Post date: Feb 7, 2013 6:12:37 PM
1. Зашто је 20 век битан за комуникологију?
- Средином 20. века је конструисана комуникологија као наука.
2. Шта је предмет изучавања комуникологије?
- Проучава комуницирање као примарну интеракцију.
- Свест –> рад –> комуницирање.
3. Науке кроз које се раније изучавала комуникологија?
- Комуникологија је наука са интердисциплинарним истраживачким подручјем која баштини сазнања из многих наука. СОЦИОЛОГИЈА, ЛИНГВИСТИКА, ПСИХОЛОГИЈА, АНТРОПОЛОГИЈА, ПОЛИТИКОЛОГИЈА, ЕКОНОМИЈА, КИБЕРНЕТИКА.
4. Шта је знак?
- Знак је пре свега чулна јединица;
ЗНАК је чулни на/драж/ај – stimulus, који указује на постојање одређног објекта: материјалног предмета, живог бића, идеје, емоције, појаве, стања, процеса…
- У себи садржи ознаку и означено.
5. Како се знакови деле по чулној перцепцији?
- АУДИТИВНИ (чуло слуха, ВИЗУЕЛНИ (чуло вида), ТАКТИЛНИ (чуло додира), ОЛФАКТИВНИ (чуло мириса), ГУСТАТИВНИ (чуло укуса).
6. Структурни елементи знака?
- ОЗНАКА (назив, име) И ОЗНАЧЕНО (појава, предмет, на који се ознака односи).
7. Шта је код?
- Француски – code од латинског – codex: стабло дрвета/дебло из кога се исецају плочице за писање.
- КОД је скуп/систем правила који омогућава разумевање значења знакова у једном знаковном систему.
Први ниво кодирања: ПЛАН ИЗРАЗА – ДЕНОТАЦИЈА
Други ниво кодирања: ПЛАН МОГУЋНОСТИ – КОНОТАЦИЈА
8. Функције кода:
1. Код одређује ширину семантичког поља знакова
2. Код утврђује међусобни однос знакова
3. Код омогућава процес семиозе и преображај знака
4. Код је као скуп/систем норми неизбежна претпоставка настанка симболских/семиотичких система и представља њихово везивно ткиво
5. Симболско организовање садржаја
9. Шта је семиоза?
- Semiosis (грч.): најприближније – ПРОЦЕС У КОМЕ НАСТАЈЕ ЗНАЧЕЊЕ ЗНАКА
10. Значење симбола?
- symballein (грчки: саставити, од symbolon – знак препознавања)
За разлику од ЗНАКА (чулне јединице), који нам УКАЗУЈЕ или НАЈАВЉУЈЕ неки обејекат, СИМБОЛ, као ментална јединица, нам омогућава да објекат ПОЈМИМО.
11. Који су симболски ситеми?
- Вербални (лингвистички) и невербални/нелингвистички.
12. Које постоје врсте нелингвистичких симболских система?
- Паралингвистички и екстралингвистички.
13. Од чега су сачињени паралингвистички симболски системи?
- Паралингвистички симболски систем чине такозване невербалне вокализације које настају на маргинама вербалног исказа, као што су: паузе у говору, интонација, брзина изговарања речи, наглашавање појединих гласова у речи /акцентовање, речи у реченици/дикција, гласност, шапат...
14. Од чега су сачињени екстралингвистички системи?
- Екстралингвистичке симболске системе конституишу: КИНЕЗИЧКИ СИМБОЛИ, ПРОКСЕМИЧКИ СИМБОЛИ, тзв. ‘ЈЕЗИЧКЕ ЗАМЕНЕ’, специфични семиотички системи. ВРСТЕ НЕВЕРБАЛНИХ СИМБОЛА.
15. Шта је језик?
- ЈЕЗИК је доминантни и неизбежни вербални симболски систем у комуницирању.
Међутим, и унутар једног посебног језика он се може изражавати као општа могућност и као појединачно остварење, односно као langue и parole (де Сосир).
16. Шта је информација?
- Информација је творевина и садржај свести, који настаје у процесу семиозе, тако што човек/свесно биће – субјект, свешћу зарања у универзум – објект, и неки аспект универзума, који је се манифестује кроз мноштво латетнтних, тј. потенцијалних информација, смисаоно замењује новостеченим сазнањем, садржаним у знацима/симболима, тј. њиховим значењима.
17. Шта је порука?
- Порука је: симболички, телеолошки (циљно) и вредносно, односно вредносно-персуазивно организована информација или информације.
18. Струткура поруке?
