Politički sistemi I

Post date: Feb 22, 2013 5:55:14 PM

POLITIČKI SISTEMI

POJMOVNO I TEORIJSKO ODREĐENJE (oblici, modeli, struktura, veze među njima)

Politika se prepoznaje više po svojim negativnim posledicama nego po suštini.

Karl Marks (metodološki stav): „Mora se paviti razlika između društvene pojavnosti i suštine“

Društvena pojavnost --> politika

Naučni pogled je takođe ograničen pogled na svet.

- prepoznajemo suštinu preko metodologije, naučnih aparata, disciplina predmeta istraživanja, ali je to preponavanje ograničeno samim načinom.

Mnjenje (mnenje) je zasnovano na poluinformacijama, na pseudoznanju, predrasudama, emocijama...

Mišljenje je zasnovano na naučnom saznanju...

Manipulacija ima svoje pozitivno i negativno obličje

Politički sistem se može definisati kao koncept koji je usmeren na izražavanje oblika, strukture i veza između pojedinih delova politike i njenog funkcionisanja.

SHVATANJA POLITIKE:

1. TELEOLOŠKO shvatanje politike

To je antičko shvatanje politike (Ciceron, Avgustin) - vezano je za antiku (Grčka, Rim), proteže se do srednjeg veka

Teleologija - nauka o svrhovitosti.

Tvorac (Bog, priroda) je radio po programu, svrsi.

Primer: pile ima na vrhu kljuna kristal koji mu omogućava da probije ljusku jajeta.

- postoji svrha svega

Cilj (svrha) politike je javno dobro

Bez pravde i javnog dobra politika bi bila jedna velika pljačka. Sv. Avgustin

- zavera je sve ono što je usmereno protiv jednog javnog dobra i interesa.

Norme regulišu odnose i štite određene vrednosti.

- običajne norme

- religijske norme

- zakonske norme

2. ETATOLOŠKO shvatanje politike (etat (Fran) - država) Vidi državu kao centralnu temu politike, njenu genezu, razvoj, organizaciju, prirodu, zakone koje donosi i slično. Ona je ta koja treba da obezbedi javno dobro.

-vlada od antike do modernog doba

3. KRATOLOŠKO - u njegovom centru je pojam vlasti i vladanja (donošenje odluka, način vladanja)

4. ELITISTIČKO shvatanje politike - delovanje vladajućeg sloja, odnosno vladajućih elita

To su ustvari stranke. Ima više stranaka, ali ima nekih država gde je dominantna jedna politička elita.

Glavni predstavnici: Moska, Paresko, Mihels

Elite mogu biti:

- sportske

- kulturne

- finansijske

- političke

- akademske...

kontra eliti je masa - masa nema subjektivitet

5. DISTRIBUTIVNO shvatanje politike - moderno shvatanje politike, nastalo u drugoj polovini 20. veka.

predstavnici: Dejvid Iston i Harold Lasvel

Autoritarna alokacija društvene vrednosti: ko dobija, šta, kada i kako dobija

Bavi se političkim vrednostima, locira se u onaj segment koji treba da štiti ali i da distribuira na pripadnike jedne društvene zajednice. Vrednosti su nešto na čemu počiva svaka društvena zajednica. Postoje razne vrednosti pa tako i politička.

SHVATANJA PRAVDE:

DISTRIBUTIVNA PRAVDA (privilegovani su bogati ljudi) Najstariji oblik pravde koji se vezuje za opraštanje, darovanje i bratsku slogu. Zove se i POLOŽAJNA PRAVDA - zbog stečenog položaja i zasluga i raspodela vrednosti (materijalnih i nematerijalnih) se vrši prema položaju u društvenoj hijerarhiji.

KOMUTATIVNA PRAVDA - nastala je u pravnoj teoriji. Zove se i REGULATIVNA PRAVDA - ona je korektivna, u obzir uzima stečenu korist i pretrpljenu štetu. Podrazumeva emancipovano stanje individua i građanstva koje je svesno svojih političkih prava i sloboda. Podrazumeva razmenski princip, to je pravda privatnog prava, raznovrsnih odnosa posredstvom arbitažnog položaja funkcijeje države (sudovi, institucije) koje se pojavljuju kao arbitri ako dođe do sporova.

SOLIDARNA PRAVDA - odnosi se na zajednička dobra koja se daju slabijima i siromašnima (i zalaže se za tu vrstu socijalne solidarnosti) da im se daje više nego bogatima, više nego što bi svakom drugom raspodelom dobara dobili.

ZAKONSKA PRAVDA - Dva principa:

1) zakon je jednak za sve i

2) zakon je izvor pravde

6. BALANSIRAJUĆE I INTERESNO GRUPNO SHVATANJE POLITIKE - Politika shvaćena kao pojam je borba različitih interesa, grupa, političkih partija i dr. oblika političkog organizovanja ali suština je da ta borba mora biti balansirana od strane zakona, države, državnih institucija. Tu se pokušava napraviti ravnoteža između pojmova kao što su red, sloboda i vlast.

7. MODEL POLITIKE PRIJATELJ-NEPRIJATELJ (20-ih I 30-ih god. 20. veka) KARL ŠMIT

Mišljenje je zasnovano na znanju pomoću kojeg se formira kritičko mišljenje, a mnenja se ne tiču argumenti (jednostavno nešto voli ili ne).

Razlika između fašizma i nacizma:

Fašizam se vezuje za italijansko društvo, ima kulturološku i državnu dimenziju. Fašizam stavlja državu u centralni fokus politike koja treba da rešava sve probleme. Manje je radikalan od nacizma. On je najradikalniji prema radništvu. Početkom 20. veka ne samo u Italiji i Nemačkoj nego i šire još uvek nije bio istaknut rasni princip kao kod nacizma. Daje osnovu državnog shvatanja politike.

8. POLITIKA SHVAĆENA KAO INTEGRACIJA U GLOBALNO (MODERNO) DRUŠTVO - više se nameće kao cilj, kao projekat nego što je to pravno prihvaćeno shvatanje politike.

Pojam POLITIČKOG SISTEMA je 1953. godine dao Dejvid Iston, gde je pojam političkog sistema podrazumevao dve dimenzije:

1) specifičnu politikološku disciplinu koja treba da se razlikuje od ustavnih prava i pravne nauke.

2) odnosi se na konkretne empirijske oblike organizacije političke vlasti.

OSNOVNE DETERMINANTE (ODREDNICE) POLITIČKOG SISTEMA:

1. STEPEN EKONOMSKOG RAZVOJA - tehnički i tehnološki razvoj, razvijenost infrasturkture, stepen nezaposlenosti, struktura industrijskog sektora i problemi i tip svojinskih odnosa. Sve to određuje karakter i oblik političkog sistema.

2. PRINCIPI I OBLICI ORGANIZACIJE VLASTI - partijski sistem i izborni sistem. Ko bira, kako se bira i kako su organi vlasti koji su izabrani organizovani.

- Moris Diverže (francuski teoretičar)

Oblici izbornih sistema:

a) većinski izborni sistem

b) proporcionalni sistem

c) mešoviti sistem

VEĆINSKI IZBORNI SISTEM prisutan kad imamo dvopartijski izborni sistem

- samo su dve partije dominantne i menjaju se (primer: V. Britanija)

- izborna jedinica - dva kandidata i ko dobije više, pobeđuje prostom većinom i odnosi sve

PROPORCIONALNI SISTEM - nastao zato što većinski izborni sistem ne donosi volju građana jer samo jedan pobeđuje.

- više od dve političke partije koje su dominantne

- formiraju se partijske liste (svaka partija daje izbornu listu)

postoje dva tipa partijskih lista:

- otvorene

- zatvorene

otvorene - u Srbiji (izborna manipulacija) - za vreme glasanja lista nije zaključena, već posle izbora predsednik stranke bira predstavnike

zatvorene - u razvijenim demokratskim državama - kako se sastavi partijski spisak tim redom se vrši raspodela mandata

MEŠOVITI IZBORNI SISTEM - kombinacija većinskog i proporionalnog izbornog sistema.

- primenjuje se kao osnovni izborni sistem tamo gde prethodna dva ne mogu primenjivati samostalno, već se moraju kombinovati. (primer: Vojvodina)

- prirodni prag - ona vrsta političke prezentacije političkih stranaka manjina koja se odnosi na to koliko u oviru državne zajednice participiraju

- zakonski prag - za nacionalne manjine da uđu u parlament Srbije tj. da pređu cenzus je 1%.

3. SNAGA I ULOGA DRŽAVE

- institucionalnom smislu (snaga odnosa između država)

- mala snaga (primer: Srbija -> Kosovo - razgradila svoju državnost)

- negativni procesi su doveli da u ovom veku postoji nedefinisana politička tvorevina (nema suverenost na teritoriji koja je njena)

postoje tri elementa države:

1) teritorija,

2) stanovništvo (narod) tj. građani,

3) suverenost (nedeljiva, neprenosiva, mora biti aplicirana na čitavoj teritoriji i odnosi se na građane.)

