvišu istinu.
1 Fridrih Šlegel je izjavio: „Upravo je individualnost ono što je originalno i večno u čoveku; kultivisanje i razvoj ove individualnosti njegov je najviši poziv.”
2 Koje nesvesne sile kao izvorište kreativnosti su romantičari žudeli da revitalizuju i oslobode?
Sloj uma, izvorište kreativnosti - tajanstveno, primitivno, elementarnije i snažnije od razuma.
2 Od čega se sastojala priroda po romantičarima, i kako ju je čovek doživljavao?
Za romantičare-, priroda se sastojala od drveća, jezera, planina, oblaka i zvezda, koji su ispunjavali „Um... uzvišenim mislima”. Čovek- je doživljavao prirodu na ličan i emotivninačin.
3 Kako su prosvetitelji, a kako romantičari, gledali na srednji vek?
Prosvetitelji- kao na doba mraka, predrasuda i fanatizma, a na preostale srednjovekovne institucije i običaje gledali su kao na prepreke napretku. Romantičari- su, poštovali srednjivek.
1 U pesmi „Реsma ljudima Engleske”, Persi Biš Šeli protestovao je protiv eksploatacije siromašnih.
2 U pesmi „Реsma ljudima Engleske”, Persi Biš Šeli pita: „Zašto hranite, odevate, i štedite te nezahvalne trutove koji bi iscedili znoj iz vas- ne, napili se vaše krvi?”
2 Na koji način su romantičari uneli jaku iracionalnu komponentu u politički život?
Zapodevajući svoju bitku s razumom sa preteranim žarom, romantičari su narušili poštovanje prema racionalnoj tradiciji prosvetiteljstva i tako postavili preduslov za uspon i trijumffašističkih pokreta. Iako je njihova namera bila kulturna a ne politička, idealizujući prošlost i glorifikujući drevne narodne običaje, predanja, rodno tlo, i maternji jezik.
2 Kako po Alfredu Bojmleru, nemačkom profesoru i pristalici nacista, na čoveka gleda prosvetiteljstvo, a kako romantičari?
Prosvetiteljstvo- sagledava čoveka „kao potpuno pojedinačno biće... fikcionalizovanu ličnost koja je odgovorna samo sebi. Romantičari- čoveka vide ponovo u svetlu njegovihprirodnih i istorijskih veza.
1 Navedite slojeve buržoazije koji su želeli da slome tradicionalnu elitu zemljovlasničkog plemstva.
Talentovani i ambiciozni bankari, trgovci, zanatlije, profesionalci i vlasnici kancelarija.
1 Politička filozofija buržoazije najčešće je bila liberalizam.
3 Navedite razlike između konzervativaca i liberala.
I dok su konzervativci pokušavali da ojačaju temelje tradicionalnog društva, koje je ozbiljno bilo uzdrmano u periodu Francuske revolucije i Napoleona, liberali su želeli da izmenestatus quo i da sprovedu obećanja prosvetiteljstva i Revolucije. Konzervativci su se usredsredili na zajednicu, dok su liberali naglašavali individualnu slobodu. Konzervativci supokušavali da očuvaju društvenu hijerarhiju zasnovanu na naslednoj aristokratiji, dok su liberali insistirali na tome da se vrednosti pojedinca ne mogu meriti poreklom već dostignućima. Konzervativci su smatrali da država počiva na tradiciji, dok su liberali tragali za racionalnom državom, u kojoj bi političke institucije i postupci bili zasnovani na razumljivim principima. Konzervativci su želeli da pojedinci, po prirodi zli, slušaju sv¬je pretpostavljene. Liberali su, s druge strane, imali poverenja u dobrotu ljudske prirode i sposobnost pojedinaca da kontrolišu sopstvene živote.
1 Neposredni istorijski koreni liberalizma 19. veka protežu se unazad do Engleske 17 veka.
1 Slavna revolucija iz 1688 godine postavila je granice moći engleske monarhije i čvrsto uspostavila parlamentarnu vladavinu pod vladavinom zakona.
3 Koje ideje francuskih prosvetitelja su bile ujedno i osnovna načela liberalizma?
Prosvetitelji su podržavali versku toleranciju, slobodu misli, i kritičku upotrebu intelekta. Oni su takođe izrazili poverenje u sposobnost ljudskog uma da reformiše društvo, smatralisu da su ljudska bića u suštini dobra i verovali u budućnost progresa čovečanstva.
1 Unapređenje slobode pojedinca bilo je glavna briga liberala.
2 Liberali su se slagali sa Imanuelom Kantom da individua egzistira kao cilj sebi samoj, a ne kao objekat koji drugi mogu da koriste po svom nahođenju.
3 Na koji način su liberali odbacivali nasleđe srednjeg veka?
Klasifikacijom pojedinca na prostog čoveka ili aristokratu na osnovu porekla i postavljanja pojedinca na neki određeni društveni položaj sa unapred predviđenom ulogom. Smatrali suda se čovek ne rađa s utvrđenim položajem u životu već da sopstvenim naporima krči sebi put.
1 Liberali su se slagali s Džonom Lokom da je čovek vlasnik sopstvene ličnosti, čuvar je sopstvenih poslova i sa svojim životom može da radi šta god hoće; on ne pripada crkvi niti državi.
2 Navedite glavnu misao vodećeg francuskog liberala Benžamena Konstana.
„Postoji jedan… deo u ljudskom životu", „koji neizostavno ostaje individualan i nezavisan i koji kao po pravu ostaje van jurisdikcije društva.”
3 Kakav je bio odnos liberala prema državnoj, političkoj vlasti?
Veliko pitanje s kojim su liberali devetnaestog veka bili suočeni bio je odnos između državne vlasti i slobode pojedinca. Kada je reč o pitanju slobode pojedinca kao vrhunskevrednosti, liberali su uvek bili podozrivi prema kolektivnoj vlasti, naročito kada ju je primenjivala država. Kako bi se zaštitili od apsolutne i tiranske vlasti vladara, liberali su zahtevalipisane ustave koji su davali slobodu govora, štampe, i vere, slobodu od proizvoljnog hapšenja i zaštitu prava vlasništva. Kako bi sprečili zloupotrebu političke vlasti, liberali su tražilislobodno izabran parlament i podelu vlasti između različitih grana vlade.
1 Po liberalima, najbolja je ona vlada koja najmanje vlada, to jest ona koja se što manje meša u ekonomske aktivnosti svojih građana u ne meša se u njihove privatne živote niti njihova uverenja.
2 Francuski liberali podržavali su ukidanje specijalnih privilegija aristokratije, sastavljanje deklaracije prava i ustav, uspostavljanje parlamenta i otvaranje mogućnosti zasposobne ljude , ali su odbacivali radikalizam jakobinaca.
1 U rukama nižih klasa, filozofija prirodnog prava lako se pretvarala u demokratski kredo da svi ljudi treba da učestvuju u političkoj vlasti, mogućnost na koju je buržoazija gledala s ušasavanjem.
