Post date: Apr 1, 2013 11:37:35 PM
Напомена:
Ово су испитна питања и одговори за други део градива, тј. за скраћени испит из Антропологије. Студенти који излазе на проширени испит треба да поред овог материјала припреме и материјал који је био предвиђен за колоквијум.
Питања бр. 40 и 80 су слична, а разлика је у томе што 40. питање захтева кратак одговор о суштинској (најширој) сличности између магије и религије, док 80. питање тражи да се одговор разложи у 4 ставке. Да не би било забуне, тако ће бити постављено питање и на испиту: или ће се тражити суштинска сличност или ће се тражити набрајање 4 сличности.
Предавање 8. Дифузионизам
1. Основна претпоставка дифузионизма: основна претпоставка дифузионизма је да људско биће није толико креативно као што се мисли. У историји човечанства су право стваралаштво и инвенције реткост: културе се развијају мешањима, позајмицама и преиначењима више него проналасцима и иновацијама. Културне позајмице се врше преко додира са суседним групама, миграција популација, имитације, акултурације итд
2. Дајте неки пример културне дифузије: азбука нам долази од Феничана, бројеви су нам арапски, хришћанство се проширило са Блиског истока, будизам се у Кину пренео из Индије
3. Две главне струје дифузионизма и дефиниције: 1) хипердифузионизам (енглеска школа), други називи су и панегипатска или хелиолитичка теорија културе: теорија о заједничком корену (Египту) свих цивилизација. 2) теорија културних кругова, аустро-немачка школа: теорија по којој су све културе настале из једног малог броја култура, које су шириле свој утицај попут концентричних кругова.
4. Допуните: насупрот Тајлоровом моделу културног еволуционизма, дифузионисти наглашавају улогу случајности у историји и у настанку људских установа.
5. Шта значи „феномен симултаних и независних инвенција“? Случајеви у којима је неколико географски удаљених народа, без међусобног додира, истовремено изумело исти или сличан културни производ. Нпр : симултани изум земљорадње у три различита подручја света – у Месопотамији, на Тајланду и у Мексику.
6. Акултурација може бити: 1) спонтана када су културе које су у контакту слободне, нису у односима моћи и потчињености; 2) принудна, организована, наметнута од стране једне групе, као у колонијализму или поробљавању; 3) планификована, контролисана, дугорочна, нпр. у тоталитарним државама које намећу свом становништву одређену идеологију и културне обрасце.
7. Шта значи појам „контракултурација“? Одбацивање, неприхватање нове културе и афирмисање само своје културе. Често повратак својој култури након периода збуњености, синкретизма (комбиновања култура) или декултурације (губитка своје примарне културе)
8. Да ли су акултурација и асимилација синоними? Не, то није исто. Асимилација је екстремни вид акултурације: тотални нестанак културе једне групе која потпуно прихвати и интериоризује културу групе с којом је у додиру. Културна асимилација је крајњи облик акултурације током којег појединац или једна група потпуно напушта своју изворну културу и усваја вредности нове групе.То је једна од могућих фаза акултурације, а када се оствари, онда је то њена последња, коначна фаза. Али може доћи до обрнутог кретања, буђења етничке и културне самосвести и повратка на своју изворну културу, трагања за изгубљеним наслеђем и његовим оживљавањем
9. Шта значи термин „асимилационизам“? Асимилационизам је идејни покрет чији је циљ нестанак свих културних и верских партикуларизама и наметање културне асимилације мањинама у једној земљи.
10. Која је разлика између акултурације и етноцида? Етноцид је насилна и програмирана декултурација, за разлику од акултурације која не мора бити наметнута, односно може бити прихваћена.
11. Шта значи декултурација? Декултурација је губитак свих дотадашњих референтних вредности, без усвајања нових или туђих. Може се назвати и „културним вакуумом“. То се дешавало старим, рањивим друштвима кад су дошли у бруталан додир са западном, освајачком цивилизацијом. Такође, одликује транзицију неког друштва, у којем нестају дотадашње вредности, норме и правила, а још није „заживео“ нови друштвени и културни модел. Декултурација може да доведе и до варваризације друштва (морално расуло, пораст насиља и свих видова деструктивности).
12. Два значења термина варварство: 1) термин којим су се означавале нецивилизоване, примитивне заједнице .(последица етноцентричног гледишта по којем су само други варвари); 2) у другом значењу, варварство није почетак, није неко раније стање, већ оно које долази након распада једне културе или цивилизације. Пример Немачке, која је пре нацизма била високоцивилизована држава, са богатом културом и развијеном демократијом.
13. Значење термина енкултурација. Енкултурација је резултат културне интеракције који се остварује у току културног контакта између појединаца и друштвене групе. Појединац учи и усваја културу своје групе. Овај процес се може одвијати и ван сопствене групе и културе. Нпр. када неки радник одлази на рад у иностранство он тамо доживљава утицај друге културе.
14. Значење термина ендокултурација. Односи се на процес васпитања, преношења културе и знања од стране старијих млађим генерацијама. То је потенцијално конфликтна ситуација (чувени генерацијски “јаз”, који је истовремено и културни јаз). Старији и млађи имају различита схватања, вредности, понашања). Млађи дају предност вршњачкој култури, опиру се родитељском васпитању и култури. Још конфликтнија ситуација, је случај имиграната, где млади националну традицију коју им преносе родитељи сматрају превазиђеном, застарелом, непримереном и претпостављају јој доминантну културу земље у коју су дошли.
