Post date: Feb 7, 2013 7:38:10 AM
2. RAZVOJ PREDUZECA
2.1 . RAST I RAZVOJ PREDUZECA
Preduzeca su organizacioni sistemi, sto znaci da funkcionisu svesnim, organizacionim aktivnostima coveka koji im postavlja ciljeve I svojim upravljackim aktivnostima coveka koji im postavlja ciljeve I svojim upravljackim aktivnostima ih neprestano usmerava ka tim ciljevima. Konstitucija sistema (preduzeca) moze da se menja tokom funkcionisanja na tri nacina:
· Evoluciono
· Adaptivno
· Revoluciono
Evolucione promene su stalne promene koje se ispoljavaju ka promena kvaliteta, kvantiteta I promene po elementima structure, vezane za razvoj. Malog inteziteta, dugog perioda trajanja.
Adaptivne promene su promene koje nastaju kada system svojim delovanjem zeli da izvrsi zeljeni spoljasni uticaj.
Revolucione promene su promene structure jednog sistema, nastale itercepcijom drugog sistema u njegov evolutivni process. Ove promene su, po pravilu visokog inteziteta, ali kraceg vremena delovanja.
Egzogene promene nastaju usled funkcionisanja sistema I ispoljavaju se kao promene u odnosu izlaza I ulaza u system.
Dinamika sistema ukazuje na smer kretanja, razmere kretanja I intezitet kretanja.
Razvoj u odnosu na prilagodjavanje moze da bude indukovan (pasivan) I autonoman (aktivan). I indukovan I autonoman razvoj dovode da kvalitativnih I (ili) kvantitativnih promena u preduzecu.
Rast preduzeca je rezultat razvoja, merenje moze da bude apsolutno I relativno.
Bencmarking (benchmarking) je za sada najbolja metodologija merenja. Metod bencmarkinga je narocito pogodan za merenje u odnosu na razvoj, jer je u korelaciji sa strateskim menadzmentom, upravljanjem totalnim kvalitetom I reiznenjeringom. Zalaze se za ucenje, imitiranje I usavrsavanje prakse najboljih. Posmatra se kroz cetiri osnovna tipa aktivnosti: konkurentski, interni, funkcionalni I genericki. Konkurentski se odnosi na odnos sopstvenih izlaza I kljucnih konkurenata. Interni bencmarking govori o uskladjenosti svih delova preduzeca u odnosu na druge. Funkcionalni poredi rezultate odredjenih funkcija. Genericki se odnosi na vecinu procesa u poslovanju. Bencmarking stice sve vecu popularnost.
Bencmarking se zasniva na saradnji, pa je od izuzetnog znacaja prevazilazenje sukoba, podizanje profesionalizma I efektivnosti.
2.2. RAZVOJ PREDUZECA
Kompleksne, medjuzavisne pojave nisu mogle dovoljno dobro sagledati.
Rast-ukrupnjavanje, Razvoj – kvalitativna promena.
Preduzeca kao organizacioni sistemi teze ka stanju najvece verovatnoce, a to je haos. Haos je prirodna teznja koja vodi ka slobodi, do dezorganizacije.
Razvoj preduzeca se odvija kroz procese:
1. Povecanje entropije, kao opste prirodne pojave svojstvene svim sistemima
2. Smanjenja entropije, kao uslova ostvarenja ciljeva organizacija, koje imaju teleoloski karakter
3. Adekvatnog organizacionog potencijala, kao negacije njihove entropije I pretpostavke kontinuelnog ostvarivanja njihovih ciljeva
Tek u 20. Veku, s pojavom teorije sistema I holistickog pristupa, nastaje teorija po kojoj je razvoj posledica neprekidnog procesa interakcije izmedju structure organizma, s jedne I zahteva sredine, s druge.
3.UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZECA
3.1. UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZECA
Za kontrolisanje velikih kompleksinih sistema, Siljak smatra das u vazni sledeci faktori:
1. Dimenzija(broj ucesnika)
2. Neizvesnost
3. Informaciono-strukturni pritisci
Osnovni ciljevi upravljanja razvojem su:
1. Stvaranje razvojnih programa koji doprinose fleksibilnosti preduzeca I povecanju sposobnosti za adaptaciju I prilagodjavanje trzisnim zahtevima
2. Razvoj kreativnosti svih ucesnika procesa
3. Selekciju ciljeva prema znacajnosti, od najznacajnijeg do manje vaznih u okviru zeljenog razvojnog programa
4. Stvaranje prototipa na kojem se neprekidno usavrsavaju karakteristike koje ce zadovoljiti zahteve postavljene ciljem, korisnoscu, traznjom potrosaca I trzisnih trendova
5. Koriscenje I razvoj metoda kojima se prate promene u vremenu kako bi se kontrolisao napredak ili eventualno menjao I tako postigla bolja prilagodljivost nastalim promenama.
Procesom razvoja se upravlja preko cetiri medjuzavisne aktivnosti:
1. Specifikacija
2. Razvoj
3. Test
4. Komuniciranje
Kvalitet razvojne odluke zavisi od cetiri osnovne grupe faktora:
1. Unutrasnji uslovi
2. Spoljni uslovi
3. Razvojni kapaciteti preduzeca
4. Konkurentska strategija preduzeca
Dominantivni faktori uticaja na razvoj preduzeca su:
1. Trziste
2. Razvoj nauke I tehnologije
3. Privredna I drustvena okolina
4. Opste karakteristike preduzeca(velicina, tip, delatnost, finansijsko stanje itd)
5. Istrazivacko- razvojni rad
6. Proizvodni program
7. Stanje tehnike I tehnologije
8. Postojeca organizacija I upravljanje
9. Kadrovi
3.2.UPRAVLJANJE RAZVOJEM I STRATEGIJA PREDUZECA
Upravljanje razvojem preduzeca obuhvata aktivnosti prevodjenja postojeceg stanja u zeljeno I moguce stanje.
strategijski menadzment odredjuje moguce ciljeve kombinujuci promene sredine I potencijala preduzeca, kroz process koji polazi od strategijske analize, strategijskog izbora, do strategijske promene. Strategija ukazuje na put kojim se treba kretati I nacin na koji se mogu realizovati ciljevi.
Preduzeca prema ovom kriterijumu – dostignutom intezitetu razvoja na:poziciona I inovativna preduzeca. Poziciona preduzeca su ona koja koriste strategiju poboljsanja poslovanja. To su reaktivne strategije koje se baziraju na prethodnim odnosima u okruzenju I preduzecu. Ona se najvise bave tekucim nego buducim problemima. Focus je na kratkorocnoj efektivnosti. Organizaciona struktura je relativno formalizovana I funkcionalno specijalozovana. Inovativna preduzecasu okrenuta novim trzisnim sansama I isticu prednosti novih tehnologija. Strateski su aktivna u odnosu na okruzenje. Ona kreiraju ofanzivnu marketinsku I tehnolosku strategiju. Organizaciona struktura je uglavnom fleksibilna I neformalna.
Hi-tech preduzeca se mogu definisati kao inovativna preduzeca koja uspesno koriste otvorenu tehnolosku, marketinsku I organizacionu strategiju , radi snaznog vodjstva u pozicioniranju novih proizvoda. Otvorenom strategijjom preduzece je okrenuto okruzenju, primenjuje nova znanja, oslanja se na kreativnost I inovaciju. Tehnologija je kljuc I alat konkurentnosti.
3.3. MODEL UPRAVLJANJA RAZVOJEM PREDUZECA
Model preduzeca. Sustina upravljanja razvojem preduzeca je resavanje mogucih buducih problema.
2. Glava
1.OKRUZENJE KAO FAKTOR RAZVOJA PREDUZECA
1.1. OKRUZENJE
Okruzenje kao eksterni factor direktno Utica na razvoj preduzeca. Dinamicka sposobnost preduzeca podrazumeva vremensko rasporedjivanje razlicitih tipova inovacija I kombinacija primenjenih tehologija sa novim trzisnim segmentima.
1.4.1. GLOBALIZACIJA I LOKALNI (REGIONALNI) RAZVOJ
Globalizacija dovodi do krupnih promena u medjunarodnim odnosima, ali nacionalne drzave ostaju I dalje najznacajniji pokretaci makrookruzenja, iako promet najvecih multinacionalnih kompanija moze da bude veci od bruto nacionalnih dohodaka vecine drzava. Znacaj drzave proizilazi iz nekoliko cinjenica: nacionalne drzave kontrolisu teritoriju, korporacije to ne mogu; drzave mogu legitimno raspolagati vojnom silom, bilo individualno ili na koletivnom nivou, za odrzavanje datog pravnog aparata. Drzave I dalje daju okvire razvojnih strategija , koje ce u 21.veku morati da odgovore na dva velika izazova. Prvi izazov se odnosi se na ekoloske zahteve iz kojih ce proisteci snazan tok novih inovacija. Drugi izazov je siromastvo. Globalizacija je dovela do daljeg produbljivanja razlike izmedju bogatih I siromasnih.
Koncept lokalnog privrednog razvoja prosao je tri talasa. Prvi je trajao od sezdesetih do osamdesetih godina 20. Veka. Tezilo se privlacenju industrijskih investicija, poreskim olaksicama, direktnim placanjima, itd. Drugi talas je trajao od osamdesetih do sredine devedesetih godina. Focus se premestio na odrzavanje I jacanje domacih industrijskih preduzeca kroz neposredne dotacije, savete, obuku, tehnicku pomoc I slicno. Treci talacje zapoceo sredinom devedesetih godina 20.veka, a traje I danas.