2 Po rečima Rože Anri Soltoa, liberalizam je bio kruto suprostavljanje svakom velikom širenju opšteg prava glasa, i isto toliko antidemokratski kao i svaki konzervativac.
2 Po Tokvilu, u demokratskom društvu sloboda se ne gubi zbog despotizma kraljeva već zbog tiranije većine.
1 Po Tokvilu, u demokratskom društvu postoji opasnost da većina nametne svoje gledište manjini.
1 Po Tokvilu, u novom dobu svi oni koji budu pokušali da crpe i zadrže vlast unutar samo jedne klase, propašće.
2 Šta je, po Tokvilu, zadatak demokratskog društva?
Negovanjem nesebičnosti ublaži ekstremni individualizam i neobuzdanu želju za sticanjem.
2 Šta su buržoaski liberali zahtevali kao preduslov za pravo glasa?
Ispunjenje vlasničkih uslova i državnu službu.
1 Buržoaski liberali želeli su da politička snaga bude koncentrisana u rukama bezbedne i pouzdane - to jest, imućne i obrazovane srednje klase jer bi takva vlada iznutra sprečila revoluciju, što je bila mogućnost koja je izazivala zabrinutost među buržoaskim liberalima.
2 Kakav je bio odnos buržoaskih liberala prema revoluciji?
Pošto bi jednom srušili apsolutnu monarhiju i doneli ustav i obrazovali parlament ili promenili vladu, oni bi ubrzo pokušali da okončaju revoluciju. Kada bi se groznica revolucijeproširila na mase, buržoaski liberali bi se ili povukli ili pretvorili u kontrarevolucionare, plašeći se komešanja mnoštva.
1 Ideali slobode i jednakosti po prirodi su opšti i inkluzivni; njihovo osporavanje po osnovu klase (ili rase ili pola) ne može se uverljivo braniti.
2 Kom ekonomskom principu je bila odana britanska vlada, i šta je njegova suština?
Britanska vlada, je bila odana ekonomskom principu koji se borio protiv mešanja države. Ovaj princip je tražio slobodno kretanje roba i kapitala.
1 Ko je glavni ekonomski teoretičar liberalizma?
Adam Smit.
2 Šta, po Adamu Smitu, usporava ekonomski napredak, a šta podstiče privrednu ekspanziju koja koristi čitavom društvu?
Intervencija vlade, usporava ekonomski napredak, ona umanjuje pravu vrednost godišnjeg proizvoda zemlje i rada jednog naroda. S druge strane, kada ljudi slede sopstveneinterese - kada pokušavaju da poboljšaju svoje stanje - oni podstiču privrednu ekspanziju, što koristi čitavom društvu.
2 Adam Smit je verovao da konkurencija reguliše samu sebe, i kao neka ''nevidljiva ruka'' drži pohlepu pod kontrolom i promoviše opšte dobro.
2 Prepušten sopstvenim sredstvima, smatrao je Adam Smit, tržišni mehanizam na kraju radi u interesu svih članova društva, što je stav koji je podupirala veraprosvetiteljstva u progres.
2 Po Adamu Smitu, slobodno tržište najbolje funkcioniše kada poslovni ljudi sledeći sopstvene interese ne zloupotrebljavaju druge i ne zanemaruju opšte dobro.
1 Po Adamu Smitu, nijedno društvo ne može da cveta i bude srećno ako je daleko najveći broj njegovih članova siromašan ibedan.
3 Kako, po Adamu Smitu, visoke plate utiču na radnike?
“Izdašno nagrađivanje rada...povećava marljivost običnih ljudi. Plate za rad su ohrabrenje marljivosti, koja se kao i svaki drugi ljudski kvalitet proporcionalno uvećava s podsticajemkoji prima. Izdašan prihod povećava telesnu snagu radnika, a utešna nada da će popraviti svoje stanje i da će svoje dane okončati u spokoju i izobilju, podstiče ga da tu snaguupotrebi do maksimuma. Tamo gde su plate visoke, shodno tome, uvek ćemo naći radnike koji su aktivniji, vredniji i hitriji nego tamo gde su niske.”
2 Tomas Maltus je tvrdio da stanovništvo raste mnogo bržom stopom od zaliha hrane. To dovodi do nestašice hrane, neredovnog zapošljavanja, nižih plata i velike smrtnosti.
2 Po Maltusu, nesreća siromašnih nije rezultat pogrešnih političkih institucija ili postojećih društvenih i imovinskih odnosa; njen pravi razlog bio je broj dece koji su imali.
2 Po Maltusu, siromaštvo je, kao i bolest, jednostavno prirodni fenomen, jedan od zakona prirode, koji se ne može eliminisati.
1 Prema liberalnoj političkoj ekonomiji, nezaposlenost i siromaštvo potiču od pojedinačnih neuspeha.
2 Koje su glavne razlike između socijalista i liberala?
Socijalisti- su pozivali na stvaranje novog društva zasnovanog na saradnji, a ne na konkurenciji. Liberali i njihova briga za slobodu pojedinca i zahtev radikala za proširenjem opšteg prava glasa imali malo uticaja na siromaštvo, ugnjetavanje i veliku imovinsku nejednakost koja je mučila moderno društvo. Doktrina liberala o individualizmu izvrgava u sebični egoizam, koji je štetio životu zajednice.
2 Tražeći da se okonča podela društva na eksploatatore i eksploatisane, Grah Babef je pozivao na ukidanje privatne svojine.
3 Kakav je odnos Babefa prema siromašnima i bogatima?
“Mase više ne mogu da nađu načina kako da nastave da žive; vide da ne poseduju ništa i da pate pod okrutnim i surovim ugnjetavanjem jedne pohlepne vladajuće klase. Izbija časza velike revolucionarne događaje koji će se pamtiti...jer je opšti prevrat sistema privatnog vlasništva neminovan, jer revolt siromašnih protiv bogatih postaje neophodnost koja seviše ne može odlagati... Sudbina je jadnika ove zemlje da njome vladaju; njihovo je pravo da se obraćaju kao gospodari vladi koja ih zanemaruje...U jednom istinski pravičnomdruštvenom poretku nema ni bogatih ni siromašnih. Bogataši, koji odbijaju da se odreknu svog suvišnog bogatstva u korist sirotinje, neprijatelji su naroda.”
1 Ko su najznačajniji mislioci socijalisti s početka 19. veka?
Sen-Simon, Furije i Oven.
2 Koje klase su, po Sen-Simonu, produktivne, a koje neproduktivne?
Produktivne klase- naučnici, inženjeri, industrijalci, bankari, umetnici i pisci. Neproduktivne- sveštenstvo, aristokratiju i dokone bogataše.
2 U novom industrijskom dobu, po Sen-Simonu, kontrola društva mora da pređe na „Industrijalce”, produktivne ljude koji će upregnuti tehnologiju za razvoj čovečanstva ieliminisati uzroke društvenih sukoba.