- Структуру поруке чине: ИНФОРМАЦИОНО ЈЕЗГРО, РЕДУНДАНС(ИЈ)А, ВРЕДНОСНИ ИЛИ ВРЕДНОСНО-ПЕРСУАЗИВНИ СЛОЈЕВИ
19. Врсте порука?
- КРИТЕРИЈУМИ КЛАСИФИКАЦИЈЕ: ЧУЛНА ПЕРЦЕПЦИЈА (аудитивне, визуелне, аудио-визуелне, тактилне…), СИМБОЛСКИ СИСТЕМИ (вербалне, невербалне), ИЗОМОРФИЗАМ ЗНАЧЕЊА (комуниколошки најрелевантнији критеријум): а) прагматске б) естетске
20. Прагматске поруке?
- Изоморфизам значења поруке подразумева њену сличност, блискост или, врло ретко, идентичност значења за субјекте комуницирања (пошиљоца и примаоца).
Прагматске поруке повезују мишљење и делање, отуда и њихов назив – прагматске поруке. (денотативно значење)
21. Естетске поруке?
- Насупрот прагматским порукама, естетске поруке формију се на емоционално-афективном плану људског односа према стварности посредством семиотичких система чије су семантичке вредности разуђене, флуидне и нестабилне, а кодови који их обједињују понекад и ad hoc утврђени. (конотативно значење, шиорк спектар значења, повезујемо с емоцијама)
22. Од чега зависи значење поруке?
- Значење поруке извире из сваког њеног структуралног елемента, али је увек другачије и зависи од индивидуалних каректеристика субјеката комуницирања и социјалног контекста у коме се поруке, енкодирањем и декодирањем, размењују – комуницирају.
(Зависи од емитера поруке и примаоца – тј. њиховог схватања)
23. Језик Дискурзивних Симбола?
- Висок степен пертинентности ознаке и означеног
- Имају висок степен арбитрарности
- Обликују на принципу дискурзивности – линеарност и логичност у саопштавању
- Принцип еквиваленције
- Имају увек денотативно значење
24. Језик презентационих симбола?
- Ознака и означено међусобно се ’производе’ у процесу семиозе
- Краткотрајни су, елитистички и имају врло ниску (или је уопште немају) АРБИТРАРНОСТ.
- Већина порука (естетске) не подлеже закону дискурзивности
- Основне јединице значења су готово потпуно аутономне.
- Имају висок степен полисемичности (поруке не морају да денотирају било какво значење, значење поруке се изводи из доживљавања њихове симболичке структуре и, евентуалне, накнадне ителектуалне реконструкције)
25. Медиј и комуницирање
КЛАСИЧНИ - МЕДИЈИ СУ ”БЕЗЛИЧНЕ ТЕХНИКЕ ПОСРЕДОВАЊА
МОДЕРНИ - МЕДИЈ ЈЕ ПОРУКА
ПОСТМОДЕРНИ - све што се дешава у такозваној ’стварној стварности’ јесте симулирање симулакрума
Медији масовног комуницрања: појам, дефиниција и врсте
Медији масовног комуницирања представљају техничко-технолошке структуре, настале склопом природних и вештачких услова, са одређеним и иманентним могућностима симболичке експресије, посредством којих се из једног или више комуникационих центара дистрибуирају поруке према неограниченом мноштву појединаца – масовној публици.
КЛАСИЧНИ: ШТАМПА, ФИЛМ, РАДИО, ТЕЛЕВИЗИЈА,
ОСТАЛИ: грамофон, магнетофон, касетофон, видео рикордер, CD рlауеr...
26. Телевизија
Сви медији, а нарочито медији масовног комуницирања, остављали су и остављају одређени траг у индивидуалном и социјалном животу људи, али постојање, деловање и (зло)употреба телевизије имају значај цивилизацијског печата по којем ће се и у далекој будућности препознавати епоха преласка другог у трећи миленијум.
Први редован телевизијски програм почиње 1936. године да емитује BBC у Енглеској.
Врсте: РАДИОДИФУЗНА, КАБЛОВСКА, САТЕЛИТСКА и ДИГИТАЛНА.
27. Медиј, медијатор и мултимедиј
Медиј је неко ко је истовремено у улози субјекта комуницирања и медија посредством којег се оно остварује. Спикер на спортској приредби или водитељ...
Мултимедиј - Систем више медија који истовременим деловањем стварају исту поруку.
28. Медиј и комуницирање
КЛАСИЧНИ - МЕДИЈИ СУ ”БЕЗЛИЧНЕ ТЕХНИКЕ ПОСРЕДОВАЊА
МОДЕРНИ - МЕДИЈ ЈЕ ПОРУКА
ПОСТМОДЕРНИ - све што се дешава у такозваној ’стварној стварности’ јесте симулирање симулакрума
29. Штампа: настанак, развој и врсте
Штампа је збирни назив за појединачне штампане медије масовног комуницирања: књигу, летак, плакат, новину и стрип.