4. ADMINISTRATIVNO-BIROKRATSKI APARAT - mora biti racionalno organizovan, propisan, politički neutralan, stabilan sistem (stručan, profesionalan).

državna uprava -> administracija od lokalne do centralne vlasti

- stoji na usluzi građanima -odrađuje posao vršenja vlasti

- stabilan administrativno-birokratski aparat čini to što je nebitno ko je ministar - bitno je da sam aparat funkcioniše i nosi razvoj (primer: Italija)

5. OBLIK POLITIČKE KULTURE - autoritarni ili demokratski

6. GEOGRAFSKI POLOŽAJ ZEMLJE - geo-politički položaj (primer: Švajcarska i Srbija)

7. VLADAJUĆE POLITIČKE IDEOLOGIJE - stabilni i nestabilni politički sistemi (liberalizam i socijalizam)

8. MEĐUNARODNI FAKTOR

9. POLITIČKA ISTORIJA I TRADICIJA

ORGANIZACIJA DRŽAVNE VLASTI

Skup državnih institucija, način njihovog izbora organizacije i nadležnosti kao i njihov međusobni odnos

HORIZONTALNA ORGANIZACIJA VLASTI

Raspodela funkcija državne vlasti između različitih organa vlasti na istom nivou (zakonodavna, izvršna i sudska vlast).

SKUPŠTINSKI (PARLAMENTARNI) SISTEM:

- dvopartijski sistem (većinska vlada)

- višepartijski sistem (koaliciona vlada -> vladu formira ona stranka koja može da obezbedi većinu)

- manjinska vlada

- vlada nacionalnog spasa (koncentraciona vlada)

- nema vlade – novi izbori

ZAKONODAVNA VLAST - donosi ustav, zakone i pravne propise i ukida ili menja postojeće

IZVRŠNA VLAST - primenjuje i sprovodi zakone koje je donela zakonodavna vlast (parlament, skupština) ali u modernoj političkoj teoriji i vlasti ona može i sama da donosi izvesne propise (uredbe)

SUDSKA VLAST - presuđuje u sporovima između raznih subjekata prava (fizička i pravna lica tj. institucije), kažnjava krivca za povredu pravnog poretka .

Segmenti sudske vlasti:

- sudovi

- javna tužilaštva (štite javni interes)

presunkcija nevinosti: niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno

Horizontalna organizacija vlasti manifestuje se na 2 osnovna oblika:

- sistem podele vlasti: predsednički i parlamentarni

- sistem jedinstva vlasti - skupštinski sistem (konventski-fran.)

PREDSEDNIČKI SISTEM - sistem stroge podele vlasti. Postoje 2 oblika:

1) monocefalna ekzitutiva (predsednik je u isto vreme i šef države i šef vlade) cefalus - glava

bicefalna egzekutiva - šef države i šef vlade - posebno (ovaj oblik zapravo ne postoji u predsedničkom sistemu)

2) odsustvo mehanizma na druge vlasti i obrnuto. Parlament ne može oboriti predsednika. Predsednik ne može da raspusti parlament.

3) stroga podela vlasti – sudska vlast pripada sudovima koji svoju vlast obavljaju u skladu sa načelom samostalnosti i nezavisnosti – kočnica i ravnoteža vlasti

PARLAMENTARNI SISTEM - sistem meke (gipke) podele vlasti

- odgovornost vlade prema parlamentu

- izbor vlade vrši se uvek u parlamentu

- parlament nadzire i kontroliše vladu (poslaničko pitanje, interpelacija, glasanje o poverenju vlade, glasanje o budžetu)

Ovlašćenja parlamenta:

1) ustavotvorna (donosi ustav)

2) zakonodavna (donosi zakone)

3) kontrola vlade

4) ovlašćenje za izbore

Postoji mehanizam pritiska jedne vlasti prema drugoj. Razlike u postojećim parlamentarnim sistemima u svetu sadržane su u sledećem:

IZBORNI SISTEM - većinski, proporcionalni i mešoviti

VEĆINSKI IZBORNI SISTEM - gde postoji dvopartijski oblik vlasti. Ističu svoje kandidate i pobednik izbora je onaj koji osvoji prostu većinu (50% + 1)

PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEM - više političkih partija ulazi u sistem. Postoje: cenzusi za ulazak u parlament - samo ona stranka koja ostvari više od 5% ulazi u parlament i cenzus koji se tiče manjina, manjinskih partija i ulaze sa 1%, da bi one imale svoju političku prezentaciju.

MEŠOVITI IZBORNI SISTEM - kombinacija prethodna dva sistema, da bi se izbalansirali, tj. bio zastupljen i jedan i drugi, npr. Vojvodina, da obezbedi ravnomernu političku zastupljenost po teritoriji i što bolje predstavi političke partije.

BROJ POLITIČKIH STRANAKA

- dvopartizam

- višepartizam

OBLIK DRŽAVNOG UREĐENJA

- monarhija

- republika

POZICIJA ŠEFA DRŽAVE

- izbor u parlamentu (suštinska ovlašćenja su jako mala, funkcija je samo reprezentativna i slabi je predsednik, simbolički šef države.)

- neposredni izbor građana (poziva se na politički integritet, čvrsta pozicija predsednika, jak po ovlašćenju.)

BROJ DOMOVA U PARLAMENTU

- jednodomni (jedna skupština birana od strane građana)

- dvodomni (donji dom - građani, gornji dom - predstav. u članicama države, federacija)

- višedomni (konfederacija ili izdvojeni građani ili aristokratija)

NAČIN IZBORA VLADE

- kabinetska vlada (zastupljena u Vel. Britaniji (uži deo). Ministri koji čine uže telo unutrašnje vlade, deo vlade koji je izdvojen kao kabinet)

- parlamentarna vlada (u Srbiji, bira se u parlamentu, ima sva sastav ministarski i vezan za parlament)

- kancelarska vlada (Nemačka i Austrija najreprezentativnija. Parlament bira predsednika vlade koji bira ministre koji mu odgovaraju)

SISTEM JEDINSTVA VLASTI (SKUPŠTINSKI SISTEM)

- centralna pozicija se nalazi u skupštini kao predstavničkom telu

- neposredni izbori skupštine od strane građana

- bira (imenuje) i poverava vršenje izvršne i sudske vlasti

- izvršna vlast nema mogućnost da traži raspuštanje skupštine

- svi ostali organi vlasti su organizaciono i funkcionalno podređeni skupštini

VERTIKALNA ORGANIZACIJA VLASTI

- naziva se još i teritorijalna organizacija vlasti

- određuje uspostavljanje organa državne vlasti na različitim nivoima vlasti. U njoj se uspostavljaju odnosi između centralnih i necentralnih organa vlasti u određenoj državnoj zajednici.

U okviru nje razlikujemo:

- unitarnu državu

- složenu državu

- konfederaciju

- lokalnu samoupravu

UNITARNA DRŽAVA

- jedinstvena prosta država (po organizaciji) sa jedinim centralnim nosiocem državne vlasti.

- funkcije državne vlasti nisu podeljene između centralnih i necentralnih organa vlasti

- dva principa: 1) decentralizacija i 2) dekoncentracija vlasti

1) DECENTRALIZACIJA - prenošenje izvršnih (operativnih) f-ja na lokalnu samoupravu (necentralne organe vlasti)

2) DEKONCENTRACIJA - prenošenja izvesnih ovlašćenja na lokalne (niže) organe vlasti sa necentralnih organa vlasti

SLOŽENA DRŽAVA

- unija

- federacija

-regionalna država

UNIJA

Međusobno povezivanje dve ili više država (samostalnih)

1) sjedinjena unija – zajednica država slična unitarnoj državi

2) realna unija – (carinska ili monetarna unija)

3) personalna - države članice priznaju istog vladara

FEDERACIJA - savezna država

Supremacija federacije - organi vlasti na saveznom nivou su na vlasti

Autonomija federalnih jedinica - svaka članica ima izvestan stepen autonomije.

REGIONALNE DRŽAVE – nov oblik državnog uređenja nastao nakon II svetskog rata. Regioni su ustavne kategorije sa svojim nivoom vlasti u okviru regionalne države. Imaju pravo na autonomiju i samoupravu, ali nemju odlike državnosti.

(Italija – asimetričan oblik, Španija – simetričan oblik)

MODELI REGIONALIZACIJE:

1) EKONOMSKA REGIONALIZACIJA - kod država federacija ili unitarnih (Grčka, Holandija, Švedska, Nemačka)

2) ADMINISTRATIVNA REGIONALIZACIJA

3) POLITIČKO-TERITORIJALNA REGIONALIZACIJA (Italija, Španija, Belgija, Portugalija)

4) GEOGRAFSKI KONCEPT - kriterijum makro i mikro regiona (SAD)

KONFEDERACIJA

- Savez suverenih država. Sama po sebi nije država (slična je uniji), unije su šire; mora da postoji ugovor o formiranju, nemaju supremaciju saveznih organa vlasti kao što je slučaj kod federacije.

LOKALNA SAMOUPRAVA

- To je osnovni (najniži) nivo organizacije vlasti u svakoj državi. Postoji u svim oblicima države.

- Predstavlja oblik odlučivanja u lokalnim zajednicama, najbliža je antičkom idealu neposredne demokratije.

- Ustavom su joj zagarantovana prava i u njoj se ostvaruje lokalna samouprava građana.

