Post date: Apr 1, 2013 11:38:52 PM
1 . Дати кратку дефиницију антропологије.
- Научнa дисциплина којa прoучaвa људска бићa у свим њиховим аспектима: физичким , природно окружење и културним .
2 . Шта је предмет истраживања антропологије?
-Предмет истраживања су: aнтропoлoшкe чињеницe, тj. специфичне зa људски род у поређењу сa животињским: артикулисaни језици, обреди, уметност, становање, одевање, симболи итд. Погледи на свет, веровања, однос према телу, сексуалности, смрти, према простору и времену, сроднички односи и друштвени односи, технологија, начин производње, рад, итд.
3 . Која су два приступа у проучавању човека и његовог света, преузета из лингвистике? Објаснити оба.
-синхронијски приступ (грч. син-са, хронос-време): антрополошки предмет се може изучавати у одређеном тренутку његовог развоја (обично садашњем)
-дијахронијски приступ (грч. диа-кроз, хронос -време): кроз време (кроз историјске фазе развоја).
Ови термини нам долазе из лингвистике, од Фердинанда де Сосира
4 . Какав је однос између антропологије, етнологије и етнографије?
Антропологија се ослања на етнологију: компаративно истраживање различитих друштава и етничких заједница.
Етнологија се пак ослања на етнографију: методично сакупљање података на терену (може да користи записе, цртеж, фотографију, музичку нотацију, утилитарне и обредне предмете...)
Антрополошки оквир је општији: трагање за јединством људског духа кроз културну разноликост.
5 . Које су две главне разлике између социологије и антропологије?
Разлика између етнологије/антропологије и социологије: предмет проучавања
Социoлoгија прoучaвa друштвенe појаве у развијеним, индустријализованим земљама.
Антропoлoгија се бави мањим целинама, традиционалним зajeдницама, које су дугo важиле за “примитивне”.
Научна вишезначност термина “примитивно”: 1) древно, изворно, првобитно; 2) рудиментарно, просто, неразвијено; 3) ловоскупљачка друштва која немају писмо и не знају за пољопривреду и сточарство
Колоквијално, пежоративно значење: простачко, сирово, варварско,заостало
6 . Зашто је проучавање примитивних заједница значајно за нас?
“Проучавање примитивних народа оспособљава нас да боље сагледамо себе. Ми обичнo нисмo свесни посебних наочарa кроз кoје глeдaмо свет.
7 . Која три света су чинила савремени свет до пре двадесет година? Укратко опишите одлике сваког од тих светова.
1 . свет капитaлистичкe привредe и демократског друштвенoг урeђeњa
2 . социјалистичке (садa бившe) зeмљe
3 . неразвијeнe зeмљe и земље у развоју.
Први свет у којем ћe наукa и утилитаризaм доживети поtпуни развој, схватaн је као aутентично мoдеран, тeхнолoшки развијен и дeмократски слобoдан
Ослобoђен културних, рeлигиoзих, идеолoшких ограничења (секуларни, плуралистички); најрaционaлнији.
Свет у којeм су слoбoда и рaциoнaлност (спoсoбност прорачунa, предвиђaњa и уопштавaњa) створиле услове за развој свих наукa (природних и друштвених)
Тешкоћe антрoпoлoгијe кojу oграничaвa неусaглашеност са сопственим прeдмeтoм (локални oбичaји и трaдициje) и чији развоj успoрaвa oписивaње “бeзначaјних и мaлих” културних светова.
Други свет: подручје за примену тоталитарне идеологије (једнопартијски, привредни монопол државе итд.).
Захвaљујући технолoшкoм рaзвоју, други свет je припадaо модернoм друштву, али су aуторитaрни режими и идеологије смањивaли ниво његовe рационaлнoсти и продуктивнoсти и заустaвљaли га нa прелазној пoзицији.
Трећи свет: омиљенo подручје проучавaњa културне антропoлoгије; свeт разноликих локалних, племeнских традицијa и обичајa.
“Ирационaлaн”, неразвијeн, пренасeљeн свет у којем владa политички хаoс (обелeжја која су све дoнeдaвно приписиванa и неким подручjимa зaпaдне Европе, нпр. југу Италиjе)
8 . Шта значи израз „многе глобализације“?
