Post date: Feb 20, 2013 12:39:06 AM
1 Ključne komponente modernog nacionalizma pojavile su se tokom Francuske revolucije.
3 Kojim idejama je Francuska revolucija odlučujuće uticala na oblikovanje modernog nacionalizma (detaljnije)?
Da ljudi poseduju neograničen suverenitet i da su ujedinjeni u naciji.
1 Francuska revolucija donosi ideju da je nacionalna država iznad kralja, crkve, imanja, sindikata ili provincije.
1 Koje reči su bile ispisane po javnim mestima u vreme odbrane Francuske Republike od strane intervencije?
„Građanin je rođen, živi i umire, za otadžbinu”.
3 Šta je jedan mladi vojnik pisao majci u vreme odbrane Francuske Republike od strane intervencije?
„Kada la patrie zove na odbranu", „moramo pohitati ka njoj... Naš život, naša dobra i naše sposobnosti ne pripadaju nama. Sve pripada naciji, la patrie.”
1 Pod jakobincima, kako biti od koristi otadžbini postalo je jedina religija.
3 Koju ideju, i kojim rečima, je zastupao (Luj-Antoan de) Sen-Žist?
Rusoovskim jezikom, Luj-Antoan de Sen-Žist (Louis Antoine de Saint-Just), vatreni robespjerovac zastupao je žrtvovanje pojedinačne slobode potrebama nacije. „Nije potrebnokazniti samo izdajnike, već i one koji su indiferentni; mora se kazniti svako ko je pasivan u Republici i ne radi ništa za nju. Jer, pošto je francuski narod manifestovao svoju volju, sve što joj se suprotstavlja izvan je suvereniteta; sve što je izvan suvereniteta jeste neprijatelj.”
1 Pored Francuske revolucije, romantizam je takođe probudio nacionalistička osećanja.
1 Ko je zamislio je ideju Volksgeista (duše naroda)?
Johan Gotfrid Herder.
2 Kako je Herder gledao na narode?
Za Herdera, svaki narod je jedinstven i stvaralački; svaki izražava svoj duh kroz jezik, književnost, spomenike i narodnu tradiciju.
3 Zašto su romantičari su bili najraniji apostoli nemačkog nacionalizma (detaljnije objasniti)?
Romantičari su bili najraniji apostoli nemačkog nacionalizma. Oni su povratili u svest sećanja na nemačku prošlost i naglašavali posebne kvalitete nemačkog naroda i posebnu sudbinu nemačke nacije. Romantičari su izrazili žarko veličanje rodnog kraja i starih narodnih pesama i legendi, slavili srednjovekovnu Nemačku, i cenili naslednu monarhiju i aristokratiju kao vitalne veze s prošlošću nacije. Oni su postojanje svakog pojedinca videli kao neraskidivo povezano s precima, narodom i otadžbinom i našli samoostvarenje kome su stremili spajanjem sopstvenog ega s nacionalnom dušom. Za romantičare, nacionalna zajednica bila je vitalna snaga koja je pojedincu davala i identitet i cilj u životu.
1 Napoleonovi ratovi rasplamsavali su nacionalistička osećanja u nemačkim državama početkom 19. veka.
3 Zašto je većina nemačkih romantičara izražavala neprijateljski stav prema liberalnim i prosvetiteljskim idealima Francuske revolucije (detaljnije objasniti)?
Većina nemačkih romantičara izražavala je neprijateljski stav prema liberalnim idealima Francuske revolucije. Osuđivali su reforme Revolucije zato što su pokušale da rekonstruišudruštvo odvajanjem pojedinaca od njihove nacionalne prošlosti, tretirajući ih kao izolovane apstrakcije. Smatrali su da nemački narodni duh ne treba da bude zagađen stranim, francuskim idealima. Za prosvetitelje, država je bila ljudska institucija, racionalni sporazum između pojedinaca, koji štiti ljudska prava. Nemačkim romantičarima, takva država bila je veštačka i beživotna tvorevina.
2 Šta je za nemačke romantičare bila (prava nemačka) država, i njena glavna svrha?
Prava nemačka država bila je nešto sveto, izraz božanskog duha nemačkog naroda; ona se ne može proizvesti po narudžbi intelekta. Svrha države nije bila ni zaštita prirodnih pravani promovisanje ekonomskog blagostanja; bolje reći, država je živi organizam koji povezuje svaku ličnost sa svetom prošlošću i miri i objedinjuje heterogene volje, nadahnjujući ihdubokim osećanjem zajednice.