1.4.2. ODRZIVI RAZVOJ
Preduzeca iz oblasti industrije , transporta, energetike, poljoprivrede fokusirace se na :
· Stednju u kojoj nalaze nove sanse
· Na pronalazenje cistih tehnologija duz celog lanca vrednosti – snadbevanje I proizvodnih operacija
· Sistemski pristup za recikliranje (zatvorene kruzne tokove)
· Kretanje uskadjeno sa okruzenjem ( informacije I telekomunikacije smanjuju potrebu za fizickim kretanjem)
· Drustvenu odgovornost
· Otvorenost I transparentnost
Sedam je osnovnih zahteva – izazova pred preduzecima:
· Smanjenje materijalnih utrosaka u proizvodnji
· Smanjenje energetskih utrosaka u proizvodnji
· Smanjenje toksicnih disperzija
· Recikliranje materijala
· Maksimiziranje upotrebe obnovljivih resursa
· Povecanje trajnosti proizvoda
· Povecanje servisne usluge
Radi boljeg definisanja indikatora odrzivosti, drustvo kao system se moze razloziti na elemente
· Individualni razvoj (ljudske slobode, prava, jednakost, zdravlje, rod I uloge klasa, socijalna integracija I praticipacija, specijalizacija I edukacija, rad, porodica, sport I rekreacija, itd)
· Drustvo (populacija, etnicka struktura, prihodi, socijalne grupe,I organizacije zdravstvena nega)
· Vlada ( vladina administracija, javne finansije, politicka participacija I demokratija, zakoni, kontrola kriminala, spoljna I unutrasnja politika, tehnoloska politika – strategija privrednog I industrijskog razvoja)
· Infastruktura ( naselja I gradovi, transport I distribucija, system snadbevanja – energija, voda, hrana, proizvodi I usluge, odlaganje otpada, zdravstvene usluge, komunikacije I mediji, kapaciteti za obrazovanje, trening, nauku, istrazivanje I razvoj)
· Ekonomija (proizvodnja I potrosnja, novac, trgovina, zaposlenost, trziste medjunarodni uvoz-izvoz)
· Resursi I zivotna sredina (prirodno okruzenje, amtosfera, hidrosfera, resursi, ekosistemi, vrste, zagadjenja, degradacija, apsorpcija otpada).
2.1.1. UTICAJ NAUKE NA RAZVOJ CIVILIZACIJE
Nauka I umetnost su dve oblasti stvaralastva u kojima najvise dolazi do izrazaja kreativnost.
Po tofleru, deli se na tri perioda. Na pocetku svakog doba javlja se radikalno nova, revolucionarna promena u nacinu proizvodnje, koja je posledica naucnih saznanja. Tri revolucije: neolitska, industrijska I naucno tehnoloska, proizvele su tri drustva – poljoprivredno, industrijsko I informaticko.
Prva industrijska revolucija javlja se s pojavom prve masine na sopstveni pogon krajem 18.veka.
Informaticko drustvo zapocinje polovinom 20.veka I traje I danas.
2.2. NAUCNE PARADIGME
Naucna paradigm, obrazac po kojem se posmatra svet menja se. prema saznanjima filozofije nauke, do sada su postojale tri naucne paradigm. Prvu revoluciju je izveo Kopernik, sa svojom teorijom zemlje u suncevom sistemu, drugu Njutn, Dekart I Bejkon mejancistickim pristupom, a trecu Ajnstajn.
Cetvrta paradigm ce po Poperu I Kunu proisteci iz nedostatka postojece vladajuce paradigm.
2.1.3. DEFINICIJA, PODELA I KARAKTERISTIKE NAUKE
Rec nauka potice od latinske reci scientia, koja znaci znanje ili biti vest. Postoje brojne definicije nauke. Najopstija definicija je da je ona kreativna aktivnost traganja za istinom o stvarnosti.
U tom smislu se nauka moze posmatrati sa dva aspekta:statickog I dinamickog. Staticki podrazumeva
· Akumulativnost znanja I iskustva prethodnih generacija
· Proverljivost cinjenica
· Mogucnost reprodukcije
Dinamicko stanje nauke karakterisu:
· Dinamicki system
· Istrazivanje, kao aktivnost ljudskog duha na unapredjenju nauke
· Naucno saznanje kao rezultat ili proizvod istrazivanja
2.2. NAUKA I TEHNICKO-TEHNOLOSKI RAZVOJ
U strucnoj literaturi se upotrebljavaju razliciti termini, kao sto su : tehnicki, tehnoloski I tehnicko - tehnoloski razvoj. Nauka , tehnologija I tehnika su tri forme znanja koje se mogu razlikovati po cilju, primeni I nivou sagledavanja problema.
2.3.1. KOOPERACIJA NACIONALNOG INOVACIONOG SISTEMA I PREDUZECA
Nacionalni inovacioni system stvara okruzenje za primenu nauke I tehnologije u resavanju razvojnih problema, kao sto su povecanje produktivnosti I konkurentnosti na globalnom nivou. Nacionalni inovacioni sestem (NIS) definise se kao system interaktivno povezanih javnih I privatnih preduzeca, bez obzira na velicinu, univerziteta I vladinih agencija I institucija, u cilju stvaranja nauke I tehnologije u okviru nacionalnih granica.
NIK se idnedifikuje sa cetiri dimenzije kapaciteta: apsortivna, IR, difuzija I traznja.
· Apsorptivni kapacitet je sposobnost preuzimanjanovog znanja I prilagodjavanja uvezenih tehnologija
· IR sposobnost je znacajna ne samo za generisanje novih znanja, vec I kao mehanizam za njihovu apsorpciju
· Difuzija je kljucni mehanizam za realizaciju ekonomskih koristi od investicija u IR, kao I za povecanje apsortivnog kapaciteta
· Traznja za IR I inovacijama je kljucni ekonomski mehanizam koji generise process stvaranja dobara u IR, apsorpcionim I difuzionim aktivnostima.
Pod tim pojmom se podrazumeva skup institucija izvrsilaca istrazivanja(naucnoistrazivacki institute, razvojno-istrazivacke organizacije, fakulteti I njihovi institute, akademija nauka I sl).
Inovativni potencijal se izrazava preko svojih segmenata:
· Stanja kadrova
· Stanja institucija
· Ulaganja u istrazivacko-razvojni I naucnoistrazivacki rad.
2.3.2. OBLICI SARADNJE
Najcesci oblici saradnje preduzeca sa drugim preduzecima su strategijske alijanse, zajednicka ulaganja, licenciranje, pribavljanje resursa I sposobnosti van preduzeca(outsoursing) I zajednicke istrazivacke organizacije.
Kancelarija za transfer tehnologije je organizaciona jedinica univerziteta koja ima za cilj olaksavanje transfera tehnoloskog razvoja iz istrazivackog okruzenja gde moze da bude komercijalno primenjena.
Naucni tehnoloski parkovi – Osnovna ideja za razvoj naucnih tehnoloskih parkovalezi u regionalnoj povezanosti I bliskosti ljudi I institucija koji najcesce razvijaju I gaje odredjeni tip znanja.
Inkubatori – poslovni inkubatori se dele prema ulozi stejkholdera na :
1. Inkubatore za nepokrenosti
2. Univerzitetske inkubatore
3. Industrijski ili vladini inkubatori
4. Inkubatori za preduzetnicki capital
Tehnoloski klasteri predstavljaju oblik saradnje u kojem se inovacija formira I razvija kroz kooperativne mreze. Prednost regionalnih klastera je u razmeni znanja, koja se ostvaruje primenom informaciono-komunikacionih tehnologija. One cine da su veze lakes, brze I jevtinije nego das u na velikim rastojanjima. Znanje se ne moze transferisati razlicitim kanalima.
Da l ice inovativne aktivnosti odvijati u klasterima, zavisi od vise faktora:
1. Od prirode tehnologije
2. Karakteristike industrije
3. Kulturni sadrzaj tehnologije
Tehnoloski spilovers – suprotno tehnoloskim klasterima gde se znanje ,,zalepljuje˝, kod tehnoloskih spiloversa ide se na ,,prelivanje˝, znanja preko organizacionih ili regionalnih granica. Korist od istrazivackih aktivnosti jedne firme ili nacije ili drugog entiteta preliva u drugu firmu, naciju ili drugi entitet.
3.1.1. OSNOVNI KONCEPTI I DEFINICIJE
U teoriji I praksi menadzmenta pod pojomom istrazivanje I razvoj podrazumeva se deo preduzeca koji je zaduzen za aktivnosti pribavljanja znanja o novim proizvodima I procesima namenjenih trzistu – IR (R&D – research and development).
3.1.2. TEHNOLOSKA INTELIGENCIJA
Tehnoloska inteligencija se definise kao process prikupljanja analize I primene javno dostupnih informacija o eksternim karakteristikama tehnologije koje bi mogle da uticu na poslovanje sistema.
Tehnoloska inteligencija obezbedjuje:
· Pokazatelje za tehnologiju znacajnih tekucih promena
· Nagovestaje potencijalnih promena u buducnosti
· Alternativne opise buducih promena
Tehnoloska inteligencija posmatra se na tri nivoa, sa indetifikacijom razlicitih kretanja:
· Makronivo
· Nivo industrije ili poslovni nivo
· Nivo programa, projekta
3.1.3 IR KAO IZVOR INOVACIJA
Menadzemnt znanja obuhvata prepoznavanje, prikupljanje, dokumentovanje I distribuiranje, kao I prenosenje izmedju osoba eksplicitnog I neiskazanog znanja radi povecavanja organizacione efektivnosti.
Osnovni prilazi menadzmentu znanja su:
· Znanje kao intelektualni capital
· Znanje kao aktivnost ljudskog resursa
· Virtuelna organizacija
· Folozofski
· Tehnoloski proces
3.1.4.FAKTORI KOJI UTICU NA ULOGU IR U PREDUZECU
Strategijski izbor, karakteristike trzista koje opsluzuje, stanje tehnologije, dinamika tehnoloskih promena, osnovni su faktori koji uticu na ulogu I znacaj IR u preduzecu.
Region je intelektualni concept.
1.6. OD I DO V GENERACIJE IR
Bazicne teorije inovacija su:
· Bazicna preduzetnicka teorija
· Bazicna ekonomsko-tehnoloska teorija
· Bazicno – strateska teorija inovacija
Bazicna preduzetnicka teorija polazi od predpostavke da je inovacija rezultat delovanja pre svega pojedinca - preduzetnika. Ovaj concept ponovo je aktelan u malim I srednjim preduzecima, kao I u velikim, kroz pojedinacne inicijative, mreze I slicnno.
Bazicno ekonomsko – tehnoloska teorija sagledava inovaciju kao aktivnost vezanu za tehnologiju kojom se ostvaruje razvoj preduzeca. U ovom period IR delatnost dozivljava procvat. Preduzeca ulazu sve vise sredstava u njihov rad. Tada se uoblicava prvi model upravljanja IR. Osamdesetih godina 20.veka ponvo se intezivira ovaj pristup kroz oplemenjivanje marketinskim aktivnostima.
Bazicno – strateska teorija inovacija je domminirajuca teorija kraja 20.veka . Nju kartkerisu trzisna orjentacija I strateski process razvoja preduzeca, koji je rezultat mreze odnosa tehnologije, organizacije, strategije I preduzetnistva. Ova teorija pod pojmom inovacije podrazumeva siru definiciju inovacija.
Prva generacija, koja se proteze od pedesetih do sedamtesetih godina 20.veka, bila je relativno izolovana od ostalih poslovnih funkcija. Istrazivaci su se nadali da ce rezultat njihovog rada doneti dobit preduzecu. Zbog toga se strategija upravljanja IR ovog modela naziva strategija nade.