Бергерова и Хантингтонова књига о “многим глобализацијама” (2002) показује како се наводно универзални процес одвија у различитим правцима у зависности од локалног културолошког контекста.
9 . Шта је мултикултурализам, односно који став промовише?
Мултикултурализам даје једнаку вредност различитим културама и унапређује заједничку егзистенцију уместо доминације.
10 . У чему се састоји критичка димензија антропологије?
Глобално и локално/национално је густо испреплетано у репродукцији разлика.
Али то није нужна законитост и зависи од тога колико ћемо стварно радити на очувању културних идентитета и разлика.
Самим тим мисија антропологије превазилази дескрипцију и анализу већ има и критичку димензију.
-између осталог и у том смислу да нам упознавање са различитим друштвима и културама показује људске могућности и алтернативе постојећим доминантним друштвено-културним обрасцима.
11 . Шта је психолингвистички детерминизам?
Психолингвистички детерминизам: схватање о језику као одлучујућој детерминанти доживљаја света. Психолингвисти врло често пренаглашавају утицај језика на мишљење и на тумачење света
12 . Објасни на примеру бар један заједнички принцип на коме почивају језици.
Сви језици имају конструкције којима се изражава однос субјекат-предикат; свима је могуће изразити основне логичке операције (узрочне или друге везе); сви имају антониме; у сваком постоје појмови броја и времена; сви имају системе заменица којима се разликују “ја”, “ти”, “он” итд.
Све се може превести с једног на друге језике, сваки човек може да научи било који страни језик.
13 . Која је основна разлика између модерне и примитивне (или архајске) концепције времена?
Наша концепција времена је линеарна: време је права линија која се протеже од бескраја у прошлости до бескраја будућности.
Идеја прогреса и историје као непрекидног стварања новог у односу на прошло.
Примитивни или древни човек, има цикличну визију времена по угледу на природу: природа функционише у циклусима: биолошки, репродуктивни циклуси, климатски циклуси и тд.
Све се враћа и обнавља, ништа није трајно изгубљено и ништа није апсолутно ново.
14 . Дефинисати етноцентризам и социоцентризам.
Етноцентризам и социоцентризам: постављање сопствене етничке или социјалне групе у центар света, као меру свих ствари (проширени егоцентризам)
Етноцентризам је, у мањој или већој мери, својствен свим друштвима.
То је, на нивоу колективне свести, оно што је егоизам на нивоу појединачне свести.
15 . Како је Диркем делио свест?
Диркем (1859-1919) је сматрао да постоје две свести: индивидуална и колективна.
16 . Који појам у антропологију уводе научници Лазарус и Штајнтал и како га дефинишу?
“Народни дух” који код њих добија мистично значење (самосталну егзистенцију) , али га дефинишу на рационално прихватљив начин као “сличну свест многих појединаца”.
Опредмећење тог метафизичког народног духа су језик, фолклор, мишљење, морал.
17 . Које две гране психологије постоје по Виљему Вунту?
Виљем Вунт (1832-1921) је сматрао да треба разликовати две гране психологије: физиолошку (индивидуалну) психологију и психологију народа.
Сматра да се сложени ментални процеси појединца могу објаснити само социјалним моментима који их условљавају: језиком, обичајима и митовима.
Вунтов аргумент: мишљење је систем асоцијација, али шта ће се и како ће се асоцирати зависи од тзв. аперцептивне масе, а ова пре свега од језичких навика, митова и обичаја.
18. Шта је аперцептивна маса?
Aперцпетивна маса: скуп менталних представа које нису увек освешћене
19 . Како гласи основно начело културног релативизма?
Антропологија је обратила велику пажњу на ту склоност људског духа да појам културног обликује према себи и као одбрану установила појам културног релативизма, чије основно начело гласи: оно што је прикладно за неку људску групу није нужно прикладно и за другу.
20 . Допунити. Разликовањем природе од културе, разликујемо
-урођено (лат., парт.natus, глаgол nascor) од стеченог.
21 . Која је најједноставнија, а истовремено најобухватнија дефиниција културе (Ралф Линтон)?
