Post date: Feb 7, 2013 6:31:36 AM
III deo
RADIODIFUZNA DELATNOST
Radiodifuzija je pojam koji oznacava proces distribucije akusticnih I vizuelnih poruka posredstvom spektra elektromagnetnih talasa uz ostvarivanje odredjenih efekata na auditorijumu.
Tehnologija radio-difuzne delatnosti pociva na koriscenju elektromagnetnih talasa. Postojanje ovih talasa je dokazao Dzejms Maksvel 1864.godine, a nekoliko godina kasnije njihova svojstva je potvrdio Hajnrih Herc.
Radiodifuzija svoj nastanak I razvoj duguje pronalasku telegrafa. Svet je zakoracio u eru telekomunikacija 24. maja 1844 kada je Morze poslao telegrafsku poruku iz Vasingtona u Baltimor. Bio je to telegraf koji je koristio zicane veze za prenos signala. Za dalji razvoj telekomunikacija znacajan je Belov pronalazak telefona 1876.godine. Bezicna telegrafija, koja je otkrivena 1896. g. predstavlja prvi vid radio-komunikacija.
Vec sa pronalaskom zicanog telegrafa, uocava se potreba za uredjenjem nacina njegovog koriscenja, na nacionalnom I medjunarodnom planu. 17.maja 1865 g. potpisana je prva MEDJUNARODNA KONVENCIJA O TELEGRAFIJI I osnovana MEDJUNARODNA TELEGRAFKSA UNIJA koja ce kasnije prerasti u MEDJUNARODNU UNIJU ZA TELEKOMUNIKACIJE.
MEDJUNARODNA UNIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE je asocijacija koja deluje pod okrivljem Ujedinjenih nacija. Jedan od osnovnih zadataka Unije je da regulise koriscenje radio-frekvecijskog spektra.
Kanadski teoreticar masovnih medija Lorimer istice da delatnost radiodifuznih medija, od samog nastajanja bila uredjena na nacin koji je imao u vidu da su elektromagnetni talasi ograniceni prirodni resursi, I da se moraju tretirati kao opste dobro.
Kljucni faktori su:
- drustvena uloga I uticaj radiodifuznih medija
- ekonomski kapacitet radio-difuzne delatnosti
- radiodifuzni resursi kako ograniceni prirodni resursi
- tehnoloske predpostavke radiodifuzije ( analogno-digitalno)
Drustvena uloga I uticaj svih oblika radio-difuzne delatnosti su ogromni, predstavlja glavnu informacionu magistralu odnosno najcesci kanal distribucije. Sve drzavne odnosno drustvene zajednice pokazuju veliki interes za delatnost radiodifuznih institucija I regulaciju radio-difuzne delatnosti.
Uticaj I moc medija su veliki. Znacajan deo te moci pociva na njihovom ekonomskom potencijalu.Jedna od najpoznatijih radiodifuznih korporacija BBC ima godisnji finansijski obrt od preko 5. milijardi funti.
Elektromagnetni talasi su javno dobro I prirodni resurs koji se koristi za razlicite komunikacijske potrebe, uslovljava potrebu za izborom najboljih nacina organizacije za koriscenje radiodifuznih potencijala.
Tehnologija je izvor nastajanja I okvir delovanja svih medija- istorija masovnih medija predstavlja istoriju tehnoloskog razvoja.
Predvidja postojanje cetri vrste radiodifuznih organizacija ( cl.43)
- ustanove javnog radiodifuznog servisa
- komercijalne RTV stanice
- stanice regionalne ili lokalne zajednice
- stanice civilnog sektora.
Opsta slika o emiterima u Srbiji uprkos znacajnim reformama deluje jos uvek dosta konfuzno. Nakon raspada bivse SFRJ desava se haos koji za posledicu ima takozvanu ,, divlju gradnju u etru”- u jednom selu u Srbiji koje ima 1600 stanovnika program emetuje cak cetri TV stanice.
Danas u Srbiji imamo 288 registrovanih nacionalnih, regionalnih I lokalnih radio programa. Tom broju treba dodati I programe koje emituju dve radiodifuzne ustanove koje su okaratkerisane kao javni servisi RTS ( prvi,drugi I treci program radio Beograda) I RTV ( programi na srpskom, madjarskom, rumunskom, slovackom, rusinskom,,,)
Javne radio-difuzne ustanove, bilo nacionalne, regionalne ili lokalne, svoje prihode obezbedjuju iz sledecih izvora:
-pretplata ( samo javni nacionalni servis)
-budzetske dotacije osnivaca
-naknada za emitovanje reklamnih poruka
-sponzorski prilozi
-proizvodnja I prodaja programa
-pruzanje usluga vezanih za proizvodnju programa
-organizovanje koncerata I drugih kulturno-umetnickih manifestacija
Komercijalne radio-difuzne ustanove odnosno one koje su privatnom vlasnistvu, prakticno se finansiraju iz sopstvenih izvora:
-naknada za emitovanje reklamnih poruka
-proizvodnja I prodaja programa
-pruzanje usluga vezanih za proizvodnju programa
-drugi izvori finansiranja.
5.NAVEDITE KLJUCNE RAZLIKE IZMEDJU RADIODIFUZNIH INSTITUCIJA SA FUNKCIJOM JAVNOG SERVISA I KOMERCIJALNIH DIFUZNIH EMITERA.
Model radiodifuzije kao javnog servisa cesto se oznacava kao ,, evropski” zato sto je kao model nastao u Evropi I sa druge strane zato sto je najzastupljeniji u Evropi.
Javni medijski servis se najcesce odredjuje kao medijski sistem koji je:
- osnovan od javnosti
- finansiran od javnosti
- kontrolisan od javnosti
Pojam javnost podrazumeva odnos gradjana prema svim drustvenim pitanjima I komunikaciji koja je dvosmerna.
Dokument kojim se na evropskom prostoru definise uloga I odgovornost javnih servisa je takozvani Amsterdamski ugovor iz 1998 godine.
Da bi emiter ostvario funkciju kakva se ocekuje od javnog medijskog servisa, potrebno je obezbediti postovanje nekoliko principa:
-emitovani program treba da bude dostupan celokupnom stanovnistvu
-programi moraju da zadovolje sve ukuse I interesovanja
-jedinstven nacin placanja
-program bi trebalo da bude rasterecen svih interesa
-opste smernice deluju u pravcu oslobadjanja, a ne ogranicenja onih koji stvaraju programe
-programi moraju da odrazavaju svest o nacionalnom identitu
-stvaranje boljih a ne brojnijih emisija
-manjine moraju dobiti poseban tretman.
Javni servis je zasnovan na predpostavkama nezavisnosti, kvalitetu I programskoj raznovrsnosti I opstoj geografskoj dostupnosti.
Nezavisnosti kao odrednica se odnosi na finansijku I politicku nezavisnot. Finan.nezavisnost podrazumeva obezbedjivanje stabilnih izvora finansiranja, a osnovni izvor su pretplate oko cije visine postoji javna saglasnost.