Druga generacija IR dominira sezdesetih I sedamdesetih godina 20.veka. Vodi ka fuziji odnosno kombinaciji razlicitih disciplina.
Treca generacija podrzava integralni pristup istrazivacko-razvojne, tehnoloske, finansijske I kadrovske funkcije u razvoju inovacije, uz postizanje sinergetskih efekata.
U cetvrtoj generaciji focus upravljanja IR pomera se ka kupcima I latentnim trzisnim potrebama.
U petoj generaciji IT preduzeca istrazuju, ispituju mogucnosti tehnoloskih promena. Istrazujuci, ona ne rade prave stvari na pravi nacin, vec pravilno misle. Koristi se I termin pametna preduzeca. Ona su pametna I rade pametno.
IV – Poglavlje
1.PROGRAMI RAZVOJA U LANCU VREDNOSTI
Osnovnu strukturu svakog preduzeca cine tri podsistema:marketing, sa zadatkom da pridobije kupce; operacije u kome se kreiraju proizvodi I finansije I racunovodstvo, koje obezbedjuju potrebne fondove I pracenje tokova novca.
Inovacija je primena novog znanja da bi se ponudio novi proizvod koji traze kupci…. Inovacija je invencija kojoj se dodaje komercijalizacija.
2.INOVACIJA
2.1.TEORIJA INOVACIJE
Postoji vise teorija inovacija od kojih su najznacajnije cetiri. One su:
1. Tehnoloska S-kriva
2. Ravnoteza
3. Dominantan dizajn
4. Apsorpcioni kapacitet
Tehnoloska S-kriva se oslanja na teoriju zivotnog ciklusa tehnologije. Polazi se od stave da ce se tokom vremena smanjivati kapacitet mogucih poboljsanja. Vremenom ona dolazi do limmita, priroda te tehnologije ne daje mogucnosti za dalja poboljsanja. Tehnologije su ogranicene zbog tehnickih karakteristika.
Neki smatraju da tehnologije ne zastarevaju samo zbog tehnickih karakteristika vec I zbog velicine I kompleksnosti. Velicina se odnosi na dimenzije proizvoda I ukazuje koliko se proizvod moze povecati a da performance ostanu poboljsane. Kompleksnost se odnosi na broj komponenti, odnosno koliko se komponenti moze dodati proizvodu. Radikalne inovacije se javljaju na kraju mogucnosti za poboljsanje performansi proizvoda I zasnivaju se na novim tehnologijama. Tehnoloska S-kriva moze da se koristi I za predvidjanje. Na osnovu nje mogu se predvideti pravci razvoja novih vrednosti tehnologije.
Ravnoteza. Uterbak I abernati su razvili teoriju inovacija koristeci znanja o razlikama u inkrementalnim I radikalnim inovacijama. Preduzeca prolaze kroz razlicite faze poslovanja u odnosu na inovacije , stabilnost I nestabilnosti. U period stabilnosti primenjuju inkrementalne inovacije. Primenom radikalne inovacije dolazi do prekida stabilnosti. Preduzeca polaze kroz fluidnu, tranziciononu I zrelu fazu. U fluidnoj fazi se lansirao I nnovi proizvod koji jos uvek nema konacne performance. Oblikuju se prema zahtevima kupaca manjim promenama. U tranzicionoj fazi se jos uvek poboljsava tehnologija proizvoda, da bi u zreloj doslo do opadanja inovacija I u proizvod I process. Na osnovu kretanja tehnologije moze da se odredi pravac razvoja buducih inovacija.
Dominantan dizajn je pojam koji su odredili nordsrom I Bistrom. Teorija dominantnog dizajna naslanja se na ideju evolutivnog razvoja nauke. Process ima dve faze: pre-paradigmaticna faza, kada mnnoge ideje cirkulisu, ali ni jedna nije dovoljno dobra dada pouzdana tumacenja, I faza paradigm, kada pojedino tumacenje teorije bude prihvaceno. U poslednjoj fazi porasta paradigm , naucni signali pocinju da ulaze u zrelu fazu. Ova faza traje dok se ne pocnnu javljati nove ideje I eventualno nove paradigm. Dosi je razvio slican concept. Po njemu rana faza tehnoloske inovacije okarakterisana je took ili fermentacijom, kada su dizajn proizvoda I kofiguracija fluidni. U toj pre-paradigmicnoj fazi nema pobednika. Tri su moguca faktora koji mogu da vode rastu dominantnog dizajna: preference potrosaca , paket karakteristika proizvoda namenjen potrosacima I zahtevi potrosaca. Najcesce dominantan dizajn nije tehnicki superioran, vec je odlucujuci paket karakteristika koje prihvata kupac.
Apsorpcioni kapacitet. Ova teorija se razlikuje od prethodnih jer ukljucuje dva faktora: eksterni blizak evolutivnom konceptu nauke, ali I interni kojim se vezuje za ucenje I process transfera znanja u okviru inovativne organizacije. Koen I Levintal su koristeci ovaj termin, ukazali da preduzeca razvijaju sposobnost prepoznavanja vrednosti novih, eksternih informacij, da ih asimiluju I primenjuju, da bi ih na kraju komercijalizovali.
Termin difuzija znanja ukazuje na protoke znanja u organizaciji. Tri su faktora koji znacajno uticu na sposobnost ucenja , asimilaciju I prihvatanje ideja:
1. Prihvatanje relevantnog znanja
2. Prisustvo srodnog znanja
3. Razlicitost iskustva
Prihvatanje relevantnog znanja znaci da organizacija I njeni clanovi koriste pogodne mreze da bi osigurali paralelno napredovanje sopstvenog znanja sa razvojem odredjenog naucnog I tehnickog polja.
2.2.TIPOVI INOVACIJA
2.2.1. INKREMENTALNE I RADIKALNE INOVACIJE
Friman je podelio inovacije prema stepenu promena u odnosu na prethodni proizvod koje je podmirivao istu potrebu 1982. Inovacije koje nose male promene – inkrementalne, a one sa velikim I znacajnim promenama - radikalne.
Henderson I Klark. Posli su od stave da je proizvod kompleksan, te se moze posmatrati kao system. Za kreiranje proizvoda potrebna su dva razlicita tipa znanja.
· Znanje o komponentama, koje podrazumeva performance komponenti koje su funkcionalno povezane sa sirim sistemom I tako cine proizvod
· Znanje o sistemu, odnosno znanje o tome zasto I kako su komponente povezane zajedno da bi system funkcionisao, kakva je konfiguracija I kako rade zajedno.
Na ovaj nacin javljaju se dve srednje inovacije, izmedju dve krajnosti, poboljsanja (inkrementalne) I potpune novine (radikalne).
Inkrementalne inovacije. Kristensen definise ovaj tip inovacija kao promene koje preduzece gradi na osnovi svojih vestina u tehnologiji komponenti u okviru ustaljene arhitekture( npr proizvodjac masina za pranje rublja proizvodi snaznije motore koji povecavaju brzinu kretanja okretanja bubnja). Ovo su uglavnom novi modeli postojecih I trzisno utvrdjenih proizvoda.
Radikalne inovacije su mnogo vise od poboljsanja postojeceg dizajna. To su nove komponente na novi nacin. Henderson I Klark isticu da radikalne inovacije uspostavljaju novi dominantan dizajn, stoga I set dizajniranih kljucnih komponenti koje su medjusobno povezane tako da stvaraju novu arhitekturu sistema. Ukazuju da je oko 10% inovacija iz ove grupe. Radikalne inovacije su najcesce povezane sa novom tehnologijom.
Modularne inovacije koriste postojecu konfiguraciju, arhitekturu sistema sa drugacije dizajniranim komponentama. One ne zahtevaju potpuno novo projektovanje proizvoda. Tipican primer za ovaj tip inovacija je radio sa satnim mehanizmom kod kojeg je promenjen system napajanja energijom. Razvio ga je Bejlis. Omogucio je slusanje radija I u siromasnim zemljama koje imaju problem sa stalnim izvorom elektricne energije.
Arhitekturne inovacije imaju nepromenje komponente, ali su povezane na drugaciji nacin ili kako Henderson I Klark ukazuju da je kljucno kod ovog tipa inovacija, da je doslo do rekombinacije postojeceg nacina povezivanja komponenti u sistemu , proizvodu. Moguce sun eke manje promene u komponentama, nacinu na koje se proizvode, alit e promene su neznatne u odnosu na promene nacina funkcionisanja, nacina povezivanja sistema. Tipican primer je vokmen.
2.2.2. ODRZIVE I DISRUPTIVNE INOVACIJE
2.2.2.1. KARAKTERISTIKE ODZIVIH I DISRUPTIVNIH INOVACIJA
Razlicita vrednovanja performansi uticu na kompetentnosti I sposobnosti preduzeca, pa ih odrzive inovacije povecavaju, a disruptivne unistavaju. Odrzive inovacije ne dovode do velike promene organizacione structure, a mogu biti rezultat znacajnih tehnoloskih promena. Disruptivne inovacije dovode do promene u sistemu menadzmenta, proizvodnje, razvoja, distribucije, marketinga. One ne moraju biti rezultat nove tehnologije, mogu nastati novom kombinacijom postojeceg tehnoloskog znanja.
Kristensen govori o disruptivnim inovacijama koje se krecu odozdo na gore. Ovaj tip diruptivnih inovacija se javlja kod proizvoda cije su performance neadekvatnog kvaliteta. Ukazuje da disruptivne inovacije koje idu od gore na dole. One se javljaju kada potrosaci nisu mnogo zainteresovani za cenu.
Kada dolazi do revolucionarnih promena na trzistu, tada rade sa disruptivnim inovacijama. Odrzive inovacije su inovatori proizvoda kojima se poboljsavaju performance na nacin kako ih vide kupci glavne, vodece grupe na trzistu s avec odredjenim vrednostima. Disruptivne inovacije kreiraju potpuno drugaciji trzisni pristup. Novi proizvod koji se lansira na trziste je najcesce losijeg kvaliteta od postojecih. Odrzive inovacije uglavnom dolaze od postojecih industrijskih lidera. Oni gotovo nikada ne stvaraju disruptivne inovacije. Disruptivna inovacija dolazi iz preduzeca koja nemaju rutinu u poslovanju.
Odrzive inovacije vode ka odrzivom - status quo trzistu (povecanjem postojecih proizvoda prema tradicionalnom merenju performansi prepoznatih od kupaca), disruptivne prekidaju taj status (fundamentalno menjaju nacin na koji kupci misle o performansama). Model od dole ka gore je I opasan. Moze dovesti menadzere u potencijalnu opasnost da previde razlicite vrste disrupcija. Odozgo na dole disruptivna inovacija nadigrava, preko je performansi postojeceg proizvoda. Jednostanije receno, odozgo ka dole disruptivna inovacija pociva na smanjivanju troskova, odnosno ceni. Miopija je najcesce razlog zasto propadaju firme u odzgo ka gore inovaciji.
