Post date: Feb 20, 2013 12:29:52 AM
1 Којим изразима нововековни поглед на свет карактерише средњи век, и чему га супротставља? Mрачна столећа
„Mрачна столећа“, „назадњаштво“ и „учмалост“ насупрот светлости антике и ренесансе.
2 Шта се започиње или формира у средњем веку, а што је битно и за нововековно доба?
Формирају савремене државе, образују данашњи језици.
1 Око ког постулата су груписане све представе и идеје средњовековног човека?
У средњовековној култури ништа нећемо разумети ако се ограничимо мишљењем да су у том периоду владали неукост и мрачњаштво јер су сви веровали у Бога; па, без те „хипотезе", која за средњовековног човека и није била хипотеза него постулат, насушна потреба читавог тадашњег виђења света и моралне свести, човек није био способан ни да објасни свет ни да се оријентише у њему. За људе средњег века то је била виша истина око које су груписане све њихове представе и идеје, истина за коју су биле везане све њихове културне и друштвене вредности, коначни регулативни принцип читаве слике света тог периода.
2 Средњовековни уметници индивидуализацију претпостављају и супротстављају типизацији.
3 Наведите неке необичности средњовековне свести са савремене тачке гледишта.
Понављање мисли старих ауторитета сматрано самопрегором а изражавање нових идеја осуђивано, плагијат није подлегао кажњавању док је оригиналност могла бити узета за јерес, у друштву, у коме је лаж сматрана великим грехом, било могуће да се израда фалсификованог документа у циљу заснивања поседничких или других права, сматра средством за доказивање истине и богоугодним делом, није постојала представа о томе да је детињство посебно стање људи и деца сматрана за мале одрасле људе, исход судске парнице није зависио од доказивања како стоје ствари или не толико од доказа колико од поштовања процедура и изговарања формула, било могуће да се на одговорност за злочин позове не само човек, као кривац, него и животиња, па чак и мртав предмет, земљишне мере имале исти назив а неједнаку површину, то јест, биле су практично несамерљиве, јединица за време, час, имала неједнако трајање у различитим годишњим добима, код феудалаца расипништво цењено неупоредиво више од штедљивости, најзначајније врлине буржуја, слобода у том друштву није била проста супротност зависности него је била у складу с њом, беду сматрали богоугоднијом од богатства, а једни су настојали да се обогате док су се други добровољно одрицали свег свог иметка.
1 Средњовековна естетика, историја, економија, филозофија упућују на теологију.
1 Теологија је највише уопштавање социјалне праксе средњовековног човека.
2 По Гуревичу, савремени човек је „журни човек“ и његова свест се одређује односом према времену.
1 Која појава представља историјску границу између средњег и новог века кад је у питању схватање времена и простора?
Успон класе градског становништва.
2 Са успоном класе градског становништва, по Жаку ле Гофу, почиње прелаз од „библијског времена“ на „време трговца“.
1 Која друштвена чињеница условљава читав систем средњовековног односа према свету?
Апсолутна доминација сеоског становништва, одражава се на читав систем човековог односа према свету- сеоска везаност за земљу, у епоси варварства човекова неспособност да јасно раздвоји себе од природне околине.
3 Средњовековни човек је схватао природу као интегрални део самога себе и према њој се није односио као према простом објекту додатног рада, имања или распореда...
1 Који модел се не може применити на однос средњовековног човека према земљи?
Приватног власништва.
2 Шта одлучујуће утиче на нововековни приступ човека природи?
Развој индустрије и вештачких средстава.
2 Мерење простора у средњем веку врши се помоћу човековог тела и његовог кретања.
3 Средњовековна мера за простор/површину је лакат, педаљ и прст.
1 Свет средњовековног човека, поред оног реалног, укључивао је у себе још један свет, створен религиозном свешћу и сујеверјима.
1 У средњем веку постоји јасна хијерархизација. космичког и социјалног простора.
3 Какав је однос човека који живи у условима настанка градске цивилизације према природи?