ORGANIZACIJA LOKALNE VLASTI:

1. Jednostepena - lokalna i centralna vlast (između nema ništa). Finska, Slovenija, Estonija

2. Dvostepena - lokalna, regioni i centralna vlast. Švedska, Grčka, Holandija, Češka

3. Trostepena - lokalna; okrug, oblast; regioni; centralna vlast. Italija, Poljska, Francuska

PRINCIP SUPSIDIJARNOSTI

Političko-pravni princip da se sve odluke koje mogu da se donose na nižem nivou vlasti tu i donose da bi bile bliže građnima.

MODELI DEMOKRATIJE

- Mora se praviti razlika između modela sistema vladavine i aktuelnog empirijskog modela sistema.

- Postoji formalna (proceduralna) strana demokratije i supstancijalna (suštinska) strana demokratije.

OBELEŽJA I PRINCIPI DEMOKRATIJE

- Ko vlada, u čijem interesu i na koji način vlada? (I pravilo)

I Transparentnost (prozirnost)

II Ograničenost političke sfere u odnosu na kulturu i ekonomiju

III Princip vladavine prava (Ograničenost politike pravom, vladavina dobrih zakona, a ne ljudi. Ovaj princip je najznačajniji.)

- koncepcija vladavine prava doazi iz anglosaksonske političko-pravne država

- koncept pravne države dolazi iz nemačke političko-pravne države

-koncept vladavine prava je liberalno demokratski konstitualan

- koncept pravne države je samo liberalno konstitualan

IV Poštovanje slobode i prava građana

V Poštovanje političke jednakosti i razumno ostvarenje ekonomske jednakosti.

Svi smo jednaki pred zakonom. Zakon jednak za sve

- sloboda

- bratstvo

- jednakost

VI Odgovornost nosilaca političke vlasti (ne samo zakonska vlast, već i moralna i politička odgovornost)

VII Politički pluralizam, disperzija, dekoncentracija političke vlasti

VIII Princip kompetetivnosti (takmičenje političkih elita) i kontrabalansiranje između centara političke moći

IX Obavezna izbornost organa političke vlasti (na vlast doći samo putem izbora – tajnog glasanja)

X Sloboda i nezavisnost mas-medija i demokratsko javno mnenje (mediji privatni, državni ili kombinovano – vlasnik uređuje političke vrednosti i ciljnu grupu kojoj se obraća – utiču na mase – ne postoje slobodni mediji – politička vlast želi da utiče na medije u svoju korist – manipulacija)

XI Razvijena demokratska politička kultura - razvijen civilni sektor i društveni pokreti

XII Minimalna racionalna i zakonita količina represije

- jedino zakonom i ustavom ovlašćeni organi države imaju pravo primene represije (ministarstvo unutrašnjih poslova – MUP)

- niko drugi nema to pravo

- primenu represije mogu da vrše organi reda, ali pitanje je: kada, kako i na koji način se može primenjivati represija?

- represija se vrši samo kada se pređe granica zakona ali sa minimalnim delovanjem da se zaustavi

KLASIFIKACIJA MODELA DEMOKRATIJE

1. LIBERALNI MODEL ima tri oblika:

1) klasični liberalizam

2) moderni liberalizam

3) neo-liberalni model

2. POLIARHIJA kao model demokratije

3. KONSOCIJACIJA (konsenzualni model)

4. DISKURZIVNI MODEL

5. PARTICIPATIVNI MODEL

6. KOSMOPOLITSKI MODEL

7. MULTIKULTURNO GRAĐANSTVO

8. MEŠOVITI MODEL (diskurzivno poliarhički socijalni model demokratije)

LIBERALNI MODEL DEMOKRATIJE

Vezuje se za tzv. posrednički individualizam.

Organizovan je oko vrednosti slobode i vlasništva tj. svojine (fokusirana na jedinku, individuu, a ne klase, sloja u kontekstu posredničkog individualizma).

- vlasništvo je uslov (određuje nivo) slobode

primer: francuska buržoaska revolucija, mlada buržoazija -> proizvodnja i potrošnja (ideje liberalizma) -> tri principa u njihovoj ideologiji

- političko-pravna forma

KLASIČNI MODEL

- Vezuje se za Lokovo poimanje demokratije u opozitnom odnosu Rusoovog prirodnog stanja

- Džon Lok: trijada liberalizma

- svojina je uslov slobode

- Liberalna trijada + predstavnička demokratija = politička suština liberalnog modela demokratije

- predstavnička demokratija je onaj oblik društvenog uređenja u velikim društvima

- ovde nema socijalne jednakosti a osobito ekonomske socijalistički darvinizam – najbogatiji - najmoćniji – imaju veće pravo da poseduju bogatstvo , političku vlast, moć utiču na izbor političkkih predstavnika na zakone, oporezivanje

- država je shvaćena na minimalistički način. Čuvena sintagma „Liberalna država kao noćni čuvar“.

MODERNA LIBERALNA DEMOKRATIJA

- ekskluzivno naglašavanje individualizma

- naglašavanje političke participacije

- oslanjanje na teritorijalnu reprezentaciju

- isticanje partijske kompeticije

- jačanje nacionalne države (kroz nacionalne institucije i ekonomiju)

- indiferentnost prema nejednakostima u društvukao i u alokaciji i distribuciji interesa

dva koncepta:

- organizistički koncept formiranja nacije – primer: Nemačka (zajedničko etničko poreklo)

- univerzalističi (politički) koncept – primer: Francuska (uključivali sve građane na tlu Francuske koji imaju svoje predstavnike u parlamentu)

NEOLIBERALNI MODEL DEMOKRATIJE

- vezan je za fazu globalizacije

- ugrožava sve navedene principe demokratije

- globalizacija trgovinskih i robnih sistema

- tehnološke inovacije i njihova ubrzana difuzija – jer roba vrlo brzo zastareva

- formiranje nadnacionalnih i proizvodnih i trgovinskih struktura

- snažna i ubrzana regionalizacija (politička i trgovinska)

- razaranje nacionalne države

- rastuća egzistencijalna nesigurnost

- predominaija modela masovne kulture

- politička manipulacija i stvaranje virtuelne stvarnosti (klasična budrijarovska situacija: stvarnost, simulacija, simulakrum)

teror uspeha – neoliberalni model demokratije

visoko dehumanizovano društvo

PROCESI DEDEMOKRATIZACIJE

Indikatori:

- više liberalizma a manje demokratije

- smanjenje državne regulacije (povlači se ka sferi osiguravanja krupnog kapitala, socijalna sigurnost opada)

- smanjenje nadnica i plata

- povećanje političke moći (bankarskih) finansijskih institucija

- sužavanje javnog izbora

- otežano organizovanje većine radi kontrole vladajuće manjine

neoliberalna alhemija = Puno mehanizama kojima se formalna volja većine pretvara u stvarnu vlast manjine

- opadanje biračkih izlaznosti, politička apatija i osećanja bespomoćnosti

- izmešteno odlučivanja iz političkih institucija u tajne centre moći

- snažno zasecanje u socijalne funkcije države

- ubrzana radikalizacija podele na bogate i siromašne (i kod kuće i širom planete)

POLIARHIJA KAO MODEL DEMOKRATIJE

Tvorac: Robert Dav

1) participacija (učešće građana u politici)

2) kompeticija političkih elita – time ćemo imati smenjivost političkih partija.

3) slobodni i ničim ne ometani izbori

4) većinsko odlučivanje

5) snažno poštovanje izborne volje građana

6) snažno i demokratsko javno mnjenje

7) vraćanje osnovnim vrednostima posredničke demokratije

KONSOCIJACIJA (KONSENZUALNI OBLIK DEMOKRATIJE)

Tvorac: Aren Vajhard

- dizajniran za multietnička i multikonfesionalna društva

- naglašava proces pregovaranja političkih elita

- isključuje većinsko odlučivanje

- političke elite su opremljene vetirajućim pravom (pravo veta - zabrana)

- konsenzualna demokratija je u suštini demokratija usaglašavanja

DISKURZIVNI MODEL DEMOKRATIJE

Tvorac: Jerneg Habermas

- javlja se kao alternativa svemoćnoj državi ali i liberalnoj demokratiji

- homocivikus (civilni građanin/čovek) treba da zameni homoeconomicusa koji je egoistički nastrojen

Hegel – trijadna struktura

-porodica – partikularni altruizam

- građansko društvo – univerzalni egoizam

- država – univerzalni altruizam

- oblik je deliberativan – oslobađajući

- on je republikanski nastrojen

- komunikativan

- pre je civilan nego državni

- opire se ekonomskoj racionalnosti i pledira (zalaže) za komunikativnu racionalnost

- politika se fokusira u procesu odlučivanja kroz diskusiju (razgovor)

- zalaže se za razvijanje javne sfere i javnog dobra

- demokratija je javni diskurs (razgovor), a ne agregacija preferencija (nagomilavanje ingerencija)

pomalo utopistički jer polazi od idealnih modela a insistira na podizanju nivoa političke svesti

PARTICIPATIVNI MODEL DEMOKRATIJE

Tvorac: Karl Paterman

- radikalni model demokratije

- predstavlja najsnažniju kritiku neoliberalnog oblika demokratije

- suštinu politike locira, ne u velikim obećanjima, već u samom procesu odlučivanja i to na svim nivoima vlasti

podrazumeva:

- direktnu participaciju građana u sisteum političkog odlučivanja na svim nivoima vlasti

- snažan građanski aktivizam

- direktno suprotstavljanje liberalnoj, elitističkoj i korporativnoj formi demokratije

- zahteva većr učešće forme neposredne demokratije

- učešće građana u odlučivanju u sferi rada

- snažno civilno društvo zahteva i u ofanzivnoj (participativnoj) formi i u defanzivnoj tzv. protektivnoj formi

- zahteva više socijalne i ekonomske jednakosti

- favorizuje procese deprofesionalizacije politike

- traži samorazvoj i samoizražavanje kao konstruktivni princip politike u upravljanju vlastitim životima i interesima

KOSMOPOLITSKI MODEL DEMOKRATIJE

Tvorac: David Held

- nastoji da proširi okvire demokratije kako bi išao u susret globalističkim tokovima preuređenja države i društva.