1 Po R.Dž. Holingdejlu, romantička predstava o državi bila je formula za totalitarizam.
3 Koje su ideje liberalnih nacionalista s početka 19. veka (detaljnije objasniti)?
Početkom devetnaestog veka, liberali su bili glavne vođe i pristalice nacionalističkih pokreta. Smatrali su borbu za nacionalna prava - oslobađanje naroda od strane vladavine - produžetkom borbe za prava pojedinca. Ne može biti slobode, govorili su liberalni nacionalisti, ako narod nije slobodan da vlada sam u svojoj zemlji. Liberali nacionalisti su pozivalina spajanje Nemačke i Italije, ponovno rađanje Poljske, oslobađanje Grčke od turske vladavine i davanje autonomije Mađarima u austrijskoj imperiji. Zamišljali su Evropu nezavisnihdržava zasnovanih na nacionalnosti i narodnom suverenitetu. Oslobođene od strane dominacije i tiranskih vladara, ove novonastale države štitile bi prava pojedinca i borile se zastvaranje bratstva nacija u Evropi. Primer liberalnacionalističkog stanovišta pružao je Đuzepe Macini (Giuseppe Mazzini) (1805-1872), koji je posvetio svoj život stvaranju ujedinjenei republikanske Italije - cilj koji je sledio s izuzetnim moralnim intenzitetom i odlučnošću. Macini je bio i romantik i liberal. Kao liberal, borio se za republikansku i ustavnu vladu ismatrao je da bi nacionalno jedinstvo unapredilo slobodu pojedinca. Kao romantičar, tragao je za istinom preko uzvišenog osećanja i intuicije i verovao da bi jedna probuđena Italijapovela ka regeneraciji čovečanstva. Macini je verovao da bi, baš kao što je Rim obezbedio zakon i jedinstvo u drevnom svetu, a rimski papa vodio latinsko hrišćanstvo tokomsrednjeg veka, treći Rim, novoujedinjena Italija, uvela novo doba slobodnih nacija, ličnih sloboda i jednakosti. Ovaj period bi predstavljao veliki progres za čovečanstvo; mir, prosperitet i univerzalna sreća zamenili bi sukobe, materijalizam i lične interese. Odan verskom misticizmu, Macini je video svet sastavljen od nezavisnih država zasnovanih na naciji, republikanizmu i demokratiji, kao ispunjenje božjeg plana. “Mlada Italija”, društvo koje je osnovao Macini, sastojala se od od posvećenih italijanskih revolucionara, od kojih su mnogibili studenti. “Mlada Italija” je trebalo da služi kao instrument za buđenje Italije i transformaciju Evrope u bratstvo slobodnihnaroda.
3 U čemu je bitna suprotstavljenost između liberalizma i nacionalizma (detaljnije objasniti)?
U prvoj polovini devetnaestog veka, mali broj intelektualaca uviđao je opasnosti koje je donosio nacionalizam i shvatao fundamentalni sukob između liberalizma i nacionalizma. Za liberale, ideja o univerzalnim prirodnim pravima prevazilazila je sve nacionalne granice. Nasleđujući kosmopolitizam od prosvetiteljstva, liberalizam je isticao ono što je svim ljudima bilo zajedničko, tražeći da svi pojedinci budu ravnopravno tretirani pred zakonom, i propovedajući toleranciju. Mnogi nacionalisti, ispoljavajući partikularistički stav vodeće grupe i plemena, smatrali su da je nacija suština postojanja i da ona stoji ispred i iznad svega. Oni su, stoga, često podređivali pojedinačnu slobodu nacionalnoj veličini; smatrali su da njihova nacija sačinjava najviše dobro, i označavali druge nacionalnosti kao rđave. I dok su liberali pokušavali da zaštite prava svih koji žive unutar jedne države, nacionalisti su često ignorisali ili gazili prava pojedinca i nacionalnih manjina. Dok je liberalizam izrastao iz racionalne tradicije Zapada, nacionalizam je poticao iz emotivne privrženosti drevnim običajima i vezama, koja je često prizivala mitsku i romantičnu prošlost i izobličavala istoriju. Pošto je ispunjavao elementarnu žudnju za zajednicom i bliskošću, nacionalizam je ispoljavao snažan uticaj na ljudska osećanja, često nagoneći ljude na politički ekstremizam. U toku revolucija 1848. u Centralnoj Evropi, opasnosti od nacionalizma postale su očite.
