Post date: Feb 7, 2013 6:10:16 PM
51. Интраперсонално комуницирање
Унутрашња комуникација или комуникација са собом.
52. Интерперсонално комуницирање
Процес комуницирања између две или више особа.
53. Комуникациона компетентност и њене претпоставке
КОГНИТИВНЕ - способност емпатије, когнитивна комплексност, способност самопосматрања и
ИНТЕРАКЦИЈСКЕ - укљученост у интеракцију, управљање интеракцијом, друштвени стил
54. Комуницирање у већим друштвеним групама
Комуницирање у већим друштвеним групама, представља размену порука, непосредно или посредством медија, између једног или више пошиљалаца.
55. Публика и њене карактеристике
- нумерички одредива, персонално препознатљива, истовремена окупљеност на истом простору, структуираност и до високог степена организованости, слично социјално порекло, склоности, навике, укус или стил живота.
60. Вербално и невербално комуницирање
Вербална комуникација - Размена порука међу људима које су организоване вербалним симболским системима.
Невербална комуникција - Размена поруке међу људима које су организоване невербалним симболским системима.
61. Руморно комуницирање
Многи истраживачи тврде де је руморно комуницирање најстарији начин комуницирања којим је освајан велики простор и да је реч, заправо, о масовном комуницирању. Пренос порука путем гласина.
62. Медиј, медијатор и мултимедиј
Медиј је неко ко је истовремено у улози субјекта комуницирања и медија посредством којег се оно остварује. Спикер на спортској приредби или водитељ...
Мултимедиј - Систем више медија који истовременим деловањем стварају исту поруку.
63. Медиј и комуницирање
КЛАСИЧНИ - МЕДИЈИ СУ ”БЕЗЛИЧНЕ ТЕХНИКЕ ПОСРЕДОВАЊА
МОДЕРНИ - МЕДИЈ ЈЕ ПОРУКА
ПОСТМОДЕРНИ - све што се дешава у такозваној ’стварној стварности’ јесте симулирање симулакрума
64. Медији масовног комуницрања: појам, дефиниција и врсте
Медији масовног комуницирања представљају техничко-технолошке структуре, настале склопом природних и вештачких услова, са одређеним и иманентним могућностима симболичке експресије, посредством којих се из једног или више комуникационих центара дистрибуирају поруке према неограниченом мноштву појединаца – масовној публици.
КЛАСИЧНИ: ШТАМПА, ФИЛМ, РАДИО, ТЕЛЕВИЗИЈА,
ОСТАЛИ: грамофон, магнетофон, касетофон, видео рикордер, CD рlауеr...
68. Штампа: настанак, развој и врсте
Штампа је збирни назив за појединачне штампане медије масовног комуницирања: књигу, летак, плакат, новину и стрип.
70. Књига и њене специфичности
Први штампани медиј у историји људског друштва. Посредовани садржаји се у свакој појединачној књизи битно не мењају и књига нема временски одређену периодику излажења, што су суштинске разлике између ње и новина као два најдоминантнија штампана масмедија у друштву.
71. Новине и њихове специфичности
Периодичност новина и променљивост садржаја у њима - две су најзначајније особености које новине чине другачијим штампаним медијем масовног комуницирања од књиге, плаката и летка. Постоје дневне и периодичне новине.
72. Плакат и летак
То је дистрибутивни медиј који се штампа у великим тиражима и поставља на стационарним или покретним јавним објектима и површинама. Захваљујући томе, плакат је медиј масовног комуницирања, јер је број реципијената порука које се посредују њиме просторно и временски неодредив. Њиме се подједанако посредују фактографско-логичке или естетске поруке а, најчешће, њихова комбинација
73. Стрип и његове специфичности
Стрип-причу, било да се појављује у новинама илу стрипу-медију, структурално увек чини одређени број квадрата и/или правоугаоника (панела) у којим је иконички и вербално дата један секвенца приче.
74. Филм: масмедиј и медијски садржај
Филм је медиј масовног комуницирања и садржај који се посредује тим, али и неким другим, медијем.
75. Врсте филмова
Документарни – документарни филм, информативни – филмски журнал, перформативни – играни филм и анимирани – цртани филм и лутка-филм.
76. Језик филма и филмски спектакл
Филмски спектакл представља различитим креативним поступцима и техникама, у току снимања филма и монтаже, изведену иконичко-аудитивну реконструкцију стварности.
Филмски језик је настао и развија се детерминисан физичком чињеницом да се у филмском медију дводимензионално презентира тродимензионална стварност
билошком чињеницом да његову синтактичку, семантичку и прагматичку структуру могу да чине, доминантно, они симболи и изражајна средства који су доступни камери.
77. Специфичности радија као масмедија
Радио је први електронски медиј масовног комуницирања.
Медијске предности: - у техничко-технолошком, продукционом и рецепцијском смислу изискује најмање материјалних средстава, најраспрострањенији медиј масовног комуницирања, најнепосреднији и најприлагодљивији масмедиј, најбржи у посредовању стварности, омогућава успостављање најкоректније директне повратне везе најширем кругу реципијената
Најзначајнији недостатак: ЕКСПРЕСИВНО ЈЕДНОДИМЕНЗИОНАЛНИ МЕДИЈ
78. Аудитивна структура радио програма
Структура сваког радио програма, као заокружене аудитивне целине, заснива се на пет експресивних могућности: говору, музици, звучним ефектима, тишини и ритму.
79. Телевизијски спектакл
Телевизијски спектакл је аутентично телевизијска презентација догађаја у директном преносу, настала обликовањем поруке која у својој структури нужно садржи фактографско-логички предложак стварности, али и субјективну/редитељску симболичко-спектакуларну интерпретацију збивања које се посредује телевизијом, што за последицу има телевизијско удвајање стварности
80. Врсте телевизијских програма
Директних преноса, у којима обитава телевизијски спектакл, чине, такође, снимљене емисије,
телетекст и филмови.