Kvalitet I programska raznovrsnost- insistira se na programskom pluralizmu, estetickim I etickim atributima, nacionalnom I kulturnom identitetu, anti-komercijalnom pristupu.Institucije javnih medijskih servisa su orijentisani na zadovoljavanje potreba veoma razlicitog auditorijuma.
Javni medijski servisi imaju tehnicku obavezu da obezbede pokrivenost celokupne drzavne teritorije signalom koji emituju.
Upravljacku stukturu javnog servisa cini:
-upravni odbor- politika, budzet
-poslovni odbor- svakodnevno rukovodjenje radom stanice,
-direktor
Javni servis je jos uvek jedini model elektronskog medija koji obezbedjuje visoku pouzdanost u sprovodjenju osnovnih programskih funkcija:
-informativne
-edukativne
-zabavne
Programi koji prave novac ili komercijalni model radio-difuzne delatnosti je model koji je zastupljen u Americi. Za razliku od Evrope u Americi je vrlo malo emitera koji imaju ulogu javnog servisa.
Komercijalna radiodifuzna organizacija je privatna organizacija sa koncentracijom vlasnistva. Ova cinjenica je obicno pracena problemom nedostatka uvida javnosti u vlasnistvo.
Kod komercijalnih medija, programska orijentacija je najcesce usmerana na zrtvovanje kvaliteta zarad sto vece gledanosti. Tipican program domacih komercijalnih televizija sastoji se od reality show programa, komercijalnih filmova, kvizova, juzno-americkih ,, telenovela,,.
Trziste je glavni izvor finansiranja komercijalnih radiodifuznih medija. Komercijana televizija ima najvece trzisne prihode u odnosu na druge medije. Finansiraju se prihodima od reklama, sponzorstva, telekupovine.
Regulatornost prati radiodifuznu delatnost od njenog nastajanja. U demokratski drustvima ostvaren je znacajan napredak zato sto nosilac regulatornosti nije vise drzava vec nezavisna regulatorna tela. U svetksim centrima politicke I ekonomske moci koji su zagovornici medijske slobode odnosno deregulacije medijske prakse shvacene su kao preduslov liberalizacije I otvaranje novih medijskih trzista.
U granicama Evropske unije prihvaceni su standardi koji se odnose na nekoliko kljucnih regulatornih podrucja:
-medijska konkurencija
-administrativno regulisanje medijskog trzista
-medijska koncentracija
-kvote stranog vlasnistva
-regulisanje I kontrola drzavne pomoci
-obavezne kvote programa
Postojanje necijeg monopola u medijskom prostoru znaci I povlascenu poziciju za ostvarivanje vece ekonomkse dobiti.Drzava je ta koja je nosilac I kreator procesa regulatornosti ili deregulacije. Drzava je veoma zainteresovana za to ko I sta gleda,cita I slusa, medjutim potpuni uvid u medijski prostor nije moguce ostvariti ni uz najveci stepen regulatornosti.
Nastanak, razvoj I ukupna delatnost svih medija, posebno elektronskih, uslovnljeni su razlicitim tehnologijama. Ogroman broj naucnih otkrica I na njima zasnovanih tehnicko-tehlnoloskih resenja nasao je svoju primenu u medijskoj sferi. Taj proces nije okonac tako da smo svedoci neprestanih inovacija I usavrsavanja najrazlicitijih medijskih tehlnologija. Najnovija u nizu tehnoloskih promena jeste digitalizacija.
U komunikacionim procesima koji se ostvaruju posredstvom elektronskih medija postoje dva tipa signala:
-analogni
-digitalni
Analogni signal posredstvom tehnickog sistema zvuk, tekst,sliku pretvara u varijacije neke pojave, koje je lakse uskladistiti I preneti. Digitalni signal predstavlja informaciju koja posredstvom elektronskog sistema kodirana u vidu niza isprekidanih signala koji uzimaju binarnu vrednost (0 ili 1).
Digitalna tehlnologija donosi nove mogucnosti emitovanja radisjskog I televizijskog signala. Istovremeno je moguce emitovati nekoliko programa, sto znaci da frekvencija vise nece biti ogranicavajuci faktor. Digitalni signal nije osetljiv na smetnje, sto obezbedjuje veci kvalitet zvuka I slike jer nema refleksije niti sumova. Osim prijema kvalitetnijeg signala, sa ovom promenom gradjani ce se razresiti mnogobrojnih problema koje danas imaju sa kablovskim operaterima.
CETVRTI DEO DELATNOST RADIJA
Uprokos neprestanom usavrsavanju stamparskih tehnologija I sirenju prostranstva koje pokrivaju stamparksi mediji, snazenje industrijalizacije, sirenje trzista, radjali su potrebu za novim I brzim medijima. Stalna potreba za povecanjem brzine odnosno ubrzanjem je , inace osnovni pokretac kontinuiranog tehnoloskog napretka u medijskoj sferi.
Ono sto predstavlja radikalno novu tehnolosku karakteristiku razdoblja u kojem ce nastati novi mediji jeste elektricna struja koja je sa sobom donela I nove oblike drustvenog zivota. Ogromna brzina elekticnih prenosa postaje standard brzine novog doba u svim domenima, posebno u prenosenju informacija. Ako je nekada vest o tragicnom zemljotresu u Lisabonu ( 1755), u kome je stradalo 60.000 ljudi, bilo potrebno nekoliko meseci da dopre do Njujorka, nova ocekivanja XX veka su podrazumevala da takve vesti stignu u jednom danu.Vec uveliko imamo u primeni telefon, telegraf, automobil, cime je brzina definitivno stupila na scenu svekolikog zivota.
Tako je otprilike izgledao drustveni ambijent koji je izrodio novi tehnoloski izum, bezicni prenos elektromagnetnih talasa, koji se veoma brzo transformisao u novi medij masovne komunikacije -radio.
Sa zvukom, njegovim delovanjem, belezenjem I prenosenjem na daljinu, eksperimentisalo se jos sredinom XIX veka- Morze, Edison, Bel, Tesla, Pupin.Sva slava za pronalazak radija, vezuje se najpre za Teslu, koji je prvi uspeo da prenosi radio signal na daljinu I 1897. godine patentirao ,, bezicni prenos podataka,, na kraju je slava pripala Giljermu Markoniju.
Iako je bilo I ranijih primera koriscenja tehnickog pronalaska radija, pravu primenu ovaj tehnicki pronalazak koji je pocivao na prenosenju zvuka posredstvom elektromagnetnih talasa nalazi u radu brojnijih eksperimentalnih I amaterskih radio stanica u Americi. Izvesna uzurpacija ovog novog pronalaska , uslovili su da u toj zemlji vec 1912.godine bude donet prvi Zakon o radiju, a 1916.godine se formira drzavno telo koje ce na americkoj teritoriji uspostaviti kontrolu I neku vrstu monopola u ovoj oblasti- Radio korporacija Amerika.
