Menadžment u elektronskim medijima - komplet

Post date: Feb 7, 2013 6:35:56 AM

Prvi deo

1.Objasnite kontekst u kojem se konstituiše menadžment kao naučna disciplina.

Pre-industrijska epoha je baštinila bogato istorijsko iskustvo upravljačkih veština stečenih u okviru različitih ljudskih delatnosti.Otuda su mnogi principi, funkcije i načela upravljanja daleko stariji od menadžmenta kao naučne discipline koja nastaje u okrilju industrijskog društva. Noviji i naučno utemeljeniji razvojni tokovi menadžmenta pripadaju epohi s kraja XIX veka i većim delom XX veku, a svoje ishodište i ukupna kretanja vezuju za industrijalizaciju kao proces koji je obeležio ovo razdoblje. Početak menadžmenta koji se oslanja na primenu naučnih metoda u upravljanju najneposrednije povezujemo sa rodonačelnicima ove discipline-F.W.Tejlorom i A.Fajolom.

2.U čemu se ogledaju doprinosi rodonačelnika menadžmenta-Tejlora i Fajola?

Početak menadžmenta koji se oslanja na primenu naučnih metoda u upravljanju najneposrednije povezujemo sa F.W.Tejlorom i A. Fajolom. Tejlorov pristup upravljanja okrenut je pojedinačnom učesniku u proizvodnji. Za pojedinačnog radnika na konkretnom radnom zadatku trebalo je utvrditi ,,najbolji način'' za efikasno delovanje. Organizaioni metodi koji su to trebali da obezbede jesu kontrola rada, planiranje, jedinstvo naređivanja, jasna odgovonost... Ključan organizacioni faktor bio je raspon kontrole definisan kao tačno utvrđeni broj radnih pozicija za čiju kontrolu je neko nadležan i odgovoran, po strogo utvrđenoj piramidalnoj hijerarhiji. Anri Fajol otvorio je put usvajanju, naučnom definisanju i primeni osnovnih principa menadžmenta: podela rada, autoritet, disciplina, jedinstvo u upravljanju, princip subordinacije, duh zajedništva, nagrađivanje...

3.Koji su ključni resursi industrijske epohe?

Središnji zahtevi industrijskog doba orijentisani su ka proizvodnji i potrošnji, sa tržištem kao centralnim društveno-ekonomskim odnosom koji modeluje njihovu simbiozu. Klasični, odnosno spoljašnji resursi industrijski orijentisane civilizacije, poput ekonomije, energenata i ekologije, gotovo su iscripljeni u cilju povećanja obima i efikasnosti proizvodnje, te ih danas zamenjuju novi, obnovljivi resursi, poput znanja i informacije.

4.Koje su ključne karakteristike i zahtevi upravljačkog koncepta zasnovanog na tradicionalnoj piramidalnoj institucionalnoj strukturi?

Jedna od najvećih tekovina i uporište industrijskog razdoblja jesu institucije odnosno institucionalni poredak. Njihova upravljačko-organizaciona struktura dugo je obezbeđivala proizvodno efikasno, egzistencijalno pouzdano i prosperitetno radno i životno okruženje.To je u osnovi vojnički, hijerarhijski model institucionalnog organizovanja koji je imao za cilj da dugoročno obezbedi proizvodnu efikasnost i razvojnost. Istovremeno, svojom piramidalnom formom institucija je bila u stanju da apsorbuje i uposli veliki broj ljudi, čime je doprinosila socijalnu stabilnost. Možda je i od najvećeg značaja bila činjenica da su institucije industrijskog doba nudile ideju o doživotnom zaposlenju. Te i takve institucije industrijskog poretka bile su centralni teren implementacije znaja i veština koje su svoje poreklo imale u menadžmentu. Institucije koje su bazirane na piramidalnoj institucionalnoj strukturi imaju trajni karakter, fiksne su i stabilne. Odlučivanje, naredbodavne funkcije i informacije su jednosmerne i kreću se od vrha piramide.

5.Koji su resursi novog postindustrijskog poretka?

U potrazi za novim resursima i novim tehnologijama, naravno i tržištima, razvijena društva se sve više udaljavaju od industrijskog koncepta. Mehaničko-električne, na koje se oslanjala industrijalizacije, smenjuju savršenije i neuporedivo efikasnije elektronske tehnologije koje pripadaju novom postindustrijskom konceptu. Stare, neobnovljive resurse potiskuju novi. Sada su to znanje i informacije. Znanje postaje sredstvo razvoja nove društvene svesti koja odgovara novoj stvarnosti. Ono je ključni potencijal koji je potreban društvu da bi bilo u stanju da tumači promene oruženja i prilagodi im se.

6.Koji su ključni zahtevi upravljačkog koncepta u novom postindustrijskom razdoblju?

Organizacioni okvir delovanja, u postindustrijskom razdoblju, sve češće nije čvrsta, dugoročno projektovana piramidalna struktura klasičnih institucija.Institucije novog tipa nemaju trajni već privremeni karakter. Novi i podesniji okvir ima arhitekturu fleksibilne organizacije koja ,, može izabrati i izvršavati u ma kom trenutku samo neke od svojih brojnih funkcija“. Nova organizaiona struktura nije stabilna i fiksna. Upravljanje savremenim organizacionim strukturama je drugačije. Centri upravljanja novog doba podsećaju, kaže R.Senet, na daljinski upravljač (remote controle) koji ima kapacitet da u ma kom trenutku aktivira bilo koju od mnogobrojnih funkcija koja će pokrenuti neki od raspoloživih resursa - ma gde se nalazio. Velike multinacionalne korporacije rapolažu različitim resursima, njihovim funkcijama i potencijalima na mnogobrojnim geografskim pozicijama. Upravljački mehanizam im omogućava njihovo aktiviranje (ili gašenje), u zavisnosti od aktuelnih poslovnih opcija. Između onih koji su neposredni izvršioci i upravljačkih struktura postoji ,,transakcija a ne odnos“. ,,Oni na periferiji dužni su samo da pokažu rezultate rada onima u centru“. Zaposleni su prepušteni sami sebi i ne očekuju, kao u nekadašnjem dugoročnom odnosu, da im organizacija pomogne kada im pomoć bude bila potrebna. Fragmentiranost pozicija zaposlenih u novim organizacijama onemugućava uspostavljanje čvršćih neformalnih veza koje vodu duhu zajedništva, što je princip menadžmenta koji je još Fajol identifikovao. Iskustvo, koje je nekada bilo veoma cenjeni rezultat dugoročnog angažmana i temelj sticanja veština, izgubilo je na vrednosti. Novi upravljački pristup nije zainteresovan za ,,mentalni sklop orijentisan na prošlosti, ali bez lekcija istorije“ jer on sputava mogućnost sagledavanja promena. Glavne proizvodne funkcije preuzimaju mašine, te je čovek izmešten iz središnje pozicije u proizvodnji, njegova funkcija prestaje da bude odlučujuća već postaje pridodata i sporedna. Čovek novog doba svojim sposobnostima mora da odgovori na tri izaizova:

1.Vreme

2. Talenat

3.,,Kako se odvojiti od prošlosti“?

Savremeno radno angažovanje je kratkoročno, okrenuto projektu ili konkretnom zadatku a ne fiksnom i dugoročnom funkcionisanju. Ono zahteva prilagođavanje i spremnost na promenu. Drugi izazov govori o radikalno izmenjenom pristupu u vrednovanju potrebnih radnih sposobnosti. Veština, umeće i sposobnost dobrog obavljanja samo jednog posla. Treći izazov opominje da tradicija, iskustvo i položaj, na kojima je čovek industrijskog doba temeljio svoju poziciju unutar institucija, nisu više od značaja. One mu ne obezbeđuju nikakve garancije.

7.Koje su ključne novine u upravljanju i organizovanju u okviru medijske prakse?

Inovacije u komunikacionim tehnologijama predstavljaju najznačajnij iskorak od indistrijskog ka postindustrijskom konceptu. One su najviši stepen primene ostvarile u okviru delatnosti medija- radio, televizija, video, internet... Ove tehnologije sve manje pripadaju industrijskom konceptu. One su po mnogo čemu bliže nastupajućem postindustrijskom i informatičkom dobu. Razvoj medijske sfere neprestano protiče u znaku procesa konvergencije odnosno uzajamnog približavanja medija. Uspostavljanje jedinstvene digitalne tehnološke osnove omugići će dalji korak u tom pravcu - spajanje medija odnosno medijske integracije. U tehnološkom smislu medijska integracija podrazumeva različite, ali digitalizovane signale odnosno spajanje različitih tipova medija kao što su: tekst, zvuk, slike, grafike. video, film... Signali se u digitalizovanoj formi sjedinjuju preko računarske tehnologije, koja ih, uz odgovarajući hardver i softver, prima, čuva, obrađuje ili demonstrira. Nacionalne granice postaju tesan poslovni i organizacioni okvir za delovanje velikih multimedijskih konglomerata. Prekogranični protok medijskih sadržaja je glavna karakteristika njihovog tržišnog nastupa.Broj ovih mamutskih organizacija nije veliki, ali njihov uticaj i udeo na medijskom tržištu jeste. Proces konglomeracije i preuzimanja manjih medijskih organizacija od strane velikih, koji se često odvija po modelu takozvanog ,,neprijateljskog preuzimanja“, nije okončan. Ne treba sasvim isključiti mogućnost da u bliskoj budućnosti dođe do fuzije u okviru ,,velike petroke“ (Time Warner, News Corporation, Viacom, The Walt Disney Company i Bertelsmann), te da o informisanosti, kulturi i zabavi, dakle duhovnom životu čitave planete, odlučuje samo jedan čovek.

Drugi deo

1.Objasnite značaj ,,medijskog opismenjavanja“ u kontekstu savremenog obrazovanja.

Jedno od važnih pitanja u vezi sa celokupnim korpusom izučavanja medijske prakse odnosi se na razumevanje prave prirode i suštine medija. Do tog razumevanja se ne može doći bez analitičkog i produbljenijeg sagledavanja mnogobrojnih fenomena koji se direktno ili indirektno vezuju za ovu praksu. To nas najneposrednije dovodi u vezu sa jednom sve očiglednijom savremenom potrebom i izraženijim zahtevom koji se odnosi na medijsko opismenjavanje, koje u svojoj osnovi upravo podrazumeva razumevanje prirode medija. U najopštijem smislu se u vezi sa tim pitanjem može konstatovati karakteristična situacija po kojoj je nivo medijske pismenosti kroz čitavu istoriju bio u značajnom zaostatku u odnosu na medijske potencijale i potrebu da se oni razumeju i njime ovlada na adekvatan način. Za razliku od pre-industrijske civilizacije koja je negovala i razvijala govornu kulturu kao osnovni vid komunikacije, danšnja industrijska i post-industrijska civilizacija deluju nezainteresovano za širenje medijskog obrazovanja i medijske pismenosti kao temeljnog uslova za pravilno korišćenje i razumevanje savremenih vidova elektronskih komunikacija. To za posledicu ima da najveći deo planetarne populacije ne poznaje vladajući jezik epohe u kojo živi - ,,ako se komunikacija prebacuje sa reči na video, moramo da naučimo novi jezik interakcije“. Ni u Americi koja predvodi medijsku globalizaciju ne postoji sistematičan vid obučavanja za čitanje medijskih poruka i uspostavljanje kritičkog odnosa prema njima. Pojedine evropske zemlje su tek od nedavno u školske programe uvele izvesne sadržaje koji ukazuju na razumevanje društvene potrebe za medijskim opismenjavanje. Društveni ambijent novijeg doba koje je karakteristično po intenzivnoj medijskoj praksi u najvećoj meri je izloženo medijskim uticajima. Mediji neprestano modeluju vladajuće obrasce društvenog života i društveni ambijent u celosti.

2.U kakvoj su korelaciji Le Bonova tumačenja psihologije gomile sa savremenim tumačenjem fenomena masovne publike?

Era elektronskih medija je veoma intenzivno propraćena fenomenima ,,masa“, ,,masovnost“, ,,masovnom psihologijom“... i u skladu sa tom okolnošću ne manjkaju ni teorijska interesovanja koja su okrenuta njihovom promišljanju. Jedan broj teorijskih radova nastalih potkraj XIX veka disciplinarno pripadaju istraživanjima kolektivne psihologije. Među tim radovima se izdvaja delo ,,Psihologija gomila“ Gustava Le Bona. Znatno pre početka elektronske ere koja će uticati na različite oblike ,,masifikacije“ Le Bon uočava početak ,,doba gomila“. Le Bon smatra da će ispoljeni društveni trendovi koji vode ka ,,dobu gomila“ ne samo nastaviti već da će biti osnaženi daljim tehnološkim promenama. Le Bon u svoja razmatranja nije na najneposredniji način uključivao nadolazeće doba masovnih elektronskih medija. Međutim on nam u svojim radovima daje izvanredne smernice za mnoge pojave koje će sa elektronskom erom vrlo brzo uslediti. U prvom redu to je ,,sila gomile“ - ,,ova je sila jedina koja će dići i koja izgleda da će uskoro natkriliti ostale“. Mnogi parametri ukazuju da se masovna publika pod uticajem elektronskih medija vrlo često ponaša upravo kao gomila. Osnova koja spaja ove dve naoko različite kategorije predstavlja jedinstven teren kolektivne psihologije. U konvencionalnom tumačenju gomila je bilo kakav skup pojedinaca. Stanovište psihologije ukazuje na njenu znatno kompleksniju dimenziju. Stav psihologije je ,,da je društvo više nego običan zbir pojedinaca“ te da ,,grupa misli, oseća i deluje potpuno drugačije nego što bi to činili njeni članovi pojedinačno“. Le Bon navodi tri razloga koja su uzrok da se jedinka menja i da mnoštvo jedinki pripadajući gomili poprime nove psihološke karakteristike.