2 Revolucije iz 1848. pokazale su da je za mnoge Evropljane nacionalna snaga bila važnija od lične slobode.
3 Kako je Džon Stjuart Mil ukazivao na opasnost od nacionalizma?
To što je izgledalo da je nacionalizam prevladao nad liberalizmom predstavljalo je opasno predskazanje budućnosti. Obeshrabren ovim nacionalističkim antagonizmima, Džon StjuartMil se jadao da „osećanje nacionalnosti ima prevagu nad ljubavlju prema slobodi, tako da su ljudi voljni da podstiču svoje vladare da uguše slobodu i nezavisnost svakog naroda kojinije njihove rase i ne govori njihovim jezikom”.
3 Detaljnije navedite negativne posledice nacionalizma s kraja 19. veka
Pred kraj devetnaestog veka, iracionalne i mitske osobine nacionalizma će se pojačati. Stavljajući naglasak na jedinstvene kvalitete i istoriju određenog naroda, nacionalizam ćepromovisati netrpeljivost među nacijama. Rasplamsavajući duboku ljubav prema prošlosti, uključujući i čežnju za starim granicama, slavom i moći, nacionalizam će povesti ekspanzionističke ratove. Podižući emocije do groznice, nacionalizam će uzdrmati racionalno razmišljanje, odvući razum u svet fantazije i mitova i uvesti ekstremizam u politiku.
1 Na kraju 19. veka ljubav prema naciji će postati najvažnija strast koja preti da ugasi liberalne ideale razuma, slobodu i jednakost.
3 Kako su pojedini intelektualci krajem 19. i početkom 20. veka kritikovali modernu liberalnu civilizaciju (detaljnije objasniti)?
Napadi Ničea, Sorela i drugih kritičara kulture na modernu liberalnu civilizaciju odražavali su narastajuće nezadovoljstvo među intelektualcima, umetnicima i omladinom na kraju veka. Ovi kritičari su odbacivali ono što su smatrali plitkim intelektualizmom - hladan i sračunat razum koji guši strasti - u korist vitalne životne snage koja budi duh. Gadeći se neplemenitog, materijalističkog buržoaskog društva koje je drobilo dušu i kvarilo kulturu, prezirući parlamentarnu vladu i političke partije koje su uzdizale mediokritete do položaja na vlasti, oni su žudeli za herojskim životom, plemenitošću, opasnostima i idealizmom. Taj radikalni napad na vrednosti moderne liberalne civilizacije našao je svoj najopasniji izraz u navali nacionalističkog i rasističkog razmišljanja.
2 Ekstremni nacionalisti želeli su da spasu pojedinca od duhovne praznine modernog društva time što bi ga uključili u revitalizovanu i ujedinjenu nacionalnu zajednicu.
2 Koju „svetu misiju“ su ekstremni nacionalisti mislili da imaju?
Da ponovo zadobiju zemlje koje su posedovali u srednjem veku, da se prisajedine svojim srodnicima u drugim zemljama, ili da vladaju ljudima koje smatraju inferiornim.
1 Za ekstremne nacionaliste nacionalna država postala je predmet verske odanosti.
3 Zašto, po Fridrihu Paulsenu, nacionalizam razara moral i logičku svest?
Godine 1902, Fridrih Paulsen (Friedrich Paulsen), nemački filozof, upozorio je na opasnost kojom nacionalizam preti razumu i moralu: „Veoma osetljiv nacionalizam postao je vrlo ozbiljna opasnost za sve ljude u Evropi; zbog njega, oni su u opasnosti da izgube osećanje za ljudske vrednosti. Nacionalizam, doveden do krajnosti, baš kao i sektašenje, razara moral pa čak i logičku svest. Pravedno i nepravedno, dobro i loše, istinito i lažno, gube svoje značenje; ono što osuđuju kao sramno i neljudsko kada to drugi čine, nacionalisti zdušno preporučuju da njihov sopstveni narod učini nekoj stranoj državi.“
2 Koje društvene klase su smatrale nacionalizam podesnim sredstvom za borbu protiv demokratije i socijalizma?
Aristokrate, zemljoposednici, generali i sveštenstvo.