Prva komercijalna radisjka stanica KDKA otpocela je sa radom u Pitsburgu (SAD) , 2.novembra 1920.godine. Njen prvi programski zadatak bilo je pracenje I izvestavanje o predsednickim izborima koji su odrzani te godine u Americi. Najvecu korist od pojave novog medija imali su najpre slusaoci radija ali I proizvodjaci opreme odnosno radio prijemnika. Do 1925. godine na americkom trzistu je prodato 5 miliona radio-aparata, da bi se do 1930 godine taj broj porastao na 14. miliona.
Osnivaci I vlasnici radio stanica u pocetku su pretezno novinske kuce,nisu u prvi mah nalazili nacina da u okviru delatnosti radija stvore profit. Problem je u izvesnoj meri bio I tehnicke prirode buduci da j
prvi radio funkcionisao na srednjim talasima. Emitovanje radio programa krajem 20-tih godina proslog veka prelazi na kratke talase cime radio dobija globalniji karakter. Pojavljuju se organizacije koje mere slusanost. Nilsen je vec 1923. godine u Americi formirao prvu agenciju te vrste.
Delatnost novog medija, u tehnickom I programskom smislu, u Americi je detaljnije uredjena 1927.godine zakonskim dokumentom Radio Akt.
Evropa koja se nakon teskog ratnog perioda nasla u znacajnom zaostatku u primeni radio pronalaska, vrlo brzo otpocinje sa njegovim koriscenjem. Prva radio stanica se osniva u Engleskoj I to je danas najcuvenija radiodifuzna delatnost BBC. Usled naglog rasta broja radio stanica bilo je potrebno da se uredi nacin koriscenja frekvencija. Najpre je 1925. godine formiran Medjunarodni savez za radiofoniju, a potom 1926.godine usvojen tzv. Zenevski plan kojim su utvrdjeni kriterijumi raspodele frekvencija na srednjim talasima.
Radiodifuzna delatnost se od 1982. uredjuje u skladu sa standardima propisanim Medjunarodnim pravilnikom o radio-saobracaju.
Radiodifuzna delatnost u Srbiji svoje pocetke u celini vezuje za radio. Godina osnivanja Radio Beograda, 1929.godine.je I godina pocetka radiodifuzije u nasoj sredini. Ministarstvo posta I telegrafa Kraljevine SHS bilo je ispred drzave ovlasceno za uredjenje ove delatnosti. U toku 1928.godine izmedju pomenutog Ministarstva I Radio A.D. Iz Beograda zakljucen je ugovor kojim su utvrdjeni svi uslovi pod kojim ce svoju delatnost obavljati radio stanica. Deo pretplate I profita prisvajala je drzava. Kraljevina Jugoslavija je marta 1935.godine. Pocela emitovanje visejezicnog radio programa za inostranstvo. Tokom nacisticke okupacije, iz grada Ufa na reci Ural, emitovan je program Radio Jugoslavije.
Nakon II sv. Rata delatnost radija je u nadleznosti Komiteta za radiodifuznu sluzbu pri vladi FNRJ. Do 1974. godine delatnost radija je regulisana na saveznom nivou, da bi presla pod nadleznost republika u sastavu SFRJ.
Veoma dobra tehlnoloska infrastruktura domace radiodifuzije pretrpela je 1999.godine. Ogromna ostecenja tokom vazduzne agresije Nato alijanse. Poslednjih godina traje njeno intezivno obnavljanje, ukljucujuci Avalski toranj. Opstu krizu u kojoj se naslo drustvo u poslednjim decenijma proslog veka mnogi su iskoristili za zloupotrebu medijskog prostora- tzv. ,, divlja gradnja u etru”. Nakon donosenja novog Zakona o radiodifuziji ova oblast se postepeno reorganizuje. Pored ovog zakona drugi vazni dokument je Strategija razvoja radiodifuzije u RS do 2013.godine. Ovim dokumentom je predvidjeno okvirno koliko ce u Srbiji biti nacionalnih, regionalnih I lokalnih emitera.
4.OBJASNITE KARAKTERISTICNU POZICIJU I ULOGU RADIJA U MEDIJSKOM PROSTORU.
Istorija medija nas uci da pojava novih medija dovodi do ugrozavanja drustvene I ekonomske pozicije, tako I postojecih medija, da novi mediji, ,,tlace” stare medije. Tako se dogodilo da je pojavom I razvojem televizije u jednom razdoblju do njene prevlasti u odnosu na radio. Zapravo ponovilo se isto ono sto se desilo sa stampanim medijima nakon pojave radija. Neke od promena koje su izmenile prvobitnu sliku o radiju: izum tranzistorskog radio prijemnika, frekventna modulacija, radio koji se slusa u automobilu, pronalazak magnetofona.
Bez obzira na cinjenicu da se o radiju cesto govori kao o ,,sporednom mediju” radio je, bez sumnje, kao sredstvo komunikacije uspostavio svoj specifican prostor.
Nakon krize u koju je zapao 50-tih godina proslog veka, radio nikad nije bio prisutniji u medijskom prostoru nego sto je to slucaj u danasnje vreme. U danasnje vreme smo svedoci aktivnosti ogromnog broja radio stanica, radio programa I njihovog stalnog umnozavanja.
Radio je ostvario ogroman tehnoloski napredak koji se najpre ogleda u:
- digitalizaciji I integraciji sa drugim medijima.
DAB je tehnologija za emitovanje audio sadrzaja u digitalnoj formi koja je u upotrebi od 80-tih godina.. Prednosti ove tehnologije su ogromne: veca pouzdanost, bolji kvalitet zvuka, veca otpornost na sumove.
Sto se tice integracije sa drugim medijima danas postaje uobicajno da program bude dostupan I na mobilnoj telefoniji. U organizacionom delu, radio se prilagodio savremenim drustvenim I ekonomski potrebama I okolnostima. Ovo se najpre prepoznaje u umnozavanju lokalnih komercijalnih stanica. I programski aspekt radija pretrpeo je znacajna prilagodjavanja. Programi radija su danas postali usmereniji, okrenuti specificnim interesovanjima I trzisnim ,, nisanima”.
Osnovne funkcije su:
-informativna
-zabavna
-edukativna
Radio nas dakle informise, obrazuje I zabavlja.
Dovoljno je podsetiti se propagandne uloge radija u nacistickoj Nemackoj I shvatiti da se radio moze staviti u sluzbu najmonstruoznijih ciljeva. Danasnjim funkcionalnim usmerenjem radija dominira neka vrsta kombinacije informacija I zabave. To potvrdjuje pravilo da se svi mediji izmestaju ka domenu zabave.
Radio je svojom pojavom delimicno preuzeo mnoge funkcije koje su zadovoljavali razliciti oblici stampanih medija, ali I neki drugi sadrzaji poput filma, pozorista I slicno. Isto tako njegove specificne tehnicke mogucnosti su omogucile snimanje,cuvanje I ponovno izvodjenje razlicitih tonskih zapisa. Ukljucujuci I muzicka dela.
Osnovna izrazajna sredstva kojima se koristi radio su:
- govor,
- muzika,
- zvuci,
- tisina
Jednom drugom podelom izrazajna sredstva radija mogli bi smo oznaciti kao:
- verbalna
- neverbalna.