- pokušava da racionalno uklopi integraciju nacionalne države u globalistički nivo organizovanja

- za dozirano i postepeno utapanje nacionalne države u globalnu zajednicu, pri čemu bi država zadržala funkcije državnog servisa.

- model kosmopolitske demokratije po heldu, nalik je na višespratnicu u kojoj su spratovi dobro povezani i međusobno uslovljeni

MULTIKULTURNO GRAĐANSTVO KAO MODEL DEMOKRATIJE

Tvorac: Vil Kimlika

- nastoji da inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju.

- ističe 3 grupe manjinskih prava:

1) pravo na distinktan tretman – pravo na prepoznavanje manjinskog identiteta

2) pravo na samoupravu unutar manjinske zajednice

3) pravo na političko predstavljanje na nivou centralne (države) političke zajednice

Sva ova prava su u funkciji zaštite manjinske grupe od ekonomskih interesa i političkih pritisaka i diskriminacije većinske grupe

- Kimlika brani koncept tzv. diferenciranog građanstva nasuprot konceptu univerzalnog građanstva (po njemu pojedinac je nosilac političkih prava i sloboda, to je univerzalni princip i važi za sve i nije dovoljno da postoji samo ono jer imamo problem kolektiviteta – to je ona pozitivna diskriminacija da na primer manjinska zajednica bude oslobođena na porez od kupovine automobila)

- smatra da samo grupno diferencirano kolektivno pravo pruža zadovoljenje demokratskih vrednosti i standarda.

- brani tzv. model socijetalne kulture* kao prirodnog okvira za ispunjavanje manjinskih prava.

*socijetalna kultura – kultura manjine

MEŠOVITI MODEL DEMOKRATIJE

- elektički model

EFEKTI I KRITIKA MODELA DEMOKRATIJE

Frensis Bukujama – američki teoretičar japanskog porekla

Odrednice:

1. Postoji potiskivanje demokratskih sadržaja i njeno sužavanje na bolje stojeće grupe i slojeve

2. Globalizacija sužava suštinsko polje demokratije u korist monopola odlučivanja i političke moći

3. Jačaju manipulativne tendencije

4. Demokratski paradoks: povećava se broj zemalja kojima je demokratija formalni sistem vlasti ali se istovremeno smanjuje vera u demokratiju i njen suštinski kvalitet

5. Stvoren je nerealan mit o tzv. tržišnoj utakmici i deregulaciji a nasuprot tome sve počiva na dominaciji monopola finansijskih i političkih elita

6. Pored ekonomskog treba razvijati i socijalni liberalizam (Švedska, Norveška, Finska, Danska)

7. Treba integrisati liberalnu i socijalnu demokratiju

8. Treba spojiti liberalnu i socijalnu državu

9. Treba smanjiti spoljno-političku hegemoniju

10. Italijanski politikolog Norberto Bobio pravi razliku između liberalizma i demokratije. Liberalizam izdvaja individue iz zajednice, a demokratija u nju vraća

Samjuel Hantington

- liberalizam kao najznačajnija politička ideologija nije odneo političku pobedu

- doćiće do sukoba civilizacija

- njegova teza je mnogo realnija nego Frensisova, ne bavi se maglama

BRITANSKI PARLAMENTARIZAM

Može se odrediti kao:

Unitarna, parlamentarno-kabinetska, ustavno-monarhistička, dvopartijska demokratija

-Savremena ustavna i politička konfiguracija britanskog parlamenta je plod viševekovne evolucije i kontinuiteta razvoja državnosti (od 13. veka pa do danas)

U Srbiji diskontinuitet, Srbija gubi svoju državnost u 15.veku

TRI FAZE RAZVOJA BRITANSKOG PARLAMENTARIZMA:

I faza: od Magna carta libertatum 1215. g. (velika povelja o slobodama) do Velike revolucije 1688. g.

II faza: od 1689. g. od tzv. Bila u pravima do prvog zakona u narodnom predstavnistvu 1832. g.

III faza: od 1832. godine do danas

I FAZA: Magna carta libertatum – velika povelja o slobodama

- najstariji ustavni akt srednjovekovne Engleske.

1. Razdvajanje kraljeve volje od prava - po prvi put se samovolja kralja stavlja pod vlast prava

2. Ideja o supremaciji prava (supremacija - prevlast, nadmoć) - naglašava se dominacija prava nad voljom kralja.

3. Saglasnost podanika oko osnove valjanog sistema vladavine

4. Peticija o pravima (1628. g.) - zabranjuje uvođenje bilo kakvih poreza i davanja bez saglasnosti parlamenta

- Zabranjuje se kažnjavanje bez zakonskog suđenja. Nema kažnjavanja bez suda.

- Zabranjuje se kralju pravo da drži stalnu vojsku – zbog ekonomskih troškova

5. Akt o sazivanju parlamenta (1640. g.) – obaveza da se parlament saziva najmanje jedanom u tri godine i obaveza izbora za Dom komuna (donji dom – građani).

6. Habeas corpus act (1679. g.)

- jedan od najznačajnijih ustavnopravnih dokumenata Engleske

- akt posvećen uspostavljanju garancija za zaštitu čoveka od samovolje vlasti i policije

II FAZA: Protiče u znaku supremacije parlamenta nad kraljem.

- Prvi važan dokument - Bil o pravima 1689. g.

1. princip: Kralj nije vise mogao da samostalno donosi zakone.

2. princip: Kralj mora da vlada na osnovu zakona, to je prvi važan princip vladavine prava (ne može sam da donosi odluke).

3. princip: Ubiranje poreza i držanje vojske bilo je moguće samo uz saglasnost parlamenta.

4. princip: Proglašavaju se slobodni izbori za parlament.

5. princip: Ustanovljava se imunitet poslanika - sloboda govora i rasprave

Akt o nasleđivanju iz 1701. g. Bitan zbog dva principa:

- utvrđuje način dolaska na engleski presto

- uvodi se nezavisnost sudstva od izvršne vlasti

III FAZA: Započinje proširivanjem socijalne osnove vlasti.

Obeležja:

- Uvođenje biračkog prava za šire socijalne slojeve stanovništva.

- Početak stvaranja politickog subjektiviteta britanskog naroda i jačanje parlamentarne demokratije.

- Donošenje zakona o narodnom predstavništvu 1832. godine - parlament se samokonstituiše.

- Serija izbornih zakona 1867.-1949. god.

- Uspon radničkog pokreta i sindikata.

- Formiranje političkih partija (sredina 19. veka): od Torijevaca nastaje konzervativna partija (naginjali ka monarhu) a Vigovci se transformišu u liberalnu partiju. Radnički pokret i sindikati u laburiste (početak 20. veka).

Velika Britanija nema pisani ustav ali se ne može reći da nema ustava uopšte.

(Svi akti iz istorije su ustavni akti (materija) V. Britanije)

Nije kodifikovan - nema ga u jednom pojedinačnom aktu. Sve od Magna Carta čini telo i duh britanskog ustava.

USTAVNA PRAVILA I KONSTITUCIONALNI PRINCIPI:

1. supremacija parlamenta

2. parlamentarizam

3. kolektivna i individualna odgovornost

4. snažna uloga biračkog tela

5. vazna uloga opozicije

6. funkcionalna reprezentacija

7. poverenje u političke partije i građane (uzajamni odnos)

8. fleksibilna i kompromisna taktika u politici

9. davanje političkih koncesija i ustupaka

10. racionalno vođenje politike

11. nezavisna i važna uloga javnog mnjenja

BRITANSKI USTAV BI SE SASTOJAO OD:

1. USTAVNI ZAKONI I PRAVILA koji su obavezni pravni i politički akti

2. USTAVNE KONVENCIJE (podupiru prve) gde spadaju: običajno pravo i tradicija; sudska praksa i tzv. precedentno pravo ili komon lo (common law)

Spada u anglosaksonsku pravnu tradiciju u kojoj sudovi i sudije sude na osnovu precedenta. To znači da dok traje postupak za delo, procena kazne se odmerava u dve važne stvari:

I uslov - da je kriv – porota kaže

II uslov – na osnovu precedenta, tj. kako su ranije osuđivali na osnovu tog istog krivičnog dela ( te tradicije – ista – slična krivična dela -> te iste presude)

opozit (precedentno pravo) – pozitivno pravo – novo pozitivno pravo (presuda) postaje precedent

sa jedne strane običajno pravo a sa druge precedentno - sudovi sude na osnovu predhodnih presuda, precedent je taj prethodni ili prvi slučaj

UNITARNO UREĐENJE VELIKE BRITANIJE:

- Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije je unija koju čine:

Engleska,

Vels,

Škotska

Severna Irska

- To je unitarna država -nije ni federacija ni konfederacija.