2 Među kojim društvenim klasama je radikalizovana desnica tražila masovne pristalice?
Boreći se za narodne nacionalističke mitove i snove i citirajući socijaldarvinističke i rasističke doktrine, novoradikalizovana desnica se nadala da će upreći nagonsku snagu masa, naročito seljaka i niže srednje klase - dućandžija, državnih službenika, činovnika - za svoje konzervativne ciljeve. Seljaci koji su liberalizam i marksizam smatrali pretnjom tradicionalnim vrednostima, i niža buržoazija, koja se plašila proletarijata, prihvatali su retoriku ultranacionalista, kojom su napadani demokratija i marksizam kao prepreke nacionalnom jedinstvu i Jevreji kao stranci koji dovode naciju u opasnost. Nacionalizam je bio predstavljen kao pobeda idealizma nad materijalizmom, podređivanje klasnih i ličnih interesa opštem dobru i naciji.
3 Kakav pritisak su nemački nacionalisti krajem 19. veka vršili na svoju vladu?
Kako se devetnaesti vek približavao svom kraju, nemački nacionalizam je postajao sve ekstremniji. Verujući da Nemačka mora ili da raste ili da umre, nacionalisti su vršili pritisak na vladu da izgradi moćnu mornaricu, da stiče kolonije, da dobije što veći deo svetskog tržišta i proširi nemačke interese i uticaj u Evropi. Ponekad su ovi ciljevi bili iskazani jezikom sorijaldarvinizma - da su nacije angažovane u stalnoj borbi za opstanak i dominaciju.
1 Posebno zlokoban izraz nemačkog nacionalizma bila je narodna misao.
3 Detaljnije navedite osnovne ideje nemačkih narodnih mislilaca
Nemački narodni mislioci pokušavali su da povezu nemački narod pomoću duboke ljubavi prema svom jeziku, običajima i otadžbini. Ovi mislioci su osećali da Nemce animira jedan viši duh od onoga koji se može naći kod drugih naroda. Za narodne mislioce, prosvetiteljstvo i parlamentarna demokratija bile su strane ideje koje su kvarile čist nemački duh. S fanatičnom odanošću, narodni mislioci prigrlili su sve ono što je nemačko - srednjovekovnu prošlost, nemački pejzaž, jednostavnog seljaka, selo - i odbacivali liberalno-humanističku tradiciju Zapada kao stranu nemačkoj prirodi. Narodna misao privukla je Nemce koji su se plašili svih složenosti modernog doba - industrijalizacije, urbanizacije, materijalizma, partijske politike i klasnih sukoba. Plašili su se bezličnog i preterano racionalizovanog kapitalističkog sistema koji razara drevne društvene forme i tradicionalne vrline, i koji je izgledao nezainteresovan za njihove pojedinačne potrebe i zajedničke tradicije i otuđivao ljude od njih samih i jedne od drugih.
1 Narodni mislioci su čeznuli da povrate duh zajednice koji su pripisivali predindustrijskom dobu.
3 Koje društvene klase je privlačila narodna misao i pokret, i zašto?
Narodni pokret je imao slabu podršku u radničkoj klasi, koja je uglavnom bila zainteresovana za poboljšanje životnog standarda. On je uglavnom privlačio zemljoradnike i seosko stanovništvo, koje je na industrijski grad gledalo kao na pretnju prirodnim vrednostima i katalizator stranih ideja; zanatlije i sitne trgovce koje je veliki biznis ugrožavao; i učene ljude, pisce, učitelje i studente, koji su u nacionalizmu narodnog pokreta videli stvar vrednu njihovog idealizma. Škole su bile vodeći posrednici za rasejavanje narodnih ideja.
1 Narodni mislioci s čežnjom su gledali na srednji vek, koji su smatrali periodom društvene i duhovne harmonije i odanosti nacionalnim tradicijama.
3 Zašto su se narodni mislioci suprotstavljali zapadnom racionalizmu i liberalizmu?
Narodni mislioci su smatrali da nemački narod i kultura imaju posebnu sudbinu i jedinstvenu misiju. Oni su suprotstavili nemačku dušu intelektu Zapada, a osećanje, intuiciju i duh postavili su nasuprot jednom sivom racionalizmu koji sve analizira. Optuživali su liberalizam da neguje vulgarni materijalizam, anarhični individualizam i racionalno-naučni pogled koji guši dušu, što sve odvaja ljude od pravog duha, posebnog karaktera, nemačke nacije.
2 Narodni mislioci krajem 19. veka uobličili su jedan radikalno nacionalistički, rasistički, iracionalan i antiliberalan pogled na svet i društvo.