Govor je osnovno I najznacajnije izrazajno sredstvo radija. Bez prisustva govora na radiju gotovo da bi sve funkcije ovog medija bile dovedene u pitanje. Nacin govora I boja glasa na radiju su ponekad znacajniji od samog sadrzaja govorne informacije.
Saopstavanje informativnih I drugih ,,ozbiljnih” sadrzaja povereno muskim glasovima, ili zenskim glasovima niskog, to jest muskog registra. Visoki glasovi ostavljaju utisak manje uverljivosti, autoriteta, strucnosti I istinitosti od niskih glasova.
Govor je na radiju u najvecem broju slucajeva unapred pripremljen I to je razlog da on vrlo cesto poprima karakter knjizevnog govora.
Jedan od prihvatljivih modela govora na radiju mogao bi podrazumevati sledece:
-predhodno skiciran govor ( spontan)
-srednji govor (svakodnevni)
-licni govor
-jednostavan govor
-veoma konotativan
Uloga muzike moze biti trojaka :
- pasivna uloga – karakteristicna za govorno-muzicke emisije, predstavlja relaksirajuci segment, I predah od govornih sadrzaja.
- Aktivna uloga – gde je muzika predmet emisije,
- Ilustrativna uloga – kada muzika ilustruje centralni, govorni sadrzaj emisije.
Uloga muzike u okviru radijskog programa je od velikog znacaja, njeno ucesce cini prosecno 60-90% programa.
Kljucne faktore mozemo razdvojiti na :
- spoljasnje
- unutrasnje
Pod spoljasnjim faktorima podrazumevamo :
- frekvencija
- snaga predajnika
- auditorijum
- rejting
U unutrasnje faktore spadaju:
- kadrovi
- programska koncepcija
- tehnicka opremljenost
Frekvencija je pojam koji oznacava dodeljeni frekvencijski opseg jednoj radio-stanici, odnosno centar tog opsega.Za radijsko emitovanje u evropsko prostoru koriste se : dugi, srednji, kratki I ultrakratki talasi.
Auditorijum ima znacenje I mesta za slusanje, ali se pre svega odnosi na one koji slusaju. Ovaj termin sluzi za oznacavanje slusalacke publike radija.
Fragmentacija auditorijuma radija se obicno predstavlja na sledeci nacin:
- prosecan auditorijum koji prati programe
- deo auditorijuma u udarnim I posebnim terminima
- auditorijum ciljnih grupa
- postojani auditorijum
Pod rejtingom se podrazumeva procenat domacinstava ili pojedinaca koji su izlozeni odredjenom mediju ili medjiskom sredstvu. Rejting se utvrdjuje posebnim istrazivanjem auditorijuma od strane specijalizovanih agencija.
Postoji nekoliko vrsta rejtinga:
- prosecan rejting
- promotivni rejting
- ukupan rejting
- ciljani rejting
- rejting uzivo
Pored rejtinga jos jedan vazan parametar je domet oglasavanja kojim se iskazuje broj razlicitih pojedinaca ili domacinstava koju su obuhvaeni reklamnom porukom.
Format odrazava karakteristike emitovanog programa elektronskog medija I time obezbedjuje prepoznatljivost kod slusaoca. Format radija koji precizno iz dana u dan, ponavlja programske elemente- vrstu sadrzaja, nacin obracanja voditelja slusaocima, izbor muzike- zadovoljava ambicije slusaoca.
Polovinom pedesetih godina radio-stanice razvile su specijalizovane formate da bi ponovo privukle publiku ka se opredelila za televiziju. Mnogobrojni formati radija se mogu razvrstati u tri osnovne grupe:
- muzicki formati radija
- govorno muzicki formati
- govorni formati .
Godina osnivanja ,, Naxi radija” 1995. govori nam da ova radio stanica gotovo deceniju I po opstaje na konkurentnom medijskom trzistu srpske prestonice.
Kvalitetni programi I efikasna prodaja njihovih efekata oglasivacima kljucevi su poslovne odrzivosti Naxi radija.
Veliki broj faktora od kojih zavisi uspeh jedne radio stanice su:
muzika, vesti, licnost voditelja, ostali govori, doslednost u programsko koncepciji, sposobnost lokalizacije, promocija stanice, marketnig, konkurentnost, oprema, budzet stanice
Naxi radio je jedan od prvih radio-stanica u Srbiji cije je menadzment shvatio da put do slusanja vodi preko formata. Tako je uz pazljivo istrazivanje stavova slusalaca stvoren format radija koji je muzicki opredeljen za domacu zabavnu muziku, zanimljive kolazne sadrzaje I pazljivo odabrane emisije, cime je postignuta izuzetna velika slusanost u ciljnoj grupi starosti od 25-55 godina.
U intervalu od 9 do 17 h. na svaki puni sat se emituju Deutche welle vesti u trajanju od 99 sekundi, a u terminima 6:30- 7 h I 18 do 18:30 informativna emisija koja se preuzima od BBC world service-a. Na ovaj nacin Naxi radio obezbedjuje kvaltitetno informisanje svojih slusaoca s jedne strane, a s druge preuzimanjem gotovih informativnih sadrzaja izbega poprilicno visoke troskove sopstvene informativne redakcije.
Naxi radio nema u stalnom angazmanu novinare, ali zato ova radio stanica sa velikom paznjom neguje voditeljski profil. Jedna od specificnosti u Naxi radiju su uigrani voditeljski parovi koji svojim prijatnim glasovima, dodatno doprinose sarmu ove radio stanice.
Naxi radio svoju programsku semu blago inovira I javno promovise na svaka tri meseca.
Jedna od promotivnih aktivnosti kojom je ovaj radio skrenuo paznju publike je ,, Naxi plaza” promovisanje letnjeg programa radija. Opusti se I uzivaj je promotivni slogan Naxi radija.
Zahvaljuju najvise kvalitetnom programu koji obezbedjuje visoku slusanost, marketinska sluzba Naxi radija uspeva da obezbedi veliki broj komitenata zainteresovanih za oglasavanje.
Iako je u celosti dobro tehnicki opremljen za Naxi radio se mora konstatovati da izvesni delovi grada nisu pokriveni najkvalitenijim signalom. Naxi radio spada u malobrojne I retke stanice koje karakterise poslovna odrzivost.
PETI DEO TELEVIZIJSKA DELATNOST
Polazeci od korena reci televizija(grc. Tele, daleko I lat visio-videti) moglo bi se reci da ona doslovno znaci ,,gledanje na daljinu” odnosno ,,daljinsko gledanje”. U fizickom smislu, rec televizija oznacava prenosenje, transmisiju I dostavljanje slike I zvuka na daljinu pomocu elektromagnetnih talasa. Ceo taj proces se odvija javno I masovno. Pojam televizija u nauku je prvi put uveo 1891. godine nemacki fizicar Eduard Liesegang .