15. Значење термина транскултурација. Појам који је развио кубански етнолог и антрополог Фернандо Ортиз. Транскултурација има супротно значење од акултурације у којој већинска култура апсорбује мањинску. Процес у којем када једна мањинска заједница позајмљује неке садржаје од већинске културе, притом их моделујући и прилагођавајући себи. Тада долази до узајамних утицаја и креативних трансформација унутар обе групе. Транскултурација се не састоји у пуком усвајању друге културе (као у акултурацији) нити у губитку или искорењивању своје претходне културе (декултурација).
16. Значење термина неокултурација. Стварање нових културних образаца, на основу транскултурације, то јест међусобних утицаја и креативне размене између мањинских и већинских група.
17. Значење појма интеграција. Социокултурна интеграција је процес међусобног повезивања појединаца или друштвених група и њиховог уклапања у једну већу, релативно складну друштвену целину. Најчешће се тај појам користи за однос према имигрантској популацији. Интеграција је рад на успостављању једнакости права ишанси свих етничких и других мањинских група у оквиру једне државе.
18. Модел интеграције се разликује од: 1) асимилације јер се не ради о укалупљивању појединаца и група у један једини друштвени модел, већ трагање за консензусом између различитих култура унутар ширег националног оквира; 2) комунитаризма у којем се приоритет даје етничким традицијама над друштвеним консензусом.
19. Које су две врсте интеграције? Културна и економска.
20. Да ли културна и економска интеграција нужно иду заједно? Економска и културна интеграција не морају да иду руку под руку. Појединац може бити успешно економски интегрисан, а да живи затворен у својој етничкој заједници (нпр. Турци у Немачкој, Пакистанци у Великој Британији и тд.), и обрнуто: нека заједница може добро културно да се интегрише, али да њени припадници буду осуђени само на нестабилне, лоше плаћене послове, штавише, на сиромаштво (нпр. хиспано популација у САД-у).
Предавање 9. Магија
21. Допуни реченицу: магија је изнедрила четири културне форме и активности: технику, религију, науку и уметност
22. Како примитивни човек тумачи смрт (када наступа, који су разлози умирања)? Примитиван човек је сматрао да смрт наступа када душа напусти телоБолести као и смрт увек имају духовне разлоге. Случај, као такав, не постоји, ни у природи нити у људским збивањима. Сматрао је да су велика жеља и мисао толико јаке да могу довести до смрти.
23. Како је примитиван човек доживљавао снове? Веровао је да душа привремено напушта човека док спава тако да то он и не примети. Она одлази у други свет и враћа се назад. Снове је делио на истините и неистините.
24. Етимолошко значење и дефиниција анимизма. Лат. animus, првобитно дух, а потом душа. Анимизам је веровање по коме све што постоји (природне појаве, живо или неживо) има душу.
25. Каква је веза између начина на који примитивни човек доживљава снова и анимизма? Примитивни људи су сматрали да је душа одвојена од тела јер у сну сневач улази у свет другачији од оног у коме се налази његово тело. На искуству сна се темељи појам “душе”. Аналогијом и проширењем душа је придата свим елементима природе.
26. Који антрополог први уводи теорију и термин о анимизму? Тајлор
27. Која је разлика између анимизма и магије? Магија и анимизам су тесно повезани, али не и истоветни.Магија је веровање у могућност комуникације са другим светом и у постојање повлашћених појединаца и специјалних техника помоћу којих може да се утиче на тај други свет. Магија је дакле један вид технике, праксе, док је анимизам поглед на свет
28. Шта је тотем? Израђени ритуални предмет који представља природну врсту од које племе потиче и којој припада, или с којом је у сродству или пријатељству
29. Дефинишите тотемизам. Кланска и племенска организација заснована на принципу тотема. Сви припадници тог племена верују да потичу од заједничке животиње, биљке или нечег другог као родоначелника тог племена.
30. Значење речи егзогамија: институција склапања брака искључиво са припадником изван сопственог локалитета, етничке или родбинске групе.
31. Значење речи ендогамија: институција обавезног склапања брака између чланова исте родбинске или друштвене групе (породица, братство, племе).
32. Волтер се питао да ли врач стварно верује да поседује тајну да уради оно што природа не може. Шта је тачан одговор? Врач је припадник свог доба, своје заједнице и њене културе, и он стварно верује у своју моћ да приволи или умилостиви скривене силе.
33. Објасни појам ,,езотерична знања''? Доктрине резервисане само малом, одабраном кругу посвећених.
34. Који антрополог је дефинисао мисаоне процесе на којима се заснива магија? Фрејзер
35. На која два основна закона се заснива магија ? Укратко дефиниши оба та закона.1) Закон сличности или аналогије, по којем слично производи слично (имитативна магија) или последица личи на свој узрок; 2) закон додира или преноса, по којем ствари које су једанпут биле у додиру једна с другом продужују да делују једна на другу и на раздаљини, после престанка физичког додира (контактна магија).
36. Дајте неколико ( а најмање један) примера магијског мишљења у савременом свету 1) обожаваоци неке звезде (фанови) купују по баснословним ценама делове њене одеће (нарочито ако је трагично настрадала) са веровањем да ће тако бити ближи свом идолу; 2) магијско веровање да кад се поседује слика другог човека, поседује се и његово биће (постери, слике идола); 3) партнер који, увређен и љут после раскида, магијски цепа фотографију оног другог, тражи своје ствари (своје “крпице”) назад из магијског веровања (често несвесног) да би партнер поседовањем његових ствари био у положају да и даље поседује његову душу, њега самог али и да може да му науди. 4) У бирању имена за дете такође има имитативне магије. Његовим изговарањем прави се мантра која призива слично. Ако своје дете назовем необичним именом, онда ће му сигурно и живот бити необичан, онакав да га сви примете и памте.