3 Koje socijalističke elemente otkriva Sen-Simonova misao?
Industrijsko društvo stvorilo je novu fazu u istoriji; nesputani individualizam bio je štetan po društvo, a kreativno i kolektivno planiranje bilo je neophodno kako bi se vodila borbaprotiv društvenih zala.
2 Koja koncepcija, bitna za marksistički socijalizam, nije bila prisutna u Sen-Simonovoj misli?
On nije sagledavao društvo podeljeno na klase s konkurentskim interesima.
2 Furije je tragao za stvaranjem malih zajednica kako bi se dopustilo ljudima da uživaju u jednostavnim zadovoljstvima života.
1 Furije je pokušavao da rad učini emotivno zadovoljavajućim.
3 Šta je Robert Oven odlučio da učini u svojim fabrikama?
Poboljša uslove života svojih radnika i da pokaže da je moguće to učiniti, a da se ne umanji profit. Podigao je plate, poboljšao uslove rada, odbio da unajmljuje decu ispod deset godina starosti, i obezbedio radnicima čiste kuće, hranu i odeću, sve po razumnim cenama. Otvorio je škole za decu i odrasle.
1 U svojim fabrikama, Oven je demonstrirao uverenje da zdraviji, srećniji radnici proizvode više od manje srećnih.
2 Koje su glavne razlike između romantičara i realista?
Realizam, dominantan pokret u umetnosti i književnosti sredine devetnaestog veka, suprotstavljao se romantičarskoj predanosti unutrašnjem životu i romantičarskojsentimentalnosti. Romantičari su veličali strasti i intuiciju, dopuštali da ih njihova mašta prenosi u neku zamišljenu idiličnu srednjovekovnu prošlost i tragali za subjektivnomusamljenošću usred čuda prirode. Realisti su se, s druge strane, koncentrisali na stvarni svet, na društvene uslove i savremene konvencije i na poznate detalje svakodnevnog života. S kliničkom nepristrasnošču i savesnom brižnošću analizirali su kako ljudi izgledaju, kako rade i kako se ponašaju.
3 Šta je Gistav Kurbe pokušavao da primeni u svom slikarstvu?
Pokušavao je da primeni ono što je nazivao „živom umetnošću” - da slika obične ljude i svakodnevne prizore: radnike kako razbijaju kamen, seljake kako obrađuju zemlju, vraćajuse s vašara ili seoskog pogreba, rvače, kupače, porodice na okupu.
1 Po E.M. de Vogijeu, realisti su stvorili umetnost posmatranja, a ne imaginacije umetnost koja se hvali da posmatra život onakav kakav je u njegovoj punoći i složenosti sa što je moguće manje predrasuda umetnika; ta nova umetnost nastoji da imitira prirodu.
2 Koji književni žanr su uglavnom koristili romantičari, a koji realisti, i zašto?
Romantičari pisali su poeziju, jer je lirska poezija jezik osećanja; roman je bio književni žanr koji su koristili pisci realisti, zato što pruža izvanredne mogućnosti za opisivanjeljudskog ponašanja i društvenih uslova.
2 Nastojeći da prikažu stvarnost onakvu kakva jeste, pisci realisti često su opisivali društvene zloupotrebe i izopačene strane ljudskog ponašanja i društvenog života.
1 Koji roman, i kog autora, se smatra protipom realističkog romana? ''Madam Bovar’’, Gistava Flobera.
2 Šta su opisivali romani Čarlsa Dikensa? Opisivali su prljavštinu života, hipokrizijudruštva, i kulučenje u industrijskim gradovima Britanije.
1 Ko je vodeći naturalistički romanopisac?
Emil Zola.
1 Šta je osnovni cilj marksizma, koji je bio štetan po buržoaske liberale?
Preuzimanje vlasti od strane radničke klase i razaranje kapitalizma.
1 U kom delu su Marks i Engels pozvali na revoluciju radničke klase, i kada je ono objavljeno?
Februara 1848, objavili su Komunistički manifest.
3 Kako je Marks gledao na religiju?
Video je religiju kao nešto što su stvorili ljudi - proizvod ljudske mašte i osećanja, utehu za ugnjetene - i smatrao da je sreća koju je ona donela samo jedna iluzija.
1 Dopunite čuvenu Marksovu misao: „Filozofi su samo tumačili svet na različite načine; stvar je u tome da se on promeni”.
1 U koje tri velike etape je Marks podelio prethodnu istoriju?
Ropstvo, feudalizam i kapitalizam.
1 Po Marksu, tokom čitave istorije postojala je klasna borba između onih koji posedujusredstva za proizvodnju i onih čiji se rad izrabljuje kako bi se obezbedilo bogatstvo za višu klasu.
2 Kakav je odnos ekonomske i političke moći po Marksu?
Politička i ekonomska moć isprepletene; klasa koja ima ekonomsku moć kontroliše i državu. Ta klasa koristi političku moć da zaštiti i poveća svoju imovinu i da drži radničku klasu potčinjenu.
1 Šta je, po Engelsu, moderna (reprezentativna) Država?
Jeste instrument eksploatacije najamnog rada od strane kapitalista.
3 Kako Marks i Engels gledaju na dominantne društvene ideje, odnosno ideologiju?
Po Marksu i Engelsu, klasa koja kontroliše materijalnu proizvodnju takođe kontroliše i mentalnu proizvodnju: filozofije, moralni kodovi i verski nazori koje ima vladajuća klasa postalisu dominantne ideje društva. Ove ideje i ideale, predstavljene kao zakone prirode, i ugnjetači i ugnjeteni podjednako mogu smatrati istinom. U stvarnosti, međutim, ta uverenja, iliideologije, samo su kamuflirali specijalne ekonomske interese vladajuće klase. Ta klasa koristila je lažne slike ili ideologije kako bi podržala i legitimizovala društveni poredak iz kogaje crpla svoju imovinu, moć i privilegije.
2 Po Marksu, ideje vladajuće klase su, u svakoj epohi, vladajuće ideje.
1 Po Marksu, svaka nova vladajuća klasa prinuđena je, kako bi sprovela svoje ciljeve, da predstavlja svoje interese kao jedine racionalne, univerzalno važeće.
3 Na šta je sveden i kakav je, po Marksu, položaj radnika u kapitalizmu?
Pod kapitalizmom, radnik je bio sveden na radnu životinju, koja je izvodila dosadne zadatke koji se ponavljaju u fabrici - mračnoj, sumornoj, prljavoj pećini, jednom potpunonehumanom okruženju. Za razliku od zanatlija u sopstvenim radnjama, fabrički radnici nisu nalazili nikakvo zadovoljstvo niti su se ponosili svojim poslom, koji su obavljali podprinudom; nisu imali zadovoljstvo da stvaraju dovršen proizvod koji je odražavao njihovu veštinu. Dok su zanatlije koristile alate, fabrički radnici su sami bili alatke mašina.
3 Šta je, po Marksu, rad, a u šta ga je kapitalizam izobličio?