Televizija je pre svega tehnicko sredstvo putem koga se ostvaruje prenosenje pokretnih zvucnih slika na daljinu. Osnovni pojam ,,televizija” diversifikuje u mnogobrojne varijetete: kablovska televizija, satelitska televizija, televizija visoke definicije, televizija zatvorenog kruga, televizija otvorenog kruga, televizija male snage, komerecijalna televizija, decja televizija....
Paul Nipkov registrovao je 1885.godine u Berlinu elektricni teleskop koji se moze smatrati pretecom takozvane mehanicke televizije.
ZA Datum nastajanja ovog medija uzima se 25.april 1925. g. kada je skotski inzenjer Dzon Logi Berd uspeo da bezicno prenese sliku sa potkrovlja u prizemlje kuce u kojoj je eksperimentisao. 1928.godine televizijska slika je putem kratkih radio talasa, preneta iz Engleske preko okeana do Amerike. U periodu od 1930 do 1932 godine proizvedeno je preko 20.000 Berdovih televizijskih prijemnika koji su plasirani na trziste Velike Britanije I Evrope.
Prvi funkcionalni televizijski sistem je BBC Television Service formiran 1932. godine.
Americka telefonska I telegrafksa kompanija pocinje da emituje eksperimentalni televizijski program 1927.godine. Vec 1928.g formira se televizijksa stanica u sastavu kompanije General Electric.
Nipkovljev I Berdov sistem su nekoliko godina, sa manjim ili vecim uspehom, funkcionisali paralelno, da bi, pocetkom tridesetih godina definitivna prednost pripala ,, elekticnoj televiziji” Mehanicki delovi televizijskog uredjaja, zamenjeni su elektronskim komponentama. Izum od kljucnog znacaja, za tada vec elektronsku televiziju, je kadotna cev koja je koriscena na oba kraja televizijskog sistema, na jednom kao kamera na drugom kraju kao ekran. Drugi takodje vazan izum je vakumska cev koja je sluzila kao pojacivac signala. Vec od 1929. god. Americka kompanija Bell eksperimentise I sa televizijom u boji.
Kao I mnogi drugi istorijski podaci, tako I oni o prvom redovnom emitovanju televizijskog programa nisu usaglaseni. Neki navode da se to dogodilo u 1935. g. u Nemackoj, po drugima 1936. g. u Engleskoj, a potom u 1938 godine u Francuskoj, a u Americi od 1939.
Drugi sv.rat je prouzrokovao veliki zastoj u razvoju evropske televizije. Nakon rata, razvoj televizije se odvija neslucenom brzinom.
Snazenje televizijskog medija na evropskom kontinentu potvrdjuje I formiranje Evropske radio-difuzne unije. Sedamdesete godine razvoja televizijskog medija proticu u znaku pojave nove opreme za snimanje I kucnog videorekordera.Kraj XX veka je pripao DVD tehlnologiji, televizijskoj slici visoke rezolucije.
Jedan veoma mali broj Beogradjana bio je prvi put u prilici da vdi prenos televizijske slike na daljinu jos daleke 1938.god. U vreme trajanja Drugog jesenjeg sajma, holandska kompanija Filips izgradila je pravi televizijski studio.
U televiz.programu su ucestvavali glumci Narodnog pozorista I Dramske grupe Radio Beograda.
Znatno kasnije 1956.god. Stanovnici Beograda su prvi put mogli da prate na javnim mestima televizijsku sliku. Srbija je znacajno kasnila sa uvodjenjem televizije.
Zvanicni poceci emitovanja televiz.programa u Srbiji vezuje se za 1958.god. Te godine je pocelo emitovanje probnog programa Radio-televizije Beograd.
Od 1958 do 1966 TV Beograd je emitovao tzv. Eksperimentalni program. 1961.god. Je zabelezena nabavka I pocetak koriscenja magnetoskopa, sto omogucava odlozeno emitovanje. Sredinom 1965.g. Je izgradjen toranj na Avali. Do 1970.g. Citava teritorija Srbije bila je pokrivena televizijskim signalom.
Od 1971. godine nastupa era kolor televizije , 1980.g. Otvara se nov studio na Kosutnjanku.
Godina koja je na tragican nacin obelezila istorijat televizije u Srbiji je 1999.g., tokom bombardovanja unisten je najveci deo radio-difuzne infrastrukture. Uprkos takvim okolnostima RTS je 2008.g. Poceo emitovanje programa na posebnom kanalu, a pocetkom 2009.g. Uveo u proizvodnju dvoje novih reportaznih kola sa sa po 12. kamera u Hd formatu.
3.KAKO FUNKCIONISE TEHNICKI SISTEM TELEVIZIJE?
Televizija je tehnicki sistem koji se zasniva na transformaciji opticke slike I zvuka u elektronski signal, njegovom prenosu posredstvom elektromagnetnih talasa do prijemnika u kojima se na kraju odvija obrnuti proces.
Ovaj proces se ostvaruje u okviru cetri faze:
- pretvaranje opticke slike I zvuka u elektronske signale
- kontrola, nivelacija I selekcija elektronskih signala
- prenos signala
- prijem signala I njihovo pretvaranje u opticku sliku I zvuk.
Tehnicki uredjaji u kojima se ostvaruje prva faza u radu televevizijskog tehnickog sistema su televizijska kamera za video signal I mikrofon za audio signal.
Centralni deo televizijske kamere predstavlja tehnologija posredstvom koje se opticki signal transformise u elektricni.
U drugoj fazi rada televizijskog sistema ostvaruje se kontrola signala, spajanje video I audio signala, njihovo podesavanje I uskladjivanje sa tehnickihm standardima I programskih zahtevima.
U trecoj fazi posredstvom emisionih uredjaja, obavlja prenos signala odnosno slike I zuvka od televizjskog emitera ka televizijskim prijemnicima.
U cetvrtoj fazi elektronski signal slike I zvuka se u uredjaju koji nam je najpoznatiji televizijskom prijemniku transformise u opticku sliku I zvuk.
Istrazivaci kreativnih industrija u Srbiji, primenom SWOT medote strateske analize procenjuju I sumiraju potencijal elektronskih medija na sledeci nacin:
SNAGE: trzisna orijentisanost, kvalitetna radna mesta, ekonomija obima, cenovna konkurentnost
SLABOSTI: zastarela informaciona tehnologija, siromasno okruzenje, neizvesnost u pogledu dozvola za emitovanje programa, poslovno rukovodjenje, dostupnost kreditnih linija
MOGUCNOSTI: klasterski orijentisan razvoj, privatizacija, rast traznje za oglasavanjem, digitalnaTV, razvijanje prodaje TV licencnih prava.
PRETNJE: stvaranje jedinstvene predajnicke mreze, nelojalna konkurencija, komercijalni rizik, kablovksa distribucija.
Po pravilu koje se stalno potvrdjuje kroz istoriju medija, I televizijska delatnost je u svojim prvim danima preuzela mnogo toga od starijih medija I u njima nalazila oslonac. Kako od pozorista I stampe, tako I od radija I filma.