3 Detaljnije navedite Vagnerov pogled na tadašnje društvo i Nemačku.
Rihard Vagner (Richard Wagner (1813-1883), veliki kompozitor, izrazio je narodne ideale u svojoj muzici i spisima. Veličao je prethrišćansku nemačku prošlost i pozivao na duhovno iskupljenje nemačkog društva kroz umetnost koja potiče iz bogatog tla nemačke tradicije, naročito herojskih legendi i mitova. Vagner je privukao vatrene sledbenike, koji su poštovali učitelja kao umetničkog genija i proroka germanizma. Vagnerovci su doprineli popularizaciji narodnih ideja i bili aktivni članovi nekoliko narodnih i rasističkih društava, uključujući i Pangermansku asocijaciju koja je propagirala prirodnu superiornost nemačkog Volka.
1 Po Vagneru, modernom društvu je nedostajala duša.
2 Po Vagneru, kulturni preporod nadahnut zajedničkim nasleđem nemačkog Volka prevazišao bi osrednjost, materijalizam, malograđanštinu i atomizaciju modernog života.
1 Nacisti su puštali Vagnerovu muziku kako bi naelektrisali atmosferu za svoju propagandu.
1 Možda je najvažniji naučni napredak u 19. veku bila teorija evolucije koju je formulisao Čarls Darvin.
2 Izložite biblijsku priču o stvaranju živog sveta
U osamnaestom veku, skoro svi su se pridržavali biblijske priče o stvaranju koja se nalazi u Knjizi postanja: Bog je odjednom stvorio svemir i razne vrste životinjskog i biljnog sveta; on je dao svakoj reci i planini i svakoj vrsti životinjskog i biljnog sveta dovršen i stalan oblik koji se razlikovao od svake druge vrste. Bog je pticama stvorio krila kako bi mogle dalete, ribama oči kako bi videle ispod vode, a ljudskim bićima dao je noge kako bi mogla da hodaju. Sve to, verovalo se, dogodilo se pre nekih pet hiljada godina.
3 Koje dokaze je izneo Erazmus Darvin, deda Čarlsa Darvina?
Da je Zemlja postojala milionima godina pre pojave ljudi i da su životinje pretrpele modifikacije koje su kasnije prenele na svoje potomstvo.
2 Šta je sve zaključio Čarls Darvin na osnovu ispitivanja uzorka biljnog i životinjskog sveta?
Zaključio je da su mnoge životinjske vrste iščezle, da su se nove vrste pojavile i da je postojala veza između izumrlih i živih vrsta.
2 Koja su dva najpoznatija dela Čarlsa Darvina?
Poreklo vrsta (1859) i Poreklo čoveka (1871).
2 Darvin je prihvatio maltuzijansku ideju da se populacija reprodukuje brže od zaliha hrane, što dovodi do borbe za opstanak .
1 Darvin je zastupao princip prirodne selekcije, koji određuje koji članovi neke vrste imaju bolje šanse za opstanak.
1 Darvin je rekao: „Sa svim svojim uzvišenim moćima - čovek još uvek nosi u svom telesnom sklopu neizbrisivi pečat svog niskog porekla“.
1 Pod uticajem Darvina, pozivanje na božju promisao i svrhu postalo je izlišno i predstavljalo je prepreku naučnom razumevanju prirode.
1 Nasuprot hrišćanstvu, Darvin je lišio ljude privilegije da su božja naročita stvorenja.
2 Socijaldarvinisti su koristili izraze ''borba za opstanak'' i ''opstanak najsopsobnijih'' kako bi poduprli ekonomski individualizam i politički konzervativizam.
3 Kako su socijaldarvinisti gledali na društvene reforme i uspešne poslovne ljude?
Tvrdili su da društvene reforme koje uvodi vlada narušavaju takmičarski poredak o kome je odlučila priroda; time što favorizuju najmanje sposobne, te loše zamišljene reformeslabe naciju. Uspešni poslovni ljudi, govorili su oni, pokazali su svoju sposobnost da uspeju u takmičarskom svetu biznisa. Njihov uspeh slagao se s prirodnim zakonima i prematome bio je od koristi po društvo; oni koji su izgubili u socioekonomskoj borbi pokazali su svoju nesposobnost.
1 Koja dva poznata američka biznismena su imala socijaldarvinistička gledišta?
Endrju Karnegi i Džon D. Rokfeler.
2 Šta u svom „Jevanđelju bogatstva“ pozdravlja Endrju Karnegi, i do čega dovodi takvo stanje stvari?
“Prihvatamo i pozdravljamo...koncentraciju posla, industrijskog i trgovačkog, u rukama nekolicine i zakon konkurencije...kao nešto što je, ne samo od koristi, već bitno za budućinapredak vrste...Počinjemo, znači, sa stanjem stvari u kojima se promovišu najbolji interesi vrste, ali koje neizbežno donosi bogatstvo malom broju ljudi.”