- Postoji razvijena lokalna samouprava gde osim centralne državne vlasti postoje i okruzi, srezovi i parohije.

- Lokalna uprava uživa visok stepen autonomije.

PARLAMENTARIZAM u najprostijem smislu znači obavezu šefa države da mandat za sastav vlade poveri predsedniku najjače političke stranke (u britanskom primeru dvopartijskog sistema) ili predsedniku one stranke koja formira parlametarnu većinu.

POJAM PARLAMENTARNE DEMOKRATIJE

PARLAMENTARNA DEMOKRATIJA - podrazumeva suverenost parlamenta i ideju da je središte vrhovne vlasti u parlamentu.

BRITANSKI PARLAMENT

- danas nije ni teorijski ni praktično vrhovno upravljačko telo ili centar vlasti.

- vodi poreklo iz velikog saveta (Magnum Consilium) iz 12. veka, a njegov rad se oslanja na Magna Cartu.

- bio je jednodomno telo sastavljeno od 3 staleža:

plemstvo

sveštenstvo

malobrojno građanstvo.

- u početku se sastojao samo od doma komuna

- glavna funkcija tada je bila da se bez njegove saglasnosti nisu mogli ubirati porezi i takse

- dvodomna struktura se stvara od 14 veka.

- gornji dom čine crkvena vlastela i visoka vlastela

- donji dom čine predstavnici grofovija, gradova i sitna vlastela

- nastanak parlamenta je označio proces konstitucionalizacije u političkoj istoriji V.Britanije:

1.zato što je sam parlament ograničavao kraljevsku vlast

2. parlament počinje da preuzima funkciju političke reprezentacije tadašnje socijalne strukture britanskog društva

- Bil o pravima predstavja krunu pobede parlamenta nad kraljem i početak moderne političke istorije i vladavine prava.

- prva velika reforma parlamenta desila se 1832. god. Zakonom o predstavništvu naroda i time se proširuje biračko telo jednim delom nove buržoazije u narastanju (razvojni moment).

- 1844. god. Zakon o predstavništvu naroda gde se ponovo proširuje biračko telo – uključuju se radnici i seljaci.

- 1928. god. uvodi se opšte biračko pravo uključujući i žene i aktivno (da brate) i pasivno (da budete birani) pravo.

- 1948. god. - Da bi demokratsko pravo postalo potpuno ukida se pluralni votum

- izbori za parlament su opšti i većinski (2 ili 3 partije ili manje izbornih jedinica).

- kombinacija više političkih partija – mešoviti ili proporcionalni.

- bira se jedan kandidat koji dobija prostu većinu glasova.

- poslanici se biraju na 5 godina.

Parlament je dvodoman:

- Gornji dom nosi naziv Dom lordova ima oko 1100 članova. Član se postaje nasleđem ili izborom iz redova aristokratije. Čine ga u titularnom smislu svetovni lordovi, duhovni lordovi, pravni lordovi, doživotni perovi (Peer)-titula, knez. Dom lordova je izgubio nakadašnje funkcije (nekada je bio ravnopravan sa Domom komuna) i njegovim sednicama prisustvuje oko 200 članova. Sadržao je pravo suspenzivnog veta - od jedne godine ne odnosi se na budžet i finansijske zakone. Nakon godine ponovo se vraća u raspravu. Sada se jako retko dešava u praksi.

- Donji dom ili Dom komuna. Predstavlja britanske građane i broji oko 650 članova. Škotska bira 71 poslanika, Vels 35, Severna Irska 12, Engleska 533 poslanika. Jednu izbornu jedinicu u proseku čini 70-80.000 građana.

Funkcije donjeg doma:

1. donosi zakone (zakonodavna funkcija)

2. izglasava budžet

3. kontroliše Vladu

Sednicama predsedava spiker - on ima veliki ugled.

U okviru predsedavanja, spiker ima dve funkcije:

1. postupak: giljotina - skraćuje vreme za raspravu ako je utvrđeno da ima 20 sati rasprave o nekom zakonu.

2. postupak: kengur - spiker odlučuje o kojim se amandmanima vrši pretres (raspravlja se).

Parlament zaseda od oktobra do jula i kvorum (većinski deo parlamenta) je potreban samo kod glasanja.

Formira se "vlada u senci" - nju formira opoziciona partija na identičan način kao i zvanični kabinet- regularna vlada. Lider opozicije dobija platu (dodatno na svoju poslaničku platu).

Kontrola vlade od strane parlamenta za četiri postupka

- poslaničko pitanje

- interpelacija (više poslanika zajedno - 20, 30 traži od vlade ili nekog ministra pismeno ili usmeno izjašnjenje o izvesnoj stvari)

- glasanje o poverenju vlade

- glasanje o budžetu

Parlament je nosilac samo pravne suverenosti, a politička suverenost ostaje u biračkom telu (građani prenose suverenost na predstavnike (delegate) tj. biračka tela)

Lenjin: Kada radnička klasa osvoji parlament on više neće imati realnu vlast

Postoji baj pas (premošćavanje) preko političkih stranaka kada govorimo o sistemu podele vlasti.

VLADA - KABINET

- vlada je centralna politička institucija britanskog političkog sistema nastala izdvajanjem jednog manjeg dela poslanika iz kraljevog privatnog saveta početkom 17.veka.

- razvojem državnih funkcija raste i značaj vlade, a porastom značaja političkih partija vlade sve više postaju partijske vlade.

- Džordž I iz hanoverske dinastije slabo je znao engleski jezik te stoga nije prisustvovao sednicama kabineta i veza između njega i kabineta bio je ugledni poslanik koga je on sam izabrao i koji će se kasnije izdvojiti kao prvi ministar odnosno predsednik kabineta (pm-prime minister, a poslanici su mp-members of parliament).

- članovi vlade su 3 grupe koje su hijerarhijski organizovane:

1. članovi kabineta koji su šefovi najznačajnijih resora (policija, školstvo…), ima ih najviše 20.

2. ministri - šefovi resora koji nisu članovi kabineta i neki drugi nosioci javnih funkcija – državni tužilac, državni pravobranilac i sl. Ima ih oko 30.

3. mlađi ministri, državni sekretari, parlamentarni sekretari. Ima ih oko 50.

PRVI MINISTAR – PREMIJER

Izvori snage:

1. narasla uloga izvršne vlasti i državne vlasti

2. pravo zakonodavne inicijative - pravo da inicira i predlaže donošenje zakona

3. delegirano zakonodavstvo - podzakonski propisi i uredbe koje donosi vlada, odnosno kabinet i one imaju zakonsku snagu - nisu zakoni sami po sebi. Ima ih 1500-2000 god. koji važe dok parlament ne usvoji zakon koji reguliše tu oblast.

4. odlučuje o dnevnom redu vlade

5. donosi odluke vlade (kabineta) bez glasanja - odluka donesena kad prvi ministar odluči

6. kadrovska moć (imenuje i postavlja državne službenike i ministre)

7. partijska moć - on je uvek šef partije koja ima parlamentarnu većinu

8. državna administracija - on je šef državne administracije na centralnom nivou i ona broji oko million službenika

9. odlučuje o raspuštanju parlamenta

10. neslaganjem sa premijerom ministar automatski podnosi ostavku

11. za donetu odluku premijera odgovara čitav kabinet (kolektivna odgovornost – solidarnost sa prvim ministrom), to znači da ako padne premijer pada čitav kabinet

12. personalna unija kao izvor moći - kontrola svih institucija političkog sistema preko partijskih poluga (bolna tačka)

13. Odlučuje o trošenju preko 2/3 budžeta

MONARH; KRALJ ILI KRUNA

- Danas je to reprezentativna institucija koja savetuje, opominje i ohrabruje.

- Funkcije:

1. Imenuje nosioce plemićkih titula.

2. Saziva i raspušta parlament uz odluku vlade.

3. Proglašava zakone.

4. Vrši objavu rata i mira (na predlog i uz odluku Vlade).

5. Imenuje mandatara za sastav Vlade.

6. Ublažava kazne i izriče pomilovanja.

7. Predstavlja Ujedinjeno kraljevstvo i V. Britaniju u svetu simbolički – jer nema pravo da sklapa ugovore ali on svojim ugledom doprinosi poboljšanju odnosa ili sklapanju ugovora.

8. Potvrđuje izbor kabineta u parlamentu – formalnom odlukom.

9. Potvrđuje izbor britanskih ambasadora.

10. Zvanični, ali ne i operativni komandant vojske.

11. Predstavlja simbol jedinstva nacije (interese nacije predstavlja monarh ili predsednik, a političke partije zastupaju određene, parcijalne interese).