Rad, jeste osnovna ljudska potreba i treba da bude izvor ispunjenja. To je način na koji ljudi potvrđuju svoju ličnost i razvijaju svoje potencijale. Kapitalizam je, međutim, izobličio tu prirodnu potrebu za radom, pretvarajući je u mučenje. Sada ljudi beže od njega.
1 Po Marksu, svodeći ljude na robu, a ljudske odnose na novčanu vezu, kapitalizam je sprečio ostvarenje humanističke vizije.
3 Kojim rečima se završava Komunistički manifest?
“Komunisti...otvoreno izjavljuju da se njihovi ciljevi mogu postići jedino nasilnim zbacivanjem svih postojećih društvenih uslova. Neka vladajuća klasa drhti pred komunističkom revolucijom. Proleteri nemaju šta da izgube sem svojih okova. A mogu da osvoje čitav svet. Radnici svih zemalja, ujedinite se!”.
3 Kako Marks gleda na besklasno društvo?
Besklasno društvo. Marks nije rekao mnogo o novom društvu koje će biti uvedeno socijalističkom revolucijom. S uništenjem kapitalizma, nestaće razlika između kapitaliste i radnikapa tako i klasni sukobi i eksploatacija jednog ljudskog bića od strane drugog. Društvo više neće biti podeljeno na one koji imaju i one koji nemaju, ugnjetače i ugnjetene, više nećebiti potrebe za državom, koja je bila samo instrument za održavanje i zaštitu moći eksploatatorske klase.
1 Šta će, po Marksu, biti sa državom u besklasnom društvu?
Država će na kraju odumreti.
3 Koja Marksova predviđanja ili očekivanja se nisu ispunila?
Mnoga od Marksovih predviđanja ili očekivanja nisu se ostvarila. Radnici u zapadnim zemljama nisu postali ugnjetena i osiromašena radnička klasa koju je Marks opisao sredinomdevetnaestog veka. Zbog povećane proizvodnje, kao i zbog nastojanja radnih sindikata i vlada koje su bile za reforme - Marks je potcenio sposobnost kapitalističkih vlada daispravljaju zloupotrebe koje je vršila industrijalizacija - zapadni radnici znatno su poboljšali kvalitet života, tako da oni sada uživaju najviši standard života u istoriji. Ogroman rastsrednje klase stručnjaka, službenika u državnoj službi i malih privrednika opovrgava Marksova predviđanja da će kapitalističko društvo biti polarizovano u malu grupu veoma bogatihkapitalista i veliku masu siromašnih radnika. Marks je verovao da će socijalističke revolucije izbiti u naprednim industrijskim zemljama. Ali socijalističke revolucije dvadesetog vekaizbile su u nerazvijenim, uglavnom poljoprivrednim zemljama. Država u komunističkim sistemima, daleko od toga da odumire, postala je centralizovanija, moćnija i opresivnija. Ni ujednoj zemlji u kojoj su komunistički revolucionari uzeli vlast pojedinac nije postigao ličnu autonomiju, slobodu i mogućnost za samoispunjenje koje je želeo Marks. Pre bi se mogloreći da je marksistička ideologija obezbedila nove vladare s novim sredstvima i novim opravdanjima za nasilje. Marksova diktatura proletarijata pokazala se diktaturom jedne noveklase nad proletarijatom, baš kako je Bakunjin predvideo.
1 Po mnogo čemu, marksizam je bio sekularna religija koja je obezbeđivala ljudima jedan emocionalno zadovoljavajući pogled na svet.
3 Koja mesta upućuju na religiozni karakter marksizma?
On je prilagodio nekoliko judeo-hrišćanskih tema: apokaliptična borba između dobra i zla dovodi istoriju do kraja; mesijanske nade čovečanstva su ostvarene na koncu svega kadaljudska bića, oslobođena od ropstva i eksploatacije, prolazeći kroz duhovnu regeneraciju ispunjavaju obećanje svoje ljudske prirode; a militantni proleteri služe kao posrednicisvetskog spasenja.
2 Prema čemu su bili podozrivi anarhisti?
Prema birokratiji i centralizovanoj vlasti i predviđali društvo bez države.
1 Pojedini anarhisti su zastupali revolucionarni terorizam- bacanje bombe i ubistva protiv države.
1 Od kog mislioca su anarhisti crpli inspiraciju?
Pjera Žozefa Prudona.
3 Kako Prudon opisuje vladu, dopuštanje da se nad nama vlada?
“Dopustiti da neko vama vlada znači dopustiti da vas promatra, ispituje, špijunira, usmerava, da vam donosi zakone, da vas uređuje, kategoriše, da vam propoveda, kontroliše vas, cenzuriše vas, da vam naređuju ljudi koji nemaju ni prava ni znanja ni vrline. Dopustiti da neko vama vlada znači biti, u svemu što radite, pri svakoj poslovnoj radnji, pri svakompokretu...registrovan, kontrolisan, oporezovan...sputavan, reformisan, prekorevan, hapšen. To znači biti, pod izgovorom opšteg interesa, oporezovan, drilovan...eksploatisan…ugnjetavan, kažnjavan novčano, zloupotrebljavan…To je vlada, to je njena nepravda, to je njena moralnost. “
1 Mihail Bakunjin je smatrao da istorija drevnih i modernih država nije ništa drugo do niz odvratnih zločina.
3 Koja su razilaženja između Marksa, odnosno marksista, i Bakunjina?
I dok je Marks smatrao da će do revolucije doći u industrijskim zemljama uz zalaganje klasno svesnog proletarijata, Bakunjin je želeo da se pobune svi koji su potlačeni, uključujući iseljake (ogromna većina populacije u Centralnoj i Istočnoj Evropi). U postizanju tog cilja on je favorizovao tajna društva i terorizam, uključujući i ubistva omraženih zvaničnika, štoje moglo da pokrene revoluciju. Marks i Bakunjin se nisu slagali u bitnom pitanju strategije. Marks je želeo da organizuje radnike u masovne političke partije; Bakunjin je, s druge strane, smatrao da revolucije treba da vode tajne organizacije fanatičnih pobunjenika. Bakunjin se plašio da će marksisti, pošto zbace kapitalistički režim ipreuzmu vlast, postati novi gospodari i eksploatatori, koristeći državu kako bi uvećali svoju moć. Oni će postati, kako je rekao, „privilegovana manjina...bivših radnika, koji će, poštojednom postanu vladari i predstavnici naroda, prestati da budu radnici i početi s visine da gledaju na ljude koji teško rade. Od tada pa nadalje oni neće predstavljati narod već samisebe, i svoje pretenzije da vladaju narodom”. Prema tome, rekao je Bakunjin, pošto radnici jednom osvoje državu, trebalo bi da je zauvek unište. Bakunjinova pronicljivapredviđanja da će socijalistička revolucija navesti državnu vlast da ojača, a ne da nestane, ispunila su se u dvadesetomveku.
3 Šta je tvrdio, nasuprot marksističkoj teoriji, vodeći revizionista Eduard Bernštajn?