2.2.2.2. UPRAVLJANJE RAZVOJEM DISRUPTIVNIH I ODRZIVIH INOVACIJA
Promene, jer disrupcije ne samo sto menjaju postojecu organizacionu strukturu, vec mogu unistiti I srz kompetentnosti. Menadzerima stoje na raspolaganju tri faktora kojima mogu ili ne mogu upravljati resursi:resursi, sopstveni process I njihova vrednost. Pri donosenju odluke o vrsti inovacije, rukovodioci treba da razmatraju navedene faktore koji ukazuju na organizacionu mogucnost za organizacione promene.
Procesi vode ka razvoju proizvoda, proizvodnje u budzetiranja. Neki procesi su formalizovani I u tom smislu su veoma precizno dokumentovani. Neki su neformalni, rutinski ili se rade na nacin kojim se uvek radilo. Rukovodioci teze da procesi budu obavljeni na koinzistetan nacin. To znaci da ne zele da se menjaju. Promene procesa uvek dovode do nestabilnosti u izvrsnom smislu. One su cesce u manje vidljivom delu, podzadini procesa.
Migracija sposobnosti tokom razvoja preduzeca. U pocetnoj fazi razvoja preduzeca veoma su vazni atributi resursa, posebno ljudskog resursa. U sledecu fazu razvoja organizaciona sposobnost se nalazi u druga dva faktora, procesu I vrednostima. Tako da se sposobnost nalazi u vrednosti. Ovo je najcesce razlog zasto preduzeca koja uspesno startuju, nakon prve prodaje akcija (IPO) propadnu. Oni imaju resurse, ali ne znaju da upravljaju njihovom vrednoscu. Kultura je finalni factor organizacione sposobnosti. Kada je problem sposobnosti u ljudima, on je jednostavan, ali kada se javlja u procesima I vrednosti, posebno kulturim promene su izuzetno teske.
Kreiranje sposobnosti za ovladavanje promenama. Preduzecu potrebni novi procesi I vrednosti za odrzive ili diruptivne inovacije. Postoje tri moguca puta:
1. Kreiranje nove organizacione structure u okviru granica kompanije u kojoj bi se razvio nnovi process
2. Izbacivanje nezavisne organizacije iz postojece I u okviru nje razvijanje novih procesa I vrednosti kojima se resave problem
3. Steci razlicite organizacije ciji su procesi I vrednosti bliski trazenim za novi zadatak
Interno kreiranje novih sposobnosti. Izvlaci grupa ljudi koja skicira nove granice preduzeca. Odredjivanje granica je najcesce prvi korak u menjanju postojecih procesa. Njega obavalja tim teske kategorije. Ti je I fizicki lociran zajedno, svaki clan je licno odgovoran za uspeh projekta I potpuno su posveceni trazenim promenama.
Kreiranje sposobnosti kroz izbacivanje nove organizacije(spin out). Kada preduzece ne moze jasno da uoci, alocira vrednosti, najbolje je da formira novu organizaciju, za novi preduzetnicki poduhvat.
Kreiranje sposobnosti sticanjem. Ovu aktivnost preuzimaju ppreduzeca koja dobro prepoznaju sposobnosti u onom sto sticu I asimiliraju ih.
2.2.2.3 DIJAGNOZA DISRUPTIVNIH INOVACIJA
Prvi korak u dijagnosticiranju disruptivnih inovacija je odredjivanje dela trzisnog segmenta koji moze biti disruptivan. To su kupci koji sup revise usluzeni ili oni koji su nezadovoljni potrosaci. Tri indikatora z ate kupce:
1. Zale se na kompleksnost, I skupocu
2. Neke vrednosti ne vide I zato ih ne koriste
3. Ne pridaju paznju opadanju cene proizvoda nove generacije I nece da placaju vise za bilo kakva poboljsanja
Za ulazak na trziste disrupcije , potrebna je asimetricna motivacija. Ona ukazuje na zainteresovanost zaposlenih za odlazak na ovo trziste ili ignorisanje. Kompanije cesto nisu spremne da napuste trziste koje je postal malo za njihov rast. Oni uglavnom I dalje traze kupce koji ce da placaju njihove proizvode, po svaku cenu. Firme koje idu na disruptivne inovacije obicno razvijaju acimetricne vestine, odnosno u stanju su da razvijaju sposobnosti koje njihovi konkurenti nece.
2.2.3. SOCIJALNE I POSLOVNE INOVACIJE
Nekolicina vodecih svetskih kompanija zapocela je istrazivanje socijalnog sektora kao potencijalnog izvora. Ovaj sector ukljucuje javne skole, programe socijalne pomoci I urbane sredine. Inovacije se razvijaju kroz partnerstvo privatnog I javnog sektora I od socijalno odgovornih preduzeca prelaze u socijalno inovativna preduzeca. Potrebe socijalnih grupa vide kao sansu za razvoj ideja, zatim razvoj novih tehnologija, da bi na kraju opsluzivali nova trzista. Preduzeca su shvatili das u socijalni problem ujedno u ekonomski problem.
Saradnja javnog I poslovnog sektora ima sest karatkeristika:
1. Jasan poslovni plan rada
2. Jako partnerstvo za ostvarene promene
3. Investiranje oba partera
4. Utvrdjivanje posla u socijalnoj zajednici partnera
5. Veza sa ostalim organizacijama
6. Dugorocna privrzenost za odrzivost posla I ponovljiva resenja
2.2.4. KONTINUIRANE I DIKSONTINUIRANE INOVACIJE
Miler I Langdon dele inovacije na kontinuirane I diskontinuirane u odnosu na znanje iz kojeg proizilaze. Inovacije koje nastaju kao rezultat kompleksne structure u kojoj se obrazuju nova tehnologija I nnovo trziste nazivaju se diskontinuiranim, a one koje nastaju kao rezultat novij tehnolohgija na postojecim trzistima zovu se kontunuirane inovacije. U diskontinuiranim inovacijama znanje se stvara interakcijom sa spoljnim akterima, pre svega kupcima. Inovacija zapocinje indetifikovanje slabih signala o potencijalnim trzisnim mogucnostima.
Osnovne karakteristike ovako koncipiranog inovacionog procesa su:
· Upravljanje znanjem iz mnogih razlicitih izvora
· Zajednicko ucenje kroz razvoj inovacije
· Integracija eksplicitnog I neiskazanog(skrivenog ) znanja
· Razvoj modela konkurentske arhitekture I organizacionih moci
· Novi organizacioni modeli
· Novi prilaz finansijama, odlucivanju I racunovodstvu
· Upravljanje tehnologijom se prezentuje u formi intelektualnog kapitala
Kod kontinuiranih inovacija preduzece je orijentisanno na konvergentno misljenje, usavrsavanje, izostravanje fokusa kojim se ne menjaju postojece znanje I industrijska struktura. Kod diskontinuiranih inovacija preduzece je okrenuto ka spoljnim granicama, novim strukturama, novim znanjima I divergentnom misljenju. Kanal znanja pokazuje dinamicku strukturu postojeceg parelelnog distribucionog kanala, jedan za robe I usluge, a drugi za znanje I informacije, odnosno jednog zasnnovanog na materijalnim, a drugog na neopipljivim vrednostima.
3.INOVACIONI PROCES
Inovacioni process ukljucuje niz naucnih, tehnoloskih, organizacionih, finansijskih I komercijalnih aktivnosti. Pored IR, u inovacionom procesu se obavljaju se I aktivnosti razvoja alata, industrijskog inzenjerstva, pripreme za proizvodnju I pretproizvodnog razvoja, marketing novog proizvoda, akvizicija neugradjenih tehnologija I projektovanje. Projektovanje je sustinski deo inovacionog procesa. Obuhvata prejekte kojima su definisane procedure, tehnicka specifikacija I operacione instrukcije potrebne za koncipiranje, razvoj, proizvodnju I prodaju novog proizvoda I procesa.
Moze se reci da je srz inovacije kreiranje vrednosti. Ona poboljsava vrednost proizvoda, njegovih bitnih atributa ili kombinacije atributa, kroz infrastrukturu znanja I fizicku infrastrukturu. Inovacija kao creator vrednosti pokrece privredu iz zacaranog kruga,,teskoca privrednog sistema – propadanje firmi¨.
Iz zacaranog kruga izlazi se jacanjem strategije inovativnosti, preduzetnistva I kreativnosti u organizaciji. Na taj nacin rastu I broj I kvalitet ideja (invencija) o novim tehnologijama proizvoda I procesa.
Potrosaci I ostali clanovi socijalnog miljea imaju odredjeni stav, a problem stavova spadaju medju najvaznije I najvise istrazivanje u okviru marketinga. Stav je stecena, relativno trajna I stabilna organizacija emocija, vrednovanja I reagovanja prema nekom objektu. Stavovi se formiraju u procesu socijalizacije na osnovu neposrednog iskustva s objektom stave (proizvodomi (ili) preduzecem) ili posredno u interakcije sa socijalnom okolinom. Jednom formirani, stavovi su vrlo otporni na sve pokusaje modifikovanje I izmene. Rigidnost stavova pojavljuje se zbog selektivnosti percepcije I pamcenja, izbegavanja cinjenica koje nisu u skladu sa stavom, uzajamne podrske ljudi sa slicnim stavovima, mentalne inertnosti I iracionalne (emocionalne) komponente.
Prema istrazivanju IRI( The industrial Institute SAD) manja preduzeca sve vise izdvajaju za IR. Navedeni rezultati potvrdjuju tezu da se preduzeca sve vise orijentisu ka razvoju inovacija ulaganjem u IR. Tako se na globalnom novou zemalja OECD-a, u period od 1982-1998 godine, povecalo ucesce ulaganja preduzeca u IR sa 59% na 65%, a u isto vremen smanjilo drzavno sa 45% na oko 30% sa daljom tendencijom pada.
Sirina I brzina osvajanja novih saznanja uslovili su da preduzeca ne koriste samo sopstveni IR, vec pribavljaju znanja od drugih institucija. Od klasicnog modela zatvorene inovacije, doslo se do otvorene inovacije.
U inovacionom procesu tipa zatvorene inovacije, u istrazivackoj fazi se bira najbolji od ponudjenih projekata. Izabrani projekat prelazi u fazu razvoja I zatim se lansira novi proizvod na trziste. Povecanje prihoda, proisteklo iz komercijalizacije novih proizvoda , omogucava da preduzece ulaze dodatna sredstva u IR. IR uocava promene u tehnologiji I lansira vise novih projekata kojima se menja postojeca tehnologija.