Prvi ljudi koji us ukljucili u neposrednu produkciju programskih sadrzaja novog televezijskog medjia bili su oni koji su imali pozorisno, radijsko ili filmsko iskustvo.
Nova tehnologija je tragala za svojim mogucnostima u okviru starih formi. Koliko je to televiziji olaksavalo pocetke toliko je to istovremeno bio jedan od ogranicavajucih faktora njenog napretka, posebno u stvaralackom domenu.
Ono sto jedan medij cini posebnim I razlicitim od drugih medija, sadrzano je najpre u njegovom tehloskoj osnovi. Ovde cemo se pozvati na Maklauna, koji svrstavajuci televiziju u hladna opstila, ima u vidu osobenu tackastu strukturu televizijske slike, koja utice na to da se ista vizuelna poruka na televizijskom ekranu bitno drugacije dozivljava. Ako izuzmemo virtuelne komunikacije odnosno internet mrezu, televizija je poslednji, najmladji izum u domenu masovnih komunikacija.
U traganju za autenticnim televizijskim izrazom, televizijski poslenici su, kao sto su to cinili I filmski na svojim pocecima, posegli za dostignucima I modelima stvaralacke prakse starijih medija. Film je tako poceo sa pozoriznim kreativnim sredstvima. Korak po korak, film je tragao za svojim jezikom. Televiziji je osim pozorisnih, bio na raspolaganju citav arsenal radijskih I filmskih dostignuca na planu stvaralckih I izrazajnih mogucnosti. Televizija je od radija nasledila jezik elektronske prirode. Od filma je nasledila fenomen pokretinih slika, jezik montaze, kadrove, uglove snimanja.
Iako je s usvojila brojna iskustva starijih medija, televizija ipak nije ni snimljeno pozoriste, ni radio kome je pridodata slika pa ni film koji je emitovan na televiziji. Prikazivanje odredjenih u drugom mediju kreiranih sadrzaja, na televiziji dobija novu dimenziju I drugacije znacenje, makar televizija u tome bila samo puki prenosnik. Televizija je jedan sasvim nov I osoben medij, razlicit od drugih. Televizijski poslenici su to veoma brzo shvatili I poceli da se kreativno izrazavaju u ovom mediju upravo ,, preko stvaralackog ovladavanja nacinom upotrebe tehnickih uredjaja”
U prvom redu to je tehnoloski jedinstvena I po svemu specificna struktura same televizijske slike. Ta slika je po svojoj prirodi elektronska. Specifican proces nastajanja elekstronske slike televizijskog medija bitno odredjuje njene karakteristike. Naspram zgusnute I tople struktrue filmske slike, tackasta hladna I nesavrsena struktura elekstronske slike podstice na drugaciju ,aktivnu percepciju dopunjavanja. Braneci autenticnost filmskog medija njegovi poslenici se nikada nece sloziti sa tim da je gledanje filma na televizijskom prijemniku isto sto I njega projekcija u bioskopskoj dvorani. Prikazivnje filma na televiziji je po njima informacija, a ne pravi dozivljaj filmske price.
Kada je stvaralacki domen bilo kog medija u pitanju, dogadja se to da se jedna nova tehlnologija stvalja u kontekst misljenja. Ovladavanje izrazajnim mogucnosti tehlnologije odnosno medija.
Najkarakteristicniji vid televizijskog ostvarenja je bez sumnje direktni prenost. Odnosno program uzvio. Fenomeni istovremnosti, autenticnosti, neposrednosti, zivotnosti moguci su samo u ovom mediju, I oni kod gledalaca postizu specificne efekte.
Stvaralacko I kreativno koriscenje televizijskog medija po sevi je nuzno razvojni prosce na koji treba gledati u kontekstu cinjenice da je televizija medij koji ni do dan danas nije otkrio krajnje granice svoje upotrebe.
8.KOJE SU OSNOVNE PROGRAMSKE FUNKCIJE TELEVIZIJE?
Osnovne programske funkcije televizije su:
- informativna
- edukativna
- umetnicka
- zabavna
- propagandna
Informativna funkicja je najkarakteristicnija za televizijski medij. Informativna funkicija televizija je najbliza njenoj tehnoloskoj strukturi koju karakterise gotovna trenutna brzina prenosenja poruke. Rec je zapravo o brzini svetlosti kojom se obradjuje I prenosi signal.
Televizijska informacija je ne samo brza vec I znatno sadrzajnija od informacija koja se posreduje stampanim medijima.Informativna funkcija televizisjkog medija se ne ostvaruje samo u okviru specijalizovanih informativnih programa. Informativna funkicja ovog medija je prisutna u manjoj ili vecoj meri I u svim vrstama televizisjkih programa.
Edukativna funkcija je takodje jedna od vrlo zastupljenih funkcija televizijskog programa. Ta funkcija moze biti realizovana kao direktna u okviru specijalizovanih edukativnih kanala ili kao indirektna edukativna funkcija koja se ostvaruje kroz mnogobrojne programske oblike I sadrzaje. Domaci javni medijski servisi svoju edukativnu funkciju realizuju kroz sledece programske celine: skolski programi, opsteobrazovni programi, naucni I ekoloski programi.
Umetnicka funkica televizije je veoma izrazena. Najzastupljeniji vid susretanja publike sa umetnickim delima ostvaruje se posredstvom televizisjkog medija. Najcesce televizijske forme koje pripadaju tzv. Umetnickkom zanru su: Tv drama, tv film, igrane serije, snimljeno pozoriste, programi za decu, muzicke emisije.
Zabavna funkcija bi se mogla razumeti I kao nastojanje da se zadovolji jedna potpuno legitimna ljudska potreba za opustanjem, razonodom.Televizisjki programi nude najrazlicitije forme zabavnih sadrzaja: kviz, skrivena kamera, reality show, revija, mjuzikl.
Propagandna funkcija je mozda ona po kojoj je televizija jednoj grupi korisnika najvaznija, a po drugima najomrzenija. Pod njom se podrazumeva:
-politicka propaganda
-ekonomska
-umetnicka
Propagandne mogucnosti radija do krajnjih granica je usavrsio I zloupotrebio Gebelsov propagandni nacisticki tim. Nakon otvaranja tajnih sovjetskih arhiva, objavljene su malo poznate cinjenice da su Hitler I njegovi saradnici veoma ozbiljno radili na projektu propagandne televiziju u stilu Velikog brata koja bi se emitovala na citavoj teritoriji. Projetkom je bilo predvidjeno da stanovnici Nemacke preko Orvelovski ekrana postavljenih na javna mesta prate ,, narodnu televiziju” koja bi im objasnjavala kako arijevska rasa traba da se ponasa.
Za ekonomsku propagandu se obicno kaze da joj je glavni urednik novac.
Umetnicka propaganda ima za cilj da afirmise odredjene vrednosne sudove, stavove, ukuse.