Човек који живи у условима настанка градске цивилизације већ је у мањој мери подложан природним ритмовима, јасније је одвојен од природе и почиње да се односи према њој као према објекту. Његов видик се шири.
1 Пресудни момент у традиционалистичком сазнању и понашању није промена него понављање.
2 Архаично, традиционалистичко друштво негирало је индивидуалност и новаторско понашање.
1 У традиционалистичком друштву човек се пројектује у митолошко време.
2 Извођење мита у традиционалистичком друштву „искључивало“ је световно и успостављало митолошко време.
3 Време средњовековног човека, у преткапиталистичком периоду, је локално време.
3 Хришћанство је из Старог завета усвојило доживљавање времена као есхатолошког процеса, испуњеног очекивањем великог догађаја, пресудног за историју- доласка Месије.
1 Која се одлучујућа чињеница налази у центру хришћанског схватања историје?
Дуалистички однос према свету и његовој историји. Земаљски живот и читава историја су поприште борбе између добра и зла.
2 Хришћанство раскида са цикличношћу паганског схватања света, и његово време постаје историјско.
3 На која два временска плана егзистира средњовековни човек?
На плану локалног, пролазног живота и на плану опште-историјских догађаја који одлучују о судбини света - стварање света, рођење и страсти Христа.
2 Који мислилац је најзначајнији за хришћанску филозофију историје?
Августин.
1 У средњем веку било је раширено убеђење да свака промена неизбежно води у назадовање.
3 Какав је однос према новом и „модернизму“ у средњем веку?
Термин „модернизам“ у средњем веку лако добија негативно, погрдно значење: све ново, што није освећено ни временом ни традицијом, изазивало је сумње. Вредност је поседовало, пре свега, старо...
3 Које речи Гијома Коншског показују темељну супротност вредносних оријентација средњег века и новог времена?
„Ми препричавамо и излажемо старце, а не проналазимо ново“ јер „стари су вишеструко бољи од савременика“.
3 Који аргумент је користила црква за осуду зеленашког профита?
Човек не влада временом зато што је оно- власништво Бога.
2 Шта је, по Луису Мамфорду, кључ за разумевање новог, индустријског света?
''Механички часовник''.
1 У којим категоријама (три) се кретала свест средњовековних људи?
Стабилност, традиционалност и поновљивост.
1 Током средњег века традиција и обичаји играју одлучујућу улогу у регулисању производних односа у друштву.
3 Какво је понашање појединаца у варварском друштву?
Одређено је припадношћу социјалној средини или слоју. Све стране његовог живота су прописане, унапред се зна како он треба да поступи у овој или оној ситуацији - избора готово да нема. Сваки поступак треба да одговара строгим правилима која потичу из свести о припадности групи, из осећања части која има не толико лични колико родовски, породични карактер.
2 На чију теорију (божанског) права се Црква ослањала током средњег века?
Aпостола Павла.
3 Какав је однос између монарха и поданика у теорији божанског права апостола Павла?
Виши положај заузима монарх, кога је поставио Бог. Он је потчињен само Богу и служи једино њему. Али, црква је истицала да је монарх, по Божјој милости, одговоран њој јер једино црква оглашава Божју вољу. Владар није ни у каквој вези са земаљским одредбама. Сви поданици добијају закон од владара и обавезни су да му се повинују као лицу које је добило благослов од Бога. Злочин против владара је издаја и грех јер је, самим тим, злочинац увредио Божју силу, оличену у монарху. Владар је дужан да се брине о благостању поданика. Основни ингредијент права није сагласност него безусловна послушност и верност поданика. Поданици не могу да утичу на право због своје неупућености и неразумности.
2 Према концепцији божанског права, монарх располаже неограниченом, једностраном влашћу над својим поданицима.
2 Ко, према теорији божанског права, једино може да лише тиранина власти?
Црква.
1 Током средњег века истиче се старост права; старо право је добро, праведно право.