U inovacionom procesu tipa otvorene inovacije, istrazivacki projekti su rezulltat zajednickog rada. Realizacija projekta moze da se odvija na sva nacina, osnivanjem novog preduzeca ili novim preduzetnickim poduhvatom u okviru postojeceg preduzeca. Odluke o organizaciji inovacije I difuziji vezane su za preduzetnicku inicijativu I mogucnosti finansiranja.
3.1. INOVACIJE I ZNANJE
Preduzeca mogu da obezbedde fond znanja za razvoj inovacije iz sopstvenog I spoljnih izvora. Sopstveni izvor apsorpcioni kapacitet (Absorptive capability), kao sposobnost organizacije da asimiluje I iskoristi novo znanje, daje niz prednosti. Osnovna prednost se ogleda u ranijem ucenju, koje se kasnije ispoljava u efetima poznatim kao kriva ucenja. Efekti ucenja ispoljavaju se kroz snizenje troskova I rast performani proizvoda.
Znanje koje je optereceno sa cetiri osnovna problema: neizvesnot, nejasnost, komplementarnosti I dvosmislenost, lakes se resave posedovanjem navedenih sposobnosti. Pored toga znanje se javlja u vise formi, kao sto su nauka, tehnika I tehnologija, pa iskustvo sa njima stvara visu inovativnu sposobnost. Jedan od osnovnih uslova za razvoj inovacija je organizaciono ucenje.
Potrebno je znanje koje omogucava uspesan razvoj posla koji covek obavlja.drugim recima, neophodna su dva interaktivna procesa: jedan koji vodi stalnom povecanju fonda znanja, a drugi kojim se potvrdjuje u praksi. Ako mnogo ucimo, a ne koristimo to znanje, uzaludno rasipamo resurse. Suprotno, ako kroz praksu pokusamo da naucimo, rezultati ce biti losi, zbog cestih gresaka I lutanja.
Prema UNESCO-u, postoje cetiri osnovne nove vrsdte obrazovanja: ucenje da bi se znalo, ucenje da bi se cinilo, ucenje da bi se zivelo zajedno I ucenje da bi se postojalo.
Ucenje za znanje je preko potrebno. Profesori treba da razvijaju naucni duh. Ne treba da edukuju ucenike tako da ih bombarduju podacima I informacijama, vec da razvijaju novi kvalitet razmisljanja.
Ucenje za cinjenje sastavni deo kojim se stice profesionalnost kroz specijalizaciju. Ono zahteva sposobnost prihvatanja razlicitih nacina obavljanja posla u toku radnog veka. Ova komponenta ucenja je plodnosna, jer vodi ka otkricima sopstvene sposobnosti I osvetljava kreativni potencijal onog ko se obrazuje.
Ucenje za zajednicki zivot treba da omoguci suzivot ljudi, bez obzira na razlicitost u kulturi, religiji, politici, naciji, kroz toleranciju, solidarnost I saosecajnost.
Ucenje da bi se postojalo predstavlja napor studenata i profesora da se medjusobno razumeju I tako prevazilaze generacijski jaz.
Ovakvo obrazovanje moguce je krz integrisano znanje o coveku. Covek treba da se posmatra u totalitetu, a ne kroz segmente bivsvovanja.
Nobelovac Leon Leberman, fizicar, uradio je krajem 90-ih godina 20.veka eksperiment sa decom cikaskog kraja I potvrdio tezu da intelekt mnogo bolje asimiluje znanje ako ga razume I telo I osecanje.
Robotika je nastala spajanjem znanja iz oblasti masinstva, elektronike, optike,upravljanja proizvodnih tehnologija. Molekularna biologija, kvantna fizika I kvantna kosmologija su, takodje, primeri nauka savremenog transdisciplinarnog znanja.
Multidisciplinarnost podrazumeva izucavanje nekoliko disciplina u isto vreme. Multidisciplinarni pristup je dao svoj doprinos kroz osvetljavanje izucavanog predmeta iz osnovne discipline.
Intedisciplinarnost podrazumeva transfer metoda iz jedne u drugu discipline. Mogu se razlikovati tri stepena interdisciplinarnosti. Prvi je aplikacija, na primer metode nuklearne fizike u medicine, a rezultat novi nacin lecenja karcinoma. Drugi stepen je epistemoloski, koji omogucava prenosenje modela ne neke epistomoloske postavke druge nacine discipline, kao na primer transfer logickih metoda na pravne nauke gde su stvorene nove analize I drugaciji pogled na neke aspekte prava. Treci stepen je stvaranje nove discipline. Na primer, transfer fizike u astronomiju, nastala je kvantna kosmologija. Medjutim I interdisciplinarnost, kao I multidisciplinarnost, ogranicena je istrazivackim okvirima discipline. Tek treci stepen omogucava prodor u nova naucna znanja,
Transdisciplinarnost je okarakterisana prefiksom trans, sto znaci preko, s one strane. Oznacava znanje izmedju disciplina, preko disciplina I iza disciplina I obihvata razumevanje sadasnjeg sveta kao ujedinjeno znanje.
Disciplinarno znanje se kroz transdisciplinatno razjasnjava I time je disciplinarno I transdisciplinarno znanje komplementarno, a ne suprotnost. Tri kamena temeljca transdisciplinarnosti m novoi stvarnosti, logika koja ukljucuje sredinu I kompleksnost, odredjuje njenu metodologiju. Transdisciplinarno znanje podrazumeva nove vizije I eksperimentisanje uzivo, sopstvenu transformaciju kao spoznaji sebe. Disciplinarnost, multidisciplinarnost, interdisciplinarnost I transdiciplinarnost su cetiri strele ispaljenje sa jednog luka – znanja.
Process udruzivanja, fuzije znanja, cesto se naziva agrerirano znanje.
Inovacija je rezultat individualnog I grupnog iskazanog I neiskazannog znanja. Neiskazano znanje obuhvata tri tipa saznanja: svesnost, automatizovanost I kolektivno znanje. Prva dva su svojstvena individualnoj, a trece timskoj spoznaji.
Iskazano znanje moze se slikovito predociti komparacijom sa svesnim I nesvesnim delovanjem mozga. Savremene studije pokazuju da svesni deo uma moze obraditi izmedju 16 I 40 bita informacija u sekundi. Podsvesni deo moze izneti 11 miliona bita u sekundi. Drugim recima mi znamo jedva milioniti deo informacija naseg mozga..
Indetifikovano je sedam vrsta inteligencije.
· Logicka
· Lingvisticka
· Estetska
· Vizuelna
· Muzicka
· Interpersonalna
· Intrapesonalna
Lingvisticka I logicka inteligencija su tipicne za jasna znanja(eskplicitna), a ostala se iskazuju u specificnim formama.
Znanje se postize sledecim modelima:1.socijalizacijom, koje podrazumeva razmenu iskustvenog, neiskazanog znanja, izmedju clanova tima kroz zajednicko ucenje I delovanje;2)iskazivanjem, definisanjem znanja koje proistice iz neiskazanog znanja, a postal je jasno I definisano (npr. Procedura, pravilnik I sl); 3)kombinacija koja ukljucuje novo isakzano znanje razmenom razlicitih eksplicitnih znanja, I 4)prihvatanje I stvaranje novog I neiskazanog znanja kao novog nacina rada u timu.
3.2.KRETIVNOST I INOVATIVNI PROCES
Kreativnost podrazumeva sposobnost stvaranja neobicnih, novih I korisnih ideja. Ili , kreativnost ukljucuje sposobnost dolazenja do novog I razlicitog pogleda na subject koji se posmatra- posmatranje iz drugog ugla. Moze se shvatiti kao process radjanja ideja, iz kojih proizilazi invencija. Logicko misljenje ne daje novine vec progress. Zasniva se na postojecem znanju, dok je kreativnost rezultat novog znanja. Maslov je smatrao da je svaki covek kreativan, ali da postoje dva tipa kreativnosti. Jedan je potpuno novo saznanja, koje dovodi do prekida datadasnjeg pogleda na svet. Drugi tip kreativnosti je onaj koji proizilazi iz istrazivanja naucnika, istrazivaca koji proucavaju problem, predmet I dolaze do novih pogleda. Obelezje kreativnog stvaranja je snazna motivacija.
O preduzetnickoj kreativnosti koja podrazumeva :
· Primenu noviteta, korisnih ideja koje stvaraju novo poslovanje ili nove programe kojima se isporucuju novi proizvodi
· Novine koje mogu da proisteknu iz samog proizvoda, indetifikacijom novog trzista za proizvod, nacina na koji se stvara I isporucuje ili nacin dolazenja do izvora za njegovu proizvodnju.
Preduzetnicka kreativnost razlikuje se od kreativnosti u sirem smislu, po tome sto ona podrazumeva akciju, implementaciju ideja ili inovaciju. Komponente kreativnosti su : strucno znanje, kreativne vestine I motivisanost za izvrsavanje zadataka.
Strucno znanje je osnova kreativnosti. Ono podrazumeva memorisanje podataka I informacija iz oblasti u kojoj se radi.
Kreativne vestine I kreativno misljenje ne podrazumevaju izuzetnu inteligenciju. Ono ukazuje na mogucnosti spoznaje I sagledavanja problema u drugoj perspektivi. Potrebno je poznavanje tehnika koje potpomazu razvoj kreativnosti.
Motivisanost je deteminatastrucnog znanja I kreativnih sposobnosti u odnosu na kreativnost. Nuzna je. Motivisanost ima dve forme, dva faktora – unutrasnji I spoljni. Prvi proizilazi iz velikog interesovanja za posao, uzivanje u njemu licne zainteresovanosti za izazove koje on nosi I licno. Drugi proizilazi iz zelje da se dosegnu neki ciljevi kao npr., nagrada, pobeda konkurenta I slicno. Faktori unutrasnje motivisanosti su vezani za uzivanje interesovanje, zadovoljstvo, radoznalost, samoizrazavanje ili licni izazov u poslu. Spoljnni motivatori ukljucuju sve sto dolazi od spoljnih izvora koji kontrolisu izvodjenje I inicijativu, kao sto su obecane nagrade, pohvale krajnji rokovi. Unutrasnja motivacija je vise podobna za kreativnost od spoljne.