POLITIČKE PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM

- Tipičan dvopartijski sistem iako formalno ima više od dve partije

- Ustav i pravo ne govore o partijama već se izborno zakonodavstvo bavi kandidatima.

- Začetak političkih partija treba tražiti u 18. veku u parlamentarnim frakcijama Torijevaca koji podržavaju kralja i Vigovaca koji traže parlamentarne reforme i daju konstitucionalizaciju krune.

- Konačna partijska konfiguracija se formira u drugoj polovini 19. veka kada nastaju konzervativci iz torijevske frakcije (1867.) i liberali iz vigovske frakcije (1877.). Laburistička partija je formirana 1900. godine iz sindikalnih udruženja i fabijanskog.

KONZERVATIVNA PARTIJA

- pripada grupaciji desničarskih, tradicionalističkih partija.

- danas broji oko 2 miliona članova i dobija na izborima između 12 i 14 miliona glasova.

- čine uglavnom viši društveni slojevi i čije interese prevashodno zastupaju, delovi aristokratije, bogati građani, biznismeni i farmeri-zemljoposednici.

- po političkoj orijentaciji to je tipična buržoaska konzervativna partija koja ističe klasične vrednosti liberalizma, privatnu svojinu, slobodnu konkurenciju, višepartizam, zapadnjaštvo, smanjenje poreza, smanjenje socijalnih davanja i ograničenje sfere rada sindikata.

- čvrsto je organizovana i ima razuđenu lokalnu infrastrukturu (dobra teritorijalna rasprostranjenost i dobra komunikacija sa potencijalnim biračima).

- najpoznatiji lideri: Dizraeli, Lojd Džodž, ser V. Čerčil, ser Daglas Hjum, M. Tačer i Dž. Mejdžor.

LABURISTIČKA PARTIJA

- partija Tonija Blera

- pripada grupi socijaldemokratskih partija, mekših političkih shvatanja.

- u početku čvrsto stoji na socijalističkim i socijal-demokratskim vrednostima.

- danas broji oko 6,5 miliona članova, a na izborima dobija isto od 12-14 miliona glasova.

- većina članstva su iz radničkih sindikata i srednjih socijalnih slojeva.

- prisutan je snažan proces deradikalizacije socijalne ideologije i danas je razlika u odnosu na konzervativnu stranku više u nijansama pogotovo kada je spoljna politika u pitanju, tu gotovo da nema razlike.

- čvrsto je organizovana sa dobrom lokalnom infrastrukturom.

LIBERALNA STRANKA

-Harold Laski je rekao: Danas Engleskom vlada jedna partija (velika partija) sa dva krila koja se povremeno smenjuju na vlasti bez ozbiljne želje za dubljim promenama. To danas ponavlja i manuel Valenštajn.

(Politički pluralizam nije isto što i više partija. To je mnogo širi pojam.)

FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM

(francuski kontinentalni parlamentarizam)

- nalazi se negde između parlamentrnog i predsednickog sistema vlasti.

- smatra se parlamentarnim jer nacionalna skupština može raspustiti vladu, a predsednik raspustiti skupštinu ali i predsedničkim jer predsednik ne može biti smenjen od strane parlamenta do isteka mandata.

KRATAK ISTORIJAT:

- Smatra se da francuska državnost teče u kontinuitetu od 5. veka i dinastije Merovinga i kralja Klovisa (Francuska je državnu nezavisnost stekla ujedinjenjem pod Klovisom 486 god.)

- 1789. god. - čuvena Francuska buržoaska revolucija

- 1789.-1792.- toliko traje revolucionarni period.

- Za ovaj period je značajna deklaracija o pravima čoveka i građanina 26. avgusta 1789. godine.

Značajna je jer je:

- uveden republikanski oblik vlasti (mada je postojao u antičkom svetu ali to je drugačiji kontekst)

- ustanovljen je princip pravne države (da se politička vlast vezuje za pravo i zakone, ne može biti arbitralna i slobodna kao što je bila)

- ustavna zaštita ljudskih prava i sloboda

- univerzalizacija značaja ljudskih prava i sloboda (čoveka i građanina)

PERIODIZACIJA USTAVNOG I POLITIČKOG SISTEMA

I republika 1792. - 1799.

- Period restauracije – 1799. - 1848. (kada se ukida republika i ponovo se vraca carstvo; Napoleon)

II republika 1848. - 1870.

III republika 1870. - 1945.

IV republika 1945. - 1958.

V republika 1958. do danas

SPECIFIČNOSTI FRANCUSKOG POLITIČKOG SISTEMA:

1. Odsustvo monarha kao kohezionog faktora (jaka i duga republikanska tradicija).

2. Jaka centralizacija državne uprave

3. Jak i sve jači položaj predsednika republike.

4. Tradicija jakih i uticajnih sindikata.

5. Veliki broj malih političkih partija

6. Snažna sfera socijalne politike, socijalne i zdravstvene zaštite.

7. Relativno jaka podrška birača levim političkim partijama (socijalističkoj pa i komunističkoj partiji Francuske).

8. Jako i dobro organizovano seljaštvo.

9. Kulturna posebnost i zaštita jezika.

10. Veliki broj emigranata iz bivših francuskih kolonija.

11. Razvijen sektor malih i srednjih preduzeća (manje ima velikih kompanija – to govori o strukturi kapitala, ne postoji dominacija krupnog kapitala).

12. Česti štrajkovi kao oblik sindikalne borbe.

13. Političko predstavništvo tzv. prekomorskih teritorija u nacionalnoj skupštini - zovu se dom-tom (Nova Kaledonija, Martinik, Francuska Gvajana)

14. Jaka regionalna i lokalna samouprava.

15. Izražena vojno-politička tradicija.

16. Veoma nestabilne vlade i izbori u proseku na 8, 9 meseci (jedino je Italija politički nestabilnija, od 3-6 meseci).

17. Politički koncept nacije (u 19. veku formiraju se nacije. Postoji organicistički koncept: Nemačka: zajedničko poreklo, istorija, kultura, tradicija, jezik. Srbi: zajednička vera; pravoslavci. I postoji univerzalistički - građanski: Francuska: ne insistira na tradiciji, istoriji, zajedničkom etničkom poreklu, nego na francuskom državljanstvu i na zajedničkom političkom predstavništvu – svi rođeni na tlu Francuske su Francuzi).

POLITČKI SISTEM V REPUBLIKE:

- politička nestabilnost i laka smenjivost vlada prevaziđena je naglšenom izvršnom vlašću predsednika.

- ustavne reforme 1962. god. još više jačaju ovlašćenja predsednika a njegovo dodatno utemeljenje u politickom sistemu francuske čini njegov izbor od strane građana.

- 1969. g. povukao se De Gol sa mesta predsednika posle referenduma o administrativnoj podeli Francuske i reformi Senata.

- politička kohabitacija - često se dešava u Francuskoj. (Predsednik republike iz jedne političke opcije a vlada i vladine koalicije iz druge pa se zbog političkih neslaganja javljaju česti sukobi – Žak Širak).

PREDSEDNIK REPUBLIKE

- Biraju ga građani direktnim izborima na 5 godina

Ovlašćenja:

- ima pravo da raspusti skupštinu i raspiše nove izbore

- on je stvarni arbitar (sudija) političkog života u Francuskoj

- on predsedava ministarskim savetom (drugi naziv za francusku vladu)

- izvršna vlast je podeljena bicefalno između predsednika i vlade

- vrhovni zapovednik ili komandant francuske armije

- poseduje važnu zakonodavnu inicijativu (pravo da podnese zakonske predloge skupštini na razmatranje i usvajanje)

- odlučuje o ratu i miru

- proglašava zakone ukazom ili ih osporava i pokreće postupak ustavnosti

- bira predsednika i 3 člana ustavnog suda

- potpisuje međunarodne sporazume i propise evropske unije

- postavlja i imenuje ministre sa liste koje predlaže mandatar vlade

- imenuje ambasadore

- imenuje posebna savetodavna tela

- odlučuje o unapređenjima u vojsci i policiji

- imenuje perfekte departmana

- dodeljuje ordenje i odlikovanja

- komanduje legijom stranaca

- kreira i vodi spoljnu politiku i jednom godišnje koordinira ambasadore u parizu

- predstavlja Francusku u Evropskoj uniji

- raspisuje referendume

- ima svu vlast u vanrednim okolnostima

- ima kraljevska ovlašćenja i u tome je od njega snažniji samo predsednik SAD-a

- smešten je u Jelisejskoj palati

VLADA

- čine je premijer (kao šef vlade), 4 grupe ministara (državni, resorni, delegirani, državni sekretari) i državni sekretari

- vlada zaseda jednom nedeljno u plenarnom sastavu (punom kvorumu) kao ministarski savet i tim sastankom predsedava predsednik Francuske

- on ovlašćuje premijera da predsedava ostalim sednicama kad on nije prisutan

- pramijer je šef vlade ali njega imenuje predsednik Francuske republike

- mandatar je obavezno šef najjače stranke u skupštini; on je vođa i koalicije u slučaju tesne pobede

- on predlaže ministre a predsednik ih imenuje

- ima blagu zakonodavnu inicijativu

- obezbeđuje sprovođenje usvojenih zakona

- vodi operativnu dnevnu politiku

PARLAMENT (nacionalna skupština i senat)

NACIONALNA SKUPŠTINA (predstavništvo građana)

- prvi dom

- bira se neposrednim, opštim izborima i mandat poslanika traje 5 godina

- ukupno ima 577 poslanika, 555 se bira u metropoli (centralna država Francuska) a 22 u prekomorskim departmanima (dom – iz dom-tom)

- nacionalna skupština može da izglasa nepoverenje Vlade (retko se dešava)

- usvaja zakone zajedno sa senatom

- zaseda u Burbonskoj palati

SENAT (predstavlja regione i gradove)

- drugi dom u Francuskoj

- bira se indirektnim izborima

- za senatore glasaju poslanici nacionalne skupštine, zatim regionalni savetnici ili delegati gradskih saveta

- senatori se biraju na 9 godina s tim da se jedna polovina menja svake 3 godine

- bira se 321 senator

- senat zaseda u Luksemburškoj palati

- u slučaju smrti predsednika Francuske njegovu dužnost do izbora novog obavlja predsednik senata.