2 Za Džona Rokfelera rast velikog biznisa je jednostavno opstanak najsposobnijih i jednostavno ispunjenje zakona prirode i zakona Boga.
2 Šta je sve, sem konzervativnog ekonomskog liberalizma, podržavala primena Darvinovih bioloških koncepata na društveni svet?
Imperijalizam, rasizam, nacionalizam i militarizam.
2 Koje opasne elemente su socijaldarvinisti ubrizgali u nacionalizam?
Uverenje da je čovečanstvo podeljeno na superiorne i inferiorne rase i da ideja o nacionalnim i rasnim sukobima rađa progres.
1 Darvinovska biologija bila je upotrebljena kako bi se nametnulo uverenje u anglosaksonsku i nemačku tevtonsku rasnu superiornost.
2 Pangermansko društvo je tvrdilo da postoje rase koje vode i rase koje ih slede, i da istorija nije ništa drugo do istorija borbe među vodećim rasama.
3 Detaljnije izložite rasističke elemente kod narodnih (volkisch) mislilaca.
Mislioce narodnog (volkisch) pokreta naročito su privlačile rasističke doktrine. Rasistički mislioci su smatrali da je rasa ključ istorije, i da se rase razlikuju jedna od druge ne samo na osnovu fizioloških crta, već i po moralnim, estetskim i intelektualnim kvalitetima. Po njihovom mišljenju, rasa zadržava svoju životnu snagu i dostiže veličinu kada očuva svoju čistotu; sklapanje braka između pripadnika različitih rasa predstavlja kontaminaciju, a rezultat je genetsko, kulturno i vojno slabljenje. Za razliku od liberala, koji su smatrali da je svako ko prihvati nemački zakon pripadnik nemačkog naroda, narodni mislioci su tvrdili da nečija nacionalnost predstavlja funkciju njegove „rasne duše“ ili „krvi“. Na osnovu ovog novog poimanja nacionalnosti, rasisti su tvrdili da Jevreji, ma koliko da su vekova njihovi preci boravili u Nemačkoj, nikada ne mogu da misle ili osećaju kao Nemci i da ih treba lišiti prava građanstva.
1 Nemački rasisti su tvrdili da su Nemci potomci drevnih Arijevaca.
1 Ko je bio ključna ličnost u oblikovanju rasističkog mišljenja?
Artur de Gobino.
3 Izložite Gobinoovu podelu rasa
U svojoj knjizi Esej o nejednakosti ljudskih rasa (1853-55), Gobino, koga često nazivaju „ocem rasizma“, smatrao je da na svetu postoje tri osnovne rase, svaka sa svojim karakterističnim obeležjima: žuta, crna i bela. Rase je organizovao po hijerarhiji sposobnosti i vrednosti, gde je bela rasa bila na vrhu. Žuta rasa, kako je rekao, zainteresovana je za materijalni prosperitet i ističe se u trgovini, ali poseduje malu fizičku energiju, sklona je apatiji i nedostaje joj teorijska imaginacija. Crna rasa ima dobro razvijena čula, naročito ukusa i mirisa, ali slab intelekt. Bela rasa je obdarena izrazitom inteligencijom. Belci poseduju plemenite vrline - čast, duhovnost, ljubav prema slobodi - što uglavnom nedostaje ostalim rasama. Oni takođe imaju i monopol na lepotu i snagu.
1 Po Gobinou, rasni faktori objašnjavaju uspon i pad civilizacija.
1 Po Gobinou, bela rasa, naročito Arijevci, stvorila je visoku civilizaciju, ali je mešanje rasa dovodilo do pada te civilizacije.
1 Ko je još, pored Gobinoa, odlučujuće uticao na jačanje nemačkog rasizma i antisemitizma?
Hjuston Stjuart Čemberlen.
2 Šta je cilj Jevrejina po Hjustonu Stjuartu Čemberlenu?
Prema Čemberlenu, „cilj Jevrejina jeste da stavi svoju nogu na vrat svim nacijama sveta i bude gospodar i vlasnik čitave zemlje“.
2 Po Čemberlenu, Jevreji su kao posrednici duhovno praznog kapitalizma i razornog liberalizma, potkopavaju nemačko društvo, materijalisti, kukavice i neiskreni, prava suprotnost od onoga što su idealistički, herojski i verni Nemci.