30. Књига и њене специфичности
Први штампани медиј у историји људског друштва. Посредовани садржаји се у свакој појединачној књизи битно не мењају и књига нема временски одређену периодику излажења, што су суштинске разлике између ње и новина као два најдоминантнија штампана масмедија у друштву.
31. Новине и њихове специфичности
Периодичност новина и променљивост садржаја у њима - две су најзначајније особености које новине чине другачијим штампаним медијем масовног комуницирања од књиге, плаката и летка. Постоје дневне и периодичне новине.
32. Плакат и летак
То је дистрибутивни медиј који се штампа у великим тиражима и поставља на стационарним или покретним јавним објектима и површинама. Захваљујући томе, плакат је медиј масовног комуницирања, јер је број реципијената порука које се посредују њиме просторно и временски неодредив. Њиме се подједанако посредују фактографско-логичке или естетске поруке а, најчешће, њихова комбинација
33. Стрип и његове специфичности
Стрип-причу, било да се појављује у новинама илу стрипу-медију, структурално увек чини одређени број квадрата и/или правоугаоника (панела) у којим је иконички и вербално дата један секвенца приче.
34. Филм: масмедиј и медијски садржај
Филм је медиј масовног комуницирања и садржај који се посредује тим, али и неким другим, медијем.
35. Врсте филмова
Документарни – документарни филм, информативни – филмски журнал, перформативни – играни филм и анимирани – цртани филм и лутка-филм.
36. Специфичности радија као масмедија
Радио је први електронски медиј масовног комуницирања.
Медијске предности: - у техничко-технолошком, продукционом и рецепцијском смислу изискује најмање материјалних средстава, најраспрострањенији медиј масовног комуницирања, најнепосреднији и најприлагодљивији масмедиј, најбржи у посредовању стварности, омогућава успостављање најкоректније директне повратне везе најширем кругу реципијената
Најзначајнији недостатак: ЕКСПРЕСИВНО ЈЕДНОДИМЕНЗИОНАЛНИ МЕДИЈ
37. Врсте телевизијских програма
Директних преноса, у којима обитава телевизијски спектакл, чине, такође, снимљене емисије,
телетекст и филмови.
38. Комуникација
Људска интеракција – КОМУНИЦИРАЊЕ (КОМУНИЦИРАЊЕ ЈЕ СУШТИНСКИ ЉУДСКА ИНТЕРАКЦИЈА).
КОМУНИЦИРАЊЕ СВОЈСТВЕНО САМО ЉУДИМА, ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТ ДРУШТВЕНЕ СТРУКТУРЕ, ИНТЕРАКЦИЈА: ПОНАШАЊЕ И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА, УСЛОВЉЕНА ПСИХОСОЦИЈАЛНИМ КОНТЕКСТОМ, ВРЕМЕНОМ И ПРОСТОРОМ, УВЕК ИЗАЗИВА ТРЕНУТНЕ ЕФЕКТЕ И РЕЛАТИВНО ТРАЈНЕ ДРУШТВЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ.
Вербална комуникација и писана комуникација.
39. Комуникациони Чин и Ситуација:
Обе категорије, комуникациони чин и комуникациону ситуацију, лексички је увео код нас Тома Ђорђевић (1979).
Субјекти комуницирања/комуникатори су: пошиљалац и прималац/примаоци.
40. Комуникациони чин представља динамички моменат комуницирања, јер се комуницирање као (и) временски одређена интеракција остварује кроз континум комуникационих чинова. Структура комуникационог чина одређена је моментима:
избора (селекције) информације из окружења, енкодирања поруке, интеракцијске трансмисије поруке, и рецепције поруке.
Комуникациони чинови, комуницирање као њихов низ у времену, дешавају се у одређеној комуникационој ситуацији.
Комуникациона ситуација одређена је: субјектима комуницирања, социјалним контекстом, симболским системом унутар којег се информације енкодирају у поруке, карктеристикама и специфичностима медија посредством којег се остварује размена порука.
41. Интраперсонално комуницирање
Унутрашња комуникација или комуникација са собом.
42. Интерперсонално комуницирање
Процес комуницирања између две или више особа.
43. Комуницирање у већим друштвеним групама
Комуницирање у већим друштвеним групама, представља размену порука, непосредно или посредством медија, између једног или више пошиљалаца.
44. Вербално и невербално комуницирање
Вербална комуникација - Размена порука међу људима које су организоване вербалним симболским системима.
Невербална комуникција - Размена поруке међу људима које су организоване невербалним симболским системима.