37. Шта значи термин ,,заразна хеуристика''? Дајте пример (из презентације или властити). То је психолошки термин за веровање да су својства или природа неког предмета или човека преносни те се избегава контакт са људима или предметима за које се мисли да су “заражени” претходним додиром са неким или нечим што се доживљава као лоше (са особом која је била у контакту са другом особом за коју се верује да је болесна без обзира на то што та болест није заразна, односно да се не преноси додиром); или, што је ређи случај, тражење контакта са предметима који су били у додиру са “добрим , срећним, успешним људима. Пример: комад одеће који је облачио Хитлер је „заражен“ његовом негативном суштином која се преноси на сваког кога обуче. Ритуали “прочишћења” предмета који су “духовно заражени”, као нпр. кад мајка Тереза носи Хитлеров џемпер да би га “очистила” од негативности.
38. Етимолошко, буквално значење речи ,,демијург“. Народни или вешт занатлија.
39. Због чега се може рећи да је корен технике и науке у магији, односно шта их повезује? Повезују их три ствари: 1) идеја узрочности, 2) идеја детерминизма, 3) утицање на свет, његово мењањеу складу са људским потребама.
40. Која је суштинска сличност између магије и религије? Веровање у постојање невидљивог света и у повезаност човека са тим светом.(видети напомену на крају)
41. Дефинишите прагматизам: правац у филозофији који прихвата сва веровања која имају корисне друштвене или индивидуалне последице као ваљана. Одатле следи толерантан однос према различитим научним, моралним, религиозним и политичким ставовима.
Предавање 10: Функционализам
42. Ко је оснивач и најистакнутија личност функционалистичког правца у антропологији? Бронислав Малиновски
43. Два кључна појма фунцкионализма су: 1) људске потребе и 2) функције
44. Како се дефинише функција? Функција се дефинише као задовољење неке потребе активношћу у којој људска бића сарађују, употребљавају рукотворине и троше добра.
45. Који је главни постулат функционалистичке теорије? Све што радимо, има за узрок да задовољи једну или више потреба. Све је функционално повезано са неком корисношћу за човека.
46. Упоредите схватање традиције код Тајлора и код Малиновског. Тајлор има негативно схватање традиције као ирационалне, као кочнице развоју друштва на основама разума, док Малиновски сматра да је традиција важан фактор опстанка културе и човека као друштвеног и духовног бића. Људи као културна бића живе у складу са нормама, обичајима, традицијама и правилима. “Културна традиција се мора преносити с покољења на покољење уз помоћ механизама васпитне природе”, каже Малиновски.
47. Шта је култура за Малиновског? Култура је одговор на потребу прилагођавања човека условима које му постављају истовремено његова сопствена природа и окружење. Прилагођавање се остварује задовољавањем две категорије потреба: примарних или билошких (храна, одмор, кретање, репродукција, итд.) и секундарних потреба (друштвених потреба за припадношћу, за поретком, за ауторитетом, психолошких, духовних, естетских итд.)
48. Према функционализму, сваки материјални предмет, свака културолошка црта, има свој еквивалент у потреби коју задовољава. Које две важне функције има магијски обред, односно које потребе задовољава? 1) институција обреда има друштвену функцију, тако што задовољава потребу друштвене интеграције, друштвеног обједињења и контроле; 2) има и значајну психолошку функцију, јер задовољава потребе за јединством, континуитетом, оквиром оријентације, превладавањем немоћи, јачањем наде, снаге и самопоуздања итд.
49. Шта је труизам? Труизам је очигледна, банална, oпштeпoзнaтa истина (кoју je сувишно доказивaти).
50. Којим људским потребама је Малиновски давао примат? Давао је примат културним (и психолошким) потребама над биолошким, јер код човека не постоје чисто биолошки пориви који не би били посредовани културом. Далеко вје ећа зависност људских потреба од типа културе него од биолошке конституције индивидуе. Свака култура мора да пође од органских потреба човека, али мора да их повеже са комплекснијим, индиректним, али можда императивнијим потребама оног типа, који називамо психолошке, друштвене и спиритуалне (духовне) потребе. Противно неким критичарима који су га оптуживали за биологизам, Малиновски ни на једном месту не остаје само на органским потребама. Он говори о “примарним” или “виталним” и о “секундарним” или “изведеним” потребама, сматрајући да су прве примарне само утолико што су услов биофизичке егзистенције, али их не проглашава за фундаменталне потребе комплексне људске егзистенције.
51. Назив познатог јужнопацифилког магијског обреда задобијања робе, оружја и добара. Карго култ.
52. Које је порекло термина «канибализам»? Термин канибализам потиче од имена племена које је Кристофер Колумбо открио на Карибима.
53. Шта значи реч «егзоканибализам»? Ко је практиковао егзоканибализам? Егзоканибализам је обредно конзумирање посмртних остатака припадника другог, противничког племена. Астеци су по веровању практиковали канибализам у великој мери као део религиозних обреда, а жртве су најчешће били противници заробљени током борбе.
54. Шта значи реч «ендоканибализам»? Ко га је практиковао? Ендоканибализам је обредно једење остатака припадника свог племена након њихове смрти.Тело преминуле особе ритуално је послуживано члановима породице како би њен дух могао да настави да живи у њима. Абориџини су практиковали ендоканибализам.
Предавање 10. Религија
55. Зашто се сматра да је религија претеча науке? Зато што су људи религиозним веровањима настојали да објасне постанак света, законе који га уређују и биће човека.