2 Po Adolfu Štekeru, lideru Hrišćanske socijalističke radničke partije, jevrejstvo je kap strane krvi u telu nemačkog naroda.
2 Antisemitizam u Evropi poticao je iz iracionalnog straha i mržnje prema ljudima sa strane s primetno različitim navikama i iz opšteprihvaćenog mita da su Jevreji kao narod kolektivno i za večna vremena prokleti zato što su odbacili Hrista.
3 Šta su crkveni oci Origen i Jovan Zlatousti govorili za Jevreje?
Origen (oko 195. do oko 251) tvrdio je da „krv Hristova ne pada samo na Jevreje toga vremena već na sve generacije Jevreja dok je sveta i veka“. U poznom četvrtom veku, sveti Jovan Zlatousti je smatrao da su Jevreji „najbedniji od svih ljudi, okorele ubice, uništitelji, ljudi opsednuti đavolom; rituali su im zločinački i nečisti, njihova religija je bolest“.
3 Kakav je bio položaj Jevreja u toku srednjeg veka?
U toku srednjeg veka, ljudi su verovali u neverovatne priče o Jevrejima i širili ih. Optuživali su Jevreje da muče i razapinju na krstove hrišćansku decu kako bi koristili njihovu krv u verskim obredima, kako bodu pričesni hleb sve dok iz njega ne poteče hristova krv, kako truju izvore kako bi pobili hrišćane, kako obožavaju đavola i služe mu, kako organizuju tajnu vladu koja pravi zaveru kako bi uništila hrišćanstvo. Povremeno, gomile ljudi ponižavale su, mučile i masakrirale Jevreje, a vladari su ih progonili iz svojih kraljevstava. Kako su im često onemogućavali da poseduju zemlju i isključivali ih iz esnafskih udruženja, srednjovekovni Jevreji koncentrisali su se na trgovinu i pozajmice novca - zanimanja koja su im često donosila još veća neprijateljstva.
2 Zašto su se srednjovekovni Jevreji koncentrisali na trgovinu i pozajmice novca?
U toku srednjeg veka, ljudi su verovali u neverovatne priče o Jevrejima i širili ih. Optuživali su Jevreje da muče i razapinju na krstove hrišćansku decu kako bi koristili njihovu krv u verskim obredima, kako bodu pričesni hleb sve dok iz njega ne poteče hristova krv, kako truju izvore kako bi pobili hrišćane, kako obožavaju đavola i služe mu, kako organizuju tajnu vladu koja pravi zaveru kako bi uništila hrišćanstvo. Povremeno, gomile ljudi ponižavale su, mučile i masakrirale Jevreje, a vladari su ih progonili iz svojih kraljevstava. Kako su im često onemogućavali da poseduju zemlju i isključivali ih iz esnafskih udruženja, srednjovekovni Jevreji koncentrisali su se na trgovinu i pozajmice novca - zanimanja koja su im često donosila još veća neprijateljstva.
2 Koje su odluke Četvrtog lateranskog sabora u pogledu Jevreja?
Zabranio je Jevrejima bavljenje javnim poslovima, tražio od njih da nose karakteristične značke na svojoj odeći i naredio im da se ne pojavljuju na ulicama u vreme proslava.
2 Kako je hrišćanska umetnost prikazivala Jevreje?
Na ponižavajući način. Jevrejin, „satanino seme“, prikazivan je u društvu đavola ili je imao rogove i rep đavola.
1 Duboko urezana u svest i srca hrišćana, izobličena slika Jevrejina kao stvorenja vrednog prezira opstala je u narodnom duhu sve do dvadesetog veka.
1 Šta je bilo plodno tlo za moderni antisemitizam?
Srednjovekovni hrišćanski antisemitizam, prema kome je Jevrejin bio tako podao, a judaizam tako odbojan - koji je žigosao Jevrejina znakom Kaina.