Ne predstoji kolaps kapitalističkog sistema: srednja klasa sitnih kapitalista ne utapa se u redove proletarijata već se uvećava, i uz napore organizacije radničke klase i političke demokratije, standard života radnika se popravlja.
3 Na šta bi trebalo da radnici, po Bernštajnu, usredsrede svoje napore?
Na revolucionarni prevrat već da korak po korak uvećavaju svoju političku moć i poboljšavaju materijalne uslove života.
2 Većina socijalističkih ciljeva, po Bernštajnu, može se dostići mirnim i zakonskim putem.
2 Šta je za Bernštajna značio socijalizam?
Za Bernštajna, socijalizam je značio socijaldemokratiju - postepenu reformu, ne naglu revoluciju koja oduzima imovinu kapitalista - i parlamentarnu demokratiju koja predstavlja sve grupe, ne diktaturu proletarijata.
2 Ko je bio glavni kritičar Bernštajna?
Karl Kaucki.
2 Po Kauckom, nemačka vladajuća elita nikada neće dragovoljno niti mirnim putem predati svoju kontrolu nad vladom.
1 Šta je Lenjin tvrdio u delu „Šta da se radi“?
Tvrdio da radnici ne mogu sami da iznesu uspešnu revoluciju.
3 Zašto radnici, po Lenjinu, ne mogu sami da izvedu uspešnu revoluciju?
Neobrazovani i skloni nediscplinovanim i spontanim akcijama, oni ne mogu da se izdignu iznad uskog tredjunionističkog vidokruga - „uverenja da je neophodno da se povezu usindikate, bore protiv poslodavaca i trude da prinude vladu da donese neophodno radno zakonodavstvo”. Namamljen višim nadnicama i boljim radnim uslovima, proletarijat će senagoditi s kapitalizmom i tražiti da se pridruži srednjoj klasi, a ne da trijumfuje nad njom; on bi prihvatio buržoasku ideologiju i radije bi se pomirio s buržoaskom državom nego štobi je uništio.
1 Pošto nemaju dovoljno naučno-socijalističke svesti, radnicima je, po Lenjinu, potrebno vođstvo čvrste prethodnice povećanih i disciplinovanih profesionalnih revolucionara koji će tražiti ne pojedinačne reforme već ukidanje eksploatatorskog društvenog sistema.
1 Feministkinje su insistirale da princip slobode i jednakosti bude primenjen na žene.
2 Šta je Aristotel rekao za odnos muškarca i žene?
„Muškarac je po prirodi superioran, a žena inferiorna i... ovaj prvi vlada, a drugom se vlada.”
2 Šta je sveti Pavle rekao za odnos muža i supruge?
„Supruge, potčinite se vašim muževima, kao Gospodu Bogu”, „jer muž je glava ženi kao što je Hristos glava crkvi” .
2 Ko je bila jedna od prvih ličnosti u razvoju feminizma , i koje je njeno glavno delo?
Meri Vulstonkraft, u svojoj knjizi Zaštita ženskih prava (1792), napisanoj pod uticajem Francuske revolucije, protestovala je protiv postojeće subordinacije, potčinjenog položaja žena i ograničenih mogućnosti koje se nude ženama za unapređivanje njihove svesti.
1 Džon Stjuart Mil je mislio da do razlika među polovima (i između klasa) dolazi više zbog obrazovanja nego usled nasleđenih razlika.
2 Ko je bio jedan od prvih propagatora ženske ravnopravnosti, i za šta se on zalagao?
Džon Stjuart Mili; zalagao se za opšte pravo glasa žena.
3 Šta je doprinelo jačanju svesti da žene igraju važnu ulogu u životu nacija?
U toku Prvog svetskog rata, žene su radile po kancelarijama, fabrikama i u uslužnim delatnostima, na poslovima koje su ranije obavljali muškarci. Njihovo angažovanje tokom rata doprinelo je da postane jasno da žene igraju važnu ulogu u ekonomskom životu nacija i mnogi politički lideri su se zauzeli da i one dobiju pravo glasa.
1 Kada žene u Engleskoj i SAD dobijaju pravo glasa?
Godine 1918. Engleskinje sa navršenih trideset godina dobile su pravo glasa, a 1928, Parlament je snizio glasačku starost Engleskinja na dvadeset i jednu godinu, kao i za muškarce. U Sjedinjenim Državama, Kongres je 1918. godine odobrio jedan amandman dajući ženama pravo glasa.
3 Koja je razlika između rane i pozne modernosti (detaljnije izložiti)?
Može se reći da je moderni duh prošao kroz dve velike faze - ranu modernost i poznu modernost. Formulisan tokom perioda naučne revolucije i prosvetiteljstva, pogled rane modernosti naglašavao je poverenje u razum, nauku, ljudsku dobrotu i sposobnost čovečanstva da popravi društvo. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka jedan novi pristup poprimio je svoj oblik. Pozni moderni mislioci i naučnici postigli su revolucionarne uvide u ljudsku prirodu, društveni svet, i fizički svemir; a pisci iumetnici otvorili su dotada nezamislive mogućnosti za umetničko izražavanje. Ti događaji doveli su do pomaka u evropskoj svesti. Mehanički obrazac svemira koji je dominirao evropskim pogledom na svet još od vremena Njutna bio je promenjen; gledište prosvetiteljstva o ljudskoj racionalnosti i dobroti bilo je preispitano; vera u prirodna prava i objektivna merila vladajuće moralnosti bila je ugrožena; pravila estetike koja su upravljala umetnošću još od renesanse bila su odbačena.
2 Razbijajući stara uverenja, pozna modernost ostavila je Evropu bez orjentira - bez opšteprihvaćenih kulturnih načela ili utvrđenih ideja o ljudskoj prirodi i smislu života.
1 Neki mislioci s kraja 19. veka odbacivali su ideju ljudske racionalnosti, naglašavajući umesto toga iracionalnu stranu ljudske prirode.
1 Glavna figura u „svrgnuću razuma“ i veličanju iracionalnog krajem 19. veka bio je Fridrih Niče.
2 Šta je sve Niče osuđivao, čemu se ismevao i rugao?
Osuđivao je društvene reforme, parlamentarnu vladu i opšte pravo glasa, ismevao viziju progresa putem nauke, osuđivao hrišćanski moral i rugao se liberalnom uverenju u čovekovu suštinsku dobrotu i racionalnost.
1 Da bi se ostvario svoje višestruke mogućnosti, smatrao je Niče, čovek mora da prestane da se oslanja na intelekt i ponovo da pothranjuje instiktivne korene ljudskog postojanja.