56. Два значења термина религија. 1. Дуго се веровало да термин религија долази од латинског religo, изведеном од глагола religare, у преводу “поновно везивати, повезати, спојити”. Глагол religare, „по-везати“, „спојити“, схваћен је као узлазно повезивање човека са божанством и силазног, божанства са човеком (по вертикали) али и људи између себе (хоризонтална повезаност) у стварању снажне друштвене кохезије. 2. Савремена лингвистика оповргава то тумачење и потврђује Цицероново схватање да термин долази од лат. relegere (поштовање, пажња, неговање) које је антоним од neglegere (равнодушност, занемаривање). Из тог другог значења је настало касније, у позно латинском језику, значење приношења жртве, тј. култа (colere, страсна ревност). У сваком случају, термин религија има изузетно семантичко богатство. У буквалном знaчењу: скрупула, савест, посвећеност, oбавеза; У изведeном значењу: страх oд богова, верска осећања, веровања, обреди, свето (знакови, симболи, предмети, слике...)
57. Објасни свето и профано и разлику између та два антрополошка појма. Свето означава оно што је изван обичних, баналних ствари и супростставља се профаном, утилитарном. Профано (од лат. profanum; pro « испред» и fanum « посвећено место ») је оно (предмет, место итд.) што није посвећено или човек који није прошао кроз обред иницијације, неупућен у свете тајне. Профано је обична, свакодневна, безначајна стварност, а дефинише се искључиво у односу на свето, т.ј. профано је све што није свето.
58. Шта значи термин профанација? Увођење елемената из домена профаног у посвећени простор (реално или симболично) зове се профанација што представља светогрђе за онога ко верује у ту светињу. Профанисати нешто значи изместити га из домена светог у општи, обични, свакодневни домен.
59. Који термин је увео Рудолф Ото и шта тај термин означава? Протестантски теолог и антрополог религије Рудол Ото је увео појам „нуминозно“ (од латинског numen, божанствен, величанствен, узвишен) да би описао доживљај светог у људским културама. Тај појам се усталио у говору о Светом. За Отоа нуминозно је свако не-рационално искуство мистерије, изван чулног опажаја или уобичајених осећања. Нуминозно означава специфичан осећај који се јавља кад је човек сучељен с трансцендентним силама. Нуминозно се доживљава као нешто амбивалентно: с једне стране привлачи, очарава, фасцинира, а с друге изазива језу, делује претећи и застрашујуће. Стога је нуминозно тескобно, страховито, језиво и непојмљиво. Додир с оностраним светом буди у човеку необичну језу; он га привлачи и одбија, буди у њему страх и чежњу.
60. Која је разлика имеђу Фројдовог и Јунговог погледа на религију? За разлику од Фројда, који је сматрао да је религија врста колективне неурозе, по Јунгу је религија наша способност да схватимо оно што је нуминозно. Тачније – религиозни доживљај је наша свест која је измењена под фасцинантним утицајем оностраног које преображава нашу психу
61. Етимологија и значење речи „пантеизам“: грч. pan – све и theos – бог. Пантеисти поистовећују Бога и природу, Бог је у свему постојећем.
62. Ко је религиозан човек по Спинозином мишљењу? За Спинозу религиозан је сваки човек који је схватио да привидни неред, многострукост догађаја и појава, коначност и пропадљивост ствари, прикривају дубоко јединство с којим се човек може сјединити “интелектуалном љубављу”.
63. Да ли филозофски Бог има култ? Не, филозофски Бог никада није произвео ниједан обред или институцију (храм, цркву).
64. Која је разлика између тумачења основног дејства ритуала према Редклиф-Брауну и према Тарнеру? Редклиф-Браун даје социолошко тумачење ритуала. Према њему основни учинак ритуала је осигуравање континуитета друштвених структура. Тарнер наглашава субјективно значење ритуала, сагледава ствари из перспективе појединца, његовог доживљаја при учешћу у ритуалу. Он тврди да доживљај светог који појединац искуси током ритуала надилази друштвене структуре и културне категорије.
65. Разлика између култа и обреда (ритуала). 1.) За обред (ритуал), карактеристично је да се низ практичних активности верника врши у данима, и ситуацијама које временски нису тачно утврђене (приликом рођења детета, обред сахрањивања, обред венчања). 2) Култна активност се одвија у тачно одређеним временским одсецима (на пример, слављење славе, задушнице чији је смисао одавање почасти душама умрлих, Бадње вече има за циљ призивање душа предака на вечеру). Обред и култ су сложене симболичке активности, с тим је што је култ сложенији од појма обреда. Док обред више изражава практичну религије, култ истовремено обједињује практичну и духовну страну.
66. Диркемово схватање религије. За Диркема су све религиозне представе колективне. Диркем даје социологистичко тумачење Светог као сâмог Друштва. Обоготворава се друштвена заједница, јер појединац осећа да га колектив надилази, да га уобличава и одређује му место, улогу, понашање
67. Зашто се, према Диркему, религиозна осећања усмеравају према тотему? Диркемова је теза да тотем, који има велику улогу у ритуалима, представља и Бога и Друштво. Будући да је човеку тешко да усмери своја осећања према нечему апстрактном, недокучивом, надмоћном, већем од њега, он своја осећања и веру усмерава према конкретном предмету - симболу.
