Post date: Feb 7, 2013 7:23:08 AM
1.На који начин конституција система (предузећа) може да се мења: *
б) еволуционо, адаптивно и револуционо
2. Динамика система указује на:
а) смер кретања, размере кретања и интензитет кретања
3. Бенчмаркинг се залаже за:
ц) учење, имитирање и усавршавање праксе најбољих
4. Бенчмаркинг се посматра кроз основне типове активности:
а) конкурентски, интерни, функционални и генерички
5. Бенчмаркинг се заснива на сарадњи и у том смислу је утврђен кодекс понашања који почива на принципима:
а) легалитета, размене, поверења, коришћења, контакта, припреме, разумевања и акције и комплетирања
6. Развој педузећа се одвија кроз процесе:
а) повећања ентропије, смањења ентропије, адекватног организационог потенцијала
7. Еволуционе промене су: *
а) сталне промене које се испољавају као промене квалитета, квантитета и промене по елементима структуре
8. Адаптивне промене су: *
а) промене које настају када систем својим деловањем жели да изврши жељени спољашњи утицај,али и реверзибилни утицај окружења на систем
9. Револуционе промене су:
б) промене структуре једног система, настале интерцепцијом другог система у његов еволутивни процес
10. Егзогене промене:
б) настају услед функционисања система и испољавају се као промене у односу излаза и улаза у систем
11. За контролисање великих комплексних система, Шиљак сматра да су важни следећи фактори:
а) димензија (број учесника), неизвесност и информационо-структурни притисци
12. Процесом развоја се управља преко мећузависних активности:
б) спецификација, развој, тест и комуницирање
13. Квалитет развојне одлуке зависи од четири основне групе фактора:
ц) унутрашњи услови, спољни услови, развојни капацитети предузећа и конкурентска стратегија предузећа
14. Управљање развојем предузећа обухвата активности:
б) превођење постојећег стања у жељено и могуће стање
15. Нустром дели предузећа према достигнутом интензитету развоја на:
а) позициона и иновативна предузећа
16. Развој технологије се може представити животним циклусом технологије у којој се разликују следеће фазе:
б) настанка, развоја, зрелости и старења
17. По критеријуму технолошке динамике, односно скраћивања дужине животног циклуса, педузећа се деле на:
а) нискотехнолошка и високотехнолошка
18. low-tech предузећа:
а) преферирају стагнирајуће стратегије, више су истраживачи тржишта, него што су његови креатори
19. low-tech предузећа се ослањају на:
а) маркетишку стратегију и релативно стабилан технолошки ниво
20. hi-tech предузећа своју стратегију базирају на:
б) комплексном, интерактивном дејству технолошке и маркетишке стратегије у реализацији циљева предузећа
21. Савремена предузећа настоје да својим управљачким активностима обезбеде континуирани развој у дужем периоду, комбинујући
б) интерне и екстерне факторе
22. Први ниво окружења су:
ц) купци, добављачи, трговинске организације и други актери који су директно везани за пословање предузећа
23. Други ниво окружења су:
б) конкуренти, односно предузећа из индустрије у којој послују
24. Које су компоненте макроокружења:
а) технологија, економија, друштво и политичко-правна регулатива
25. Процес технолошког трансфера је прошао следеће фазе:
б) трансфер технологије, размена технологије, размена знања, менаџмент технологије (знања), иновациони сисем знања
26. Транс је поделио историју у односу на западну мисао на:
б) класичну, средњовековну, модерну, постмодерну
27. Ландова C-крива има следеће фазе:
а) увођење, раст, зрелост, опадање
28. Глобализација:
б) доводи до крупних промена у међународним односима, али националне државе остају и даље најзначајнији покретачи макроокружења
29. Локални економски развој: *
б) представља напор локалне заједнице за стварање повољног окружења за пословање, унапређивања конкурентности фирме, стварања могућности за нова пословања, без обзира на то да ли су у питању спољни инвеститори или локални предузетници
30. Регионални иновациони систем представља спој два предузетништва: *
ц) иновативног и цивилног
31. Индустријска екологија:
а) обезбеђује објективне, трансдисциплинеарне студије индустријских и економских система, као и њихових веза са природним системима
32. Основни постулати у развоју нових технологија, посебно везани за проблем отпада, могу се ослонити на законитости које је формулисао Комонера:
ц) све је повезано са свим, све се некуда мора одложити, природа “зна” боље, ништа се не даје џабе
33. Основни правци развоја иду ка:
а) нанонаукама, нанотехнологијама, новим материјалима и новим призводним технологијама
34. Нанотехнологија је:
ц) појам који обухвата различите аспекте науке и технологије укључене у проучавање, манипулацију и контролу атома и молекула у циљу стварања машина на нивоу ћелија или стварања материјала и производа наноструктуре које поседују високе жељене особине
35. Ради бољег дефинисања индикатора одрживости, друштво као систем се може разложити на елементе:
а) индивидуални развој, друштво, влада, инфраструктура, економија, ресурси и животна средина
36. Наука и уметност у сагледавању стварности имају два избора:
а) први је да постоји само једна истина ,а други је да не постоји апсолутна истина
37. По Тофлеру се развој човечанства дели на три периода,па разликујемо три револуције: *
б) неолитска, индустријска и научно-технолошка
38. Три револуције: неолитска, индустријска и научно-технолошка, произвеле су три друштва:
б) пољопривредно, индустријско и информатичко
39. Научна парадигма је: *
а) образац по којем се посматра свет,она се мењала и до сада су постојале три научне парадигме
40. Када говоримо о научним парадигмама прву је извео: *
б) Коперник
41. Када говоримо о научним парадигмама другу је извео: *
ц) Њутн, Декарт и Бејкон
42. Када говоримо о научним парадигмама трећу је извео: *
а) Ајнштајн
43. Механицистички приступ је уступио место холистичком, чије су основне карактеристике:
б) самоорганизација и комплексност
44. Нијопштија дефиниција науке је:
а) Наука је креативна активност трагања за истином о стварности.
45. Наука се може посматрати са два аспекта: *
ц) статичког и динамичког
46. Статички аспект посматрања науке подразумева: *
б) акумулативност знања и искуства претходних генерација,проверљивост чињеница и могућност репродукције
47. Динамичко стање науке карактеришу: *
а) динамички систем, истраживање и научно сазнање као резултат или производ истраживања
48. Наука се према Комптоновој енциклопедији дели на:
б) физичке науке, биолошке и социолошке
49. По југословенском законодавству из области научно истраживачке делатности,научне дисциплине су подељене у следеће области:
а) природне, примењене и друштвне и културно-историјске науке
50. Техника је:
а) специфично знање усмерено ка решавању специфичних проблема полазећи од случаја до случаја
51. Национални иновациони систем (НИС) дефинише се као: *
б) систем интерактивно повезаних јавних и приватних предузећа, без обзира на величину, универзитета и владиних агенција и институција, у циљу стварања науке и технологије у оквиру националних граница
52. Национални иновациони систем (НИС): *
а) ствара окружење за примену науке и технологије у решавању развојних проблема, као што су повећање продуктивности и конкурентности на глобалном нивоу
53. Национални иновациони капацитет (НИК) се према једном концепту идентификује са следећим димензијама капацитета:
ц) апсорптивна, ИР, дифузија и тражња
54. Иновативни потенцијал се изражава преко својих сегмената:
а) стања кадрова, стања институција и улагања у истраживачко-развојни и научноистраживачки рад
55. Најчешћи облици сарадње предузећа са друим предузећима су: *
ц) стратегијске алијансе, заједничка улагања, лиценцирање, прибављање ресурса и способности ван предузећа и заједничке истраживачке организације
56. Сарадња са универзитетима и државним институцијама се остварује преко: *
б) преко канцеларија за трансфер технологије, научног и технолошког парка, инкубатора, непрофитних организација, кластера и спиловерса
57. Научни и технолошки паркови су:
ц) регионалне области које организује и развија држава са циљем да унапређује научноистраживачку и развојну сарадњу између државе (владе), универзитета и предузећа, без обзира на структуру власништва у предузећу
58. Технолошки кластери су:
б) облик сарадње у којем се иновација формира и развија кроз кооперативне мреже
59. Пословни инкубатори се деле према улози стејкхолдера на:
а) инкубаторе за непокретности, универзитетске инкубаторе, индустријски или владини инкубатори и инкубатори за предузетнички капитал
60. Да ли ће се иновативне активности одвијати у кластерима, зависи од више фактора:
а) од природе технологије, карактеристике индустрије, културни садржај технологије
61. Технолошки спиловерс се догађа:
б) када се корист од истраживачких активности једне фирме или нације или другог ентитета прелива у другу фирму, нацију или други ентитет
62. У теорији и пракси менаџмента под појмом истраживање и развој подразумева се:
а) део предузећа који је задужен за активности прибављања знања о новим производима и процесима намењених тржишту
63. Основни ресурс истраживања и развоја је:
б) знање
64. Према процени тима стручњака Станфорд универзитета који је дефинисао време дуплирања знања, према новијим подацима претходно знање се дуплира сваке:
ц) две-три године
65. Технолошка интелигенција се дефинише:
а) као процес прикупљања, анализе и примене јавно доступних информација о екстерним карактеристикама технологије које би могле да утичу на пословање система
66. Технолошка интелигенција посматра се на следећим нивоима,са идентификацијом различитих кретања: *
б) макрониво, ниво индустрије или пословни ниво и ниво програма, пројекта
67. Технолошка интелигенција се може развијати унутар и ван предузећа па говоримо о:
ц) екстерној и интерној интелигенцији
68. Иновација на тржишту доводи до промена: *
б) имитација и дифизија
69. У сагледавању места и улоге ИР у савременом приступу иновацијама помаже:
б) модел ланца ID3
70. Менаџмент знања обухвта: *
ц) препознавање, прикупљање, документовање и дистрибуирање, као и преношење између особа експлицитног и неисказаног знања ради повећавања организационе ефективности
71. Основни прилази менаџменту знања су: *
а) знање као интелектуални капитал, знање као активност људског ресурса, виртуелна организација, филозофски и технолошки процес
72. Процес дељења знања и инвенција пролази следеће фазе:
б) дељење неисказаног знања, креирање концепта, потврда концепта, грађење прототипа и изједначавање знања на новом нивоу
73. Основни фактори који утичу на улогу и значај ИР у предузећу су:
ц) стратегијски избор, карактеристике тржишта које опслижује, стање технологије, динамика технолошких промена
74. Зачеци управљања истраживањем и развојем јављају се:
б) крајем 19.века
75. Регион је:
а) интелектуални концепт, дефинисани за одређени временски период, тако да се током времена могу мењати
76. Постоје три основне парадигме теорије иновације, базичне теорије иновације су:
ц) базична предузетничка теорија, базична економско-технолошка теорија и базично-стратешка теорија иновација
77. Базична предузетничка теорија: *
а) полази од претпоставке да је иновација резултат деловања пре свега појединца-предузетника
78. Базична економско-технолошка теорија: *
б) сагледава иновацију као активност вазану за технологију којом се остварује развој предузећа
79. Базично-стратешка теорија иновација: *
ц) коју карактеришу тржишна оријентација и стратешки процес развоја предузећа, који је резултат мреже односа технологије, организације, стратегије и предузетништва
80. Колико постоји модела-генерација ИР?
а) пет модела
81. Прва генерација ИР:
а) била је релативно изолована од осталих пословних функција, истраживачи су радили у лабораторијама или пилот-постројењима
82. Друга генерација ИР:
б) води ка фузији, односно комбинацији различитих дисциплина (тахничких и економских)
83. Трећа генерација ИР:
б) подржава интегрални приступ истраживачко-развојне, технолошке, финансијске и кадровске функције у развоју иновације, уз постизање синергетских ефеката
84. Четврта генерација ИР:
а) фокус управљања ИР помера се ка купцима и латентним тржишним потребама; постају предузећа која уче
85. Пета генерација ИР:
б) предузећа истражују, испитују могућности технолошких помена; користи се термин паметна предузећа
86. Основну структуру сваког предузећа чине три подсистема:
ц) маркетинг, операције, финансије и рачуновбодство
87. Програм развоја, технолошке иновације, могу да мењају ланац вредности на следеће начине:
б) мењају се примарне активности, секундарне, ствара се нови однос унутар ланца увођењем нових спољних сарадника или преузимањем у ланац вредности послова које су раније обављали спољни сарадници
88. Иновација је: *
а) је примена новог знања да би се понудио нови производ који трже купци,...иновација је инвенција којој се додаје комерцијализација