Култура се дефинише једноставно као “начин живота једног друштва” (Ралф Линтон); скуп “друштвених чињеница” карактеристичних за дату групу; појам који не садржи вредносни суд.
22. Која је разлика између појмова култура и цивилизација?
-Цивилизација: материјални елементи друштвеног живота; производна средства, оруђа, техника..
-Култура: психолошки, емоционални, интелектуални, духовни елементи друштвеног живота (право, уметност, религија).
23 . Како је биолог Жан Ростан описао разлику између природног и културног наслеђа?
Људска цивилизација се налази у библиотекама, музејима, законима: она изражава људске хромозоме, али се не уписује у њих.”
24 . Ком домену припадају природни, а ком друштвени закони?
Природни закони припадају домену универзалности и нужности (свуда и увек исти).
Друштвени закони, правила, ритуали, које свако друштво на неки начин намеће својим припадницима, варирају од културе до културе (домен посебности и случајности). Појединац може да им се не потчини (Леви-Строс, Елементарне структуре сродства)
25 . Дати етимолошко значење речи палеонтологија. Чиме се бави та наука?
*Палеонтологија: етимолошки од три грчке речи
Paleo, од palaios, стар ;
Ontos, живот, биће ;
Logos, говор, наука
Наука о развоју живота на земљи, древних биљака и животиња заснована на фосилима, сведочанствима њиховог постојања сачуваним у стенама.
26 . „Дивља деца“ пружају један од најбољих доказа против појма риродни човек.
27 . Допунити. Према Ф. Жакобу, човек није програмиран инстинктима, већ је програмиран да учи, да ствара ново и другачије.
28 . Ко су били ,,варвари'' према Грцима?
Грци су све људе који нису говорили ни разумели грчки језик називали “варварима”
29 . Који грчки аутор је имао атипичан став према другим културама? У ком смислу је био атипичан и који је разлог томе?
Велики грчки историчар, путописац и хроничар Херодот (око 490-425 п.н.е.), описује врло допадљиво, детаљно и прилично прецизно обичаје чудних и далеких народа, односно народа који нису били Грци.
Атипично за старе Грке који су били прилично етноцентрични, а савременим речником речено и расистички настројени према другим народима
30 . Дати пуни и скраћени наслов дела Корнелија Тацита.
Корнелије Тацит, правник државни чиновник, је 98. написао кратку расправу О пореклу, месту и обичајима народа Германа, данас нама познату као Германија.
31 . Шта је одликовало хришћански средњи век?
Теоцентризам, релативна незаинтересованост за световну стварност и за друге културе (иако су трговина и ратовање били развијени).
Трагање за езотеричним, магичним, чудесним, опседнутост маште фигурама демона, наказа и ђавола.
Неверници су представљани као наказе, чудовишта или звери (најчешће мајмун као карикатура човека), црне боје.
Хришћанин се везује за белу боју (раса, али и боја духовне чистоте).
32 . Који је корен речи Сарацен и на кога се односио тај назив?
Сарацен (од Саре, Аврамове жене:након ширења ислама, и посебно у време крсташких похода, назив Сарацени је коришћен за све муслимане, посебно за оне на Сицилији и јужној Италији).
33 . Шта је карактеристично за муслимане у средњем веку што их је значајно разликовало од тадaшњих хришћана и Старих Грка?
Супротно средњовековним Европљанима, муслимани тог доба су били много отворенији за разлике услед прожимање пуно култура, етничких група, народа, језика.
У VIII, IX и Х веку, услед невероватне експанзије царства, арапски научници, дипломате, трговци и путници су истражили и описали део Европе, области Кавказа, Далеког истока, Индије и Африке.
34 . Допунити. Ибн Халдун се сматра претечом следећих наука:
демографије, културне историје, филозофије историје, социологије и модерне економије.
35 . Зашто је Ибн Халдун значајан?
У вековима у којима је преовладавала теолошка концепција човека и универзума, Ибн Халдун је допринео утемељењу човекове аутономије постављајући га не више у космогонијски и теолошки систем, већ у његову природну физичку и друштвену средину.