Menadzeri treba da imaju u vidu:
· Da je neophodno pronalazenje takvog radnog okruzenja I inovativne klime koja ce stvarati sinergiju takvog radnog okruzenja I spoljnih motivatora
· Da kreativni posao zahteva unutrasnju motivaciju I da sredina sa visoko unutrasnje motivisanim radnicima treba da se manje oslanja na spoljne motivatore
· Da je veoma pogresno pretpostaviti das u svi ljudi motivisani istim setom motivacionih faktora
· Da nije dobro razmisljanje da je jedna vrsta motivacije optimalna za sve faze razvoja inovacije, visok nivo unutrasnje motivacije je neophodan da bi se proizvela ,,novina˝,a spoljna motivacija moze da bude dovoljnaza obavljanje rutinskih poslova
· Da ce rutinske operacije postati nepozeljne I retke
· Da je kritivna vestina u upravljanju kreativnosti odabir zaposlenih sa visokim nivoom unutrasnje motivacije I njihovo usmeravanje ka ciljnim zadacima, raspodela zadataka prema njihovimm vestinama I interesovanjima, stvaranje poslova u kojima se masimiraju unutrasnji motivacioni elementi, razumevanje motivacione orjentacije svakog zaposlenog pojedinacno, tako da se I unutrasnja motivacija I spoljasnja mogu na najbolji nacin iskoristiti, efektivno kombinovanje razlicitih individual u visokoefikasne radne timove, koriscene I tako dalje.
Sest faktora radnog okruzenja koji mogu da naruse sustinu motivacije I kreativnosti: procenjivanje (ocekivana procena moze stetno da utice na kreativnost), nadzor (ako je zaposleni nadgledan tokom rada moze da dodje do smanjivanja nivoa kreativnosti), nagradjivanje (ugovorom odredjena nagrada moze negativno da utice na kreativnost, dok dodatno nagradjivanje moze da ima pozitivne efekte kreativnost), utrkivanje (trcanje za nagradom moze dovesti do smanjene kreativnosti), ogranicen izbor, spoljna orijentacija.
Organizaciona motivisanost podrazumeva orijentaciju na inovacije koje prvenstveno dolaze do visih rukovodecih nivoa organizacije, ali je neophonda da I nizi budu upoznati sa vizijom, da komuniciraju I interpretiraju vidjenje.
Izvori slobodnog vremena za razmisljanje, obuku, mesto za eksperimentisanje, materijalna sredstva I sl., takodje su neophodni u podsticanju kreativnosti.
Autoritativno upravljanje ne deluje stimulativno na kreativnost. Neophodno je dopustiti slobodu u radu.
TCM(TCM- Total Creativity Management), poboljsava kreativnost. ,,Dupon˝(DuPont) je prvi uveo system TCM, na pocetku kao deo IR odeljenja, a kasnije kao Centar za kreativnost I innovativnost. U TCM ne ucestviju samo eksperti, vec svako ko moze doprineti procesu. Ima 6 dimenzija:
· Ucenje I primena kreativnih tehnika misljenja
· Privlacnost za organizaciju (ko ima jasne ideje, a ko je samo deo tima)
· Struktura I system za prihvatanje inicijative
· Prepoznavanje korisnosti (rastuci sampion) I podrska
· Preuzimanje najboljih ideja za trziste
· Iskoristiti vrednost diversifikovanog misljenja u formiranju tima I zadatka
Potrebna je stimulacija na nivou preduzeca. Ona se povezuje sa klimom za inovativnost. Ona podrazumeva:
· Jasnu strategiju I ciljeve
· Korigovanje baze vestina I znanja u skladu sa razvoje traznje konkurentnosti I sl
· Jacanje procesa upravljanja projektima
· Snaznopovezivanje sa trzistem kroz interaktivnu saradnju sa kupcima
Kreativnost I inovativnost pospesuju inovacioni proceskoji se moze posmatrati kroz tri opearacije
· Generisanje ideja
· Prevodjenje u praksu
· Komercijalizaciju
U fazi generisanja ideja kreativnost je dominantna. Kreativni poces se moze posmatrati kroz cetiri osnovne faze. Prva faza je indetifikacija problema. Druga je pripremanje. Treca faza je generisanje odgovora, u kojoj se stvaraju razlicite ideje za resavanje problema. Cetvrta faza je potvrdjivanje I komunikacija, koja ukljucuje razmatranje prikupljenih ideja. Novina se odredjuje prvenstveno u prvoj I trecoj fazi kreativnog procesa. U onim fazama kreativnog procesa, gde novena nije odlucujuca, druga I cetvrta faza.
Kreativne ideje mogu da poteknu iz razlicitih izvora. Druker navodi sledece:
1. Neocekivani uspeh
2. Neocekivani promasaj
3. Neocekivani spoljni dogadjaj
4. Napodudarnost ekonomske realnosti
5. Nepodudaranost izmedju realnosti I pretpostavke o njoj
6. Nepodudarnost izmedju percipiranih I stvarnih vrednosti kupaca I ocekivanih vrednosti
7. Nepodudarnost ritma ili logike procesa
8. Potrebe procesa
9. Industrijska I trzisna struktura
10. Demografija
Magrat , komplemetarno Drukeru, navodi sest puteva dolaska do ideja, a proizilaze iz analiza:
1. Inovacije zasnovane na osnovnim tehnologijama
2. Inovacije zasnovane na jedinstvenoj mesavini uobicajenih operativnih elemenata
3. Inovacije koja zadovoljava nezadovoljene potrebe kupaca
4. Inovacije proistekle iz ciste imaginacije
5. Inovacije zasnovane na naucnim istrazivanjima
6. Inovacije zasnovane na funkcionalnoj perfekciji.
3.3.PARTNERI I INOVATIVNI PROCES
Inovacija se razvija kroz razlicite procese ucenja:
· Ucenje kroz rad(learnig-by-doing)
· Ucenje kroz upotrebu(learning-by-using)
· Zajednicko ucenje(learning-by-interacting)
Zajednicko ucenje sa partnerima sve je zastupljenije u stvaranju novih proizvoda I procesa.
Najvise se saradjuje sa dobavljacima I kupcima. U razvoju inovacije ucenjem kroz rad proizvodnja I dobavljaci daju ideje I razvijaju proizvod I process. To su obicno inkrementalne inovacije. Ove promene mogu biti znacajne, ali najcesce ne vode ka radikalnim inovacijama
3.3.1.KUPCI KAO UCESNICI RAZVOJA INOVACIJE
Radikalno drugaciji pristup je ukljucivanje korisnika u davanje ideja o novim mogucnostima. Ova metoda je poznata pod nazivom vodeci korisnici(Lead Users), a zasniva se na ucenju kroz upotrebu postojeceg proizvoda. Vodeci korisnici su potrosaci cije potrebe cine znacajan deo traznje u ukupno procenjenim trzisnim potrebama. A kreiraju inovaciju u okviru postojecih proizvoda, radi zadovoljenja specificnih zahteva. Klasicna podela kupaca na inovatore, rane prihvatioce itd., nije adekvatna za inovacioni process. Oni eksperimentisu postojecim proizvodom I ukazuju na moguce izmene.
Preduzeca u svom proizvodnom program I na trzistu koje opsluzuje treba da analiziraju I uoce vodece korisnike, za sta postoji vise tehnika. Obuhvataju sledece korake:
· Indetifikacija znacajnog trzista ili tehnoloskog trenda
· Indetifikovati vodece korisnike koji slede taj trend, iskustvom I intezitetom potreba
· Analizirati podatke o njihovim potrebama
· Projektovati te zahteve kao opste zahteve trzista
Vodeci korisnici smanjuju rizik I povecavaju efikasnost kontinuiranih inovacija.
Razvija se novi oblik saradnje kupaca I proizvodjaca.CRM (CRM – customer relationship management), koji integrise tehnologiju, procese I poslovne aktivnosti vezane za potrosace, otvara novi prostor. Pored prikupljanja informacija CRM omogucava I stvaranje jedinstvene, licne ponude za potrosaca. Savremena nova ekonomija se po nekim autorima naziva nova ekonomija dozivljaja (nes experience economy), upravo zbog mogucnosti pruzanja proizvoda po specificnom zahtevu potrosaca na neponovljiv nacin. Posebno je izrazena kod pruzanja usluga.
Projektovanje , kreiranje usluga tipa dozivljaja pociva na pet principa:
1.definisati temu dozivljaja
2.usaglastiti impresije koje stvaraju pozitivno raspolozenje
3.eleminisati negativno raspolozenje
4.mesati vise nezaboravnih dozivljaja
5. podsticati sve elemente usluge
3.3.2.PARTNERI U RAZVOJU DISKONTINUIRANE INOVACIJE
Tusman I Reili smatraju da preduzece treba da razvija sposobnost upravljanja I evolutivnim I revolucionim promenama. Svaka inovacija zahteva investiciona sredstva. Interaktivno ucenje kroz process eksperimentisanja I metoda pokusaja I gresaka I preduzetnicki duh su kriticni faktori diskontinuirane inovacije. Umrezeni timovi (TeamNet) partnera I preduzeca povezuju se postujuci nekoliko osnovnih pravila:
· Zajednicka svrha
· Nezavisnost clanova
· Dobrovoljno povezivanje
· Vise rukovodilaca
· Integrisani nivoi
3.3.3 PARTNERI U RAZVOJU RADIKALNE INOVACIJE
Radikalna inovacija pociva na koevoluciji tehnoloskih I socijalnih promena. Dovode do prodora u znanju, cesto se nazivaju I breaktrought innovation. Cetiri su kljucna elementa u rezimu radikalnih inovacija: akteri, mreze, tehnologije I institucije. Institucije ukljucuju razlicite nivoe:individue, preduzeca, regione. Da bi se radikalne inovacije lakes ostvarile pozeljno je I potrebno da partneri ucine odredjene promene koje bi potpomogli razvoj ovog tipa inovacije.
Jedna od novijjih metodologija koja se razvila I cilju efektivnijeg I efikasnijeg razboja radikalnih inovacija naziva se SOCROUST.53Ona je projektovana za potrebe EU, a ukljucuje socioekonomsku I tehnolosku prihvatljivost. Razvijena je u centru za socijologiju inovacije. Moze se posmatrati kao studija mogucnosti. Specificnost ove metodologije je sto ne dolazi od scenarija buducnosti, vec od buducnosti koja se moze oblikovati na osnovu projekata koje se razvijaju.
3.3.4. PARTNERI KAO SIGNALI PROMENA
Ako se favorizuju inkrementalne inovacije tada treba ocekivati d ace se u buducnosti borba voditi na polju disruptivnih inovacija- u donjem delu krive.
3.4.INOVACIONI PROCES I GENERACIJE IR
Process inovacije trece generacije polazio je od povratne veze za kupcima korporativne strategije, otkrica I istrazivanja u tehnologiji.