3 Kako je Niče gledao na hrišćanstvo (detaljnije objasniti)?
Hrišćanstvo sa svim svojim zabranama i zahtevima za pridržavanjem pravila, guši ljudski poriv za životom, rekao je Niče. Hrišćanski moral mora se uništiti, jer on odgovara samoslabima i robovima. Trijumf hrišćanstva u drevnom svetu, rekao je on, bila je revolucija najnižih elemenata društva kako bi oni krotki, slabi i neplemeniti nasledili zemlju od njimanadređenih aristokrata. Bio je to samo pokušaj ogorčenih robova, i plebsa nalik na robove, da spreče nadmoćnije ljude u izražavanju herojske prirode i da uzvraćaju udarce timplemenitim duhovima, kojima su zavideli. A onda su ljude opteretili osećanjem krivice ako bi samo skrenuli s tih gnusnih vrednosti. Kakav pametan čin osvete protiv njihovihnadređenih! Ovo prevrednovanje vrednosti koje je smislilo hrišćanstvo, rekao je Niče, dovelo je do opadanja kvaliteta života i kulture. U svom delu Antihrist (1888), Niče je napisao: Ali, dodaje Niče, ove vrline ljubavi, samilosti, i sažaljenja u stvari su samo fasada; one sakrivaju prava osećanja hrišćana: zavist, prezir, mržnju i osvetu protiv nadmoćnih i boljih. Jedan od razloga zbog koga potlačeni teže carstvu nebeskom jeste taj što će se tamo osvetiti; moći će da gledaju u pakao, kako je Akvinski primetio, i nađu zadovoljstvo u mukamaprokletih, uključujući i njihove stare neprijatelje.
2 Koje su, po Ničeu, osobine nadmoćnih ljudi, a koje su, njima nasuprot, vrednosti hrišćana?
Bezvredna rulja uradila je to tako što je smatrala da su oni koji su u oskudici, koji su slabi, siromašni i nižeg ranga dobri i blagosloveni, osuđujući kao zlo upravo one osobine koje su im nedostajale - snagu, upornost, sposobnost i žudnju za životom - i predstavljajući sopstvene, ništavne vrednosti koje negiraju život - sažaljenje, ljubaznost, samoodricanje, težnja ka nebu - merilom svih stvari.
2 Po Ničeu, hrišćanstvo je stalo na stranu svega što je slabo, nisko, loše sazdano, ono je stvorilo ideal od suprostavljanja instiktima koji brane život pun snage...
1 Po Ničeu, hrišćanstvo je pobuna svega što gamiže po zemlji koja je usmerena protiv svega što je uzvišeno.
2 Šta je sve Niče proglasio mrtvim?
„Bog je mrtav“. Bog je tvorevina samog čoveka. Nema viših svetova, nema transcendentnih ili metafizičkih istina, nema više morala koji potiče od Boga ili prirode.
2 Šta, po Ničeu, smrt Boga može da znači za čoveka?
Oslobođenje čoveka.
1 Niče je rekao da evropskom društvu nedostaju herojske figure.
3 Kako Niče oslikava put kojim se kreću tadašnja Evropa i Evropljani?
Evropskom društvu nedostaju herojske figure, rekao je Niče. Svako pripada velikom stadu, ali nema pastira: „u stvaranju patuljaka i poravnavanju Evropljanina vreba naša najvećaopasnost, jer to je taj pogled koji zamara - danas ne vidimo ništa što bi želelo da bude veće,... taj proces je usmeren... prema nečemu što je...udobnije, prosečnije“. Evropskukulturu je unizio sirovi materijalizam. Vulgarne mase nametnule su svoj ukus i vrednosti svim fazama života. Natčovek. Evropa se može spasti jedino pojavom nekog čoveka višegtipa, superčoveka, ili natčoveka koga ne bi zaustavile egalitarističke gluposti koje propovedaju demokrate i socijalisti. „Potrebno je da viši Ijudi objave rat masama“, rekao je Niče, kako bi se okončala „država inferiornih ljudi“. Evropi je potrebno „poništavanje opšteg prava glasa; to jest sistema pomoću koga najniži tipovi propisuju sebe kao zakone za višetipove“.
1 Po Ničeu, u stvaranju patuljaka i poravnavanju Evropljanja vreba naša najveća opasnost.
1 Po Ničeu, Evropa se može spasti jedino pojavom nekog čoveka višeg tipa, superčoveka, ili natčoveka koga ne bi zaustavile egalitarističke gluposti koje propovedaju demokrate i socijalisti.
1 Po Ničeu, potrebno je da viši ljudi objave rat masama kako bi se okončala država inferiornih ljudi.
3 Kako Niče opisuje natčoveka (detaljnije izložiti)?
Natčovek je nova vrsta čoveka koji raskida s opšteprihvaćenim moralom, koji samo negira život, i stvara sopstvene vrednosti. On ne suzbija svoje instinkte već ih potvrđuje. Pojedinac koji sam sebe usmerava oslobađa se okova starih vrednosti i tradicija i potvrđuje svoja preimućstva da bude gospodar. Oslobođen hrišćanske krivice i zbacujući sa sebeveliki teret sopstvene psihološke prošlosti, on s ponosom potvrđuje sopstveno biće; odbacujući hrišćansko ,,ti nećeš“ on instinktivno kaže: „Hoću.“ Usuđuje se da bude ono što je. Pošto on nije kao drugi ljudi, tradicionalne definicije dobra i zla za njega nemaju nikakvog značaja. On ne dopušta da njegova individualnost bude ugušena, već stvara sopstvenevrednosti, one koje potiču iz samog njegovog bića i unapređuju njegov život. On uživa u moći i luči je. On zna da je njegov život bez svrhe, ali ga proživljava sa smehom, instinktivno, avanturistički, u potpunosti. Natčovek predstavlja najviši oblik života.
1 Po Ničeu, najstrašnija i fundamentalna želja u čoveku jeste njegova “Volja za moć“.
1 U Ničeovom najpoznatijem delu „Tako je govorio Zaratustra“ prorok izjavljuje: „Ljudi nisu jednaki niti će ikada postati takvi“.
1 Šta je za Čoveka iz podzemlja najdragocenije što ljudsko biće poseduje?
Čovek iz podzemlja smatra da sledeći iracionalne impulse i upuštajući se u iracionalne postupke, ljudska bića potvrđuju svoju individualnost; dokazuju da su slobodna. Čovek izpodzemlja je potpuno slobodan; bori se da definiše sopstvenu egzistenciju prema svojim sopstvenim potrebama, a ne prema merilima i vrednostima koje su drugi stvorili. On naslobodu izbora gleda kao na nešto najdragocenije što ljudsko biće poseduje, i smatra da izbor potiče ne od intelekta, već od impulsa i osećanja koja objašnjavaju našu osnovnuindividualnost.
1 Čovek iz podzemlja teži da potvrdi sopstvenu individualnost čak i ako to znači delovati suprotno njegovim najboljim interesima.
1 Šta je za Dostojevskog najbolji put ka samoobogaćivanju?
Vera u Hrista i hrišćanska ljubav i čovekoljublje.
1 Ne sloboda, kaže Veliki inkvizitor, već hleb i sigurnost treba ljudima.
2 Koje tri sile, po Velikom inkvizitoru, zanavek osvajaju slaba ljudska bića?
Čudo, tajna i autoritet.