68. Шта је на основу проучавања становника Тробианда Малиновски закључио о религији? Становници тробијандског острва су се највише бавили пецањем. Пре него што би пошли да пецају на отвореном мору, што је увек било скопчано са великим опасностма и неизвесностима, људи су одржавали верске ритуале који су им помагали да се суоче с могућношћу несреће, односно непредвидљивошћу будућих догађања. Према томе је Малиновски закључио да религија помаже у тренуцима стреса, па су најстреснији тренуци људског живота обележени верским ритуалима – нпр. рођење детета, склапање брака, болест (обреди за излечење), смрт итд. Најдеструктивнији догађај је одувек свакако била смрт, јер би смрћу нестао један члан друштва. Религија у том случају помаже, јер верски обред сахране нуди утеху и наду у живот након смрти. То олакшава патњу ожалошћенима, те у крајњој линији спречава безнађе и дезорганизацију друштва.
69. Закључак функционалиста о улози религије. Функционалисти су закључили да религија одржава психолошку и друштвену стабилност, превладавајући напетости које могу да наруше ту стабилност. Иако функционалисти на религију гледају као на позитивну појаву, не занемарују њен потенцијал да угрози или наруши друштвену стабилност, (верске поделе, ратови, прогони, одржавање статус квоа, итд.)
70. Марксово схватање религије: Маркс сматра да је религија илузија, која олакшава патње пролетеријата, али их у исто време заслепљује и онемогућава им да сагледају свој прави положај и начин на који би могли да промене тренутну ситуацију. Маркс је описао 4 начина на које религија ублажава муке потлачености истовремено одржавајући ту потлаченост: 1) Обећава вечно блаженство на небу, након смрти, постоји награда за овоземаљско сиромаштво, као у Христовој реченици “Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у краљевство небеско.” 2) Нуди наду да ће божје провиђење једног дана решити проблеме појединца и друштвену неправду. 3) Оправдава и конзервира друштвени поредак, односно класни систем и место појединаца у њему. За Маркса је религија облик друштвене контроле помоћу којег богати остају богати, а сиромашни, сиромашни. Она је “опијум за народ”.
71. Три фазе религијског развоја према еволуционистичкој теорији: анимизам, тотемизам и теизам.
72. Дефиниција политеизма и монотеизма. 1) од грчке кованице poli и theos, што значи много богова или, на српском, многобоштво је веровање у постојање више богова, међу којима постоји хијерархија важности и моћи. 2) грчки корен од речи monos, један, јединствени и theos. Веровање у постојање само једног Бога (зато се и пише с почетним великм словом, као властита именица), трансцендентног бића (издвојеног из света, изван и изнад природе и света) који управља видљивим и невидљивим светом.
73. Ко је сковао термин политеизам и у коју сврху? Који се синоними користе за реч политеизам? Термин политеизам сковао је јеврејски аутор Филон Александријски у својој полемици са Грцима. Са ширењем хришћанства, многобошци, а пре свега стари Грци и Римљани названи су и паганима и оба термина су имала негативну конотацију. Јевреји и хришћани су их називали и идолопоклоницима. Многобоштво или паганизам је дакле полемички термин. Термини политеизам и монотеизам се не сматрају више адекватним, јер имају конотацију инфериорности за први и супериорности за други.
74. Етимологија и значење термина „паган“. од латинске именице paganus, (pagani у множини) - становник села, земљорадник. Реч која изворно није имала никакве религиозне или негативне конотације. Изведени придев имао је значење „руралан", „рустичан", тј. „оно што је са села". Синоним је за „сељак“. Употреба се проширила на аутохтоно становиштво, домороце (ловце, сакупљаче, риболовце итд.)
75. Шта је „пантеон“? Грци су скуп богова називали пантеон (од пан све и теос богови). Пантеон је хијерархијски уређен, богови и богиње имају међусобне породичне и друштвене односе, који пресликавају односе који владају у друштву. Једно врховно божанство (Зевс) доминира осталим боговима тако да су многи заступници еволуције религије из политеизма у монотеизам видели у томе претечу једног јединог бога.
76. Разлика између природних и објављених религија: 1) Природне религије су оне религије које настају непосредним додиром појединаца и друштвених група са природним и друштвеним појавама без одређених посредника, као што су пророци. За њих је карактеристично да су спонтано настале. У њих спадају анимизам и тотемизам. Природна религијска свест повезана је и са магијским веровањима, обредима и праксом управо због придавања душевних и духовних својстава природним појавама, бићима и предметима и њиховим међусобним везама.2) Објављене религије су монотеистичке. Настанак објављених религија повезује се са пророцима, преко којих Бог објављује, саопштава и открива себе и своје законе. Бог је морао да објави себе у светим списима (Стари завет, Нови завет, Куран) зато што човек, препуштен само сопственим моћима, варљивим чулима и ограниченом разуму, не би могао да открије пуноћу истине и вредности.
77. Који је заједнички назив за три велике монотеистичке религије? Три велика монотеизма, јудаизам, хришћанство и ислам називају се још и „аврамовским религијама“ јер све потичу од откровења божијег заједничком праоцу Авраму.Називају их и религијама „Књиге“ јер свака од њих има своју свету књигу.
78. Допуните реченицу: Монотеистичке религије, за разлику од политеистичких или паганских, су...изразито патријахалне, мушке религије које одражавају и апсолутну доминацију мушкарца – патријарха.
79. Шта по Фројду оличава монотеизам а шта политеизам? Фројд је у монотеизму видео религију Супер-ега, насупрот политеистичким религијама у којима различита божанства изражавају различите нагоне Ид-а. Монотеизам намеће појединцу једно једино, универзално и искључиво поимање добра и зла постављајући му тиме многобројне забране и одрицања од нагона и жеља који су у многобоштву били не само прихваћени већ и промовисани. Фројд види везу између монотеизма и патријахалног, репресивног друштвеног и породичног система.