- Jedinka usled samog broja koji čini gomilu dobija osećanje moći koje čini da se ona podaje instinktima koje bi, da je sama, obuzdala;

- Osećanja i svi postupci u gomili su zarazni do tog stepena da jedinka vrlo lako žrtvuje svoj interes interesu opštosti;

- Povodljivost pojedinaca za ponašanje gomile - ljudska vrsta sklona je oponašanju, tj. ,,ugledanju jednog na drugog u psotupcima“.

Le Bonovi stavovi koji se odnose na ideje, razmišljanja i uobrazilje gomile u još većoj meri približavaju njegovu teoriju mogućstvu implementacije na terenu masovne medijske publike. Da bi ideje postale popularne i pristupačne gomilama moraju da se ,,zadenu vrlo prostim oblikom“. Ovo su, osnovni postulati medijskih manipulacija - političko-propagandnih, marketinških idr. Gomilama su bliža osećanja od razmišljanja - ,,Lanac logičkih razmišljanja potpuno je neshvatljiv za gomile“. Gomile su nepodobne da imaju kakvo drugo mišljenje osim onoga koje im je nametnuto. Ovo se u potpunosti podudara sa savremenim i veoma rasprostranjenim postupkom medijske manipulacije tzv. afektivnom manipulacijom, koja se temelji na osećanjima. Sklonost uobraziljama a ne činjenicama je takođe odlika gomila - ,, Gomile nikada nisu bile žedne istina... Ko gomile ume da obmane prividnošću, lako im postaje gospodar.“ Ovim Le Bon u potpunosti anticipira buduće teorijske stavove o medijskoj istini koja se ne zasniva na činjenicama, već na prividu. Područje nesvesnog je ključno za sve oblike aktivnosti gomila. Nacističko razdoblje je na najočigledniji način potvrdilo tačnost i primenljivost najranijih saznanja iz domena kolektivne psihologije u manipulisanju gomilama odnosno masama. Sam Hitler je bio veoma svestan činjenice da put do vlasti i moći vodi preko zadobijanja podrška masa. Savremeno doba sa pojavom Interneta odnosno računarskih mrežnih komuniokacija na jedan nov nači ponovo aktuelizira fenomen gomila. Reč je o najrazličitijim on line ili sajber-zajednicama koje okupljaju tzv. surfere. Pretpostavka za formiranje gomila odnosno masa su sad drugačije - danas se mase formiraju na potencijalu umreženosti koji ne zavisi od njihovog izlaska na ulicu. To su virtuelne gomile koje nisu povezane zajedničkom lokacijom već zajedničkim interesovanjem. Svaku od ovih zajednica unutra sajber-prostora odlikuje jezik kompjuterske komunikacije. Neki ovu tezu tehnodruštvenosti nazivaju pseudozajednicama tvrdeći da one stvaraju iluziju socijalnog povezivanja. Uz bavljenje marginalnim duštvenim pitanjima i bez čvršćih unutrašnjih veza, ove nove ,,blic gomile“ ne ispoljavaju značajan socijalni uticaj.

3.Navedite karakteristike Benjaminovog tumačenja pozicije umetnosti u dobu tehničke reprodukcije.

Dvadesetih godina prošlog veka, kada je Benjamin objavio svoj čuveni esej ,,Umetničko delo u veku svoje tehničke reprodukcije“, mnoge tehnologije, posebno one na kojima počivaju elektronski mediji, nisu još bile u masovnom opticaju, pa se njegova ukazivanja na prirodu promena koje nove tehnologije unose u umetničku praksu doživljava kao svojevrsno anticipiranje promena koje će tek uslediti. Benjamin je veoma dobro znao da je vreme dodira sveta umetnosti sa tehnikama koje omogućuju reproducibilnost znatno starije od pojave fotografije i filma o kojima on težišno govori kao umetničkim disciplinama koje su zasnovane na principima tehničke reprodukcije. Ono što nam on saopštva je uverenje da se fotografijom i filmom definitivno učvršćuje dominacija tehnološki zasnovane umetničke prakse. Već u dobu o kojem on govori obrasci umetničke prakse su u svom najvećem delu gotovo prestale da liče na tradicionalne. Umetnost po svemu sudeći nije više stvaralačka aktivnost kojom dominiraju estetski doživljaji i celokupno životno iskustvo stvaraoca. Prioritet preuzima tehnološki okvir u kojem stvaralački angažman pretače u različite materijalne i čulno dostupne forme. Taj princip se u daljem toku stvari samo potvrđuje -,,Zbog toga je učešće stvaraoca u finalnom proizvodu sve manje, da bi na kraju bilo svedeno samo na autorska prava...“

4.Objasnite tehnološku uslovljenost medijske delatnosti.

Odavno je konstatovano da su kulturi novog doba bliža i primernija tehnička nego antropološka ili umetnička tumačenja i interpretacije. Danas smo uveliko svesnni da je ključni pokretač promena i nosilac razvojnih tokova koji su kulturi dali takvo usmerenje bila naučno-tehnološka revolucija čiji su se uticaji kroz duži period protegli na sve dimenzije ljudske egzistencije. Taj revolucionarni preobražaj imao je najmanje dva centralna toka. U osnovi i jednog i drugog su naučna otkrića čija primena dovodi do revolucionarnih tehničko-tehnoloških izuma. Najpre je, nakon prvih velikih novovekovnih tehničkih pronalazaka, u prvom redu parne mašine, uspostavljen jedan novi, industrijski delatni koncept koji će svoju održivost i razvoj temeljiti na kontinuiranoj proizvodnji i potrošnji. Središnu odrednicu novog koncepta predstavlja proizvodna efikasnost. Drugi nešto kasniji razvojni pravac obuhvata ne manje značajan korpus naučnih otkrića iz čije primene sledi niz tehničko-tehnoloških pronalazaka kao što su fotografija, različiti fizičko-hemijski procesi, pronalazak elektromagnetnih talasa, beleženje zvuka i pokretnih slika.. Direktan produkt ovog razvojnog procesa su mediji. Mnoga dostignuća će se ispostaviti kao podloga nastajanju i primeni novih oblika komunikacije iz kojih će vremenom proisteći različiti medijski sektori - film, radio, televizija, Internet... Referentna odrednica i ključno postignuće ovog razvojnog pravca su brže komunikacije. Dva, u početku unekoliko razdvojena razvojno-revolucionarna pravca se vrlo brzo organizaciono tehnološki integrišu i slivaju u jedinstven proces medijsko-tehnološke kulture. Naučna otkrića čija je primena dovela do razvoja novih medijskih tehnologija modifikovala su život više nego što se očekivalo-,,Mediji igraju centralnu ulogu u ljudskom životu; njihov neverovatni razvoj vodi do promena koje zaista niko nije u stanju da sagleda u svojoj sveobuhvatnosti“. (Encesberger).

5.Koje su odlike nove ,,medijske estetike“?

Kultura novog doba je karakteristična po btino izmenjenim ciljevima. Cilj nije više da se kreira originalna i pojedinčna već multiplikovana i reproducibilna vrednost koja će, posredstvom medija i tržišta, obezbediti snažan ekonomski uticaj ili ekonomsku dobit. Tehnike reprodukovanja jedinstvenu pojavu umetničkog dela zamenjuju masovnom, medijski posredovanom-estetska dimenzija se zamenjena pokretljivošću. Kultura novog doba je u prvom redu tehnička odnosno medijska kultura. Njenu okosnicu ne čine tradicionalne umetnosti već sadržaji koji su orijentisani na masovni korisnički domen - ultura popularni filmovi, televizijska produkcija, Internet komunikacije... Ubrzanost komunikacija i mogućnost da se one kreiraju i kroz nove medijske forme distribuiraju doživljavaju se kao napredak iza koga se prikrivaju pa tako i nedovoljno opažaju zamke novih vidova ukidanja slobode. Dobar deo sadržaja koji se nude može se klasifikovati kao ,,plima imbecilnosti“ (U.Eko). Nesvesno i nekritičko prihvatanje novih obrazaca pretvorilo je medije u ,,zatvore bez zidova za njihove ljudske korisnike“. Sve češće se govori i o estetici novog doba utemeljenoj na medijsko-tehnološkoj praksi. Napuštanjem kanona tradicionalne umetnosti, novi kulturni obrasci nisu u potpunosti odbacili ideale tradicionalne umetničke prakse - kreativnost, imaginacija, stvaralačke slobode... manje ili više uspešno su transportovani i vešto integrisani u praksu kreativnih industrija. Uprkos činjenici da se stvaralački potencijal masovne kulture svojim naglašenim pragmatizmom definitivno udaljili ljudsku zajednicu od koncepta lepote i duha tradicionalne umetničke prakse, oni su i nesumljivo otvorili mogućnost raspravljanja o estetici novog doba u kojoj samo estetiko nije više nužni predmet estetike nego su to u većoj meri ,,vanestetski sadržaji“. U tom procesu transformacije ka novoj estetici uloga medija kao sredstva posredstvom kojih se ostvaruje ,,instrumentizovanje estetskog uma“ je ogromna - ,,mediji delujući na temelju mogućnosti koje diktira njihova vlastita struktura, medijske poruke pretvaraju u estetske, kao i obratno, iz čega proističe da i neestetski sadržaji mogu postati predmet estetike. Oslonjeni na komunikacijski potencijal medija, snažno inaugurisana estetika novog doba vremenom će zaustaviti sve važniju ulogu i u arbitraži tradicionalne umetničke prakse. Važeći i opšteprihvatljivi ,,vrednosni“ i ,,stručni“ sudovi, ukusi a sa njime i učešće ili potrošnja u kulturi biće projektovani iz medijskog sistema. Tehnološki, medijski i ekonomski determinizam savremenog doba uslovio je postepeno odustajanje od autonomije i stvaralačkih sloboda i doveo do nužnog utapanja u novonastale obrasce života i rada.

6.Kako ,,umetnički sistem“ prerasta u ,,kulturni sistem“?

Nove razvojne tendecije menjaju društvenu ulogu i značaj umetnosti. Suočena sa svetom tehnologije, tradicionalna umetnost prestaje da postoji kao isključiva kreativna kategorija. Umesto tradicionalne kulture koja je podrazumevala umetničke discipline sada imamo čitav korpus medijsko-tehnoloških disciplina. Počinje da se formira jedna ,,nova kultura“ koja preti da uguši tradicionalne kulturne sadržaje. Novi produkcioni sistemi nude nove mogućnosti, ali nameću i nove kreativne obrasce koji moraju biti usklađeni sa pravilima sistema: efikasna i sve veća proizvodnja koju prati odgovarajuća potrošnja. Pod uticajem pravila industrijskog koncepta menja se i sama priroda umetničke prakse i umetničkog sistema u celini. Umetnički sistem vremenom prerasta u kulturni sistem u kojem se broj onih koji učestvuju znatno proširuje. Dok je umetničkim sistemom dominirala tradicionalna relacija koju čine umetnik i njegova publika, sad im se u novonastalom kulturnom sistemu pridružuju sudionici. Stvaralački domen koji pripada samo umetnicima proširuje se učešćem kreativnih industrija, koje kategoriju publike transformišu u masovnu i potrošački orijentisanu. Ovima se pridružuju i donosioci odluka, odnosno centri ekonomske i političke moći, koji odlučuju o kulturnoj politici i ekonomskim investicijama u kulturi. Najzad tu je i četvrta ,,porodica“ posrednici, koju čine kritika i mediji, koji, donoseći vrednosne sudove, posreduju između produkcije i korisnika. Tradicionalna i bliska relacija između umetnika i publike prerasta u tržište, hladan i razdvojen, društveno-ekonomski odnos u okviru kojeg se ostvaruje razmena robe i novca. Novonastalim kulturnim sistema, u skladu sa industrijskim postulatima, dakle umesto tradicionalne relacije umetnik-publika, počinje da dominira tržište i odnosi ponude i potražnje.

7.Objasnite Maklaunov stav- ,,medij jeste poruka“.

Tvrdnjom ,,medij jeste poruka“, Makluan nagoveštava pravu prirodu i dubinu društvenih promena kojima je praćen razvoj medija. Nosioci promena nisu medijski sadržaj već su zapravo to sami mediji koji svojim prisustvom radikalno menjaju uslove društvenog života. Medij preko kojeg primamo informacije vrše na nas snažniji uticaj od samih informacija. Dakle, sam medij po sebi je nosilac društvenih značenja. Moć medija je, sama po sebi, odista velika, ali, kako smo već istakli društvenu prirodu te moći određuju načini korišćenja medija. Oni koji bi da steknu moć u savremenom društveno-političkom i ekonomskom ambijentu, veoma dobro znaju da to nije moguće bez predhodnog ovladavanja medijskim sistemom. Otuda masovni mediji uveliko ne predočavaju ljudima svet kakav on jeste, već kakav bi on trebao da izgleda iz perspektive onih koji medijima upravljaju.

8.Koji su karakteristični Bodrijarovi stavovi o uticaju medija?

U svom tumačenju medija, Žan Bodrijar, ističe da mediji danas ne prenose činjenice. Oni, kaže Bodrijar, neutrališu stvarnost. Mediji oblikuju informacije - a time i naš doživljaj realnosti, što u prvi plan stavlja tezu da se mediji mogu zloupotrebiti i da se njima može manipulisati. Senzacionalnim pričama i slikama, kao i izborom informacija koje će preneti, mediji današnjice stvaraju javno mnejnje i snažno utiču na uverenja masovne publike. Medijsko okruženje i cyber-prostor koji ono stvara postaje konstitutivan za moderno poimanje stvarne realnosti. Medijski sistem je prevashodno sistem simulacije u kojem (zlo)upotrebom medija medijska slika prerasta u nepostojeću hiperealnost, simuliranu stvarnost, u kojoj vladaju zakoni inscenacije. Tamo gde se i ne očekuje, mediji će samim svojim prisustvom, kaže Bodrijar, proizvesti događaj - ,,ukoliko negde primetite televizijsku ekipu, budite sigurni da će se nešto već dogoditi“. Bezbroj je primera kojima se može pokazati kako mediji ili proizvode događaje ili utiču na njihov tok. Savremen čovek, po Bodrijaru, živi u eri simulacije, u eri masovnog proizvođenja informacije, komunikacije, zabave, znanja, kompjuterizacije i virtuelne stvarnosti, u kojoj stvarnost de facto više nije, već neprestano biva ne produkovana, već simulirana. Tako se dolazi u paradoksalnu situaciju da virtuelno postaje daleko zanimljivije od svakodnevnice a medijski sadržaji bivaju osamostaljeni i otuđeni u odnosu na čovekovu egzistenciju.