3 Какав треба да буде однос поданика према краљу који се наводи у „Саксонском огледалу“, а који противречи теократској концепцији божанског права?
„Човек је дужан да се супротстави свом краљу и његовом суду чим он почне да чини зло, и треба да га спречи на све начине, па чак и ако му је он рођак или господар. И тиме он не крши своју заклетву верности“.
2 Који чувени правни документ је био резултат борбе енглеских барона и витезова против краљеве самовоље?
''Велика повеља слобода''.
3 Какав је однос према старом и новом у средњовековном животу и свести?
У оријентацији на старину видели су нарочиту племенитост - моралне врлине поседује управо то старо. Ново је уливало неповерење, ако је ново нечисто, онда је старо учење свето.
1 Статичност је основна црта средњовековне свести, њој је страна идеја развитка.
2 Какво понашање је сматрано нормалним у традиционалном друштву?
Оно понашање човека који следи прихваћене обрасце, не скрећући од једном заувек утврђеног канона.
2 Људи у средњем веку живели су у атмосфери чуда.
3 Наведите примере лаковерности средњовековних људи?
Веровање у приче о животињама које говоре и о доласку нечисте силе у посету људима, у визије и чудесна излечења, поклоњење моштима и другим светим предметима, склоност да се социјалне појаве објасне стањем небеских тела. Средњовековни људи су веровали не само у Страшни суд, који ће настати „на крају времена“ и дати сваком по заслугама, него и у брзе Божје казне и награде још на овом свету.
1 Најбитније стране феудалног живота није одређивао закон него обичаји.
1 Средњовековни људи су се у пракси прилагођавали не толико слову закона колико духу обичајног права.
1 У средњовековном праву обнова је схватана као рестаурација а прогрес као повратак прошлости.
1 Средњовековни људи идеално стање видели су у прошлости те су тежили да је васкрсну или да се врате њој.
2 Средњовековном друштву нису били својствени атипично понашање ни тежња за новаторством и реформама.
2 Какво људско држање је у средњем веку сматрано великом врлином, самопрегором?
Доследно држање, установљених образаца, понављање општеприхваћеног правила од кога се нимало не одступа.
2 Какве су обавезе вазала према сениору, а какве сениора према вазалу, у средњем веку?
Вазал је морао да служи свом сениору, да му пружа свакојаку помоћ, да показује личну верност и преданост, са своје стране. Сениор се обавезивао да буде покровитељ вазала, да га штити, да буде правичан према њему.
1 Средњовековни човек је увек члан групе с којом је тесно повезан.
1 Средњовековно друштво је корпоративно од врха до дна.
3 На којим принципима се заснивао кодекс понашања унутар корпорације?
Једногласности и самоуправљања.
2 У оквиру корпоративне групе није било односа господарења и покоравања.
3 Социјалне везе унутар корпорације не граде се по вертикали него по хоризонтали.
3 У каквом духу је корпорација васпитала своје чланове?
Човек је учио да поштује самог себе и себи сличне.
2 Која два принципа организације карактеришу социјалну структуру средњовековног друштва?
Односи владавине и подређености; корпоративни однос.
3 Људе у корпоративној групи није повезивало страхопоштовање пред господаром који је изнад њих него осећање другарства и узајамног поштовања.
3 Положај сељаштва у кметовској Русији било је блиско ропству, и битно се разликовало од положаја зависних сељака Запада.
1 Учење о једнакости свих пред Богом у средњем веку било је спојено са црквеним признавањем њихове неједнакости на земљи као последице греха.
1 Хришћанство је релативно брзо изменило своје социјално учење, прилагођавајући га реално постојећим експлоататорским односима.
3 Који се сталежи спомињу у учењу о тројаком уређењу средњовековног друштва, и чиме се они баве?
Свештенство брине о духовном здрављу државе, витештво је чува, а ратари, трудбеници хране.
2 Човеково верно служење Богу, његова потпуна покорност доводи га, по средњовековном схватању, до стицања слободе.
3 Какав је однос између слободе и верног служења Богу по средњовековном схватању?