80. Наведите сличности између магије и религије. (видети напомену на крају) 1. Веровање у постојање моћне силе која влада судбином човека и природним догађањима. 2. Вршење обреда. 3. Врач и свештеник су носиоци посебне улоге успостављања моста између профаног и светог. 4. Човек се вишим бићима обраћа молитвом и приношењем жртве и верује да га чују, да могу да му одговоре и да га услише.
81. Суштинске разлике између религије и магије. 1) Врач је “техничар”: он верује да чаробним формулама (враџбинама) и покретима може да делује на свет духова, да манипулише и управља њима. Врач је, дакле, човек, који верује да може да доминира Богом, да га завара и заведе. Религиозна вера се дефинише као чин поверења у Бога. Уместо да настоји да потчини Божију вољу и силу сопственој вољи, религиозни човек се скрушено потчињава Божијој вољи (“Нека буде воља Твоја”). Због тога су све религије сматрале магију гордошћу и светогрђем. 2) Док се магијска формула ослања на детерминизам и ефикасност (као техника), молитва вреди само на основу унутрашњих, моралних диспозиција верника: само ће чиста срца бити услишена. Нису важни вештина и знање, него морална чистота и вера. Осим тога,права молитва је она која не тражи ништа друго за себе осим храбрости да се издржи Божија воља. Аутентична молитва је чин обожавања, захвалности и наде (али не и конкретних, земаљских очекивања). Верник који од Бога тражи кишу или лепо време, успех на испиту или здравље деградира религију у магију. Међутим, многи верници користе религију на магијски начин, ако не увек, барем понекад. Разлика ипак није толико оштра, јер религија садржи став да људи и Бог могу да комуницирају, да Бог чује и услишава молитве. Али, док магија тежи да директно контролише природу и више силе снагом бајања и обредним чинима, религија природу и више силе настоји да контролише посредно, надом да ће Бог услишити молитве верника.
82. Разлике између магијских и религиозних обреда. 1. Магијске радње се изводе нередовно, тј. према потреби. Религијски чин: молитва, приношење жртве, слављење рођења Бога, врши се у тачно одређено време. 2 Религијски обреди су окренути прошлости, док се од магијских ритуала очекује неки јасно видљив ефекат у будућности. Магија, као одређена практична операција коју изводи врач, предузима се због непосредно очекиваних позитивних или негативних догађаја у будућности. Зато се каже да је религијски обред духовни, а магијски практични. 3. Религијска радња се увек врши у затвореном простору Молитва, церемоније које изводи религијскичовек, одвијају се у цркви (чин венчања, крштења детета), крај домаћег огњишта (слављење крсне славе, полагање Бадњака). Магијски обреди се врше на отвореном простору. У магијском чину не постоји храм као затворен, ограђен простор, (мада постоје света места и предмети: нпр. неко брдо, храст и сл.)
83. Етимологија и значење речи „екстаза“. Екстаза или иступање (од грч. екстасис - стајати ван, изаћи, бити изван) је стање у којем доминира доживљај натприродног заноса, осећање бескрајне радости и блаженства, највиши степен усхићености у којем човек као да излази из себе самог, губи свест о свом личном Ја и стапа се са апсолутним. У зависности од тога да ли се ради о религијској или магијској екстази, у то стање се долази божјим откровењем, молитвом, постом, аскезом или неким нарочитим поступцима као што је узимање психоактивних супстанци, ритуални плес, и сл.
84. Да ли се будизам и конфучијанизам могу сматрати религијама? Ако се религија схвата у ужем смислу речи као веровање у једног трансцендентног Бога као ствараоца и законодавца који је објавио себе људима, онда будизам и конфучијанизам нису религије. Ако се схвата у свом етимолошком смислу, као оно што хоризонтално повезује људе међусобно и са њиховим прецима, и вертикално, са њиховом вечним начелом или правом природом, онда оба учења припадају религији. Ова дилема показује да је неки пут тешко разграничити религиозне облике свести од других облика духовне спознаје.
85. Које је уже и чешће коришћено значење речи идеологија? У ужем и чешће коришћеном значењу, идеологија је систем идеја, веровања и вредности којима се изражавају основни интереси једне класе, најчешће доминантне класе, тако да се ти интереси приказују као интереси већине у друштву, и на тај начин лакше намећу другим класама као њихови сопствени интереси и оријентације.
86. Ко је увео термин „симболичко насиље“ и шта тај појам значи? Француски социолог Пјер Бурдје је увео термин симболичко насиље да би описао моћ доминантних слојева да наметну своје културне и симболичке продукције као легитимне потчињеним слојевима и целокупном друштву. Убеђујући потчињене класе да је идеологија коју проповеда најбоља и за њих, да је малтене „објективна“ „научна“ истина, владајућа класа врши симболичко насиље над потчињеним слојевима. Оно што је у томе најопасније јесте самообмана самих потчињених и експолатисаних слојева друштва који заиста верују у идеологију која им се сервира.
87. Да ли су идеологије увек негативне, односно да ли служе искључиво као репресивни инструмент интереса владајућих класа? Кад се посматра однос истине и заблуде, или напретка, стагнације и регресије, идеологије могу бити,: мање-више прогресивне (усмерене ка већој еманципацији човека и друштва, већој индивидуалној и колективној правди и добробити, хуманизацији); конзервативне (теже конзервирању постојећег стања) или ретроградне (уназађују друштвену свест и живот).