9.Navedite razlike između tradicionalne ,,kulture sećanja“ i nove ,,kulture zaboravljanja“ u kontekstu digitalizacije.

Potreba da se najvrednije ljudske pa i prirodne tvorevine koje svedoče o čovekovom postojanju i trajanju sačuvaju u najautentičnijem mogućem obliku i kao takve dopru do budućnosti, u neposrednoj je povezanosti sa realnom kratkotrajnošču ljudske egzistencije i čovekovim nastojanjem da sopstvenu konačnost prevlada upravo kroz uspostavljanje kulture sećanja. U tu svrhu, čovek istražuje, sabira, sakuplja, snima dokaze i u najrazličitijim formama prenosi dokaze o svom trajanju. Ova vrsta čovekovog delovanja prisutna je od najranijih perioda. Kroz istoriju on je, zavisno od razdoblja, neprestano osnažava i usavršava. Nije li pismo jedno od prvih najznačajnih čovekovih dostignuća koje će mu pomoći da sačuva pamćenje? To isto možemo reći i za izume štampe, litografije, fotografije, kinematografa... Sve to skupa čini ,,kulturu sećanja koja sakuplja i poštuje odbačene i istrošene memorabilije“. Kulturni sistem za krajnji cilj ima transformaciju kulturnog stvaralaštva u pamćenje; to je izbor između mnogih umetničkih proizvoda upravo onih koji će biti dodati stvarnom toku istorije. Duhovna klima novog digitalizovanog doba nije zainteresovana za tradicionalne vrednosti - ,,digitalni duh moderne globalne ekonomije i informatičke tehnologije sve više čak, dovodi u pitanje i samu egzistenciju umetnosti kao duhovne i kreativne paradigme ljudske civilizacije“. Možda se još veća opasnost krije u činjenici da je društvo u kome živimo prevashodno određeno potrošnjom, a ne sabiranjem i čuvanjem te kao takvo ugrožava vitalni princip ljudskog trajanja i odnosa prema duhovnim i materijalnim vrednsotima. Potrošnja, odnosno prodaja i kupovina roba, praćene imperativom ,,ovde i sada“ ispostavlja se kao opšti obrazac kojim se prošlost i budućnost žrtvuju u interesu posesivnosti i hedonizma sadašnjosti i njene opsednutosti trenutnim ispunjenjima. U takvim okolnostima su i masovni mediji ,,tehnološki i ekonomski isključivo orijentisani na sadašnji ternutak, a ne na trajno uskladištenje prošlosti“. Digitalizovane elektronske komunikacije i masovni mediji, u svojoj usredsređenosti na podsticanje potrošnje, indiferentni su prema prošlosti i ne posvećuju pažnju trajanju onoga što je na određeni način uskladišteno. Izvesno je da savremene tehnologije koje su sve češće u funkciji beleženja, čuvanja i prenošenja sadržaja koji ulaze u naše kolektivno pamćenje ne nude više onu izvornu formu koja je potrebna našoj percepciji i stvarnom doživljaju istinskih vrednosti koje pripadaju kolektivnom pamćenju. Zahvaljujući tehničkoj okolnosti, kakva je Internet, postali smo sveprisutni i svevideći, što je značajno proširilo naše izvore saznanja, ali nedovoljno da zapažamo da su sadržaji koji nam se nude samo ,,senke“ autentičnih sadržaja. Ogroman broj tzv. image datoteka na Internetu, gde su uskladišteni snimci-digitalni zapisi ostavljaju sam blag i neupečatljiv utisak. Sasvim je sigurno da takav utisak neće potrajati niti će naći mesto u njihovoj dugoročnoj memoriji. Oni ostaju nista drugo do lako dostupna i površna informacija o nekom sadržaju. Opravdana je zapitanost da li jedan medij, poput interneta, koji je usmeren ka najbržoj mogućoj i kratkoročnoj komunikaciji, može biti podloga dugoročnom pamćenju na kojem se temelji kulturna baština. On je po svemu sudeći nepodesan za takvu namenu. Postavlja se i pitanje pouzdanosti novih digitalnih tehnologija za čuvanje važnih sadržaja. U dosadašnjoj praksi se pokazalo da je jedna takva nematerijala, binarna forma,nesiguran i nepouzdan čuvar pohranjenih sadržaja. Nebrojeni digitalni zapisi netragom su nestali a sa njima i mnogi, za naše kolektivo pamćenje važni sadržaji. Takođe se ne vodi računa o kompatibilnosti i mogućnosti novih elektronskih da iščitavaju starije, što za posledicu ima da su mnogi zapisi napravljenji 60-ih i 70-ih god. danas neupotrebljivi. Po svemu sudeći virtuelna mreža digitalnih komunikacija nije pravo mesto za čuvanje i korišćenje najvećih duhovnih vrednosti čovečanstva.

III deo - RADIODIFUZNA DELATNOST

1. KOJE SU TEHNOLOšKE PREDPOSTAVKE RADIODIFUZIJE?

Radiodifuzija je pojam koji označava proces distribucije akusticnih i vizuelnih poruka posredstvom spektra elektromagnetnih talasa uz ostvarivanje određenih efekata na auditorijumu.

Tehnologija radio-difuzne delatnosti počiva na koriscenju elektromagnetnih talasa. Postojanje ovih talasa je dokazao Dzejms Maksvel 1864.godine, a nekoliko godina kasnije njihova svojstva je potvrdio Hajnrih Herc.

Radiodifuzija svoj nastanak i razvoj duguje pronalasku telegrafa. Svet je zakoračio u eru telekomunikacija 24. maja 1844 kada je Morze poslao telegrafsku poruku iz Vasingtona u Baltimor. Bio je to telegraf koji je koristio zicane veze za prenos signala. Za dalji razvoj telekomunikacija znacajan je Belov pronalazak telefona 1876.godine. Bezicna telegrafija, koja je otkrivena 1896. g. predstavlja prvi vid radio-komunikacija.

Vec sa pronalaskom zicanog telegrafa, uocava se potreba za uređenjem načina njegovog koriscenja, na nacionalnom i međunarodnom planu. 17.maja 1865 g. potpisana je prva MEĐUNARODNA KONVENCIJA O TELEGRAFIJI i osnovana MEĐUNARODNA TELEGRAFKSA UNIJA koja ce kasnije prerasti u MEĐUNARODNU UNIJU ZA TELEKOMUNIKACIJE.

MEĐUNARODNA UNIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE je asocijacija koja deluje pod okrivljem Ujedinjenih nacija. Jedan od osnovnih zadataka Unije je da regulise koriscenje radio-frekvecijskog spektra.

Kanadski teoreticar masovnih medija Lorimer istice da delatnost radiodifuznih medija, od samog nastajanja bila uređena na način koji je imao u vidu da su elektromagnetni talasi ograniceni prirodni resursi, i da se moraju tretirati kao opste dobro.

1. KOJI FAKTORI UTICU NA ORGANIZACIONO-PROGRAMSKO MODELIRANJE RADIO-DIFUZNE DELATNOSTI?

Kljucni faktori su:

- društvena uloga i uticaj radiodifuznih medija

- ekonomski kapacitet radio-difuzne delatnosti

- radiodifuzni resursi kako ograniceni prirodni resursi

- tehnološke pretpostavke radiodifuzije (analogno-digitalno)

Društvena uloga i uticaj svih oblika radio-difuzne delatnosti su ogromni, predstavlja glavnu informacionu magistralu odnosno najcesci kanal distribucije. Sve drzavne odnosno društvene zajednice pokazuju veliki interes za delatnost radiodifuznih institucija i regulaciju radio-difuzne delatnosti.

Uticaj i moc medija su veliki. Znacajan deo te moci počiva na njihovom ekonomskom potencijalu. Jedna od najpoznatijih radiodifuznih korporacija BBC ima godisnji finansijski obrt od preko 5. milijardi funti.

Elektromagnetni talasi su javno dobro i prirodni resurs koji se koristi za različite komunikacijske potrebe, uslovljava potrebu za izborom najboljih načina organizacije za koriscenje radiodifuznih potencijala.

Tehnologija je izvor nastajanja i okvir delovanja svih medija- istorija masovnih medija predstavlja istoriju tehnološkog razvoja.

1. Koje vrste radiodifuznih organizacija predviđa domace zakonodavstvo u ovoj oblasti?

Predviđa postojanje cetri vrste radiodifuznih organizacija ( cl.43)

- ustanove javnog radiodifuznog servisa

- komercijalne RTV stanice

- stanice regionalne ili lokalne zajednice

- stanice civilnog sektora.

Opsta slika o emiterima u Srbiji uprkos znacajnim reformama deluje jos uvek dosta konfuzno. Nakon raspada bivse SFRJ desava se haos koji za posledicu ima takozvanu ,, divlju gradnju u etru” - u jednom selu u Srbiji koje ima 1600 stanovnika program emetuje cak cetri TV stanice.

Danas u Srbiji imamo 288 registrovanih nacionalnih, regionalnih i lokalnih radio programa. Tom broju treba dodati i programe koje emituju dve radiodifuzne ustanove koje su okaratkerisane kao javni servisi RTS (prvi, drugi i treci program radio Beograda) i RTV ( programi na srpskom, mađarskom, rumunskom, slovackom, rusinskom...)

1. KOJI SU IZVORI PRIHODA RADIODIFUZNIH INSTITUCIJA?

Javne radio-difuzne ustanove, bilo nacionalne, regionalne ili lokalne, svoje prihode obezbeđuju iz sledecih izvora:

-pretplata ( samo javni nacionalni servis)

-budzetske dotacije osnivaca

-naknada za emitovanje reklamnih poruka

-sponzorski prilozi

-proizvodnja i prodaja programa

-pruzanje usluga vezanih za proizvodnju programa

-organizovanje koncerata i drugih kulturno-umetnickih manifestacija

Komercijalne radio-difuzne ustanove odnosno one koje su privatnom vlasnistvu, prakticno se finansiraju iz sopstvenih izvora:

-naknada za emitovanje reklamnih poruka

-proizvodnja i prodaja programa

-pruzanje usluga vezanih za proizvodnju programa

-drugi izvori finansiranja.

5.NAVEDITE KLJUCNE RAZLIKE IZMEĐU RADIODIFUZNIH INSTITUCIJA SA FUNKCIJOM JAVNOG SERVISA i KOMERCIJALNIH DIFUZNIH EMITERA.

Model radiodifuzije kao javnog servisa cesto se označava kao ,, evropski” zato sto je kao model nastao u Evropi i sa druge strane zato sto je najzastupljeniji u Evropi.

Javni medijski servis se najcesce određuje kao medijski sistem koji je:

- osnovan od javnosti

- finansiran od javnosti

- kontrolisan od javnosti

Pojam javnost podrazumeva odnos građana prema svim društvenim pitanjima i komunikaciji koja je dvosmerna.

Dokument kojim se na evropskom prostoru definise uloga i odgovornost javnih servisa je takozvani Amsterdamski ugovor iz 1998 godine.

Da bi emiter ostvario funkciju kakva se ocekuje od javnog medijskog servisa, potrebno je obezbediti postovanje nekoliko principa:

-emitovani program treba da bude dostupan celokupnom stanovnistvu

-programi moraju da zadovolje sve ukuse i interesovanja

-jedinstven način placanja

-program bi trebalo da bude rasterecen svih interesa

-opste smernice deluju u pravcu oslobađanja, a ne ogranicenja onih koji stvaraju programe

-programi moraju da odrazavaju svest o nacionalnom identitu

-stvaranje boljih a ne brojnijih emisija

-manjine moraju dobiti poseban tretman.

Javni servis je zasnovan na pretpostavkama nezavisnosti, kvalitetu i programskoj raznovrsnosti i opstoj geografskoj dostupnosti.

Nezavisnosti kao odrednica se odnosi na finansijku i politicku nezavisnot. Finansijska nezavisnost podrazumeva obezbeđivanje stabilnih izvora finansiranja, a osnovni izvor su pretplate oko cije visine postoji javna saglasnost.

Kvalitet i programska raznovrsnost - insistira se na programskom pluralizmu, estetickim i etickim atributima, nacionalnom i kulturnom identitetu, anti-komercijalnom pristupu. Institucije javnih medijskih servisa su orijentisani na zadovoljavanje potreba veoma različitog auditorijuma.

Javni medijski servisi imaju tehnicku obavezu da obezbede pokrivenost celokupne drzavne teritorije signalom koji emituju.

Upravljacku stukturu javnog servisa cini:

-upravni odbor - politika, budzet

-poslovni odbor - svakodnevno rukovođenje radom stanice,

-direktor

Javni servis je jos uvek jedini model elektronskog medija koji obezbeđuje visoku pouzdanost u sprovođenju osnovnih programskih funkcija:

-informativne

-edukativne

-zabavne

Programi koji prave novac ili komercijalni model radio-difuzne delatnosti je model koji je zastupljen u Americi. Za razliku od Evrope u Americi je vrlo malo emitera koji imaju ulogu javnog servisa.

Komercijalna radiodifuzna organizacija je privatna organizacija sa koncentracijom vlasnistva. Ova cinjenica je obicno pracena problemom nedostatka uvida javnosti u vlasnistvo.