Верници Бога, они који верују у њега свом својом душом, биће слободни; они пак, који истрајавају у својој охолости, не покоравајући се Господу, само мисле да су слободни јер они, у суштини, нису слободни, будући да су робови својих страсти на земљи и осуђеници на паклене муке у загробном животу.
3 Како је хришћанство гледало на рад?
„Kо неће да ради, да и не једе“.
2 Хришћанство у погледу схватања рада радикално раскида са античким презирањем физичког рада.
2 Хришћанство је у раду почело гледати нормално човеково стање, али се у њему видела и казну.
1 Која чувена реченица из Јеванђеља по Матеју говори о изворном хришћанском ставу према богатству?
„Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божије“.
2 Економски постулати средњовековне цркве проглашавају богатство не коначним циљем него само средством.
1 Производња у периоду средњег века није била подређена интересима згртања профита.
2 Поседовање имовине никада током средњег века није добило безусловно оправдање и одобравање.
3 Црквени оци су указивали да је Господ (Бог) хтео да власништво буде заједничко и да је тек лакомост људи, у току згрешења довела до увођења приватног власништва.
2 Средњовековни хришћанин морао је у имовини гледати оличење земаљских интереса који одвлаче човека од мисли о загробном животу и од брига за спасење душе.
3 Која порука Бернара од Клервоа говори о радикално хришћанском односу према богатству?
„Презири земаљска богатства да би могао стећи небеска“.
3 Имовина је, по мишљењу хришћанских мислилаца, препрека за љубав према Богу и према људима, јер она изазива егоистичка осећања и борбу за поседовањем, грамзивошћу и непријатељством потискује дружељубивост.
3 Како Тома Аквински тумачи похлепу? Похлепа је грех због кога човек тежи да стекне или очува више богатства него што му је потребно“.
1 На чијој „стражи“, по Гуревичу, у класном друштву стоји принцип „не укради“?
Интереса имућних.
3 Како се може тумачити добротворност богаташа према сиромасима, њихово давање милостиње?
Посредством милостиње, богаташ је могао брже да спасе душу, а да много мање мисли на сиротињу којој је удељивао део своје имовине.
2 У средњем веку нико није помишљао да ликвидира сиромаштво, исто као што су и сами просјаци видели у себи Божје изабранике.
3 У чијој проповеди је најизразитије религиозно-етичко оправдање и уздизање сиромаштва?
Фрања Асишког.
2 Какав човек је идеал средњовековног друштва?
Идеал средњовековног друштва је монах, светац, аскет, човек који се максимално ослободио земаљских интереса, брига и искушења, те је тиме постао најближи Богу.
3 Какав човек је за Грке био аскета, а какав за средњовековно хришћанство?
За Грке атлет, борац. А за средњовековно хришћанство човек који пренебрегава властито тело, убија плот и развија свој дух.
3 По Гуревичу, вероватно се ни у чему тако јасно не испољава контраст између духовних ставова антике и средњег века, као у трансформацији смисла речи аскет.
3 На шта се обавезивао вазал, а на шта сениор, у њиховом узајамном односу?
Вазал, полаже заклетву верности и куне се да ће му помагати у свему и штитити га од непријатеља, да ће извршавати његова наређења и обављати службу која му је поверена.
Сениор се, обавезивао да ће чувати вазала, бринути о њему и да ће се заузимати за њега.
2 Који послови су се у средњем веку са становишта племства сматрали честитим, а који су били ствар просте светине?
Честитим пословима сматрани су: ратовање, витешки подвизи и забаве, светковање. Стварање материјалних добара, прљаве и тешке бриге о хлебу насушном били су ствар просте светине.
3 По средњовековном учењу Цркве, људи уопште не треба да брину толико о исхрани и свом физичком благостању колико о духовном спасењу, о вечном животу.
3 Како теолози у XII и XIII веку почињу да гледају на рад?
Својевремено су тврдили да је рад - казна, послана људима због грехова. А касније да је рад био занимање благословено од стране Бога.