1 Frojd je smatrao da su naše svesne misli u stvari određene prikrivenim snagama, naime nesvesnim impulsima.
2 Frojd je rekao da je osnovni zadatak psihoanalize da se bori protiv „Demona“ iracionalnosti na „trezven način“.
2 Šta su, po Frojdu, neuroze, i čime se one objašnjavaju?
Pošto je diplomirao na medicini, Frojd se specijalizovao u lečenju nervnih poremećaja. Podstičući pacijente da govore o svojim problemima, Frojd je bio u stanju da prodre dublje unjihovu svest. Ova istraživanja su ga navela da zaključi da strahovi iz detinjstva i doživljaji, često seksualne prirode, objašnjavaju neuroze - poremećaje u procesu mišljenja, osećanja i ponašanja, koji utiču na svakodnevno delovanje u ličnom i društvenom životu. Neuroze mogu imati više oblika, uključujući histeriju, anksioznost, depresiju, opsesije i takodalje. Emocije i iskustva iz detinjstva mogu biti toliko bolni i zastrašujući da su ih njegovi pacijenti odagnavali iz svesnog pamćenja u predele nesvesnog. Da bi se razumelo i izlečiloneurotično ponašanje, govorio je Frojd, neophodno je pogledati iza odglednih simptoma i izvući na površinu emotivno opterećena iskustva i strahove - traume iz detinjstva - kojeleže zapretene u nesvesnom, zajedno s primitivnim nagonima.
1 Koja dva postupka je Frojd koristio u istraživanju nesvesnog?
Frojd je istraživao nesvesno ohrabrujući svoje pacijente da kažu sve što im padne na pamet. Postupak, koji se naziva slobodne asocijacije, zasniva se na premisi da spontan inesputan razgovor otkriva sakrivene preokupacije osobe, njenog unutrašnjeg sveta, one „demone“ koji se nalaze u korenu nečijeg emotivnog bola. Drugi put do nesvesnog jesteanaliza snova. Snovi, rekao je Frojd, otkrivaju tajne želje pojedinca - često društveno neprihvatljive žudnje i zastrašujuća sećanja. Previše bolne da bi ih podnosili, mi ihzaključavamo u najdublje ćelije nesvesnog; ove potisnute misli i osećanja sačinjavaju najveći deo nesvesnog.
2 Šta je, po Frojdu, id, a šta superego (ukratko)?
Frojd je smatrao da je id, podsvesno središte instinkata, „kotao pun uzavrelih uzbuđenja“ koja stalno zahtevaju zadovoljenje. Id je „neukroćena strast“ - primitivna, infantilna, asocijalna i nelogična. On ne poznaje vrednosti, ne poznaje moral; on nema svest o dobru i zlu. To je nemirna sila koja se stalno bori za zadovoljenje svojih potreba u saglasnosti s principom zadovoljstva i bez obaziranja na druge. Nesposobna da izdrži napetost, ona zahteva seksualno rasterećenje, okončanje bola, prestanak gladi. Kada se idu uskrati ventil za njegovu instinktivnu energiju, ljudi postaju frustrirani, ljuti i nesrećni. Zadovoljenje ida jeste naše najviše zadovoljstvo. Ali potpuno zadovoljenje instinktivnih potreba pogubno je po civilizovan život. Ljudska bića crpe svoja najviša zadovoljstva iz seksualnog ispunjenja, rekao je Frojd, ali neobuzdana seksualnost cedi psihičku energiju toliko potrebnuza kreativni umetnički i intelektualni život. Otuda društvo, preko porodice, sveštenika, učitelja, policije, postavlja pravila i ograničenja našoj animalnoj prirodi. Ova pravila, obaveze, i očekivanja se internalizuju, i oni postaju naša savest, ili kako ju je Frojd nazvao - superego.
1 Za Frojda postoji jedan krajnje bolan i neizlečiv sukob između ida i superega.
1 Da bi se izbegla neuroza, Frojd je predlagao intelektualni i kreativni rad.
3 Po Frojdu, religija nije neka trajna tekovina već kao duplikat neuroza kroz koje svaki civilizovani čovek mora da prođe na svom putu od detinjstva do zrelosti.
1 Po Frojdu, naša najveća nada za budućnost jeste da intelekt- naučni duh, razum- vremenom uspostave diktaturu u mentalnom životu čoveka.
1 Dopunite Frojdove čuvene reči: „Tu gde je id, neka bude ego“.
3 S kojim krucijalnim problemima savremenog društva su se borili vodeći sociolozi s kraja 19. i početka 20. veka?
Kako društvo da postigne povezanost i stabilnost kad su uobičajeni načini povezivanja i privrženosti koji su karakterisali seoski život bili nemilosrdno rastočeni sve bržim razvojemindustrijski-urbanog kapitalističkog poretka i kad religija više nije sjedinjavala ljude niti im je pružala neosporne vrednosti? Kakve su implikacije iracionalnog na politički život ujednom dobu masovne demokratije? Kako ljudi mogu da očuvaju svoju individualnost u društvu koje postaje sve više strogo kontrolisano?
2 Šta je Dirkem želeo da spreči?
Moderno društvo da se raspadne u nepovezanu masu sebičnih, suprotstavljenih pojedinaca.
2 Šta za Dirkema predstavlja krizu modernog društva?
Slabljenje tradicionalnih veza, kolektivnih vrednosti i zajedničkih uverenja, koji su vezivali pojedinca u zajednicu.
2 Od čega po Dirkemu pate moderni ljudi, i šta to konkretno znači?
Pate od anomije - gubljenja normi i vrednosti koje stvara dezorijentaciju. Ljudi ne osećaju da su integrisani u kolektivnu zajednicu i ne nalaze nikakvu svrhu u životu, što je stanje štetno i za pojedinca i za društveni poredak.
2 Šta sve, po Dirkemu, dokazuje patologiju modernog društva?
Patologiju modernog društva isto tako dokazuje visok nivo dosade, uznemirenosti i pesimizma. Žestoka konkurencija, i razočaranje i frustracije kao rezultat neispunjenih očekivanja inedostatka čvrstih moralnih principa, često modernog čoveka navode na samoubistvo. Ljudi moraju da ograniče svoje aspiracije i obuzdaju svoje želje i strasti, rekao je Dirkem. Moraju prestati da žele još više. Religija je nekada podsticala ljude na disciplinu i suzdržanost, ali to više nije u stanju.
2 Šta je Dirkem predlagao kao zamenu za hrišćansku dogmu, koja je izgubila svoju moć da privlači i povezuje?
Zahtevao da sekularni sistem morala, zasnovan na razumu, zameni hrišćansku dogmu, koja je izgubila svoju moć da privlači i povezuje.
1 Po Gaetanu Moski, vladajuće elite su osnovna odlika političkih društava.
1 Moska je tvrdio da sva društva karakterišu „Dve klase ljudi...klasa koja vlada i klasa kojom se vlada.“
1 Šta je, po Moski, osnovna osobina vladajuće manjine koja joj omogućava vladavinu?