Cetvrta generacija stvara mrezu saradnje preduzeca, stejkholdera, kupaca I dobavljaca. Ona preko kanala znanja potpomazu kontinuiranu inovaciju, a ucescem prototipu nove tehnologije, system arhitekture I dominantnog dizajn, stvaraju diskontinuiranu inovaciju. Cetvrta generacija IR I inovacija obrazlaze novim terminima: konkurentska arhitektura, organizaciona sposobnost, dominatan dizajn I proizvodno usluzna distribucijska platform.
Arhitektura u savremenom sistemskom smislu ukazuje na pojma opsteg okvira koji sadrzi specificno I unutrasnje konzistentno uredjenje, sastavljeno od specificnoh kombinacija termina I koncepata. Konkurentska arhitektura podrazumeva okruzenje u kojem preduzece posluje I takmici se sa svojim konkurentima sa odredjenim odnosima prema kupcima, njihovim potrebama I zahtevima, istorijom razvoja dosegnute structure, proizvoda, organizacije I ciljeva. Ona podrazumeva I razvoj konkurenata, njihovih proizvoda, organizacije, kupaca I slicno. Na taj nacin stice se slika eksternih kretanja I uticaja takve dinamike na konkurentnost. Konkurentska arhitektura sadrzi globalni nivo, u vidu ekonomske structure koja ukazuje na osnovne promene, kao sto je na primer globalizacija trzisne u kojoj su obuhvaceni odnosi u industriji, polzaj kompanije u odnosu na konkurente I kupci, kao I organizacione, koja ukazuje na funkcije kompanije I njihove odnose. Upravljanje inovacijom sadrzi dva elementa:eksterni- razvoj trzista I interni – sposobnost prihvatanja razvoja.
U inovacionom procesu cetvrte generacije trazi se razvoj arhitekture I sposobnosti kao internog I eksternog sadrzaja, koji povezuje strategiju korporacije I proizvoda.
Dominantan dizajn – kombinaciju glavnih crta I kotisti u primenjenom standard, bez obzira na vrstu problema. U prvoj fazi razvoja dominantnog dizajna postavlja se pitanje kako ce proizvod biti prihvacen. Dominantni dizajn u klasi proizvoda, po definiciji, jeste onaj koji je pobedio I stekao vernost na trzistu, onaj koji I konkurenti I inovatori moraju dosledno da razvijaju ako zele da zadrze mesto u trzisnim kretanjima. Dominantan dizajn je ulaz za kontinuirane I inkrementalne inovacije. U vremenu kada se razvoj dominantnog dizajna ukljucujuu I poslednju igraci na trzistu, koji oklevaju, potrebno je razviti novi dizajn.
Vecina kontinuiranih inovacija je orijentisana ka procesu, strategiji balansiranja izmedju smanjenja troskova I zadovoljenja kupaca.
Lojalnost je jedna od neopipljivih vrednosti u kreiranju diskontinuirane inovacije.
Prihvaceni dizajn I kasnije uoblicen proizvod, kao I distribucija, osnova su, platform za dalji razvoj I vezani ua odredjeni trzisni segment. U proizvodnji je to linija proizvoda. Platform je set podsistema I veza koji formiraju strukturu od koje se dalje grana linija proizvoda.
Inovacioni ciklus po konceptu cetvrte generacije odvija se u dve faze. Jedna je razvoj novih mogucnosti. A druga je razvoj percipiranih mogucnosti.
Konkurentska arhitektura obuhvata tri elementa vrednost, dominantan dizajn I platform.
Organizaciona sposobnost je kompleksan system koju cine dve vrste znanja: znanje kako se radi I znanje o potrebi ucenja o novom.
Manji broj inovativnih preduzeca ima znanje I razvoju aritekture I sposobnosti. Osnovni izvor konkurentske prednosti je sposobnost razboja nove organizacione sposobnosti.
Istrazivanje trzista za diskontinuiranu inovaciju je drugacije od uobicajenih tehnika. Polazi se od shvatanja da se ljudi kroz kupovinu robe I usluga samodefinisu I samokreiraju. Kanal znanja, dvojni put, koji oznacava mnostvo razlicitih formi interakcije izmedju kompanija, njihovih stejkholdera I kupaca.
Jos 1960.godine Beker, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju , ukazao je na znacaj znanja I njegove primene u poslovnom sistemu. Prvi je koristio termin ljudski capital, pod kojim se podrazumeva znanje radnika u obavljanju delatnosti.
3.5.INOVACIONI PROCES U EKONOMIJI MREZA
Srz sistema inovacije je kooperativnost izmedju preduzeca I institucija kojima se regulise kreiranje, difuzija I upotreba znanja I tehnologije.
Sumpeter je u ranim fazama rada na teoriji ekonomskog razvoja polazio od preduzetnika, kao individue koja je izuzetno vazna za izvodjenje inovacije na trziste I obezbedjivanje ekonoskog rasta. U kasnijim radovima dodaje se IR kao vazan faktor inovacije. IR je rezultat kolektivnog rada. Interaktivno ucenje I kolektivno preduzetnistvo su osnove savremenog procesa inovacije. Lanci I mreze se formiraju radi stvaranja vrednosti, koje kreiraju fizicki informacioni I socioekonomski sadrazaji.
3.6.INOVACIONI PROCES I NEIZVESNOST
Inovacioni process je pun rizika, pri cemu je tesko odrediti da li je trzisna ili tehnoloska neizvesnost veca. Trzisna je vezana za aktivnosti konkurenata I kupaca, tehnoloska proizilazi iz nivoa znanja I sposobnost IR, intelektualnog kapitala I njegove zastite. Obe neizvesnosti su vezane za vreme. Protokom vremena u kojem se umnozavaju istrzivacke aktivnosti u cilju prikupljanja podataka, sanse za uspeh se smanjuju, jer konkurenti mogu da stignu do cilja. Kriva oportuniteta ukazuje na neophodnost mere izmedju vremena prikupljanja valjanih cinjenica I liderstva. Savremen pristup IR smanjuje rizik fokusiranjem na kreativnost I menadzment znanja, sto omogucava dohvatanje sustinskih, a slabih signala, I unosi ih sto ranije u inovacioni process.
Uspesan IR omogucava pomeranje krive jasnoce na visu tacku oportuniteta I tako povecava mogucnost uspeha I smanjuje rizik.
Upravljanje inovacijom podrazumeva trgovinu vremena I troskova.
Tehnoloska neizvesnost projekata je ex ante, kada se rese svi razvojni I tehnicki problem, a trzisna ex post.
Metode koje se koriste za ocenu neizvesnosti I rizika za investicione, razvojne programe su:
· Analiza kriticne tacke
· Analiza osetljivosti
· Analiza verovatnoce
Analizom kriticne tacke dobija se minimalna cena koja je prihvatljiva, odnosno minimalan kapacitet proizvodnje pri kojem se za investicioni projekat ne ostvaruje ni gubitak ali ni dobit. Analiza osetljivosti pokazuje promenu efikasnosti projekta u odnosu na promene kljucnih varijabli, kao sto su obim prodaje, orimena kapaciteta I sl. Analiza verovatnoce pomaze da se indetifikuju rasponi svake varijable I pripisuje se verovatnoca desavanja svakoj od mogucih vrednosti varijable unutar tog raspona.
4.REINZENJERING
Posebna vrsta razvojnih programa je reinzenjering poslovnih procesa. Poslovni procesi mogu da budu dizajnirani ili redizajnirani. U prvom slucaju radi se na poboljsanjima procesa, a u drugom, pokusava se radikalno promeniti postojece stanje. Napor ka obezbedjivanju radikalne promene naziva se reinzenjering poslovanja preduzeca (Business Process Reengineering, BPR). Reinzenjering se definise kao analiza I dizajn procesa I poslovnih aktivnosti unutar I izmedju organizacija. Najcesce se pod ovim pojmom podrazumevaju kriticka analiza I radikalan radizajn postojecih poslovnih procesa, kojim se drasticno poboljsavaju merene performance. Reinzenjering je inovacija procesa I razlikuje se od unapredjenja procesa.
Reinzenjering se pojavio u drugoj polobini 80-ih godina 20.veka. zasniva se na primeni novih tehnologija, posbno informacionih I informaciono – komunikacionih. Polazi se od nove vizije poslovanja, da bi se razvili novi procesi koji omogucavaju:
· Smanjenje troskova
· Smanjenje vremena obavljanja aktivnosti, operacija I procesa
· Poboljsanje proizvoda
· Kvalitetniji rad zaposlenih
Najcesce se reinzenjering sprovodi u dve faze. U pravoj fazi se radizajniraju procesi, poboljsava system pracenja dokumenata ( uvodi u elektronski oblik) I kompletira system izvestavanja. U drugoj fazi se menja ceo system poslovanja kroz integraciju razlicitih tehnologija kao sto si ICT, eketronski oblici poslovanja, nove tehnologije procesa I slicno. Osnovne mogucnosti informacionih tehnologija u funkciji reinzenjeringa mogu se oznaciti kao transakcione, geografsko-prostorne, automatizacione, analiticke I informacione.
Vecina projekata reinzenjeringa je propala. Najcesce se ukazuje nanemogucnost deljenja vizije I nedovoljno angazovanje svih zaposlenih. Problem angazovanja radnika je veoma izrazen, jer reinzenjering vodi ka smanjenju broja zaposlenih, pa niko nije siguran za svoju buducnost. Tako je Bel Atlantik redizajnirao posao iz oblasti telefonije. Posle pet godina angazovanja na reizenjeringu, postigli su vreme od nekoliko sati za uspostavljanje veze sa novim kupcima u odnosu na ranijih 16 dana. Kompanija je zato otpustila 20.000 radnika I postal konkurentnija.
V POGLAVLJE
UPRAVLJENJE RAZVOJE PREDUZECA
1. PREDUZECE – ADAPTIVNI SISTEM
Adaptacija ili prilagodjavanje podrazumeva process menjanja osobina sistema, koji mu omogucavaju postizanje najboljeg ili u krajnjoj meri, prihvatljivog funkcionisanja u promenljivim uslovima. Postoje dve klase adaptivnih sistema:
· Samooptimizirajuci
· Samoirganizirajuci sistemi.
System koji je sposoban da menja svoju strukturu , poboljsavajuci je na osnovu informacija o okruzenju, naziva se samo organizirajuci system.
Po maslovu, zadovoljenjem jedne grupe motiva iskljucuje se dalje pozitivno dejstvo nadrazaja I nastupa sledece po redu, visa grupa motiva. Hijerarhija I motivacije za njihovo zadovoljenje.