88. Зашто употреба религија у идеолошке сврхе има нарочиту снагу? Религиозне идеологије имају посебну снагу и дејство на човека јер нуде (претендују да нуде)“знања” или одговоре о натприродном, о Богу, животу, смрти, али нуде и упутства којих појединац мора да се придржавада да би осигурао сва блаженства које религиозна институција обећава. За разлику од атеистичких идеологија, одговарају на потребу за индивидуалним спасењем, бесмртношћу и срећом, а не само за колективним опстанком и бољитком.
Предавање 12: Митологија
89. Објасните укратко негативан приступ миту. Мит је фикција, плод чисте уобразиље, ирационална форма свести која одговара ступњу (не)знања примитивних заједница, њиховој целокупној заосталости. У зрелим цивилизацијама јасно се разликује шта је мит а шта историјско мишљење, шта поезија а шта збиља, шта бајка а шта стварност. У цивилизацијама које тек сазревају, ови појмови се мешају, међусобно прожимају. Због тога су у млађим цивилизацијама честе ирационалне ерупције, што омета нормалне животне токове, ствара непотребне психодраме и трагичне инциденте, насиље и крвопролића.
90. Објасните укратко позитиван приступ миту. Мит је сакрална истина изречена популарним језиком. Митови нису произвољни, нису само резултати необуздане уобразиље. Митови веома различитих друштава, која нису имала никакав међусобни културни контакт, користе исте архетипове. Леви-Строс показује да користе исте мисаоне структуре које користи и савремена научна свест. Митови увек обрађују реална питања која се постављају унутар заједница којима припадају. Непосредно су повезани са религиозном и друштвеном структуром народа и њиховом космогонијом.
91. Етимолошко значење речи мит: од грчке речи mythos што значи реч, прича, казивaњe или прeдaње.
92. Која су 2 значења речи ''митологија''? 1). релативно кохерентан систем митова својствених једној култури, цивилизацији, религији или посебној теми (нпр. богиња плодности, херој, напуштено краљевско дете...) у датом историјском периоду. 2). проучавање митова
93. Наведите најмање 5 категоризација мита и дефинишите једну од њих по избору (ону који вам се највише свиђа) Митове можемо да делимо на природне и друштвене, на теогонијске, космогонијске, антрополошке и есхатолошке, на приповедачке.- видети пред. 12. „Митови и митологија“...
94. Како се мит преноси и о чему најчешће говори? Преноси се усменим предањем и говори о:постанку света, природним појавама, положају људског бића, нарочито његовом односу са боговима, природом и другим појединцима (другог пола, друге групе) , настанку једне заједнице и њених односа са другим заједницама, настанку заната и вештина итд.
95. Шта је, према Леви-Стросу, заједничко код потпуно различитих друштава у настајању њихових митова? Митови веома различитих друштава, која нису имала никакав међусобни културни контакт, користе исте обрасце и теме. Леви-Строс показује да су сви митови засновани на истим мисаоним структурама. Леви-Строс је оснивач структуралистичког правца у антропологији. Главна теза структурализма је да је структура људског духа универзална и невременска, тј. да се не мења током историје: иста је код првобитног и код савременог човека, само се “пуни” другачији садржајем.
96. Када и зашто се мит рецитује? Мит се не рецитује било када, већ приликом обреда рођења, венчања, иницијације, сахране и различитих других церемонија којима се обележавају и објашњавају неки почетак, преображај или крај
97. Која је социјална, психолошка и филозофска функција мита? У митологији нема необјашњивих догађаја, нерешивих проблема. Зато мит даје наду и има хармонизујуће, смирујуће дејство. Саопштава мање разумљиво помоћу разумљивог, непојмљиве ствари помоћу појмљивих, тешко решиво помоћу оног што се лако може решити. Функција митологије у примитивној заједници је да обави хармонизацију и доведе до већег степена реда у заједници и тиме предупреди стање хаоса несистематичности, сумњу и апатију, песимизам, нихилизам. Митом се објашњава и проналази значење и смисао постојећег друштвеног и космичког поретка
98. Какав је однос између обреда и мита у ритуалистичком схватању мита? Обред је старији од мита, мит је настао на основу обреда. Прелазак са обреда на мит се одвија у неколико етапа. У почетку се изводи магијски обред да би се постигао неки непосредан резултат. Обред се усложњава и после извесног времена заборавља се његов првобитни смисао.Тада настаје мит, који се креира да би се њиме објаснио обред, да би се обреду дао смисао или оживео њего првобитни смисао. Временом, услед неминовних промена у животу заједнице, и мит губи првобитни смисао те зато трпи прилагођавања, реконструкције и трансформације.
99. Објасните о чему говоре есхатолошки митови и дајте корен речи: Термин есхатолошки долази од грч. есхатос, последњи. Говоре о о крају универзума.Есхатолошке доктрине се односе на крајњу сврху и исход постојања (космоса и човека). Есхатолошки митови су сродни космогонијским, али на супротном крају, јер не описују почетак већ крај или смрт света. Повезани су са космогонијским, јер обично исто божанство које је створило свет је и оно које га уништава.
100. Које су функције митологије у старој Грчкој? 1) религијска : говорила је о боговима и о култовима које им треба посветити; 2) филозофска: давала је одговоре на филозофска питања (стварање света, настанак људи, смрт итд.); 3) историјска: давала је одговоре на историјска питања (веровали су да су Тезеј и Хераклес постојали баш као и Солон или Периклес); 4) објашњавала је настанак науке, заната и технике (приписиване херојима, одређеним боговима или полу-боговима); 5) инспирисала је уметност; 6) педагошка и васпитна вредност и функција: користила се и у преношењу културе, норми и правила, у образовању итд...