Kod komercijalnih medija, programska orijentacija je najcesce usmerana na zrtvovanje kvaliteta zarad sto vece gledanosti. Tipican program domacih komercijalnih televizija sastoji se od reality show programa, komercijalnih filmova, kvizova, juzno-americkih ,, telenovela,,...

Trziste je glavni izvor finansiranja komercijalnih radiodifuznih medija. Komercijana televizija ima najvece trzisne prihode u odnosu na druge medije. Finansiraju se prihodima od reklama, sponzorstva, telekupovine.

1. Objasnite znacenje pojma ,,regulatornost,, u kontekstu radio-difuzne delatnosti.

Regulatornost prati radiodifuznu delatnost od njenog nastanka. U demokratski društvima ostvaren je znacajan napredak zato sto nosilac regulatornosti nije vise drzava vec nezavisna regulatorna tela. U svetskim centrima politicke i ekonomske moci koji su zagovornici medijske slobode odnosno deregulacije medijske prakse shvacene su kao preduslov liberalizacije i otvaranje novih medijskih trzista.

U granicama Evropske unije prihvaceni su standardi koji se odnose na nekoliko kljucnih regulatornih podrucja:

-medijska konkurencija

-administrativno regulisanje medijskog trzista

-medijska koncentracija

-kvote stranog vlasnistva

-regulisanje i kontrola drzavne pomoci

-obavezne kvote programa

Postojanje necijeg monopola u medijskom prostoru znaci i povlascenu poziciju za ostvarivanje vece ekonomkse dobiti. Drzava je ta koja je nosilac i kreator procesa regulatornosti ili deregulacije. Drzava je veoma zainteresovana za to ko i sta gleda, cita i slusa, međutim potpuni uvid u medijski prostor nije moguce ostvariti ni uz najveci stepen regulatornosti.

1. KOJE SU PREDNOSTI DIGITALNIH U ODNOSU NA ANALOGNE TEHNOLOGIJE U RADIODIFUZNOJ DELATNOTI?

Nastanak, razvoj i ukupna delatnost svih medija, posebno elektronskih, uslovnljeni su različitim tehnologijama. Ogroman broj naucnih otkrica i na njima zasnovanih tehnicko-tehlnoloskih resenja nasao je svoju primenu u medijskoj sferi. Taj proces nije okonca tako da smo svedoci neprestanih inovacija i usavrsavanja najrazličitijih medijskih tehlnologija. Najnovija u nizu tehnoloških promena jeste digitalizacija. U komunikacionim procesima koji se ostvaruju posredstvom elektronskih medija postoje dva tipa signala:

-analogni

-digitalni

Analogni signal posredstvom tehnickog sistema zvuk, tekst,sliku pretvara u varijacije neke pojave, koje je lakse uskladistiti i preneti. Digitalni signal predstavlja informaciju koja posredstvom elektronskog sistema kodirana u vidu niza isprekidanih signala koji uzimaju binarnu vrednost (0 ili 1).

Digitalna tehlnologija donosi nove mogucnosti emitovanja radisjskog i televizijskog signala. Istovremeno je moguce emitovati nekoliko programa, sto znaci da frekvencija vise nece biti ogranicavajuci faktor. Digitalni signal nije osetljiv na smetnje, sto obezbeđuje veci kvalitet zvuka i slike jer nema refleksije niti sumova. Osim prijema kvalitetnijeg signala, sa ovom promenom građani ce se razresiti mnogobrojnih problema koje danas imaju sa kablovskim operaterima.

CETVRTI DEO DELATNOST RADIJA

1. KOJA NAUČNA OTKRICA PREDHODE TEHNICKOM IZUMU RADIJA?

Uprokos neprestanom usavrsavanju stamparskih tehnologija i sirenju prostranstva koje pokrivaju stamparksi mediji, snazenje industrijalizacije, sirenje trzista, rađali su potrebu za novim i brzim medijima. Stalna potreba za povecanjem brzine odnosno ubrzanjem je, inace osnovni pokretac kontinuiranog tehnološkog napretka u medijskoj sferi.

Ono sto predstavlja radikalno novu tehnološku karakteristiku razdoblja u kojem ce nastati novi mediji jeste elektricna struja koja je sa sobom donela i nove oblike društvenog zivota. Ogromna brzina elekticnih prenosa postaje standard brzine novog doba u svim domenima, posebno u prenosenju informacija. Ako je nekada vest o tragicnom zemljotresu u Lisabonu (1755.), u kome je stradalo 60.000 ljudi, bilo potrebno nekoliko meseci da dopre do Njujorka, nova ocekivanja XX veka su podrazumevala da takve vesti stignu u jednom danu. Vec uveliko imamo u primeni telefon, telegraf, automobil, cime je brzina definitivno stupila na scenu svekolikog zivota.

Tako je otprilike izgledao društveni ambijent koji je izrodio novi tehnološki izum, bezicni prenos elektromagnetnih talasa, koji se veoma brzo transformisao u novi medij masovne komunikacije -radio.

1. U CEMU SE OGLEDA KLJUCNI NAPREDAK OSTVAREN PRIMENOM BEZICNOG PRENOSA POSREDSTVOM ELEKTROMAGNETNIH TALASA?

Sa zvukom, njegovim delovanjem, belezenjem i prenosenjem na daljinu, eksperimentisalo se jos sredinom XIX veka - Morze, Edison, Bel, Tesla, Pupin. Sva slava za pronalazak radija, vezuje se najpre za Teslu, koji je prvi uspeo da prenosi radio signal na daljinu i 1897. godine patentirao ,, bezicni prenos podataka,, na kraju je slava pripala Giljermu Markoniju.

Iako je bilo i ranijih primera koriscenja tehnickog pronalaska radija, pravu primenu ovaj tehnicki pronalazak koji je počivao na prenosenju zvuka posredstvom elektromagnetnih talasa nalazi u radu brojnijih eksperimentalnih i amaterskih radio stanica u Americi. Izvesna uzurpacija ovog novog pronalaska, uslovili su da u toj zemlji vec 1912.godine bude donet prvi Zakon o radiju, a 1916.godine se formira drzavno telo koje ce na americkoj teritoriji uspostaviti kontrolu i neku vrstu monopola u ovoj oblasti - Radio korporacija Amerika.

1. IZLOZITE KRATAK ISTORIJAT NASTANKA i RAZVOJA RADIJA U SVETU i NASOJ ZEMLJI.

Prva komercijalna radisjka stanica KDKA otpocela je sa radom u Pitsburgu (SAD) , 2.novembra 1920.godine. Njen prvi programski zadatak bilo je pracenje i izvestavanje o predsednickim izborima koji su odrzani te godine u Americi. Najvecu korist od pojave novog medija imali su najpre slusaoci radija, ali i proizvođaci opreme odnosno radio prijemnika. Do 1925. godine na americkom trzistu je prodato 5 miliona radio-aparata, da bi se do 1930 godine taj broj porastao na 14. miliona.

Osnivaci i vlasnici radio stanica u pocetku su pretezno novinske kuce,nisu u prvi mah nalazili načina da u okviru delatnosti radija stvore profit. Problem je u izvesnoj meri bio i tehnicke prirode buduci da je prvi radio funkcionisao na srednjim talasima. Emitovanje radio programa krajem 20-tih godina proslog veka prelazi na kratke talase cime radio dobija globalniji karakter. Pojavljuju se organizacije koje mere slusanost. Nilsen je vec 1923. godine u Americi formirao prvu agenciju te vrste.

Delatnost novog medija, u tehnickom i programskom smislu, u Americi je detaljnije uređena 1927.godine zakonskim dokumentom Radio Akt.

Evropa koja se nakon teskog ratnog perioda nasla u znacajnom zaostatku u primeni radio pronalaska, vrlo brzo otpocinje sa njegovim koriscenjem. Prva radio stanica se osniva u Engleskoj i to je danas najcuvenija radiodifuzna delatnost BBC. Usled naglog rasta broja radio stanica bilo je potrebno da se uredi način koriscenja frekvencija. Najpre je 1925. godine formiran Međunarodni savez za radiofoniju, a potom 1926.godine usvojen tzv. Zenevski plan kojim su utvrđeni kriterijumi raspodele frekvencija na srednjim talasima.

Radiodifuzna delatnost se od 1982. uređuje u skladu sa standardima propisanim Međunarodnim pravilnikom o radio-saobracaju.

Radiodifuzna delatnost u Srbiji svoje pocetke u celini vezuje za radio. Godina osnivanja Radio Beograda, 1929.godine je i godina pocetka radiodifuzije u nasoj sredini. Ministarstvo posta i telegrafa Kraljevine SHS bilo je ispred drzave ovlasceno za uređenje ove delatnosti. U toku 1928.godine između pomenutog Ministarstva i Radio A.D. Iz Beograda zakljucen je ugovor kojim su utvrđeni svi uslovi pod kojim ce svoju delatnost obavljati radio stanica. Deo pretplate i profita prisvajala je drzava. Kraljevina Jugoslavija je marta 1935.godine. Pocela emitovanje visejezicnog radio programa za inostranstvo. Tokom nacisticke okupacije, iz grada Ufa na reci Ural, emitovan je program Radio Jugoslavije.

Nakon II sv. Rata delatnost radija je u nadleznosti Komiteta za radiodifuznu sluzbu pri vladi FNRJ. Do 1974. godine delatnost radija je regulisana na saveznom nivou, da bi presla pod nadleznost republika u sastavu SFRJ.

Veoma dobra tehlnoloska infrastruktura domace radiodifuzije pretrpela je 1999.godine. Ogromna ostecenja tokom vazduzne agresije Nato alijanse. Poslednjih godina traje njeno intezivno obnavljanje, ukljucujuci Avalski toranj. Opstu krizu u kojoj se naslo društvo u poslednjim decenijma proslog veka mnogi su iskoristili za zloupotrebu medijskog prostora- tzv. ,, divlja gradnja u etru”. Nakon donosenja novog Zakona o radiodifuziji ova oblast se postepeno reorganizuje. Pored ovog zakona drugi vazni dokument je Strategija razvoja radiodifuzije u RS do 2013.godine. Ovim dokumentom je predviđeno okvirno koliko ce u Srbiji biti nacionalnih, regionalnih i lokalnih emitera.

4.OBJASNITE KARAKTERISTICNU POZICIJU i ULOGU RADIJA U MEDIJSKOM PROSTORU.

Istorija medija nas uci da pojava novih medija dovodi do ugrozavanja društvene i ekonomske pozicije, tako i postojecih medija, da novi mediji, ,,tlace” stare medije. Tako se dogodilo da je pojavom i razvojem televizije u jednom razdoblju do njene prevlasti u odnosu na radio. Zapravo ponovilo se isto ono sto se desilo sa stampanim medijima nakon pojave radija. Neke od promena koje su izmenile prvobitnu sliku o radiju: izum tranzistorskog radio prijemnika, frekventna modulacija, radio koji se slusa u automobilu, pronalazak magnetofona.

Bez obzira na cinjenicu da se o radiju cesto govori kao o ,,sporednom mediju” radio je, bez sumnje, kao sredstvo komunikacije uspostavio svoj specifican prostor.

Nakon krize u koju je zapao 50-tih godina proslog veka, radio nikad nije bio prisutniji u medijskom prostoru nego sto je to slucaj u danasnje vreme. U danasnje vreme smo svedoci aktivnosti ogromnog broja radio stanica, radio programa i njihovog stalnog umnozavanja.

Radio je ostvario ogroman tehnološki napredak koji se najpre ogleda u:

- digitalizaciji i integraciji sa drugim medijima.

DAB je tehnologija za emitovanje audio sadrzaja u digitalnoj formi koja je u upotrebi od 80-tih godina.. Prednosti ove tehnologije su ogromne: veca pouzdanost, bolji kvalitet zvuka, veca otpornost na sumove.

Sto se tice integracije sa drugim medijima danas postaje uobicajno da program bude dostupan i na mobilnoj telefoniji. U organizacionom delu, radio se prilagodio savremenim društvenim i ekonomski potrebama i okolnostima. Ovo se najpre prepoznaje u umnozavanju lokalnih komercijalnih stanica. i programski aspekt radija pretrpeo je znacajna prilagođavanja. Programi radija su danas postali usmereniji, okrenuti specificnim interesovanjima i trzisnim ,, nisanima”.

1. KOJE SU OSNOVNE PROGRAMSKE FUNKCIJE RADIJA?

Osnovne funkcije su:

-informativna

-zabavna

-edukativna

Radio nas dakle informise, obrazuje i zabavlja.

Dovoljno je podsetiti se propagandne uloge radija u nacistickoj Nemackoj i shvatiti da se radio moze staviti u sluzbu najmonstruoznijih ciljeva. Danasnjim funkcionalnim usmerenjem radija dominira neka vrsta kombinacije informacija i zabave. To potvrđuje pravilo da se svi mediji izmestaju ka domenu zabave.

Radio je svojom pojavom delimicno preuzeo mnoge funkcije koje su zadovoljavali različiti oblici stampanih medija, ali i neki drugi sadrzaji poput filma, pozorista i slicno. Isto tako njegove specificne tehnicke mogucnosti su omogucile snimanje, cuvanje i ponovno izvođenje različitih tonskih zapisa. Ukljucujuci i muzicka dela.

1. KOJA SU IZRAZAJNA SREDSTVA RADIJA?

Osnovna izrazajna sredstva kojima se koristi radio su:

- govor,

- muzika,

- zvuci,

- tisina

Jednom drugom podelom izrazajna sredstva radija mogli bi smo oznaciti kao:

- verbalna

- neverbalna.

1. KOJE SU SPECIFICNOSTI GOVORA NA RADIJU?

Govor je osnovno i najznacajnije izrazajno sredstvo radija. Bez prisustva govora na radiju gotovo da bi sve funkcije ovog medija bile dovedene u pitanje. Način govora i boja glasa na radiju su ponekad znacajniji od samog sadrzaja govorne informacije.