36 . На основу ког извора су Европљани дуго тумачили друге културе?
Средњовековни Европљани су пре свега били заинтересовани за религијске разлике – и то само зато да би показали значај и истинитост сопствене, хришћанске вере.
37 . Услед чега долази до извесне промене става у Европи, односно већег интересовања за удаљене и различите народе у културе у XIII и XIV веку?
До извесне промене ставова у Европи долази након великих монголских освајања у XIII и XIV веку.
Покорили већи део Русије, затим уништили војску Пољске и Мађарске, прошли кроз велике делове Европе и потпуно их опустошили.
Није их било лако игнорисати, без обзира на њихове чудне обичаје, егзотичан изглед, “погрешну” веру и потпуно европско непознавање дела света из кога су дошли.
Били су победници: фасцинација Монголима и њиховом војном моћи допринела је појави првих аутора који их описују.
38 . Какви су ,,библијски“ аргументи за негативно опхођење према црнцима?
Након теолошких тумачења XVI века, у XIX веку се појавио натуралистички аргумент.
Упостављена је псеудонаучна расна хијерархија , на основу физичких карактеристика, која је црнце поставила најближе заједничким прецима – приматима, поистовећујући их на тај начин са нултим степеном еволуције чија је круна бели човек.
39 . Како гласи кредо освајача којим се између осталих водио и шпански освајач, Ернан Кортез?
Кредо освајача: “Боље познавати да би се боље поседовало”
40 . На основу чега је Бартоломео де лас Касас тражио равноправност за Индијанце?
То је случај са Бартоломеом де лас Касас, сведоком геноцида над Индијанцима и аутором чувеног памфлета (1552) Кратак извештај о уништавању Индија (Филип Вишњић, едиција Либертас, 2002) у којем се залаже за права домородаца код шпанског краља.
Ни у једном тренутку није довео у питање дужност Шпанаца да приведу Индијанце “правој” религији. Одбрану је аргументовао својом проценом да они могу да се хуманизују обраћањем у хришћанску веру.
41 . Које су две струје владале у хришћанској доктрини средњег века?
1) једне која је бранила теорију о различитом и одвојеном пореклу народа (три Нојева сина, полигенетизам) и
2) друге која је заступала идеју заједничког порекла (Адам и Ева) и јединства људског рода (моногенетизам)
Захваљујући њему, тадашњи владари и моћници, Католичка црква и шпански краљеви нису више, барем у теорији и формално, оспоравали људскост Индијанаца и њихово право на равноправност са Европљанима.
42 . Како се зове најчувенији мит у 16. и 17. веку који је послужио многим мислиоцима тада, па и касније (Монтењ 16. век, Русо 18. век, Леви-Строс 20. век.... )?
Најчувенији је мит о “добром дивљаку” који је послужио многим мислиоцима (Монтењ XVI, Русо XVIII, Леви-Строс XX век) да критикују и доведу у питање западноевропску цивилизацију.
43 . Који писац и теоретичар у 16. веку уводи појам егзотизам?
У XVI веку је Рабле увео термин “егзотизам”.
44 . Које је значење термина егзотизам.
Грч: exô - « споља », exôtikos « странац, спољашње ») је културолошки став афинитета према страном, далеком, другачијем.
Нови став у односу на дотадашње величање сопствене културе и презир према другима
45 . Које су три особености које чину слику о добром дивљаку?
1. егалитаристички,
2. минималистички, и
3. натуралистички принцип
46 . Ко и у ком делу је дао најуспелији и најцеловитији књижевни израз представе о добром дивљаку?
Најуспелији књижевни израз целовите представе о добром дивљаку остварио је Дени Дидро у Додатку Бугенвиловом путовању (јасни трагови Лаонтановог утицаја).
47 . Да ли Русо сматра неопходним и пожељним повратак у природно стање? Објаснити.
Русо, дакле, не идеализује чисто природно стање које човека не издваја из животињског царства.
Друга крајност је друштвено стање какво га данас познајемо и које је, мада из других разлога, исто тако незадовољавајуће.
Русоова визија света и историје много је трагичнија од визије његових примитивистичких савременика: друштво квари човека, али човек је заиста човек само зато што се уклопио у друштво: немогуће је извући се из тог парадокса.