USTAVNI SAVET KAO USTAVNI SUD

- svojevrsni kontrolni organ zadužen da se brine o ravnoteži ili balansu vlasti, izvršne i zakonodavne i da obezbeđuje poštovanje Ustava.

- broji 9 članova: 3 imenuje predsednik, ali predsednika takođe, 3 bira nacionalna skupština a preostala 3 senat

- biraju se na 9 godina

- brinu o ustavnosti zakonitosti Francuske (svaki pravni akt mora biti usklađen sa ustavom)

IZBORNI SISTEM U FRANCUSKOJ

- Francuska je višestranačka republika

- PARLAMENT odnosno Nacionalna skupština se bira po većinskom izbornom sistemu u 2 kruga i po pravilu svakih 5 godina. (1. krug sve, 2. krug dve većinske partije i onda ko pobedi ide u nacionalnu skupštinu.)

- SENAT - Indirektni izbori većinskim sistemom.

- Predsednicki izbori su opšti i direktni po većinskom sistemu u 2 kruga.

- Izbori za evropski parlament – biraju se francuski poslanici u evropskom parlamentu svakih 5 godina ali po proporcionalnom izbornom sistemu (izborni cenzusi i partijske liste).

POLITIČKE PARTIJE U FRANCUSKOJ

RPR – okupljanje za republiku, Degolistička partija desnice(De Gol, Žak Širak)

UDF- unija za francusku demokratriju, desna koalicija više malih partija, uglavnom degolista (Žiskar Deston)

PS- socijalistička partija, socijaldemokratska partija, Fransoa Miteran

PC- komunistička partija, radnička levica

PRG – francuska partija radikalne levice

LES VERTS - zeleni

LE FRONT NACIONAL (FN)-nacionalni front - ekstremna desnica, Žan Mari Le Pen

ADMINISTRATIVNA PODELA FRANCUSKE

1. Metropola (nacionalna teritorija)

2. 4 prekomorska departmana (dom)

3. 4 prekomorske teritorije (tom)

- svi zajedno čine teritoriju Francuske Republike

- ukupna teritorija Francuske Republike podeljena je na: 22 regiona, 100 departmana, 3339 arondismana, 3839 kantona, 36763 opštine

AMERIČKI PREZIDENCIJALIZAM

- Prvi predsednički sistem vlasti i prva savezna (federalna) država u istoriji

Postoji puno teorijskih sporova o prirodi ovog sistema:

- Jedni ga smatraju za uzoran model liberalne i većinske demokratije. Drugi ga vide kao tipičan model pluralističke i poliarhične demokratije

- Jedni da je reč o sistemu vladavine elita koje se u dogovornom procesu i pregovaračkom duhu opredeljuju za najbolji put za društvo. Drugi da se radi o sistemu individualnog vođstva kombinovanog sa masovnom pasivnošću.

-Jedni smatraju da se radi o oligarhijskom sistemu koji pretvara formalnu volju većine u stvarnu vlast manjine.

-Jedni, pak, smatraju da je to jednodimenzionalno društvo koje je zatvorilo perspektive svoje revolucionarne promene, drugi da je reč o demokratskoj diktaturi, a neki čak da se radi o prijateljskom fašizmu (fašizmu sa prijateljskim licem).

Sistem formalno možemo odrediti kao ustavnu, federativnu, predsedničku, dvopartijsku, elitističko-predstavničku demokratiju.

ISTORIJAT NASTANKA SAD

- nastale su ujedinjenjem 13 kolonija krajem 17. i početkom 18. veka (prva nastaje 1607. Virdžinija, a poslednja 1732. Džordžija)

- svest o zajedničkom odupiranju od Engleske vlasti koja ih je držala kao kolonije, sazrela je na 1. kontinentalnom kongresu u Filadelfiji 1774. godine.

- na 2. kongresu 1775. god. doneta je odluka o početku borbe protiv engleskog kolonijalnog sistema

4. jula 1776. god. doneta Deklaracija o nezavisnosti, a 1777. god. i Akt o stvaranju konfederalne unije.

- 1783. god. ugovorom u Versaju Engleska priznaje nezavisnost svojih nekadašnjih kolonija

- 1787. god. u Filadelfiji donet nov Ustav SAD uz sukobe oko karaktera političkog sistema i državnog uređenja. Delegacija države Virdžinije - zalagala se za jaku centralnu vlast - federalisti (sever), a delegacija Nju Džerzija –zalagala se za produženje konfederalnog statusa – konfederalisti.

- spor je rešen velikim kompromisom koji je predložila delegacija Konektikata: da Kongres SAD ima dva doma, da bude izvršena dvodomna podela vlasti: senat i kongres

SENAT - predstavlja države ravnopravno (američke federalne države)

KONGRES - predstavnički dom građana

- druga polovina 18. veka građanski rat - sporovi traju do 1791. g. kada je poslednja država potvrdila Ustav iz 1787, a SAD postale od konfederacije federalna država.

USTAV SAD

Najstariji važeći ustav na svetu. To je kratak i čvrst ustav. Ima 7 članova i 26 amandmana.

On treba da obezbedi jaku i čvrstu zajednicu. Kada je donošen trebao je da zaštiti interese mlade buržoazije.

Cilj ustava je bio da zaštiti privatnu svojinu i da postavi vlast biranu na izborima.

Da obezbedi efikasnu kontrolu vlasti.

On je u svom sadržinskom smislu okrenut liberalnim vrednostima svojine i političke slobode, ali u sebi nema ni jedne odrednice o ekonomskoj i socijalnoj jednakosti.

Jednakost je zaobiđena u ustavu iako je ima u Deklaraciji o nezavisnosti. Deklaracija prethodi ustavu.

Očevi osnivači tj. tvorci ustava: Džordž Vašington, Džejms Medison, Bendžamin Franklin, Aleksandar Hamilton. Uz njih važni: Tomas Džeferson, Džon Adams, Džon Džejm.

Ustav je više proceduralan, a manje vrednosno supstancijalan.

Utvrđeno je pravo ustavnog suda da tumači ustav.

FEDERALNO UREĐENJE

- SAD su federacija sastavljena od 50 država + distrikta Kolumbija (D.C) gde se nalazi glavni grad Vašington + pridružena država Portoriko.

- Američki kongres je podeljen na predstavnički dom i senat. Nosilac je zakonodavne vlasti na nivou federacije.

PREDSTAVNIČKI DOM

- za predstavnički dom kongresmeni se biraju prema broju stanovnika na 2 godine i ukupan predstavnički dom broji 435 članova (kongresmena). Prosečna izborna jedinica ima oko 1/2 miliona birača.

- kongresom predsedava Spiker. Pored klasičnih zakonodavnih funkcija predstavnički dom ima pravo pokretanja odgovornosti predsednika SAD (impičment) i drugih visokih državnih funkcionera (odbori).

- predstavnički dom ima stalni i privremene odbore za rad

- donošenje zakona je trofazno: prvo ide rasprava o zakonskom predlogu u predstavničkom domu, pa na odboru i onda ide na senat.

SENAT

- sve države biraju po 2 senatora. Ima 100 članova, a mandat im traje 6 god. Svake druge godinebira se 1/3 novih senatora.

- senatom predsedava potpredsednik SAD (drugi čovek iz izvršne vlasti). Senat je uticajnije telo od predststavničkog doma iako su formalno ravnopravni.

- daje saglasnost za imenovanje predsednika. Odobrava međunarodne ugovore i ima neke istražne i sudske funkcije. Senat može da formira razne odbore, komisije...-njihove odluke imaju težinu sudskih odluka.

PREDSEDNIK SAD

- izvršna vlast u SAD je monocefalna.

- ne postoji odgovornost predsednika pred kongresom osim u najtežim slučajevima kršenja ustava.