Saopstavanje informativnih i drugih ,,ozbiljnih” sadrzaja povereno muskim glasovima, ili zenskim glasovima niskog, to jest muskog registra. Visoki glasovi ostavljaju utisak manje uverljivosti, autoriteta, strucnosti i istinitosti od niskih glasova.

Govor je na radiju u najvecem broju slucajeva unapred pripremljen i to je razlog da on vrlo cesto poprima karakter knjizevnog govora.

Jedan od prihvatljivih modela govora na radiju mogao bi podrazumevati sledece:

-prethodno skiciran govor ( spontan)

-srednji govor (svakodnevni)

-licni govor

-jednostavan govor

-veoma konotativan

1. KAKVA JE ULOGA MUZIKE U RADIJSKIM PROGRAMIMA?

Uloga muzike moze biti trojaka :

- pasivna uloga – karakteristicna za govorno-muzicke emisije, predstavlja relaksirajuci segment, i predah od govornih sadrzaja.

- Aktivna uloga – gde je muzika predmet emisije,

- Ilustrativna uloga – kada muzika ilustruje centralni, govorni sadrzaj emisije.

Uloga muzike u okviru radijskog programa je od velikog znacaja, njeno ucesce cini prosecno 60-90% programa.

1. KOJI SU USLOVLJAVAJUCI FAKTORI MENADZMENTA RADIJA?

Kljucne faktore mozemo razdvojiti na :

- spoljasnje

- unutrasnje

Pod spoljasnjim faktorima podrazumevamo :

- frekvencija

- snaga predajnika

- auditorijum

- rejting

U unutrasnje faktore spadaju:

- kadrovi

- programska koncepcija

- tehnicka opremljenost

Frekvencija je pojam koji označava dodeljeni frekvencijski opseg jednoj radio-stanici, odnosno centar tog opsega. Za radijsko emitovanje u evropsko prostoru koriste se: dugi, srednji, kratki i ultrakratki talasi.

Auditorijum ima znacenje i mesta za slusanje, ali se pre svega odnosi na one koji slusaju. Ovaj termin sluzi za označavanje slusalacke publike radija.

Fragmentacija auditorijuma radija se obicno predstavlja na sledeci način:

- prosecan auditorijum koji prati programe

- deo auditorijuma u udarnim i posebnim terminima

- auditorijum ciljnih grupa

- postojani auditorijum

Pod rejtingom se podrazumeva procenat domacinstava ili pojedinaca koji su izlozeni određenom mediju ili međiskom sredstvu. Rejting se utvrđuje posebnim istrazivanjem auditorijuma od strane specijalizovanih agencija.

Postoji nekoliko vrsta rejtinga:

- prosecan rejting

- promotivni rejting

- ukupan rejting

- ciljani rejting

- rejting uzivo

Pored rejtinga jos jedan vazan parametar je domet oglasavanja kojim se iskazuje broj različitih pojedinaca ili domacinstava koju su obuhvaeni reklamnom porukom.

1. STA PODRAZUMEVAMO POD FORMATOM RADIJA?

Format odrazava karakteristike emitovanog programa elektronskog medija i time obezbeđuje prepoznatljivost kod slusaoca. Format radija koji precizno iz dana u dan, ponavlja programske elemente- vrstu sadrzaja, način obracanja voditelja slusaocima, izbor muzike - zadovoljava ambicije slusaoca.

1. KOJI SU OSNOVNI PROGRAMSKI FORMATI RADIJA?

Polovinom pedesetih godina radio-stanice razvile su specijalizovane formate da bi ponovo privukle publiku ka se opredelila za televiziju. Mnogobrojni formati radija se mogu razvrstati u tri osnovne grupe:

- muzicki formati radija

- govorno muzicki formati

- govorni formati .

1. ZASTO JE NAXI RADIO NAJSLUSANIJA LOKALNA RADIO STANICA U BEOGRADU?

Godina osnivanja ,, Naxi radija” 1995. govori nam da ova radio stanica gotovo deceniju i po opstaje na konkurentnom medijskom trzistu srpske prestonice.

Kvalitetni programi i efikasna prodaja njihovih efekata oglasivacima kljucevi su poslovne odrzivosti Naxi radija.

Veliki broj faktora od kojih zavisi uspeh jedne radio stanice su:

muzika, vesti, licnost voditelja, ostali govori, doslednost u programsko koncepciji, sposobnost lokalizacije, promocija stanice, marketnig, konkurentnost, oprema, budzet stanice

Naxi radio je jedan od prvih radio-stanica u Srbiji cije je menadzment shvatio da put do slusanja vodi preko formata. Tako je uz pazljivo istrazivanje stavova slusalaca stvoren format radija koji je muzicki opredeljen za domacu zabavnu muziku, zanimljive kolazne sadrzaje i pazljivo odabrane emisije, cime je postignuta izuzetna velika slusanost u ciljnoj grupi starosti od 25-55 godina.

U intervalu od 9 do 17 h. na svaki puni sat se emituju Deutche welle vesti u trajanju od 99 sekundi, a u terminima 6:30-7h i 18 do 18:30 informativna emisija koja se preuzima od BBC world service-a. Na ovaj način Naxi radio obezbeđuje kvaltitetno informisanje svojih slusaoca s jedne strane, a s druge preuzimanjem gotovih informativnih sadrzaja izbega poprilicno visoke troskove sopstvene informativne redakcije.

Naxi radio nema u stalnom angazmanu novinare, ali zato ova radio stanica sa velikom paznjom neguje voditeljski profil. Jedna od specificnosti u Naxi radiju su uigrani voditeljski parovi koji svojim prijatnim glasovima, dodatno doprinose sarmu ove radio stanice.

Naxi radio svoju programsku semu blago inovira i javno promovise na svaka tri meseca.

Jedna od promotivnih aktivnosti kojom je ovaj radio skrenuo paznju publike je ,, Naxi plaza” promovisanje letnjeg programa radija. Opusti se i uzivaj je promotivni slogan Naxi radija.

Zahvaljuju najvise kvalitetnom programu koji obezbeđuje visoku slusanost, marketinska sluzba Naxi radija uspeva da obezbedi veliki broj komitenata zainteresovanih za oglasavanje.

Iako je u celosti dobro tehnicki opremljen za Naxi radio se mora konstatovati da izvesni delovi grada nisu pokriveni najkvalitenijim signalom. Naxi radio spada u malobrojne i retke stanice koje karakterise poslovna odrzivost.

PETI DEO TELEVIZIJSKA DELATNOST

1. STA JE TELEVIZIJA?

Polazeci od korena reci televizija (grc. Tele, daleko i lat visio-videti) moglo bi se reci da ona doslovno znaci ,,gledanje na daljinu” odnosno ,,daljinsko gledanje”. U fizickom smislu, rec televizija označava prenosenje, transmisiju i dostavljanje slike i zvuka na daljinu pomocu elektromagnetnih talasa. Ceo taj proces se odvija javno i masovno. Pojam televizija u nauku je prvi put uveo 1891. godine nemacki fizicar Eduard Liesegang.

Televizija je pre svega tehnicko sredstvo putem koga se ostvaruje prenosenje pokretnih zvucnih slika na daljinu. Osnovni pojam ,,televizija” diversifikuje u mnogobrojne varijetete: kablovska televizija, satelitska televizija, televizija visoke definicije, televizija zatvorenog kruga, televizija otvorenog kruga, televizija male snage, komerecijalna televizija, decja televizija....

1. IZLOZITE KRATAK ISTORIJAT TELEVIZIJE U SVETU i KOD NAS?

Paul Nipkov registrovao je 1885.godine u Berlinu elektricni teleskop koji se moze smatrati pretecom takozvane mehanicke televizije.

ZA Datum nastajanja ovog medija uzima se 25.april 1925. g. kada je skotski inzenjer Dzon Logi Berd uspeo da bezicno prenese sliku sa potkrovlja u prizemlje kuce u kojoj je eksperimentisao. 1928.godine televizijska slika je putem kratkih radio talasa, preneta iz Engleske preko okeana do Amerike. U periodu od 1930 do 1932 godine proizvedeno je preko 20.000 Berdovih televizijskih prijemnika koji su plasirani na trziste Velike Britanije i Evrope.

Prvi funkcionalni televizijski sistem je BBC Television Service formiran 1932. godine.

Americka telefonska i telegrafksa kompanija pocinje da emituje eksperimentalni televizijski program 1927.godine. Vec 1928.g formira se televizijksa stanica u sastavu kompanije General Electric.

Nipkovljev i Berdov sistem su nekoliko godina, sa manjim ili vecim uspehom, funkcionisali paralelno, da bi, pocetkom tridesetih godina definitivna prednost pripala ,, elekticnoj televiziji” Mehanicki delovi televizijskog uređaja, zamenjeni su elektronskim komponentama. Izum od kljucnog znacaja, za tada vec elektronsku televiziju, je kadotna cev koja je koriscena na oba kraja televizijskog sistema, na jednom kao kamera na drugom kraju kao ekran. Drugi takođe vazan izum je vakumska cev koja je sluzila kao pojacivac signala. Vec od 1929. god. Americka kompanija Bell eksperimentise i sa televizijom u boji.

Kao i mnogi drugi istorijski podaci, tako i oni o prvom redovnom emitovanju televizijskog programa nisu usaglaseni. Neki navode da se to dogodilo u 1935. g. u Nemackoj, po drugima 1936. g. u Engleskoj, a potom u 1938 godine u Francuskoj, a u Americi od 1939.

Drugi sv.rat je prouzrokovao veliki zastoj u razvoju evropske televizije. Nakon rata, razvoj televizije se odvija neslucenom brzinom.

Snazenje televizijskog medija na evropskom kontinentu potvrđuje i formiranje Evropske radio-difuzne unije. Sedamdesete godine razvoja televizijskog medija proticu u znaku pojave nove opreme za snimanje i kucnog videorekordera.Kraj XX veka je pripao DVD tehlnologiji, televizijskoj slici visoke rezolucije.

Jedan veoma mali broj Beograđana bio je prvi put u prilici da vidi prenos televizijske slike na daljinu jos daleke 1938.god. U vreme trajanja Drugog jesenjeg sajma, holandska kompanija Filips izgradila je pravi televizijski studio.

U televiz.programu su ucestvavali glumci Narodnog pozorista i Dramske grupe Radio Beograda.

Znatno kasnije 1956.god. Stanovnici Beograda su prvi put mogli da prate na javnim mestima televizijsku sliku. Srbija je znacajno kasnila sa uvođenjem televizije.

Zvanicni poceci emitovanja televiz.programa u Srbiji vezuje se za 1958.god. Te godine je pocelo emitovanje probnog programa Radio-televizije Beograd.

Od 1958 do 1966 TV Beograd je emitovao tzv. Eksperimentalni program. 1961.god. Je zabelezena nabavka i pocetak koriscenja magnetoskopa, sto omogucava odlozeno emitovanje. Sredinom 1965.g. Je izgrađen toranj na Avali. Do 1970.g. Citava teritorija Srbije bila je pokrivena televizijskim signalom.

Od 1971. godine nastupa era kolor televizije , 1980.g. Otvara se nov studio na Kosutnjanku.

Godina koja je na tragican način obelezila istorijat televizije u Srbiji je 1999.g., tokom bombardovanja unisten je najveci deo radio-difuzne infrastrukture. Uprkos takvim okolnostima RTS je 2008.g. Poceo emitovanje programa na posebnom kanalu, a pocetkom 2009.g. Uveo u proizvodnju dvoje novih reportaznih kola sa sa po 12. kamera u Hd formatu.

3.KAKO FUNKCIONISE TEHNICKI SISTEM TELEVIZIJE?

Televizija je tehnicki sistem koji se zasniva na transformaciji opticke slike i zvuka u elektronski signal, njegovom prenosu posredstvom elektromagnetnih talasa do prijemnika u kojima se na kraju odvija obrnuti proces.

Ovaj proces se ostvaruje u okviru cetri faze:

- pretvaranje opticke slike i zvuka u elektronske signale

- kontrola, nivelacija i selekcija elektronskih signala

- prenos signala

- prijem signala i njihovo pretvaranje u opticku sliku i zvuk.

Tehnicki uređaji u kojima se ostvaruje prva faza u radu televevizijskog tehnickog sistema su televizijska kamera za video signal i mikrofon za audio signal.

Centralni deo televizijske kamere predstavlja tehnologija posredstvom koje se opticki signal transformise u elektricni.

U drugoj fazi rada televizijskog sistema ostvaruje se kontrola signala, spajanje video i audio signala, njihovo podesavanje i usklađivanje sa tehnickihm standardima i programskih zahtevima.

U trecoj fazi posredstvom emisionih uređaja, obavlja prenos signala odnosno slike i zuvka od televizjskog emitera ka televizijskim prijemnicima.

U cetvrtoj fazi elektronski signal slike i zvuka se u uređaju koji nam je najpoznatiji televizijskom prijemniku transformise u opticku sliku i zvuk.

1. STA NAM GOVORE REZULTATI SWOT ANALIZE U VEZI POTENCIJALA ELEKTRONSKIH MEDIJA U SRBIJI?

Istrazivaci kreativnih industrija u Srbiji, primenom SWOT medote strateske analize procenjuju i sumiraju potencijal elektronskih medija na sledeci način:

SNAGE: trzisna orijentisanost, kvalitetna radna mesta, ekonomija obima, cenovna konkurentnost

SLABOSTI: zastarela informaciona tehnologija, siromasno okruzenje, neizvesnost u pogledu dozvola za emitovanje programa, poslovno rukovođenje, dostupnost kreditnih linija

MOGUCNOSTI: klasterski orijentisan razvoj, privatizacija, rast traznje za oglasavanjem, digitalnaTV, razvijanje prodaje TV licencnih prava.