2.PROCES UPRAVLJANJA RAZVOJEM PREDUZECA
Upravljanje razvojem preduzeca obuhvata nekoliko aktivnosti:
· Planiranje razvojnih programa
· Odlucivanje o programima
· Organizovanje railizacije programa
· Pracenje I kontrolu realizacije programa
2.1.PLANIRANJE RAZVOJNIH PROGRAMA
Uspesnost rada preduzeca meri se na osnovu ostvarenih rezultata I to:
· Finansijskih rezultata
· Zadovoljstva kupaca
· Ostvarenih performansi proizvoda
Kamplanovi Nortonov model pomaze u razjasnjavanju I razumevanju dinamike, a ukazuje na mogucnost prevodjenja strategije I vizije u akciju. Obuhvata cetiri perspective: poslovanje preduzeca: finansije, ucenje, rast I kupce.
Ukoliko se strategijom opredeli novo ulaganje, tada je javlja inovacioni jaz.
2.1.2.IR STRATEGIJE
Radi boljeg sagledavanja IR portfolio, projekti se cesto dele u tri grupe:
1. Fundamentalni. To su projekti novog znanja, kako za preduzece tako I (ili)za svet. Oni vode ka potpuno novim oblastima poslovanja.
2. Radikalni. Ovo su projekti novog znanja za kompaniju I omogucavaju prekomponovanje poslovnih oblasti u cilju poboljsanja konkurentnosti.
3. Inkrementalni. Projekti predstavljaju eksplotaciju postojeceg naucnog I inzinjerskog znanja na novi nacin I podrzavaju postojece poslovanje preduzeca.
2.1.3.PLANIRANJE
Planiranje je process kojim se smanjuje neizvesnost u buducem poslovanju.
2.1.4.MOGUCNOST FINANSIRANJA RAZVOJNIH PROGRAMA
U zavisnoti od rizika koje nose, izvori finansiranja su sledeci:
1. Prijatelji, porodica, kreditne kartice
2. Drzavni krediti I zajmovi
3. Investicioni andjeli
4. Preduzetnicki capital
2.1.5.SAMOSTALNI RAZVOJ ILI SARADNJA
Samostalni rad donosi neke od sledecih prednosti:
· Stvaranje I preispitivanje sopstvene IR sposobnosti
· Zastita svojine
· Kontrola tehnoloskog razvoja I upotrebe
· Stvaranje I obnavljanje sposobnosti za difuziju nove tehnologije
Nacini na koje se moze ostvariti sara su sledeci:
· Strateske alijanse
· Zajednicka ulaganja
· Ugovori sa proizvodjacima
· Zajednicki istrazivacki centri
2.1.6.ZASTITA INTELEKTUALNE SVOJINE
Pod pojmom intelektualni capital podrazumeva se celokupno znanje.
Intelektualna svojina je pravni concept I podrazumeva komponente intelektualnog kapitala koji se moze pravno, zakonski zastititi.
Patent (patentno pravo) je oblik pravne zastite intelektualne svoje inovatora, pronalazaca invencije I drzave u kojoj se patent prijavljuje.
Autorsko pravo je ekskluzivno pravo autora otiginalnog dela kojim se omogucaba njegovo reprodukovanje koriscenjem nekog opipvljivog medija.
Poslovna tajna je informacija koja predstavlja tajnu vlasnika ili nije poznata u relevantnoj industriji, a daje konkurentsku prednost. Cesto se naziva I know-how. Sirina informacija je znatno veca od onih koji sadrze patenti. Poslovna tajna mora imati ekonomsku vrednost.
Zig ili zastitni znak predstavlja rec, symbol dizajn ili drugi indicator kojim se razlikuje izvor roba jednog proizvodjaca od drugog.
Globalizacija je dovela do potrebe usaglasavanja prava koja se odnosi na zastitu intelektualne svojine. Patenti se stite npr. Pariskom konvencijom za zastitu industrijske svojine iz 2003. Godine sa 164 zemlje potpisnice, kao I Patentnim kooperativnim ugovorim koji je iste godine potpisalo 118 drzava. Autorska prava su obuhvacena dvema internacionalnim dokumentima: jedinstvena konvencija o autorskim pravima I bernska konvencija.
2.2.ODLUCIVANJE O PROGRAMIMA
Ostvarenje svakog razvojnog projekta prolazi kroz tru osnovno faze I to :
· Predinvesticiona
· Investiciona
· Eksploataciona
Cilj specijalistickih studija jeste analiza jednog ili vise , ali ne I svih aspekata projektne ideje.
2.3.ORGANIZOVANJE REALIZACIJE PROGRAMA
2.3.1.ORGANIZOVANJE PROJEKATA
Mnoga preduzeca upravljaju projektima tako da stvaraju balans izmedju razlicitih tipova projekata I faza razvoja. Koriste projektnu mapu. Ona obuhvata ceti tipa projekta:
· Visi, pod kojim se podrazumeva projekat koji vodi ka prekidu sa dotadasnjim strateskim tehnologijama I prethodi komercijalnom razvoju projekta
· Projekti prodora, koji dovode do revolucionarnih promena u tehnologiji proizvoda I procesa
· Projekti platforme, koji dovode do fundamentalnog poboljsanja performansi, snjzavanja troskova I povecanja kvaliteta u odnosu na postojecu generaciju
· Izvedeni projekti koji dovode do inkrementalnog poboljsanja
2.3.2FAKTORI KOJI UTICU NA IZBOR ORGANIZACIONOG OBLIKA I STRUKTURE
Ikarov paradox. Pod ovim pojmom podrazumeva se nemogucnost velikih uspesnih firmi da odgovore na tehnoloske izazove, jer previse orijentisani na svoj trzisni uspeh.
2.3.3. MEHANIZNI ORGANIZOVANAJ IR
Klasican oblik organizovanja IR je zasebna organizaciona jednica ili centralna laboratorija. Ona ima prednost u odnosu na druge oblike organizovanja kada preduzece razvija fundamentalana I (ili) primenjena istrazivanja kojima se ostvaruje strategijski ciljevi.
Projektna organizacija je cest drugi oblik organizovanja. Koristi se u razvoju inovacija proizvoda I tehnologija u lancu vrednosti.
Novo preduzetnicko odeljenje predstavlja organizaciono resenje za razboj novih proizvoda koji su rezultat radikalno novog znanja proisteklog iz istrazivanja centralne labaratorije.
Model smanjivanja I povecanja hijerarhiskih nivoa je rezultat promenjenog pristupa upravljanju IR, cetvrte generacije. Interaktivnost IR, razvoja I difuzije tehnologije, kao I ucesce kupaca I dobavljaca u inovacionom procesu, dovelis su do potrebe I do njihovih organizacionih formi .
2.3.4.RUKOVODILAC
Moc pojedinca I grupa u organizaciji moze se zasnivati na :
1. Moci pozicije(mesto u organizaciji I prava u statute organizacije)
2. Moci strucnosti (kada se uticaj izvodi iz znanja, pribavljivosti informacija I sposobnosti rezonovanja)
3. Moci kontrole izvora (sposobnost kontrole retkih izvora)
4. Politickoj moci (sposobnost da se ubedjuje, pregovara I stvara koalicija)
Rukovodilac IR treba da ima sve cetiri vrste moci, koje su iskombinovane tako da obezbedjuju individualnost drugih clanova tima istrazivaci su, po prirodi individualci. Poseduju intelektualne sposobnosti. Intelektualna sposobnost se izrazava:
· Sposobnost u pogledu paznje I pamcenja – radoznalost, memorisanje koncentracija
· Sposobnost u pogledu povezivanja ideja – imaginacija
· Sposobnost u pogledu rasudjivanja – jasno definisanje pojmova, mogucnost misljenja krz uporedjenje, analizu I sintezu, indukciju I dedukciju.
· Individualne sposobnosti uma – sirina, dubina, gipkost, doslednost I brzina misljenja.
Medjutim , menadzeri IR, pored niza specificnih tehnika rukovodjenja, koriste standardne tehnologije, kao sto su:
1. Tehnike I metodi planiranja: strategijsko planiranje, biznis planiranje, portfolio menadzemnt.
2. Metodi I tehnike organizacionog dizajniranja:delegiranje autoriteta, tehnike kordinacije, oblici departmentalizacije, upotreba timova
3. Upravljanje ljudskim resursima: selekcija I regrutacija ljudi, sistemi nagradjivanja, trening I obuka ljudi.
4. Vodjstvo zaposlenih: motivisanje, vodjenje, resavanje koflikata, upravljanje kulturom preduzeca.
5. Kontrola:centri odgovornosti u preduzecu , budzeti.
2.3.5.TIM
Ljudi se dele na:
· One koji stvaraju ideje
· One koji pokrecu ideje
· Oni koji ubijaju ideje
Provera sposobnosti grube obuhvata tri koraka :
1. Odrediti zahteve koji su potrebni da se ispune (Skill Requirements)
2. Preveriti tekucu – trenutnu sposobnost (Skills Base)
3. Odrediti razliku izmedjuzahteva I trenutne sposobnosti (skill Gap)
Hvatanje glava (headhunting) narocito na fakultetima I univerzitetima, gde se prati rad najboljih studenata. Na taj nacin se nastoji da se na vreme obezbedi kvalitetan nedostajuci kadar.
2.3.6. UPRAVLJANJE RAZVOJNIM PROGRAMIMA I FAZE RAZVOJA PREDUZECA
Razlikuju se tri kljucne faze:
1. Fluidna ili fleksibilna
2. Tranziciona
3. Fokusirana
Fluidna ili fleksibilna faza. Stepen inovativnosti I otvorenosti ka promenama u organizaciji najizrazeniji je u ranim fazama zivotnog ciklusa proizvoda. To znaci da postoji potreba za visokim stepenom fleksibilnosti u svim domenima organizacije a posebno u proizvodnom sistemu.
2.4.PRACENJE I KONTROLA REALIZACIJE PROGRAMA
Osnovne tehnnike I alati koji se koriste za obezbedjivanje potrebnih informacija su:
· Gantogrami(Gant Charts) na jednostavan nacin prikazuju projektne aktivnosti rasporedjene po vremenu I sledu. Oznacava se kao nizsipki I horizontalnno poredjanih. Nedostatak ove tehnike je sto ne ukazuje na odnose izmedju pojedinih aktivnosti.
· Tehnike mreznog planiranja otklanjaju nedostatak gantograma. Pokazuju relacije medju aktivnostima, kao I ogranicenost u odnosi na kriticnu aktivnost I tok vremena. Zasnivaju se na proceni troskova, alokaciju resursa, menadzementu I analizi rizika. Najpoznatije su PERT, CPM,PDM;GERT tehnike. CRM ukazuje na odnose medju aktivnostima I kritican put koji ukazuje na kriticne aktivnosti. Koriste se standardizovane oznake.