Uobicajne su tri programske seme:
- dnevna sema
- nedeljna sema
- sezonska sema ( letnja I zimska)
Dnevna programska sema je prilagodjena uobicajnom dnevnom ritmu zivota stanovnistva:
- jutarnji program
- dnevni program
- popodnevni program
- vecernji
- nocni program
Nedeljna programska sema nastoji da prati ritam sedmicnog zivota auditorijuma- filmovi, sportski prenosi, TV serijali.Ova sema se posebno prilagodjava danima vikenda.
Sezonska sema- letnja sema je vise oslonjena na reprizne programe, putopisne reportaze, turisticke,zabavne sadrzaje. Zimska sema je ambicioznija I rezervisana je za premijerne sadrzaje.
Tradicionalna organizaciona sema podrazumeva sledece funkcionalne celine:
- redakcije, odnosno programski sektor ( planiranje I uredjivanje programa)
- sektor produkcije ( realizacija programskih zadataka)
- sektor prodaje ( marktenig)
- sektor tehnike ( tehnicka baza I emitovanje programa)
- zajednicke sluzbe ( pravna sluzba, finansije)
Osnovni organi upravljanja su:
- generalni direktor
- upravni odbor
- programski savet
Generalni direktor je organ koji zastupa I predstavlja ustanovu.
Upravni odbor donosi statut radio-difuznih ustanova, imenuje I razresava direktore I urednike radija I televizije, donosi investicione planove. Odbor ima devet clanova koje imenuje I razresava RRA.
Programski savet ima ulogu savetodavnog tela. Savet broji 18.clanova koje bira Skupstina Republike.
SESTI DEO INTERNET
Internet mreza svoje prve korene ima u uspostavljanju racunarske mreze koriscenjem telefonskih linija izmedju najvaznijih americkih naucnih I vojnih institucija. Projekat je pokrenut u okviru Agencije za napredna istrazivanja koja postoji od 1957. Te iste godine Sovjeti su lansirala kosmicku letelicu ,,Sputnjik” a formiranje ove agencije je bio deo americkog reagovanja na mogucnost nuklearnog udara iz svemira.
Projekat je dobio svoju konacnu konfiguraciju 1969.godine kada su prva cetri uvezana racuna smestena u univerzitetskim centrima SAD.
Tada je stvorene mraza ARPANET. Od 1973.godine rucanari koriste tehnologiju paketskog prenosa za medjusobnu razmenu informacija. Ovo je bio prvi sistem prenosa paketa podataka u istoriji.
Prelomna godina u razvoju interneta u svakom smislu je 1992.godina. Te godine je Tim Berners LI usavrsio hipertekst, koncept prikazivanja internet sadrzaja na kojima pociva WORL WIDE WEB.
Prakticno od tada je internet od mreze namenjenih vojnim vezam I akademskim istrazivackim potrebama prerastao u mrezu otvorenog tipa.
Glavni vid komunikacije na mrezi su bile e-mail pourek za znakom @ kao standardom u adresi. Znak @ je uveo u upotrebu Rej Tomlinson. Od 1986. su utvredjeni I ostali standardi elektronskoj komunikaciji na mrezi : com domen za komercijalni, mil za vojni I edu za obrazovni sektor.
Iako je na mrezu 1975 godine bilo prikljuceno samo oko 2000 korisnika do 1995. njihov broj je porastao na preko 30 miliona.
U Srbiji je koriscenje Interneta otpocelo februara 1996.god. Kada se nacionalna akademska mreza preko provajdera Beo TelNet povezala sa globalnom mrezom. Broj korisnika Interneta u Srbiji raste Iz godine u godinu.Izdavanje dozvola za pruzanje internet usluga u Srbiji je u nadleznosti Republicke agencije za telekomunikacije.
Internet cini mreza medjusobno povezanih racunara. Cvorisna mesta mreznog povezivanja su servreski racunari koji korisnicima sirom svet nude razlicite servisne usluge. Na ponudjene servisne usluge korisnik se direktno pretplacuje kod distributera. Neki od servisa su besplatni, dok se drugi placaju.
Osnovne tehnoloske odrednice za funkcionisanje mreze su:
- hardver
- softver
- telekomunikacione veze
Covecanstvo je sa Internetom dobilo jedan oblik planitarne komunikacije. Internet je u svokom slucaju ne samo nesto novo vec I potpuno drugacije od klasicnih medija komuniciranja.
U odnosu na klasicn medije Internet karakterisu:
- brzina
- funkcionalnost
- direktnost
To prakticno omogucava veci radijus komuniciranja, laksu dostupnost informacija, vecu slobodu izbora, bolju kontrolu korisnika,. Internet je globalna racunarska mreza koju cine medjusobno povezane lokalne racunarske mreze.
Da bi se razliciti racunari ,,sporazumeli” potrebni su protokoli kji ce slediti svi racunari na mrezi. U tu svrhu na Internetu postoje dva osnvna protokola:
- IP
- TCP
Iako su protokoli omogucili sporazumevanje medju racunarima nedostajao je univerzalni jezik koji ce razlicitu simboliku tekstualnih poruka dovesti u jedinstveni hipertekst. Hipertekst je nacin da se organizuju informacije I kojim se otklanjaju brojni nedostaci.
Svi korisnici interneta imaju svoje adrese. Ta adresa se moze izraziti kao numericka adresa. Posebna vrsta adresa se odnosi na elektronsku postu e-mail. Elektronska posta funkcionise tako sto racunar skladisti primeljenu poruku. Poruka je dostupna jednom primaocu ili grupi primaoca.
Mreza takodje omogucava telefonsku komunikaciju koja je jeftnija od klasicne. U novije doba su na mrezi veoma rasprostranjene pricaonice.
Na medijskoj sceni je prisutna neprestana borba za primat. Teoreticari medija tvrde da je uzrok tome sto se mediji uzajamno ne trpe I sto novi mediji tlace stara opstila.
Na kraju ovog lanca je za sada internet.
Istorija medija nas uci da se pojavom novog, stari mediji zapadaju u kracu ili duzu krizu. Porastom koriscenja interneta smanjen je kvantum vremena koriscenja ostalih medija kao izvora informacija, sredstva zabave,edukacije. Ni stampa, knjige, film I radio nsiu postedjeni uplivom interneta . Posebnost interneta se upravo ogleda u cinjenici sto vise nemamo tradicionalnu relaciju ,,novi-stari mediji” vec jednu sasvim novu ,, internet-ostali mediji”.
Internet je u stanju da u manjoj ili vecoj meri ponudi gotovo sve sto mogu svi ostali mediji zajedno:
- brzu I potpuniju informaciju
- baze digitalizovanih knjiga
- radio program koji se moze pratiti posredstvom mreze
- film na mrezi
- tv program na mrezi
- televizija sa digitalnim signalom
Internet nudi I mnoge druge vidove komunikacije koje klasicni mediji ne mogu da ponude- e-mail, onlajn, diskusije, cetovanje.
Internet raspolaze integrisucom I distributivnom tehnologijom. U nekim izvorima se imenuje I kao ,,matamedij” sto je pojam kojim se oznacavaju medjuradnje koje pomazu odvijanje procesa komunikacije.