PRETNJE: stvaranje jedinstvene predajnicke mreze, nelojalna konkurencija, komercijalni rizik, kablovksa distribucija.

1. TELEVIZIJA i STARI MEDIJI

Po pravilu koje se stalno potvrđuje kroz istoriju medija, i televizijska delatnost je u svojim prvim danima preuzela mnogo toga od starijih medija i u njima nalazila oslonac. Kako od pozorista i stampe, tako i od radija i filma.

Prvi ljudi koji us ukljucili u neposrednu produkciju programskih sadrzaja novog televezijskog međia bili su oni koji su imali pozorisno, radijsko ili filmsko iskustvo.

Nova tehnologija je tragala za svojim mogucnostima u okviru starih formi. Koliko je to televiziji olaksavalo pocetke toliko je to istovremeno bio jedan od ogranicavajucih faktora njenog napretka, posebno u stvaralackom domenu.

Ono sto jedan medij cini posebnim i različitim od drugih medija, sadrzano je najpre u njegovom tehloskoj osnovi. Ovde cemo se pozvati na Maklauna, koji svrstavajuci televiziju u hladna opstila, ima u vidu osobenu tackastu strukturu televizijske slike, koja utice na to da se ista vizuelna poruka na televizijskom ekranu bitno drugacije dozivljava. Ako izuzmemo virtuelne komunikacije odnosno internet mrezu, televizija je poslednji, najmlađi izum u domenu masovnih komunikacija.

1. U CEMU SE OGLEDAJU STVARALACKI POTENCIJALI TELEVIZIJSKOG MEDIJA?

U traganju za autenticnim televizijskim izrazom, televizijski poslenici su, kao sto su to cinili i filmski na svojim pocecima, posegli za dostignucima i modelima stvaralacke prakse starijih medija. Film je tako poceo sa pozoriznim kreativnim sredstvima. Korak po korak, film je tragao za svojim jezikom. Televiziji je osim pozorisnih, bio na raspolaganju citav arsenal radijskih i filmskih dostignuca na planu stvaralckih i izrazajnih mogucnosti. Televizija je od radija nasledila jezik elektronske prirode. Od filma je nasledila fenomen pokretinih slika, jezik montaze, kadrove, uglove snimanja.

Iako je s usvojila brojna iskustva starijih medija, televizija ipak nije ni snimljeno pozoriste, ni radio kome je pridodata slika pa ni film koji je emitovan na televiziji. Prikazivanje određenih u drugom mediju kreiranih sadrzaja, na televiziji dobija novu dimenziju i drugacije znacenje, makar televizija u tome bila samo puki prenosnik. Televizija je jedan sasvim nov i osoben medij, različit od drugih. Televizijski poslenici su to veoma brzo shvatili i poceli da se kreativno izrazavaju u ovom mediju upravo ,, preko stvaralackog ovladavanja načinom upotrebe tehnickih uređaja”.

1. MOGUCNOSTI ZASNIVANJA TELEVIZIJSKE ESTETIKE?

U prvom redu to je tehnološki jedinstvena i po svemu specificna struktura same televizijske slike. Ta slika je po svojoj prirodi elektronska. Specifican proces nastajanja elekstronske slike televizijskog medija bitno određuje njene karakteristike. Naspram zgusnute i tople struktrue filmske slike, tackasta hladna i nesavrsena struktura elekstronske slike podstice na drugaciju, aktivnu percepciju dopunjavanja. Braneci autenticnost filmskog medija njegovi poslenici se nikada nece sloziti sa tim da je gledanje filma na televizijskom prijemniku isto sto i njega projekcija u bioskopskoj dvorani. Prikazivnje filma na televiziji je po njima informacija, a ne pravi dozivljaj filmske price.

Kada je stvaralacki domen bilo kog medija u pitanju, događa se to da se jedna nova tehlnologija stvalja u kontekst misljenja. Ovladavanje izrazajnim mogucnosti tehlnologije odnosno medija.

Najkarakteristicniji vid televizijskog ostvarenja je bez sumnje direktni prenost. Odnosno program uzvio. Fenomeni istovremnosti, autenticnosti, neposrednosti, zivotnosti moguci su samo u ovom mediju, i oni kod gledalaca postizu specificne efekte.

Stvaralacko i kreativno koriscenje televizijskog medija po sebi je nužno razvojni prosce na koji treba gledati u kontekstu cinjenice da je televizija medij koji ni do dan danas nije otkrio krajnje granice svoje upotrebe.

8.KOJE SU OSNOVNE PROGRAMSKE FUNKCIJE TELEVIZIJE?

Osnovne programske funkcije televizije su:

- informativna

- edukativna

- umetnicka

- zabavna

- propagandna

Informativna funkicja je najkarakteristicnija za televizijski medij. Informativna funkicija televizija je najbliza njenoj tehnološkoj strukturi koju karakterise gotovna trenutna brzina prenosenja poruke. Rec je zapravo o brzini svetlosti kojom se obrađuje i prenosi signal.

Televizijska informacija je ne samo brza vec i znatno sadrzajnija od informacija koja se posreduje stampanim medijima. Informativna funkcija televizisjkog medija se ne ostvaruje samo u okviru specijalizovanih informativnih programa. Informativna funkicja ovog medija je prisutna u manjoj ili vecoj meri i u svim vrstama televizisjkih programa.

Edukativna funkcija je takođe jedna od vrlo zastupljenih funkcija televizijskog programa. Ta funkcija moze biti realizovana kao direktna u okviru specijalizovanih edukativnih kanala ili kao indirektna edukativna funkcija koja se ostvaruje kroz mnogobrojne programske oblike i sadrzaje. Domaci javni medijski servisi svoju edukativnu funkciju realizuju kroz sledece programske celine: skolski programi, opsteobrazovni programi, naucni i ekoloski programi.

Umetnicka funkica televizije je veoma izrazena. Najzastupljeniji vid susretanja publike sa umetnickim delima ostvaruje se posredstvom televizisjkog medija. Najcesce televizijske forme koje pripadaju tzv. Umetnickkom zanru su: Tv drama, tv film, igrane serije, snimljeno pozoriste, programi za decu, muzicke emisije.

Zabavna funkcija bi se mogla razumeti i kao nastojanje da se zadovolji jedna potpuno legitimna ljudska potreba za opustanjem, razonodom. Televizisjki programi nude najrazličitije forme zabavnih sadrzaja: kviz, skrivena kamera, reality show, revija, mjuzikl.

Propagandna funkcija je mozda ona po kojoj je televizija jednoj grupi korisnika najvaznija, a po drugima najomrzenija. Pod njom se podrazumeva:

-politicka propaganda

-ekonomska

-umetnicka

Propagandne mogucnosti radija do krajnjih granica je usavrsio i zloupotrebio Gebelsov propagandni nacisticki tim. Nakon otvaranja tajnih sovjetskih arhiva, objavljene su malo poznate cinjenice da su Hitler i njegovi saradnici veoma ozbiljno radili na projektu propagandne televiziju u stilu Velikog brata koja bi se emitovala na citavoj teritoriji. Projetkom je bilo predviđeno da stanovnici Nemacke preko Orvelovski ekrana postavljenih na javna mesta prate ,,narodnu televiziju” koja bi im objasnjavala kako arijevska rasa traba da se ponasa.

Za ekonomsku propagandu se obicno kaze da joj je glavni urednik novac.

Umetnicka propaganda ima za cilj da afirmise određene vrednosne sudove, stavove, ukuse.

1. KOJE SU PROGRAMSKE SEME KARAKTERISTICNE ZA TELEVIZIJU?

Uobicajne su tri programske seme:

- dnevna sema

- nedeljna sema

- sezonska sema ( letnja i zimska)

Dnevna programska sema je prilagođena uobicajnom dnevnom ritmu zivota stanovnistva:

- jutarnji program

- dnevni program

- popodnevni program

- vecernji

- nocni program

Nedeljna programska sema nastoji da prati ritam sedmicnog zivota auditorijuma- filmovi, sportski prenosi, TV serijali. Ova sema se posebno prilagođava danima vikenda.

Sezonska sema - letnja sema je vise oslonjena na reprizne programe, putopisne reportaze, turisticke, zabavne sadrzaje. Zimska sema je ambicioznija i rezervisana je za premijerne sadrzaje.

1. KOJE FUNKCIONALNE CELINE CINE STANDARDNU ORGANIZACIONU SEMU TELEVIZIJSKE INSTITUCIJE?

Tradicionalna organizaciona sema podrazumeva sledece funkcionalne celine:

- redakcije, odnosno programski sektor (planiranje i uređivanje programa)

- sektor produkcije (realizacija programskih zadataka)

- sektor prodaje (marktenig)

- sektor tehnike (tehnicka baza i emitovanje programa)

- zajednicke sluzbe (pravna sluzba, finansije)

1. KOJI SU OSNOVNI ORGANI UPRAVLJANJA U TELEVIZIJSKIM INSTITUCIJAMA?

Osnovni organi upravljanja su:

- generalni direktor

- upravni odbor

- programski savet

Generalni direktor je organ koji zastupa i predstavlja ustanovu.

Upravni odbor donosi statut radio-difuznih ustanova, imenuje i razresava direktore i urednike radija i televizije, donosi investicione planove. Odbor ima devet clanova koje imenuje i razresava RRA.

Programski savet ima ulogu savetodavnog tela. Savet broji 18.clanova koje bira Skupstina Republike.

SESTI DEO INTERNET

1. IZLOZITE KRATAK ISTORIJAT NASTANKA i RAZVOJA INTERNETA

Internet mreza svoje prve korene ima u uspostavljanju računarske mreze koriscenjem telefonskih linija između najvaznijih americkih naucnih i vojnih institucija. Projekat je pokrenut u okviru Agencije za napredna istrazivanja koja postoji od 1957. Te iste godine Sovjeti su lansirala kosmicku letelicu ,,Sputnjik” a formiranje ove agencije je bio deo americkog reagovanja na mogucnost nuklearnog udara iz svemira.

Projekat je dobio svoju konacnu konfiguraciju 1969.godine kada su prva cetri uvezana računa smestena u univerzitetskim centrima SAD.

Tada je stvorene mraza ARPANET. Od 1973.godine rucanari koriste tehnologiju paketskog prenosa za međusobnu razmenu informacija. Ovo je bio prvi sistem prenosa paketa podataka u istoriji.

Prelomna godina u razvoju interneta u svakom smislu je 1992.godina. Te godine je Tim Berners LI usavrsio hipertekst, koncept prikazivanja internet sadrzaja na kojima počiva WORL WIDE WEB.

Prakticno od tada je internet od mreze namenjenih vojnim vezam i akademskim istrazivackim potrebama prerastao u mrezu otvorenog tipa.

Glavni vid komunikacije na mrezi su bile e-mail poruke za znakom @ kao standardom u adresi. Znak @ je uveo u upotrebu Rej Tomlinson. Od 1986. su utvređeni i ostali standardi elektronskoj komunikaciji na mrezi: .com domen za komercijalni, .mil za vojni i .edu za obrazovni sektor.

Iako je na mrezu 1975 godine bilo prikljuceno samo oko 2000 korisnika do 1995. njihov broj je porastao na preko 30 miliona.

U Srbiji je koriscenje Interneta otpocelo februara 1996.god. Kada se nacionalna akademska mreza preko provajdera BeoTelNet povezala sa globalnom mrezom. Broj korisnika Interneta u Srbiji raste Iz godine u godinu. Izdavanje dozvola za pruzanje internet usluga u Srbiji je u nadleznosti Republicke agencije za telekomunikacije.

1. KAKO FUNKCIONISE INTERNET ?

Internet cini mreza međusobno povezanih računara. Cvorisna mesta mreznog povezivanja su servreski računari koji korisnicima sirom svet nude različite servisne usluge. Na ponuđene servisne usluge korisnik se direktno pretplacuje kod distributera. Neki od servisa su besplatni, dok se drugi placaju.

Osnovne tehnološke odrednice za funkcionisanje mreze su:

- hardver

- softver

- telekomunikacione veze

Covecanstvo je sa Internetom dobilo jedan oblik planitarne komunikacije. Internet je u svokom slucaju ne samo nesto novo vec i potpuno drugacije od klasicnih medija komuniciranja.

U odnosu na klasicne medije Internet karakterisu:

- brzina

- funkcionalnost

- direktnost

To prakticno omogucava veci radijus komuniciranja, laksu dostupnost informacija, vecu slobodu izbora, bolju kontrolu korisnika. Internet je globalna računarska mreza koju cine međusobno povezane lokalne računarske mreze.

Da bi se različiti računari ,,sporazumeli” potrebni su protokoli koji ce slediti svi računari na mrezi. U tu svrhu na Internetu postoje dva osnvna protokola:

- IP

- TCP

Iako su protokoli omogucili sporazumevanje među računarima nedostajao je univerzalni jezik koji ce različitu simboliku tekstualnih poruka dovesti u jedinstveni hipertekst. Hipertekst je način da se organizuju informacije i kojim se otklanjaju brojni nedostaci.

Svi korisnici interneta imaju svoje adrese. Ta adresa se moze izraziti kao numericka adresa. Posebna vrsta adresa se odnosi na elektronsku postu e-mail. Elektronska posta funkcionise tako sto računar skladisti primeljenu poruku. Poruka je dostupna jednom primaocu ili grupi primaoca.

Mreza takođe omogucava telefonsku komunikaciju koja je jeftnija od klasicne. U novije doba su na mrezi veoma rasprostranjene pricaonice.

1. INTERNET U MEDIJSKOM OKRUZENJU

Na medijskoj sceni je prisutna neprestana borba za primat. Teoreticari medija tvrde da je uzrok tome sto se mediji uzajamno ne trpe i sto novi mediji tlace stara opstila. Na kraju ovog lanca je za sada internet.