Za vladajuće manjine zajednički je visok nivo organizacije, što omogućava njihovim članovima da deluju u saglasnosti; nasuprot njima, neorganizovane mase, nesposobne da seujedine protiv manjine, stalno su potisnute iz učešća u vlasti. Članovi vladajuće elite poseduju bogatstvo i istaknute intelektualne i lične kvalitete - pobude, ambicije i rešenost - kojiim pomažu u održavanju svoje nadmoći.
1 Po Moski, vladajuća klasa ne opravdava svoju vlast isključivo svojim posedovanjem vlasti, već pomoću tzv. već pokušava da pronađe moralnu i zakonsku osnovu zato” - u božjoj volji ili volji naroda.
1 Po Vilfredu Paretu, društveno ponašanje ne počiva prvenstveno na razumu već na iracionalnim nagonima i osećanjima.
1 Po Paretu, podela na elite i mase postoji u svim društvima.
2 Kako je Pareto objašnjavao nužnost postojanja elite?
Pareto je podelio društvo na dva sloja: elitu i mase. Elita je oduvek postojala, objašnjavao je, zato što su ljudska bića različita po prirodi i zato što dobra koja ljudska bića traže nemogu biti jednako podeljena. U tradiciji Makijavelija, Pareto je smatrao da uspešna vladajuća elita, lukavstvom, a ako je neophodno i nasiljem, eksploatiše osećanja i pobude usopstvenu korist. Demokrate se, govorio je, zavaravaju misleći da na mase zaista deluju argumenti razuma.
2 Pareto je predviđao da će se pojaviti novi politički lideri koji će pokoriti ljude uz pomoć propagande i sile, obraćajući se uvek osećanjima pre nego razumu.
1 Po Gistavu le Bonu, „zamena svesnih postupaka pojedinaca nesvesnim postupcima gomile jedna je od osnovnih karakteristika sadašnjeg doba“ .
1 Po le Bonu, „doba u koje ćemo upravo ući uistinu će biti era gomile”.
1 Za kakvu grupu ljudi le Bon je upotrebio izraz gomila?
Za grupu ljudi u kojoj je individualnost utopljena u masu, a pojedinac gubi kontrolu nad svojim emocijama. Psihološka gomila mogla bi biti i ulična rulja, politička partija, radničkisindikat.
2 Ponašanje gomile, po le Bonu, uverljivo pokazuje da je uloga koju igra nesvesno u svim našim postupcima ogromna, a ona koju igra razum jako mala.
2 Po Grejemu Volasu, politički stavovi glasača nisu rezultat rasuđivanja proveren iskustvom već su izvedeni iz čitavog kompleksa pobuda, navika i predrasuda.
1 Šta je, po Maksu Veberu, moderna zapadna civilizacija eliminisala, za razliku od ostalih civilizacija?
Mit, misteriju i magiju.
1 Koji proces je, po Veberu, dominantan u zapadnoj ekonomiji, politici i pravu?
Veber je smatrao da zapadna nauka pokušava da shvati prirodu i ovlada njome putem razuma. Sagledavao je kapitalizam zapada kao napor da se organizuju rad i proizvodnja i dase sledi profit na namerno metodičan i sračunat način, nesputano nasleđenim tradicijama i osećanjima. Radnici su podložni racionalnoj disciplini, „naučnom rukovođenju”.
3 Na šta je, po Veberu, uticao protestantizam, i zašto?
Najčuvenija Veberova teza jeste da je protestantizam, koji je shvatao rad kao versku dužnost, a hedonizam kao greh, i zahtevao samokontrolu, racionalno planiranje ljudskog životau saglasnosti sa božjom voljom, proizvodio pogled na svet koji je bio pogodan za potrebe kapitalizma. Kapitalizam, govorio je Veber, nije žeđ za novcem, želja za sticanjem koja seispoljavala još od prvih dana civilizacije.
2 Šta je, po Veberu, karakteristična crta kapitalizma?
Racionalna organizacija svih poslovnih aktivnosti, uključujući i radnu snagu, tako da je profit neprekidan i može se izračunati.
3 Zašto je, po Veberu, proces sekularizacije i racionalizacije protivrečan?
Proces sekularizacije i racionalizacije podsticao je samooslobođenje, jer ono omogućava ljudima da prevaziđu iluzije i da stave pod kontrolu okolinu i sebe. Ali je on isto tako isredstvo samoporobljavanja, jer proizvodi institucije, džinovsku birokratiju, koji ohrabruju jednoobraznost i depersonalizaciju. Moderni službenici, rekao je Veber, emotivno suravnodušni i zainteresovani su samo za efikasno izvršenje zadataka; takva ljudska osećanja kao što su saosećanje i naklonost zabranjena su kao prepreka efikasnosti. U imeefikasnosti, ljude postavljaju u „gvozdene kaveze” lišavajući ih tako njihove lične slobode i čovečnosti.
1 Od koje društvene sile je Veber želeo da sačuva čovečanstvo?
Harizmatični vođa koji privlači ljude snagom ličnosti.
3 Izložite Veberovu analizu harizmatičnog vođe
Harizmatične vođe mogu da budu verski proroci, ratni heroji, državnici ili drugi koji poseduju izuzetnu ličnost koja privlači druge i dominira nad njima. Ljudi čeznu za harizmatičnimrukovodstvom u vreme kriza. Vođa tvrdi da ima misiju - svetu dužnost - da vodi narod u toku krize; autoritet vođe počiva na veri naroda u tu misiju i njihovoj veri u izuzetnesposobnosti vođe. Zajednička odanost harizmatičnom vođi ujedinjuje zajednicu. Veberova analiza ovog fenomena objašnjava popularnost diktatora i demagoga dvadesetog veka.
1 Šta je nacionalizam?
Nacionalizam je svesna veza koju deli grupa ljudi koji osećaju snažnu privrženost određenoj zemlji i koji imaju zajednički jezik, kulturu i istoriju obeležene zajedničkom slavom i patnjama.
2 Šta tvrde i osećaju nacionalisti?
Nacionalisti tvrde da čovekova najviša privrženost i odanost treba da bude usmerena ka naciji. Oni ispoljavaju veliki ponos prema istoriji i običajima svoga naroda, i često osećaju da su Bog ili istorija posebno izabrali njihovu naciju. Oni tvrde da nacija - njena kultura i istorija - daje smisao životu i delanju pojedinca. Kao i religija, i nacionalizam obezbeđuje pojedincu osećanje zajedništva i cilj vredan samožrtvovanja.
1 Nakon slabljenja i uzmicanja hrišćanstva, u Evropi 19. veka nacionalizam je postao vodeća duhovna snaga.
2 Šta je sve nudio i obećavao nacionalizam kao zamena za hrišćanstvo?
Nacionalizam je obezbeđivao nova uverenja, mučenike i „svete” dane koji su stimulisali odanost; nudio je članstvo u zajednici, koje je zadovoljavalo preovlađujuću psihološku potrebu ljudskih bića za zajedništvom i identitetom. A nacionalizam je nudio i misiju, kojoj su ljudi mogli da se posvete - napredak nacije.