Internet vec danas, nakon smao dve decenije postojanja zapao u stagnaciju. U prvim decenijama kinematografija cinilo se da ce filmski snimljeno pozoriste biti izvanredna zamena za klasicni pozorisni dozivljaj. Ipostavilo se da nije tako. Slicno iskustvo pamtimo I sa filmom na televiziji. Upotreba interneta ce se u buducnosti siriti u pravcu interaktivnih komunikacija. Bez ambicija da se posreduje u prenosenje sadrzaja drugih medija.
Za sada se Internet prilagodio starim medijima nego oni njemu. U dogledno vreme vecina klasincih medija ce povratiti deo svog poljuljanog statusa I na taj nacin ce se uspostaviti odredjena ravnoteza u medijskom sistemu.
Elektronsko poslovanje omogucava:
- interaktivni pristup trzistu I partnerima na globalnom I lokalnom nivou
- obavljanje odredjenih poslovnih funkcija van preduzeca
- pretrazivanje I dostupnost veceg obima informacija
- brze obavljanje finansijskih transakcija
Elektronsko poslovanje obuhvata sve oblike razmene informacija, uspostavljanje poslovnih veza I vodjenja poslovanja koji se ostvaruju telekomunikacionim vezama , pre svega posredstvom Interneta.
Najvecu primenu elektronsko poslovanje ima u orijentaciji ka potrosacima, bilo kao vid markteniga ili elektronske trgovine. Obim poslovanja posredstvom elektronske trgovine u svetu prerastao je cifru od 2 biliona dolara.
Mnogobrojna istrazivanja potrvrdjuju neprestani rast popularnosti tzv. Kupovine na daljinu. Ova vrsta kupovine obuhvata nabavke koje se obavljaju posredstvom kataloga, telesopa, e-maila I interneta.
Internet mreza sve vise postaje srediste reklamnih prezentacija I prodaja . Internet mreza moze da ponudi najrazlicitije sadrzaje, ali najveci deo ostvarenog prihoda potice od sredstava koja su ulozili oglasivaci.
Internetska trgovina je relativno efikasna ali je I znatno jeftinija od oglasavanja u drugim medijima pre svega zato sto eleminise posrednike u prodaji.
Trgovini posredstvom Interneta u novije vreme se pridruzio I jedan novi vid trgovine M-trgovina koja se ostvaruje posredstvom mobilne telefonije.
Transferi uz pomoc interneta praceni su I brojnim problemima. Problemi bezbednosti I kontrole komunikacije. Oni se krecu od klasicnog prevarnog kriminala do zloupotrebe u domenu autorskih prava.
Elektronska trgovina osim pogodnosti nosi I ozbiljne rizike. Sto se tice ugrozenosti autorskih prava na internetu ovaj problem je posebno izrazen kod filmskih I muzickih sadrzaja koji se piratski skidaju sa interneta sto ugrozava klasicne nacine prodaje.
Za internet I ono sto on pruza moze se reci da po definiciji pripada sferi civilizacijskog porekta. U tom smislu vazi konstatacija da novi medij uvek donosi boljitak, ali I negativne posledice.
Kao I mnoge druge tehnologije koje su donele napredak, ni internet nisu mimoisle negativne implikacije. Nakon sto je zaziveo u svakodnevnici internet je brzo pokazao I svoju losu stranu.
Iako je vecini doneo socijalni napredak kod jednog broja korisnika Internet je proizveo socijalnu izolaciju, smanjenje ucesca u drustvenom zivotu I porast usamljenosti. Problem je u preteranoj kolicini vremena koje se provodi na internetu.
Neprestano uvecavanje mreze za posledicu ima duboke promene u nacinu zivota I izvesne oblike zavisnoti jednog broja korisnika mreze.
Kao I kod svih oblika zavisnoti I ovde je kljucan parametar tolerancija koje se odnosi na povecanje vremena koje se provodi na Internetu. Smatra se da je 4-6 sati prihvtljiv vremenski period, a da sve preko toga prelazi u zavisnost.
U relativno kratkom razdoblju uspostavljena je I tipologija zavisnosti od interneta:
- kompluzivni pretrazivaci interneta
- opsednutost sajber seksom
- zavisnost od virtuelnih veza
- igraci na mrezi
- patoloski korisnici elektronske poste
Svi oblici zavisnosti od Interneta ozacavaju se zajednickim nazivom internet paradoks.
Internet zavisnosti najcesce imaju cetri karakteristicna simptoma:
- zaboravljaju da jedu I piju
- nabavljaju bolju tehlnologiju ili kupuju vise sati na internetu
- ako nemaju pristup racunaru pocinju da se povlace u sebe
- stalno su umorni
Zavisnoscu su zahvaceni ljudi najrazlicitije zivotne dobi medjutim najvise ih je medju decom, tinejdjerima I visokoobrazovanim gradjanima.
Internet poslovanje obuhvata niz slozenih ali uzajamno povezanih ativnosti:
- provajderi za prikljucivaje (pristup na mrezu)
- provajderi kretanja na mrezi
- organizatori sadrzaja mreze
- prodaja na mrezi
- softver za internet
- mrezno povezivanje
Pristup na mrezu – to su poslovi koje obavljaju provajderi Internet usluga, tj. Komercijalni internet servisi. To su kompanije koje omogucavaju svojim pretplatnicima medjusobni pristup, kao I pristup mrezi radi dobijanja informacija. Provajderi su najcesce udruzeni u nacionalna provajderska udruzenja.
Delokrug I pozicija provajdera na mrezi su omedjeni tehnoloskom infrastrukturom. Kljucni delovi te infrastrukture su:
- hardverska oprema
- telefonske odnosno kablovke distributivne linije ili satelitski kanali.
Menadzerska funkcija koja je u ovom domenu najrasprostranjenija je funkcija administratora.
Pretrazivanje mreze- ogroman broj podataka na mrezi zahteva njihovu organizaciju odnosno pouzdane nacine njihovog pretrazivanja. Otuda se formiraju mnogobrojne specijalizovane organizacije- google, yahoo.
Sadrzaji na mrezi – da bi se uvecao broj korisnika same mreze po sebi nisu dovoljne vec je neophodno uneti sadrzaje koji ce aktivirati I druge interese korisnika. Medju prvim sadrzajima se pojavljuju tekstualne datoteke I graficki prikazi, da bi se prosirilo na fotografije, muziku.
Softver za internet – sustina funkcionisanja interneta cine razliciti programski paketi odnosno softveri koji podrzavaju razne aktivnosti na mrezi. Medju najvaznijim su Internet Explorer, Firefox, Apple Safari.
Mrezno povezivanje- pojam mreza je sinonim za internet. Pri tom se ima u vidu najveca racunarska mreza ili mreza svih mreza. Medjutim proces komunikacije podrazumeva postojanje razlicitih racunarskih mreza koje funkcionisu izvan globalne mreze. U svetu postoje specijalizovane kompanije koje se bave poslovima umrezavanja. Najveci svetski proizvodjac opreme za umrezavanje je Cisco systems.