Istorija medija nas uci da se pojavom novog, stari mediji zapadaju u kracu ili duzu krizu. Porastom koriscenja interneta smanjen je kvantum vremena koriscenja ostalih medija kao izvora informacija, sredstva zabave, edukacije. Ni stampa, knjige, film i radio nisu pošteđeni uplivom interneta. Posebnost interneta se upravo ogleda u činjenici sto vise nemamo tradicionalnu relaciju ,,novi-stari mediji” vec jednu sasvim novu ,, internet-ostali mediji”.

Internet je u stanju da u manjoj ili vecoj meri ponudi gotovo sve sto mogu svi ostali mediji zajedno:

- brzu i potpuniju informaciju

- baze digitalizovanih knjiga

- radio program koji se moze pratiti posredstvom mreze

- film na mrezi

- tv program na mrezi

- televizija sa digitalnim signalom

Internet nudi i mnoge druge vidove komunikacije koje klasicni mediji ne mogu da ponude - e-mail, onlajn, diskusije, cetovanje.

Internet raspolaze integrisucom i distributivnom tehnologijom. U nekim izvorima se imenuje i kao ,,matamedij” sto je pojam kojim se označavaju međuradnje koje pomazu odvijanje procesa komunikacije.

Internet vec danas, nakon samo dve decenije postojanja zapao u stagnaciju. U prvim decenijama kinematografija cinilo se da ce filmski snimljeno pozoriste biti izvanredna zamena za klasicni pozorisni dozivljaj. Ipostavilo se da nije tako. Slicno iskustvo pamtimo i sa filmom na televiziji. Upotreba interneta ce se u buducnosti siriti u pravcu interaktivnih komunikacija. Bez ambicija da se posreduje u prenosenje sadrzaja drugih medija.

Za sada se Internet prilagodio starim medijima nego oni njemu. U dogledno vreme vecina klasincih medija ce povratiti deo svog poljuljanog statusa i na taj način ce se uspostaviti određena ravnoteza u medijskom sistemu.

1. STA OBUHVATA ELEKTRONSKO POSLOVANJE?

Elektronsko poslovanje omogucava:

- interaktivni pristup trzistu i partnerima na globalnom i lokalnom nivou

- obavljanje određenih poslovnih funkcija van preduzeca

- pretrazivanje i dostupnost veceg obima informacija

- brze obavljanje finansijskih transakcija

Elektronsko poslovanje obuhvata sve oblike razmene informacija, uspostavljanje poslovnih veza i vođenja poslovanja koji se ostvaruju telekomunikacionim vezama , pre svega posredstvom Interneta.

Najvecu primenu elektronsko poslovanje ima u orijentaciji ka potrosacima, bilo kao vid markteniga ili elektronske trgovine. Obim poslovanja posredstvom elektronske trgovine u svetu prerastao je cifru od 2 biliona dolara.

Mnogobrojna istrazivanja potrvrđuju neprestani rast popularnosti tzv. Kupovine na daljinu. Ova vrsta kupovine obuhvata nabavke koje se obavljaju posredstvom kataloga, telesopa, e-maila i interneta.

Internet mreza sve vise postaje srediste reklamnih prezentacija i prodaja. Internet mreza moze da ponudi najrazličitije sadrzaje, ali najveci deo ostvarenog prihoda potice od sredstava koja su ulozili oglasivaci.

Internetska trgovina je relativno efikasna, ali je i znatno jeftinija od oglasavanja u drugim medijima pre svega zato sto eleminise posrednike u prodaji.

Trgovini posredstvom Interneta u novije vreme se pridruzio i jedan novi vid trgovine M-trgovina koja se ostvaruje posredstvom mobilne telefonije.

Transferi uz pomoc interneta praceni su i brojnim problemima. Problemi bezbednosti i kontrole komunikacije. Oni se krecu od klasicnog prevarnog kriminala do zloupotrebe u domenu autorskih prava.

Elektronska trgovina osim pogodnosti nosi i ozbiljne rizike. Sto se tice ugrozenosti autorskih prava na internetu ovaj problem je posebno izrazen kod filmskih i muzickih sadrzaja koji se piratski skidaju sa interneta sto ugrozava klasicne načine prodaje.

1. SAJBER PSIHOLOGIJA i PROBLEM ZAVISNOSTI OD INTERNETA

Za internet i ono sto on pruza moze se reci da po definiciji pripada sferi civilizacijskog porekta. U tom smislu vazi konstatacija da novi medij uvek donosi boljitak, ali i negativne posledice.

Kao i mnoge druge tehnologije koje su donele napredak, ni internet nisu mimoisle negativne implikacije. Nakon sto je zaziveo u svakodnevnici internet je brzo pokazao i svoju losu stranu.

Iako je vecini doneo socijalni napredak kod jednog broja korisnika Internet je proizveo socijalnu izolaciju, smanjenje ucesca u društvenom zivotu i porast usamljenosti. Problem je u preteranoj kolicini vremena koje se provodi na internetu.

Neprestano uvecavanje mreze za posledicu ima duboke promene u načinu zivota i izvesne oblike zavisnoti jednog broja korisnika mreze.

Kao i kod svih oblika zavisnoti i ovde je kljucan parametar tolerancija koje se odnosi na povecanje vremena koje se provodi na Internetu. Smatra se da je 4-6 sati prihvtljiv vremenski period, a da sve preko toga prelazi u zavisnost.

U relativno kratkom razdoblju uspostavljena je i tipologija zavisnosti od interneta:

- kompluzivni pretrazivaci interneta

- opsednutost sajber seksom

- zavisnost od virtuelnih veza

- igraci na mrezi

- patoloski korisnici elektronske poste

Svi oblici zavisnosti od Interneta ozacavaju se zajednickim nazivom internet paradoks.

Internet zavisnosti najcesce imaju cetri karakteristicna simptoma:

- zaboravljaju da jedu i piju

- nabavljaju bolju tehlnologiju ili kupuju vise sati na internetu

- ako nemaju pristup računaru pocinju da se povlace u sebe

- stalno su umorni

Zavisnoscu su zahvaceni ljudi najrazličitije zivotne dobi međutim najvise ih je među decom, tinejđerima i visokoobrazovanim građanima.

1. KOJE POSLOVNE AKTIVNOSTI OBUHVATA UPRAVLJANJE INTERNETOM?

Internet poslovanje obuhvata niz slozenih ali uzajamno povezanih ativnosti:

- provajderi za prikljucivaje (pristup na mrezu)

- provajderi kretanja na mrezi

- organizatori sadrzaja mreze

- prodaja na mrezi

- softver za internet

- mrezno povezivanje

Pristup na mrezu – to su poslovi koje obavljaju provajderi Internet usluga, tj. Komercijalni internet servisi. To su kompanije koje omogucavaju svojim pretplatnicima međusobni pristup, kao i pristup mrezi radi dobijanja informacija. Provajderi su najcesce udruzeni u nacionalna provajderska udruzenja.

Delokrug i pozicija provajdera na mrezi su omeđeni tehnološkom infrastrukturom. Kljucni delovi te infrastrukture su:

- hardverska oprema

- telefonske odnosno kablovke distributivne linije ili satelitski kanali.

Menadzerska funkcija koja je u ovom domenu najrasprostranjenija je funkcija administratora.

Pretrazivanje mreze- ogroman broj podataka na mrezi zahteva njihovu organizaciju odnosno pouzdane načine njihovog pretrazivanja. Otuda se formiraju mnogobrojne specijalizovane organizacije - google, yahoo.

Sadrzaji na mrezi – da bi se uvecao broj korisnika same mreze po sebi nisu dovoljne vec je neophodno uneti sadrzaje koji ce aktivirati i druge interese korisnika. Među prvim sadrzajima se pojavljuju tekstualne datoteke i graficki prikazi, da bi se prosirilo na fotografije, muziku.

Softver za internet – sustina funkcionisanja interneta cine različiti programski paketi odnosno softveri koji podrzavaju razne aktivnosti na mrezi. Među najvaznijim su Internet Explorer, Firefox, Apple Safari.

Mrezno povezivanje- pojam mreza je sinonim za internet. Pri tom se ima u vidu najveca računarska mreza ili mreza svih mreza. Međutim proces komunikacije podrazumeva postojanje različitih računarskih mreza koje funkcionisu izvan globalne mreze. U svetu postoje specijalizovane kompanije koje se bave poslovima umrezavanja. Najveci svetski proizvođac opreme za umrezavanje je Cisco systems.

SEDMI DEO OGLASAVANJE

1. KOJI SU KLJUCNI PARAMETRI OGLASAVANJA NA RADIO-DIFUZNIM MEDIJIMA?

Relevantni parametri su:

Rating - predstavlja prosecnu minutnu gledanost televizijskog programa u bilo kom trenutku dana.

Reach - domet, predstavlja ukupan broj gledalaca koji su televiziju gledali barem jedan minut tokom dana

Share - predstavlja prosecno dnevno ucesce gledanosti datog programa u ukupnoj dnevnoj gledanosti televizije

Total Tv ratings - ukupupan tv auditorijum

Dayly reach -prosecan dnevni auditorijum

Weekly reach - sedmicni auditorijum

Weekly rating - prosecna sedmicna gledanost

Weekly peak time - prosecna sedmicna gledanost udarnog vremena

Weekly share - udeo u sedmicnoj gledanosti televizje.

2. OD CEGA ZAVISE EFEKTI OGLASAVNJA NA RADIJU?

Najcesce oglasne forme na radiju poznate su kao spot ili dzingl.

Oglasavanje posredstvom spotova zavise od:

– duzine spota

– duzine komercijalnog bloga

– pozicije spota unutar bloka

– dopadljivost spota

Duzina spota je bitna za efektnost reklame. Istrazivanja pokazuju da spotovi duzi od 40 sekundi ostvaruju najveci uticaj na slusaoce.

Sto se tice znacaja pozicije spota unutar reklamnog bloka, utvrđeno je da najveci uticaj ostvaruju poslednje reklame koje su koriscnici culi. Kod faktora dopadljivosti reklamnih spotova , potvrđen je znacajno veci uticaj onih spotova koji su ocenjeni kao estetski i kreativno pozitivni.

3. KOJE SU PREDNOSTI, A STA NEDOSTACI OGLASAVANJA NA RADIJU?

Prednosti radijskog oglasavanja su:

– zvucne poruke se brze opazaju od vizuelnih

– niski troskovi - i kada je u pitanju nabavka radio uređaja i sama cena izrade oglasnih poruka

– veci stepen dostupnosti po jedinici vremena nego kod stampanih medija ili televizije

– moze da se obraca različitim slusaocima

– radio je dopuna televiziji

– oglasavanje moze biti lokalno

Nedostaci radio oglasavanja

– ono sto se cuje ne moze da se vidi i fizicki oceni

– ni najefektnije radio reklame ne mogu dostici impresivnost vizuelnih poruka

4. KOJE SU PREDNOSTI , A STA NEDOSTACI OGLASAVANJA NA TELEVIZIJI?

Prednosti su :

– realizam oglasne poruke - jedino televizija moze da pruzi kombinaciju pokreta, boje i zvuka

– ponavljanje - reklama se moze ponavljati sve dotle dok oglasivac ne proceni da je postignut cilj

– blagonaklonost gledalaca

Nedostaci :

– masovnost koja podrazumeva nedovoljnu selektivnost u odnosu na ciljne grupe

– dok se gledaju televizijske reklame nije moguce raditi bilo sta drugo

– visoki troskovi proizvodnje oglasa

– priprema oduzima mnogo vremena i hitne kampanje nisu moguce.

5. KOJI SU POTENCIJALI INTERNETA U OGLASAVNJU?

– Broj računarksih korisnika je u stalnom porastu

– upotrebom računara u reklamnoj produkciji mogu se postici veoma zanimljivi efekti

– potrosac se posredstvom kompjuterske reklame uvlaci u interaktivni odnos

– za razliku od klasicne medijske reklame korinsik računara bira trenutak kada ce primiti reklamu

– vreme bavljenja potrosaca reklamom traje duze nego kada su u pitanju tv-spotovi

– produkcioni troskovi nisu veci nego kod oglasa i medijskih spotova, ali je u daljem toku eksploatacija jeftinija

Internet mreza postala je jedan od vaznih kanala kako prodaje tako i reklamne prezentacije.

Pored promocije posredstvom web prezentacije preko mreze se sa velikim uspehom odvija i prodaja.

Po formi on line oglasavanje su identicne televizijskoj oglasnoj prezentaciji - zastupljeni su pokret, zvuk, boja, animacija. Veb sajt je na Internetu ono sto je zakupjeni oglasni prostor u stampi, dzingl na radiju ili spot na televiziji. Prethodna informacija koji upucuje na konkretan sajt je baner. Sto vise banera na različitim veb sajtovima veca je verovatnoca da ce se korisnici upoznati sa prezentacijom. Pored banera se koristi lokator jedinstvenog izvora URL na kojem se postavlja ime kompanije, robna marka organizacije i ime proizvoda.

Za razliku od drugih medija Internet prezentacija ima planetarne domasaje. Dostupna je svima koji su prikljuceni na mrezu.

OSMI DEO - KREATIVNE INDUSTRIJE

1. IZLOZITE PROCES NASTAJANJA KREATIVNIH INDUSTRIJA.

Istorijski posmatrano nastanak kreativnih industrija predstavalja slozen i dugorocan proces u cijim temeljima lezi naucno-tehlnoloski napredak i njegov uticaj na različite oblike umetnicke prakse.

Pod uticajem novonastalih tehnoloških okolnosti sfera tradicionalnog se prosiruje. Ta promena rezultira uvecanom ponudom jeftinijih industijski nastalih umetnickih proizvoda. Rezultat vodi ka prosirenju umetnicke publike koja prerasta u masovnu odnosno potrosacku.