48 . Ко је и када увео Црни законик (Code Noir) и шта он утврђује?
Правно кодификовани став: Црни законик (Code Noir).
Обзнанио га је Луј XIV 1685. а дефинитивно је укинут тек 1848, за време II Републике.
60 чланова кодификују “нељудско” и детаљно описују прерогативе господара над робовима.
Црни законик утврђује “право на одсуство права” и организује физичко уништавање црначке популације, без права на жалбу.
49 . Шта је етноцид?
Негативна перцепција других се заснивала на осећању супериорности чији је логичан исход био или физичко уништење (геноцид) или наметање сопствених вредности (етноцид).
50 . Када се јавља натуралистички аргумент и шта он казује?
Након теолошких тумачења XVI века, у XIX веку се појавио натуралистички аргумент.
Упостављена је псеудонаучна расна хијерархија , на основу физичких карактеристика, која је црнце поставила најближе заједничким прецима – приматима, поистовећујући их на тај начин са нултим степеном еволуције чија је круна бели човек.
51 . Која је друга теме, поред дивље деце, заокупљала умове у 18. и 19. веку?
Поред теме “дивље деце”, друга тема која је, у оквиру тежње да се одреди шта је специфично људско а шта заједничко човеку и другим вишим животињама, заокупљала научника у време просветитељства, била је однос између човека и Оранг Утана ( малајском, “шумски човек”).
52 . Суштина полемике између Лорда Монбодоа и Лорда Кејмса.
Важност орангутана је нарочито била наглашена у дебати између два интересантна лика, Лорд Монбода и Лорд Кејмса.
Обојица су били судије у Врховном грађанском суду Шкотске.
Кејмс се држао уске дефиниције људског: заступао је идеју да су разлике у културама толико велике да се различите популације широм света могу сматрати различитим врстама.
Староседелачке Американце сматрао је биолошки инфериорним и неспособним за досезање европске културе.
Монбодо је отишао у другу крајност : сматрао је (погрешно) да су неки од изворних језика Северне Америке сродни са баскијским и шкотским келтским.
Дакле, не само да је америчке Индијанце сматрао сасвим људима, већ и да говоре истим језиком као и неки од његових сународника.
Поред тога, Монбодо је проширио дефиницију људског тако да је обухватала и оне који уопште немају језик, као орангутане из Азије и Африке: стављао их је у исту категорију као Европљане, Африканце,Азијате, америчке Индијанце итд.
53 . Зашто је др Келог нагло окончао свој експеримент?
Након девет месеци, експеримент је нагло прекинут а шимпанза је враћена у антрополошки истраживачки институт из којег је била узета, да би се постепено прилагодила свом будућем животу експерименталног субјекта.
Не зна се поуздано зашто (осим огромног напора и вероватно нервног слома Келогсове супруге и Доналдове мајке).
Али постало је јасно да је након првог периода брзог развоја мајмун наставио да се понаша као мајмун и никад није ступио на пут вокализације.
По свему судећи, експеримент је окончан јер је дете почело да се понаша као мајмун – што није изненађујуће с обзиром на Келогову иницијалну хипотезу да су дивља деца дивља јер су учила од животиња.
54 . Навести и укратко дефинисати два основна става или сензибилитета која одређују човеков однос према другима живим бићима и природи у целини. Који вам је став ближи и зашто?
Два става, два сензибилитета:
-Хуманистички став тврди да само људска бића имају морални статус, односно морална права и обавезе јер само она поседују унутрашњу вредност (аутономна, самосвесна, разумна, слободна бића).
-Натуралистички поглед: и природна бића која нису људи имају сопствену унутрашњу вредност и, као такве, моралну важност.
Ова два става се називају још и:
Хомоцентрични и биоцентрични поглед или
Површна и дубока екологија.
55 . Етимолошко значење речи „парадигма“.
Парадеигма на старогрчком: «модел» или «узор»
56 . Шта је парадигма?