101. Која је разлика између мита и легенде? Мит се разликује од легенде која полази од неких познатих историјских чињеница и личности.Изворно су митови настали и преносили се усменим путем, док су легенде (од лат: legenda, од глагола legere, читати, дакле : « прича која треба се чита ») приче написане да би била читане, и то јавно (у манастирима, за време заједничких обеда; у црквама за васпитавање верника, на дан неког свеца итд.)
102. Коју је суштинску одлику мита уочио Шелинг? Шелинг је уочио да су најстарија казивања народа, његови митови, “кћери уха и приповедања”. Са видним знацима сете, Шелинг указује на чињеницу да од часа када се традиција, према томе и она митска, почела преносити уз помоћ писаног језика, а не више усменим предањима, нешто се битно променило. Док је усмена филозофија ватрена, богата и жива, дотле употреба писма навикава људе на хладније, постојаније, дисциплинованије, рефлектовање о свету. Мит и усмена предаја иду у сусрет фантазији и тиме изазивају пријатност, представљајући свечаност за наша чула. За разлику од њих, писмено казивање убеђује, доказује, оно је поучно, усмерава се ка разуму, а не ка фантазији. Једном написано остане трајно фиксирано у том облику, а мит се сваким казивањем обогаћује детаљима (оно што бисмо звали импровизацијом). Док је усмени мит “срачунат на уобразиљу, писмо је за разум”.
103. Како се називају производи уметности који инспирацију налазе у митовима? Наведите неки пример (ако знате неки који није наведен у презентацији, још боље): Многи данашњи уметници налазе инспирацију у митологији познатој, измишљеној или комбинованој. То се назива митска фантазија, на енгл.- mythic fantasy. Нпр. Толкинов Господар прстенова, романи Ден Брауна, серија Рат звезда, филмови Матрикс, Армагедон, Аватар итд.-
104. Која је главна разлика између изворних и уметничких митова? Изаберите један од следећих одговора (а можете и оба) 1. Главна разлика између изворних и уметничких митова у томе је што су они први производ несвесних, колективних представа, а други свесних, појединачних настојања.Још је Шелинг приметио да мит није “производ индивидуума, него само рода”, да има интегративни, архетипски карактер. 2. За разлику од изворних митологија, које садрже разноврсне појмове и сложену проблематику, нове митологије су јасно фикције, зато што: а) имају аутора док су изворни митови производ колективне свести; б) не производе религиозна веровања, институције (храмове) и праксу (обреде); в) не уређују живот заједнице, иако пружају, као и други облици фикције, (романи, драме итд.) понекад веома сложена и значајна морална и филозофска мишљења.
105. Шта значи термин митопеја? mythopoeïa, од грч. mythos и poiein (створити, произвести) је свесно стварање, коришћење или комбиновање митова, или личне митологије у уметничком делу
106. Какав парадокс уочавамо код Платона у односу на митове? Платон је имао изразито критички, рационалистички став према митологији, као испразној фантазији која се издаје за истину. Тврдио је, као и Ксенофон, да је време старих хомерских митова прошло и да је дошло време трезвености, разума и рационалне свести. Истовремено, међутим, Платон је своје најозбиљније, најузвишеније и најсложеније филозофске идеје изразио у митским причама и сликама.
107. Јунг је говорио о архетипској основи митова. Дајте најопштију дефиницију архетипа. Најопштије гледано, архетип се дефинише као вишегенерацијско колективно наслеђе, које се преноси делом генетски, а делом културолошком трансмисијом и учењем. Архетип носи енергију која делује на понашање индивидуе и колектива. Постоји двосмисленост, нејасноћа Јунговог архетипа, јер није јасно да ли је архетип урођени образац опажања, мишљења, организовања искуства или је талог хиљадугодишњег искуства. Посебно питање било је има ли човечанство заједничке архетипове, и да ли постоје посебни, специфични архетипови карактеристични за одређене народе, скупине народа, групе и тд . У антрополошком и психолошком смислу, да би се одговорило на ово питање посебно су анализирани митови, ритуали, легенде, бајке за децу и слично.
108. Који се архетип сматра најуниверзалнијим архетипом свих времена? Најуниверзалнији архетип свих времена јесте архетип спаситеља и спасења који се у најразличитијим облицима и садржајима понавља у људској историји. Затим, архетип бесмртности, кроз симболично овладавање смрћу, поновно рођење, двојника, духове предака итд. Према Рене Жирару најуниверзалнији је архетип жртвеног јарца.
109. Шта је у миту тако снажно што му обезбеђује непрекинуто трајање и неизбежност у човековој субјективности и у његовом свету уопште? У миту су присутне све три најважније људске функције и потребе: религијска, сазнајна и естетска, односно добро, истина и лепо. Снага мита је у томе што обједињује обе ове истине, обе реалности, религијску и овоземаљску, божанску и људску, заодевајући их у рухо поетског исказа.Управо због овог обједињујућег карактера је мит био доминантан облик целокупне духовности човека раних култура, покрета и моралних и цивилизацијских активности, и средство ритуала и заносне игре.
110. Факултативно (есејистичко) питање за додатне бодове: испричајте један мит по вашем избору. У коју категорију (или неколико категорија) спада тај мит? (космогонијиски, есхатолошки, апокалиптични, мит обнове, мит о настанку човека, неке биљке, животиње, заната, вештине, уметности итд.) Зашто сте га изабрали, односно шта вам се допало, шта вас је очарало, или обрнуто, шта је у њему застрашујуће, језовито?