Između narasle umetnicke produkcije i omasovljene potrosacke publike se uspostavlja trziste velikoh intenziteta. To utice da se tradicionalni umetnicki sistem kojim je dominirala relacija umetnik-publika transformise u slozeni kulturni sistem:

– stvaraoci

– donosioci odluka – drzava, vlasnici medija

– posrednici- novinari, kriticari

– publika

Različiti izvori tvrde da se pojam ,,kreativne industije,, prvi put pominje 1994. u strateskom dokumentu austrijske vlade. Treba napomenuti da se pojam ,,kulturna industrija,, koji je sinoniman u upotrebi vec od sredine pedesetih godina.

U novije doba sirokom prihvatanju kreativnih industrija osobito je doprineo ogranak britanske politicke scene.

Tri najvaznija cinioca kreativne industije su:

– ljudi kao osnovni resursi

– ekonomska vrednost

– koncept intelektualne svojine i zastite prava

2. KOJE DELATNOSTI SPADAJU U KATEGORIJU KREATIVNIH INDUSTIJA?

U red kreativnih industrija svrstavaju se one delatnosti koje uz kreativni angazman karakterise naglaseni ekonomski kapacitet. Tu svakako spada sirok spektar medijskih delatnosti

– Kulturna produkcija namenjena masovnoj distribuciji ( stampane i elektronske knjige, gramofonske ploce,DVD , kasete, filmske trake)

– Oprema koja podrzava masovnu produkciju i njeno koriscenje ( gramofoni, magnetofoni, fotoaparati)

– Masovni mediji ( radio-difuzija, filmska industrija, muzicka industrija, mobilna telefonija, interntet)

– Advertajzing

3. KOJE SU GLAVNE KARAKTERISTIKE KREATIVNIH INDUSTRIJA:

– Kreativne industrije pokusavaju da stvore bogastvo iz onog sto predstavlja univerzalne ljudske osobine

– kreativne industrije karakterise rizicno poslovanje

– proizvodi kreativnih industrija se ponasaju kao polujavna dobra (to su dobra koja brojni korisnici mogu iznova koristiti)

– neke od proizvoda kreativnih industrija je veoma lako reprodukovati cak i kucnim uslovima

– procese najstajanja proizvoda kreativnih industrija karakterisu visoki fiksni i niski varijabilni toskovi ( stvaranje originalnog proizvoda je skupo, ali umnozavanje jeftino)

4. KOJI SU OSNOVNI PARAMETRI EKONOMIJE ELEKTRONSKIH MEDIJA?

Uticaj i moc medija su nesumnjivo veliki. Znacajan deo te moci počiva na njihovom ekonomskom potencijalu. Osnovu medijske delatnosti cini produkcija u kojoj se ljudski rad udruzuje sa sredstavima za proizvodnju. Naspram nje je potrosnja medijskih proizvada kao ekonomska aktivnost u okviru koje se zadovoljavaju ljudske potrebe. Medijska potrosnja se moze kategorizovati kao javna potrosnja. Raspodela i razmena su ekonomske aktivnosti koje su takođe deo medijske prakse. Ove aktivnosti su uslovnjenje proizvodnjom i potrosnjom.

Drugacija priroda medijske ekonomije uslovljena je specificnim karakterom medijskih proizvoda i vidovima potrosnje. Medijski proizvodi su pretezno nematerijalne prirode i njihovu upotrebnu vrednost je vrlo tesko dovesti u korelaciju sa uobicajenim shvatanjem upotrebne vrednosti ostalih proizvoda. Medijsku delatnost u vecoj meri određuje distribucija.

Tri segmenta ekonomskog ciklusa su: proizvodnja-distribucija-potrosnja, a standardne faze komunikacijskog ciklusa su: posiljalac-poruka-primalac

Sadrzaji koji se najcesce proizvode i distribuiraju u okviru medijske delatnosti su informacije. Informacija je zapisano saznaje u pisanoj, usmenoj ili audio vizuelnoj formi na nekom mediju. Cilj informacije je komunikacija. Informacij je glavni proizvod u okviru medijskog sistema, a njena vrednost se pre svega trzisno verifikuje.

5. OBJASNITE KARAKTER DVOSRUKE EKONOMIJE MEDIJA .

U medijskoj praksi prepoznajemo dve vrste ekonomije – finansijsku ekonomiju i kulturnu ekonomiju.

Prva vrsta ekonomije se odnosi na materijalnu, a druga na kulturnu funkciju medijskih proizvoda.

Finansijska ekonomija medija se ostvaruje proizvodnjom i distribucijom medijskih proizvoda. Međutim emitovanjem ili prodajom medijskog programa funkicja medijskog proizvoda se ne okoncava. Time pocinje jedan novi ciklus kada se proizvođacu medijskog programa stavlja na raspolaganje publika za oglasavanje.

U potrosackom društvu svaka roba ima ne samo funkcionalne vec i kulturne vrednosti tako da ekonomija medija obuhvata i kulturnu ekonomiju u kojoj se ostvaruje ne samo kruzenje novca vec i kruzenje znacenja i zadovoljstva. U toj ekonomiji ne postoje potrosaci vec samo prenosioci znacenja. Znacenja se mogu proizvoditi, reprodukovati, i prenositi jedino u onom neprekidnom procesu koji nazivamo kulturom.

Medijskoj ekonomiji treba pridruziti i neke kategorije koje nisu poznate klasicnoj ekonomiji:

– vreme

– auditorijum

– rejting

– tiraz

6. U CEMU SE OGLEDA EKONOMSKI KAPACITET INTERNETA?

Internet je jedna od najznacajnijih tehnoloških komponenti tzv. e-poslovanja koje podrazumeva vođenje poslovnih komunikacija i prenosa poruka preko mreza i kompjutera, narocito kupovinu i prodaju proizvoda i usluga i transfer novca.

Ekonomija informaticke ekonomije obuhvata:

– informaticku opremu

– servisne usluge

– računarksi odnosno mrezni softver

– oglasavanje na mrezi

Svi aspekti IT ekonomije se nalaze u uzajamnoj povezanosti zato sto nijedan od njenih segmenata nije samostalan vec je zavisan od razvoja drugih. Računarske tehlnologije su van svake funkicje ukoliko nisu softverski podrzane. Mrezno oglasavanje postaje sve znacajniji cinilac medijske ekonomije i to utice na ostale aspekte mreznog poslovanja.

Parametri ekonomije Interneta su u svetskim razmerama iskazuju u hiljadama milijardi dolara. To ukazuje na jedan veliki ekonomski potencijal ovog privrednog sektora.

I kod Interneta kao i kod ostalih medija dolazi do izrazaja tzv. Dvostruka ekonomija. Ne prodaje se samo informacija vec i korisnici mreze koji se prodaju oglasivacima. Sto vise korisnika upotrebljava određeni portal to on privlaci vise oglasa i postaje isplativ.

Informacije na mrezi su organizovane u formi datoteka koje mogu biti :

– javne - besplatne i dostupne svima

– komercijane – dostupne uz nadoknadu

– zatvorene - dostupne registrovanim korisnicima

DEVETI DEO ETICKI i ZAKONODAVNI ASPEKTI PRAKSE ELEKTRONSKIH MEDIJA

1. OBJASNITE ZNACAJ ETICKOG i ZAKONITOG PONASANJA U SFERI ELEKTRONSKIH MEDIJA.

Mediji sami po sebi nisu nosioci ni pozitivnih ni negativnih dejstava. Svi koji ucestvuju u medijskoj praksi imaju saznanje o potrebi da njihov angazman bude utemeljen na određenom moralnom stanovistu.

Eticnost i zakonistost su univerzalne kategorije jer svaka uređena civilizacija počiva na određenom normativnom poretku.

Eticki kodeksi prethode zakonskoj regulativi jer polazeci sa stanovista moralnih, društvenih i profesionalnih normi uređuju pravila ponasanja i oblike delovanja u različitim vidovima medijske prakse. To je kljucni razlog da su mnoga pitanja u medijskoj sferi ostala izvan zakonske regulative i da su oslonjena na profesionlanu eticnost i na princip slobode izrazavanja.

Mediji svoju punu ekspanziju dozivljavaju u XX veku društvena nastojanja da se medijska oblast eticki i zakonodavno uredi prakticno pocinje u njihovim prvim decenijama. Sloboda stampe je bila jedna od prvih politickih sloboda kje su usvojene u građanskom društvu. Slobode i odgovornosti i eticki principi su prenite na citav sektor masovnog komuniciranja - na film i oblast elektronskih medija ciji razvoj otpocinje sa pojavom radija. Prve korake u pravcu stvaranja pravne regulative medijske prakse napravile su Amerika i pojedini razvijene evropske zemlje Francuska, Svedska , Italija. U etickom i zakonodavnom domenu medijske prakse mozemo razlikovati dve osnovne grupe kodeksa i zakona.

Prvu grupu cine kodeksi i zakoni koji se odnose na citav medijski sistem, a drugu gruupu cine kodeksi i zakoni koji se odnose na praksu konkretnog medija.

2. STA SE OZNAČAVA POJMOVIMA ,, REGULATORNOST” i ,, DEREGULACIJA”

Regulatornost je eticka i zakonska uređenost i bitna odlika medijskog sektora. Međutim u društvima sa demokratskom tradicijom smatra se da je regulatornost vec uveliko prevaziđen koncept jer se suvise birokratizuje i normira na stetu slobodnih ljudskih komunikacija.

Deregulacija je proces koji bi trebalo da dovede do ukidanja suvisnih propisa, zakona i uredbi.

3. KOJA SU OSNOVNA NACELA SADRZANA U DOMACEM KODEKSU PONASANJA EMITERA?

Kodeks predstavlja sistem opstih obavezujucih upustava kojim se regulise ponasanje emitera:

– upustvo koje se odnosi na opste obaveze emitera

– upustvo koje tice programskih standarda i pragramu politickih aktuelnosti

– upustvo koje se odnosi na zastitu dece i omladine

– upustvo koje se odnosi na prikazivanje poroka, kriminala i uznemirujucih pojava

– upustvo koje se odnosi na pracenje istrage, sadrzaja zapisnika izvdvojenih u krivicno-sudskom postupku i zastita identite sluzbenih lica koja vode istragu

– upustvo koje se odnosi na tretman religije i verske programe

– upustvo koje se odnosi na prikazivanje programa koji se odnose na okultizam, paranormalne pojave i magiju

– upustvo koje se odnosi na prikazivanje pornografije

– upustvoj koje se odnosi na zastitu privatnosti

– upustvo koje se odnosi na upotrebu jezika u programima radija i televizije

– upustvo koje se odnosi na audio i vizuleni aspekt sadrzaja programa

– upustvo koje se odnosi na pracenje izbora i referenduma

– upustvo koje se odnosi na autorska i srodna prava, reklame, sponzorstva i placene termine

–

4. OBJASNITE ULOGU i NADLEZNOST RRA i RATEL

Dozvola za emitovanje se sastoji od dve dozvole od kojih je jedna tehnicka i izdaje je Republicka agencija za telekomunikacije RATEL. Ova dozvola regulise frekventni opseg i snagu emitovanja. Druga dozvola se odnosi na organizacioni i programski aspekt rada emitera i izdaje je Republicka radiodifuzna agencija RRA. Dozvole se dobijaju ucescem na javnom tenderu i imaju vaznost od osam godina.

Emiteri za dobijene dozvole placaju dve vrste nadoknade: naknadu za emitovanje programa i naknadu za frekvenciju koju koristi stanica.

Republicka radiodifuzna agencija na propisanom obrascu vodi evidenciju o emiterima sa dozvolom

5. KOJI SU NAJCESCI ETICKI i ZAKONSKI PROBLEMI VEZANI ZA KORISCENJE INTERNETA.

Sajber pravo predstavlja jednu sasvim novu oblast pravne problematike koja obuhvata:

– posedovanje i koriscenje online svojine

– pravo intelektualne svojine

– podatke i njihovu zastitu

– privatnost i njeno ugrozavanje

– elektronsko poslovanje

– elektronsko ugovaranje

– sadrzaje koji se pojavljuju u sajber prostoru

– prava i obaveze svih ucesnika

– sajber kriminal

Internet mreza se ispostavalja kao ,,laboratorija identiteta,, to jest da neko iz anonimne pozicije menja svoj identitet poigravajuci se sa konceptima rase, pola, nacije, normalnosti, a da je pri tom veoma tesko identifokovati pocinioca. Primer Vikipedije koja od svog osnivanja funkcionise na principu anonimnosti svojih kreatora. Autori priloga na ovom vebu su manje-vise amateri ljudi ne uvek strucni za oblasti ili teme koje uređuju. Zato se Vikipedija ne smatra pouzdanim izvorom.

I u koriscenju interneta kao i kod drugih medija dolazi do izrazaja problem opsanosti da se zakonskom regulativom ugrozi sloboda izrazavanja. Nije jasno da li su korisnicki on-line servisi samo javni prenosioci ili su izdavaci producenti. Ako su prenosioci onda su neutralni u odnosu na sadrzaj koji prenose i po tome ne bi trebali da ucestvuju u odgovornosti za prirodu sadrzaja koje prenose. Međutim ukoliko se Internet servisi tretiraju kao organizacije treba da podlezu odgovornostima vezanim za autorsko pravo, javno informisanje. Poznat je primer americkog Vrhovnog suda koji uporno odbija predlog zakona ciji je cilj zastita maloletnika koji koriste internet. Smatra se da bi se usvajanjem zakona ostvario jedan društveni interes, ali da bi se njime ugrozilo nacelo slobode izrazavanja.

6. KOJA SU OSNOVNA PRAVILA KOJIH SE TREBA PRIDRZAVATI U E-MAIL KOMUNIKACIJI ?

– Ne treba slati mejlom nesto za sta druga strana nije zainteresovana

– Poruke treba slati po obimu i formatu koji nece zatrpati prostor za prijem

– U elek. komunikaciji se treba pridrzavati jezickih i gramatickih pravilnosti

– Kod mejl poruke se smatra korektnim narocito u poslovnoj korespodenciji da odgovor na poruku stigne u roku od 24 casa od prijema .