Парадигма је систем представа (мисаони оквир), кохерентан модел света који проистиче из једне научне матрице, теоријског модела или струје мишљења. Законитости тог модела се разликују или су инкомпатибилне са законитостима другог модела. Пример промене парадигме: коперниканска космолошка револуција; хелиоцентризам замењује аристотеловски и птоломејски геоцентризам.
Нова парадигма: ментална револуција
57 . Како се у 19. веку мења појам човека?
Појам човека се мења: уместо метафизичког, друштвени и историјски субјект, произвођач богатства, плод васпитања и образовања.
58 . Шта је условило да се појам човека промени у 19. веку?
Узроци те промене: индустријска револуција у Енглеској и француска политичка револуција. Масовно искорењивање људи са села у анонимност градова.
59 . Која је разлика између схватања природе у 18. и у 19. веку?
Природа је десакрализована (у XVIII веку је природа схваћена као самосврховити организам, носилац иманентног морала и вредности: Русо и Енциклопедисти). У XIX је она спољна сила коју треба освојити, потчинити, експлоатисати ефикасном људском акцијом и техником.
60 . Која наука је на мање видљив, али одлучујући начин утицала на промену парадигме у 19. веку?
Један мање видљив али одлучујући фактор промене парадигме пружила је лингвистика: откриће сродности између санскрита, древног и светог језика Индије и грчког и латинског; реконструкција хипотетичког првобитног индоевропског језика је подстакла систематску и компаративну анализу еволуције свих језика индоевропског порекла.
61 . Које археолошко откриће је дало кључан подстрек физичкој антропологији, а посредно и социологији и антропологији уопште? (дати такође и име научника и годину открића)
Последњи догађај који је обележио научну револуцију на извору социолошке и антрополошке науке: Жак Буше де Перт, француски археолог, истраживач праисторије, открио је 1836., недалеко од града Абевил камено оруђе које припада палеолиту и тиме доказао да су људи били савременици сисара који су нестали пре неколико хиљада година.
Значајно откриће за физичку антропологију, односно антропогенезу (наука која проучава порекло човека и људских раса) и полазна тачка еволуционизма као научне теорије која сврстава људски род међу друге животињске врсте.
62 . Шта значи реч „антропогенеза“?
Антропогенеза - наука која проучава порекло човека и људских раса.
63 . Када званично настаје антропологија као посебна научна дисциплина?
1859. је година када проучавање људског бића, његовог друштва и еволуције постаје предмет посебне науке - антропологије.
64 . Допунити: Пол Брока, оснивач Антрополошког друштва Париза и његове колеге установљују антропологију као научну синтезу следећих наука:
- палеонтологије
- физичке антропологије
- праисторијске археологије
- лингвистике
- етнографије
65 . Који израз је увео Херберт Спенсер?
Најпознатији је по томе што је створио израз “опстанак најјачих” који је објаснио у свом делу Принципи биологије (1864) након што је прочитао Дарвинову књигу Порекло врста (1859)
66 . Који закон уводи Спенсер у друштвене науке?
Закон континуираног и неодољивог напретка који комбинује са биолошким законом наслеђа стечених особина.
67 . Који је антоним (супротност) термина трансценденција?
Трансценденција од лат. transcendens ; од transcendere, прекорачити, прећи границу, превазићи.
Трансцендентно је оно што је изнад,што припада другом поретку ствари; спољашњи и супериорни узрок. Тај термин се нарочито користи за означавање односа Бога према свету (долази од аристотеловске концепције Бога): у том смислу, не значи потпуно изван или изнад света (изван и изнад су категорије које припадају овом свету) већ пре да се не своди нас свет, већ га обухвата и надилази.
Иманенција (антоним):
Иманентно је оно што је унутар појава, у њима самима. У фил. стоицизам, пантеизам (Спиноза), теозофија итд. по којима се Бог манифестује у свету, присутан је у њему и у стварима које га чине: чини свет; потпуно јединство Бога (или творачког принципа) и света.
68 . Шта значи термин хеуристика?
Хеуристика je наука о методима и принципима проналажења новог (открића); од старогчког еуриско (« пронаћи ») одакле долази и еурека.
69 . Која су два основна појма за тумачење друштвених појава са еволуционистичког становништва?
Тумачење друштвених појава са еволуционистичког становишта рачвало се на два крака, два основна појма: раса и култура.