- predsednik se bira u nekoliko faza. Izbor je posredan (indirektan):

I faza: preliminarni izbori koji označavaju izbore u okviru političkih partija (u jednom broju država se vrše preliminarni izbori, u drugim su to partijske konvencije i onda se na tim konvencijama glasa)

II faza: nacionalne partijske konvencije na kojima se biraju konačni kandidati

III faza: predsednička kampanja nadmetanjem 2 kandidata i završava se izborom elektora (izbornika) u državama. Svaka država ima elektora koliki je zbir njenih kongresmena i senatora (po 2 senatora, a razlika je u kongresmenima). Partija koja dobije više elektora u toj državi odn. njen kandidat će biti kandidat za predsednika u toj državi

IV faza: formira se koledž elektora koji se saziva u decembru koji bira predsednika i potpredsednika. Inauguracija predsednika je 3. januara. (1. nedelja novembra - biraju se elektori (izbori), decembar - potvrđuju, 3. jan - inauguracija→Bela kuća)

FUNKCIJE PREDSEDNIKA SAD

Predsednik predstavlja najmoćniju političku instituciju u političkom sistemu SAD-a.

-on je šef države, šef državne administracije (preko 2 miliona činovnika na saveznom nivou, 20 miliona na nivou svih država) i vrhovni komandant.

- zaključuje međunarodne ugovore uz odobrenje senata

- zaključuje izvršne sporazume (regulišu se međ. sporazumi) za koje mu ne treba saglasnost senata

- ima snažnu zakonodavnu inicijativu

- stara se o tačnom izvršenju zakona

- donosi podzakonska akta i uredbe sa zakonskom snagom (uvek postoje oblasti koje nisu zakonom regulisane - privremeno se reguliše ta oblast)

- raspolaže budžetom – to je najvažnije ovlašćenje!

- imenuje veliki broj visokih državnih funkcionera

- imenuje sudije vrhovnog suda (sudije vrhovnog suda imaju veću platu od predsednika - najbolje plaćeni državni činovnici)

- regrutuje i imenuje činovnički kadar (sistem plena), nekoliko miliona službenika i činovnika.

- pravo suspenzivnog veta na svaki zakonski nacrt (da ga vrati kongresu na ponovno razmatranje)

- pravo malog džepnog veta – pred kraj zasedanja kongresa (decembar) stavi ga u fioku. Kada počne kongres da zaseda mora ponovo da pravi predlog zakona kao da ga ranije nije bilo. Sve ide od početka (to je onda apsolutni veto)

- ovlašćenja predsednika u slučaju vanrednih okolnosti i rata su ogromna

- vodi nacionalnu ekonomiju

- štiti bezbednost zemlje

- on je lider vladajuće partije (on je bio kandidat svoje partije, a kada postane predsednik, postaje post festum - šef partije)

- i ako nije ustavna kategorija predsednik formira svoj kabinet

- postoji i tzv. izvršna kancelarija pri instituciji izvršne vlasti predsednika. To je skup organa tela i službi američke državne administracije koje su stavljene njemu na raspolaganje

- Bela kuća se tretira kao rezidencija predsednika (tzv. kuhinjski kabinet)

- savet za nacionalnu bezbednost (odbrana i spoljni poslovi), čine ga: predsednik, potpredsednik, državni sekretar za odbranu, direktor službe za vanredne pripreme, šef generalštaba i direktor CIA-e.

- kao šef izvršne vlasti predsednik ima na usluzi ogroman državni aparat: on se od osnivanja SAD uvećao za 1500 puta, dok se stanovništvo uvećalo za 60 puta

- administracija rasla tzv. geometrijskom progresijom: 140 službenika početkom 19. veka, 2000 krajem 19. veka, 930.000-1939. godine, a preko 3,5 miliona danas. Na to dodati jos 2,5 miliona vojnih lica, pa 12 miliona na nivou saveznih drzava plus 9-10 miliona na nivou lokalne zajednice. Državna administracija se toliko umnožila i ojačala da se smatra četvrtom polugom vlasti u SAD.

- postoji trend da granice između državnih i privatnih institucija postaju sve slabije, što znači da država ustupa razne poslove privatnim institucijama (staranje o starim osobama, privatne agencije..)

VRHOVNI SUD

- Treći segment vlasti u SAD-u

Dve funkcije:

1. nadležan kao prvostepeni i apelacioni sud u građanskim i krivičnim stvarima

2. nadležan za tumačenje ustava i procenu ustavnosti i zakonitosti drugih pravnih akata iako za tu funkciju nema eksplicitnih ustavnih ovlašćenja

- predsednika i članove vrhovnog suda imenuje predsednik SAD-a uz odobrenje Senatai ima ih ukupno 9 uključujući i predsednika Vrhovnog suda

- sudije su nepromenljive i nepokretne, kad se jedanput izaberu ostaju do kraja mandata

- odlučuju vecinom glasova prisutnih sudija

- ustav je ono sto sud kaže da jeste, stoga se oni često nazivaju gospodarima i čuvarima ustava

PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM

- stabilan dvopartijski sistem. Čine ga republikanci i demokrate.

- političke partije su konačno formirane u drugoj polovini 19 veka.

- republikanci su stvoreni zaslugom Abrahama Linkolna, dok demokrate potiču od republikanske antidemokratske političke grupacije koju je vodio Tomas Džeferson. Obe partije po svojoj unutrašnjoj organizaciji spadaju u labave političke partije. Imaju svoju ideologiju iako ona nije odmah jasno uočljiva. Snažno liče jedna na drugu pa neki teoretičari smatraju da je to jedna flaša sa dve različite etikete – figurativno rečeno kapitalistička partija broj 1 i broj 2.

- Osnovna razlika među njima je to što su republikanci većim delom partija velikog biznisa i demokrate srednjeg i nižeg socijalnog sloja. Rašireno je uverenje da je demokratska partija malo progresivnija od republikanske.

- U okviru demokrata prepoznaju se 3 krila, struje:

1. liberalno-korporativno krilo

2.sindikalno krilo

3. delovi radništva i drugih nižih socijalnih slojeva stanovništva

- često su krila (levo i desno) u različitim partijama sličniji nego oba krila u istoj partiji.

- svi pokušaji da se u SAD-u stvori treća partija su propali.

- komunistička partija je 1954. godine stavljena van zakona u periodu merkatizma.

Američke političke stranke (beleške - skraćeno)

Smatra se da je osnovna razlika među njima toš to su se republikanci većim delom partije velikog bisnisa, a demokrate srednjeg i nižeg socijalnog sloja. Pojam stranačkog poistovećivanja ili kolebljivosti pokazuje koliko je tvrdo jezgro stranaka u biračkom telu - predviđanje izbornih rezultata, politička tradicija kada su u pitanju stranke i biračko telo . Prati se u nekoliko generacija unazad. Tu se radi o ideološkom poistoećivanju.

Dve kategorije koje bi trebalo da pomognu raspoloženju i predviđanju biračkog tela.

Često menjaju konfiguraciju izborne jedinice - Salamander strategija - asocijacija na tu vrstu nepravilnih granica. Cela Srbija jedna izborna jedinica. Da bi se približila projektovanoj predstavi o tome kako bi biračko telo trebalo da funkcioniše.

Rašireno je uverenje da je demokratska partija malo progresivnija od republikanaca. U okviru demokrata prepoznajemo 3 politička krila. Svi pokušaji da se u SAD stvori treća partija su propali.

PARTICIPACIJA I DRUGE INTERESNE GRUPE

- Reč je o onim oblicima participacije (shvaćenom kao učesce u procesu odlučivanja) u kom učestvuju oni društveni i politički subjekti koji ne pripadaju organizaciji vlasti. To su razne interesne grupe ili grupe za pritisak, lobi grupe.

- Zastupaju interese određenih ekonomskih, profesionalnih i drugih civilnih organizacija.

- Vrše pritisak na organe vlasti u cilju ostvarenja određenih interesa.

- Sredstva kojima se služe su u rasponu od ubeđivanja do korupcije, a imaju svoje agente, lobiste i lobi kancelarije u Vašingtonu.

- Bogatstvo se javlja u tom kontekstu kao put ka političkom uticaju. U Americi je dominantno geslo "novac je majčino mleko politike".

- Ovakav interesno-grupni dinamizam ne daje šanse svim grupama (slojevima, klasama) podjednako. On favorizuje jake i bogate (u Americi nema naivnih u tom smislu – svi poštuju pravila igre)

- Grupe za pritisak u najvećem procentu zastupaju interese krupnog biznisa onih koji inače po sili svog ekonomskog položaja već imaju privilegovano mesto u američkom društvu.

- Svedeno rečeno postoje 4 obeležja participacije u SAD:

1. postojeći oblici participacije građana pružaju ograničene mogućnosti

2. širi slojevi stanovništva nisu aktivno uključeni u postojećim oblicima participacije

3. postoji visok stepen korelacije između društveno-ekonomskog statusa i učešća u političkom odlučivanju – direktna srazmera. Što je viši stepen u društvenoj hijerarhiji veći je i stepen mogućnosti za participaciju.

4. postojeći oblici participacije ne pružaju mogućnosti za bitnije promene postojećeg stanja ili primena uopšte.

Državna politika izražava, ne potrebe naroda, već više interese i potrebe malog broja onih koji učestvuju u procesu odlučivanja.

Nikson: Kada počneš da gubiš promeni pravila igre