2 Зашто је током радних дана у средњем веку рад био необично дуготрајан и исцрпљујући?
Познато је како су били многобројни нерадни дани: поред недеља, у њих су спадали дани светаца и други црквени празници, који су укупно чинили трећину и више дана у години. Зато је радних дана рад и могао да буде необично дуготрајан.
3 Наведите неке начине компензације (духовног очишћења) у средњем веку, за неправичност која је пратила богатство и висок положај у друштву.
Доброчинство, дарежљивост, молитве и покајања, ходочашће, давање млађих синова у свештенике, а кћери у манастире, духовна завештања у корист цркве, на крају, одавање појединих угледних лица монашком животу.
1 Природа богатства, према учењу Цркве, је у томе да служи а не да господари.
2 Претварање новца из средства у циљ по средњовековном мишљењу значило је губљење човекове душе, тако да се читаво питање састоји у томе како се користити богатством и којим циљевима оно служи.
1 Током читавог средњовековља постојале су најјаче предрасуде против људи који се нису бавили производним радом него трговином, а посебно зеленашким операцијама.
2 У аграрном друштву новац, у поређењу са земљишним поседом, неизоставно добија оцену нижег и непоштеног облика власништва.
1 Неограничени индивидуализам буржоаског друштва потпуно је туђ члану феудалног друштва.
2 Зашто је, у очима средњовековних теолога, приход зеленаша неморалан и грешан?
Јер га они стичу без рада и „зарађују новац чак и док спавају“, и празницима, исто као и пазарних дана.
3 Који се други аргумент, поред стицања прихода без рада, користио у средњем веку против зеленаштва?
Зеленаш, у суштини, профитира на времену; позајмљени новац, после одређеног рока, он добија натраг и тражи проценат. Нико не може да тргује временом - Божјом творевином, која је дата свима у власништво. Трговина временом је „извртање поретка ствари“.
3 Црква није ишла ни на какве компромисе са зеленашима, забрањујући им чак и да неправедно стечени новац завештају у добротворне сврхе. Од зеленаша и њихових наследника захтевано је да све што је добијено као проценат на зајам буде враћено дужницима које су опљачкали.
3 Шта је фирентински надбискуп Антоније рекао за породицу зеленаша?
Да су четири генерације њених чланова осуђене на паклене муке због невраћања богатстава која је згрнуо њихов неправедни предак.
2 Наведите основне црте средњовековног схватања света.
Посебан однос према природи у којој човек, првенствено аграрног друштва, није видео спољашњи објекат који је стајао насупрот њему; превладавање емоционално-вредносног схватања стварности над апстрактно-рационалистичким схватањем; патријархализам и традиционализам у социјалном животу, те свеопшта нормативност понашања и мишљења, својствена друштву ситних произвођача; оријентација на старину, негативан поглед на све што је ново и нечувено.
2 Човек у средњем веку не спознаје себе као аутономну индивидуалност, он припада целини и дужан је да, у оквиру ње, игра улогу која му је додељена.
3 Шта није, а шта јесте друштвени самопрегор по средњовековном мишљењу?
Није ни оригиналност, нити разликовање од других него, напротив, максимално активно укључење у социјалну групу, корпорацију, у Богом дани поредак.
3 У чему се састоји преступ јеретика према Грацијановом Декрету?
Састоји се у томе што он открива интелектуалну уображеност, што властито мишљење цени више од мишљења оних који су специјално опуномоћени да говоре о верским стварима.
1 Потврђивање личности у средњем веку састојало се у њеном сједињавању са групом.
3 Код којих средњовековних мислилаца почиње да се истиче значај човекове индивидуалне личности?
Абелар, Јован Солзберијски, Бернар од Клервоа, Боети и Тома Аквински.
1 У средњем веку новац и роба још нису постали универзална средства социјалног општења, доминантна над људима.
1 Средњовековни појединац живи у друштву које не зна за колико-толико развијено ''отуђење''.