70. Шта је проучавала натуралистичка струја?
1 . Натуралистичка струја: детаљан опис и утврђивање раса, проучавање њихових физичких сличности и разлика и преношење закључака на интелектуално и друштвено стање
71 . Шта је френологија?
Френологија ( грч. phrenia,од phren « дух » и logia “говор, реч” је наука о локализацији менталних функција у мозгу; проучава облик лобање и на основу тога указује на менталне способности и карактерне особине.
72 . Ко је утемељивач френологије?
Утемељивач френологије био је немачки неуроанатом и физиолог Франц Јозеф Гал (1758-1828).
73 . Који критеријум су користили научници почетком 19. века како би утврдили расу која је најближа мајмунима?
Лекари, професори анатомије па и сликари су почетком XIX века користили критеријум “фацијалног угла” да утврде расу која ја најближа мајмунима (Природна историја људског рода, Ж.Ж Вире, 1824).
74 . Који је у широј јавности, а не само стручним круговима, најпознатији френолог? Који је био његов циљ?
Најпознатији френолог је свакако италијански криминалистички антрополог Чезаре Ломброзо (Криминална жена и проституција, Ломброзо и Фереро, 1893.) који се бавио френологијом у циљу превентивне идентификације злочинаца и других девијантни појединаца.
75. Допунити. Постулати културног еволуционизма су:
-Попут живих организама, друштва и културе се развијају од једноставних (нижим) ка сложенијим (вишим) облицима рашћењем и променом.
-Разлике међу културама су само квантитативне, у степену развитка; појединачне културе треба схватити као различите ступњеве на једној јединственој и универзалној скали развоја.
-Линеарни (једносмерни) и нужни развој друштва и човечанства (детерминизам)
76 . Који су најзначајнији представници културно-еволуционистичког правца у антропологији?
Едвард Тајлор, Луис Морган, Џејмс Фрејзер.
77 . Допуни реченицу. Тајлор апсолутизује
а) разум, а супротставља се б) традицији.
78 . Према Моргану, које су етапе еволуције човечанства?
Луис Морган: еволуција човечанства ишла је следећом шемом, која је дефинисана технолошким инвенцијама: 1.дивљаштво, 2. варварство и 3. цивилизација.
79 . Фрејзер је сматрао да људска веровања напредују кроз три ступња. Која?
Фрејзер је сматрао да људска веровања напредују кроз три ступња, која се надовезују један на други: примитивна магија, религија и наука.
80 . На које три фазе еволуционисти деле религију?
Еволуционистичко схватање религије такође је “трофазно”: 1) анимизам; 2) политеизам (многобоштво)- тзв. природне, спонтано настале религије; 3) монотеизам (објављене религије, религије књиге).
81 . Допунити. Најпознатије дело Џејмс Фрејзера је „Златна грана“ 1890.
82 . Који су кључни појмови које Леви-Брил користи за опис примитивног ума?
Кључне димензије (или појмови за опис) примитивног ума – мистичка партиципација и предлогичка мисао.
83 . Које су две врсте мишљења за које Мери Даглас каже да су присутне у сваком, што значи и у уму савремених људи?
Аналитичко-логичко мишљење – које се назива још хипотетичко-дедуктивно, рационално-инструментално, дискурзивно, итд.
Аналошко мишљење – које се назива примитивним, магичко-религиозним, мито-поетским (према Јунгу, језик снова, колективног и индивидуално несвесног, уметности и сл.)
84 . Како је Први свестски рат утицао на еволуционистичку теорију у антропологији?
Први светски рат, као “цивилизовано” варварство, дивљаштво, разбио је веру у праволинијски, неумитан цивилизацијски прогрес и одлучујуће је утицао на напуштање тог основног постулата еволуционизма.
85 . Крос-културалне компарације (могућност поређења између различитих друштава и култура) подразумевају један важан постулат: који је то постулат?
Идеал крос-културалне компарације подразумевао је постулат јединства људског рода.
Сви људи су без обзира на боју, културу, положај, фундаментално припадници исте врсте.
Захваљујући том јединству се могу правити поређења и пројекције.