3 Zašto su Jevreji bili pripremljeni za uspeh u društvu koje im je garantovalo zakonsku jednakost i slobodu?
Već početkom šesnaestog veka, Jevreji su u većem broju zemalja bili primorani po zakonu da žive u posebnim delovima gradova koji su se nazivali geta. U devetnaestom veku, pod zaštitom liberalnih ideala prosvetiteljstva i Francuske revolucije, Jevreji su stekli zakonsku jednakost u većini evropskih zemalja. Mogli su da napuštaju geta i da učestvuju u mnogim aktivnostima koje im ranije nisu bile dopuštene. Tradicionalno urban narod, Jevreji, koncentrisani u vodećim evropskim gradovima, iskoristili su ovu novu slobodu i priliku. Motivisani snažnom željom, kakvu poseduju oni koji dolaze sa strane, da dokažu svoju vrednost, sa uporištem u duboko usađenim tradicijama koje su visoko cenile obrazovanje i porodični život i uslovljeni mnogim vekovima siromaštva, opstajući zahvaljujući svojoj oštroumnosti u neprijateljskom okruženju, Jevreji su bili zadivljujuće pripremljeni da se takmiče u društvu gde su trud i sposobnosti vredeli više od porekla ili religije. Jevreji su postizali neverovatan uspeh kao preduzimači, bankari, advokati, novinari, lekari, naučnici, umetnici i izvođači.
1 Ko je činio većinu evropskih Jevreja, i kakav je bio njihov materijalan status?
Većina evropskih Jevreja - seljaka, trgovaca sitnom robom i radnika - bila je sasvim siromašna.
3 Kako su narodni antisemiti gledali na velike promene koje su sе dešavale u Nemačkoj?
Način razmišljanja narodnih (volkisch) antisemita primer je velike sposobnosti uma da iracionalno razmišlja. Antisemiti su izmislili mitsko zlo koje se može okriviti za sve društvene i ekonomske nedaće do kojih je doveo brz rast industrije i gradova i sve nove ideje koje su ugrožavale stari poredak. Njihova uznemirenost i strahovanja koncentrisali su se na Jevreje, kojima su pripisivali sve ono što su smatrali izopačenim u modernom dobu, sve što je pretilo njihovom tradicionalnom načinu života i kvarilo nemački folk. Prema tim ljudima, velike promene koje su sе dešavale u Nemačkoj nisu poticale od bezličnih istorijskih sila već su bile delo Jevreja, koji su posedovali tajanstvene snage. Jevreje su smatrali međunarodnim zaverenicima koji su kovali zaveru u nameri da dominiraju Nemačkom i svetom. Ova optužba bila je sekularizovana i osavremenjena verzija srednjovekovnog demonološkog mita da Jevreji, u službi satane, kuju zaveru da unište hrišćanstvo.
1 Narodni (volkisch) mislioci su smatrali da su Jevreji širom sveta preuzimali kontrolu nad političkim partijama, štampom i privredom kako bi zavladali planetom.
1 Šta je bio vrhovni izraz mita o jevrejskoj svetskoj zaveri?
Mit o jevrejskoj svetskoj zaveri našao je svoj vrhovni izraz u notornom falsifikatu Protokolima sionskih mudraca.
3 Izložite poreklo i osnovni sadržaj Protokola sionskih mudraca?
Protokole je napisao u Francuskoj devedesetih godina devetnaestog veka nepoznati autor u službi ruske tajne policije, koja je tražila načina da opravda antisemitsku politiku carskog režima. Oslanjajući se na ranija antisemitska zaverenička dela - a jedno delo pri tom nije imalo nikakve veze s Jevrejima već je pripisivalo ambicije za dominacijom u svetu Napoleonu III - falsifikator je zamesio priču o sastanku jevrejskih mudraca na jevrejskom groblju u Pragu. U tom sablasnom okruženju, starci su kovali zaveru da zavladaju svetom.
2 Koje „uverljive“ dokaze su mnogim Nemcima pružali Protokoli sionskih mudraca?
Prvi put objavljeni u Rusiji 1903. godine, Protokoli su se delili na sve strane posle Prvog svetskog rata i u njih se naveliko verovalo. Poraz u Prvom svetskom ratu i revolucija koja je Kajzerovu vladavinu zamenila nepopularnom demokratskom republikom učinili su da mnogi Nemci postanu prijemčivi za poruku Protokola. Za njih je Protokol pružao uverljive dokaze da su Jevreji bili odgovorni za početak rata, za poraz Nemačke i za revoluciju koja je oborila monarhiju.
3 Koja je bitna razlika između hrišćanskih i rasnih antisemita u pogledu na Jevreje?
Dok su hrišćani i antisemiti verovali da bi, putem preobraćanja, Jevreji mogli da izbegnu prokletstvo njihove religije, rasni antisemiti, koji su upotrebljavali jezik nauke kako bi opravdali svoju mržnju, govorili su da su Jevreji neizbrisivo uprljani i večno osuđeni svojim genima. Njihovo zlo i bezvrednost potiču od nasleđenih rasnih karakteristika, što se ne može izmeniti preobraćanjem.
1 Antisemiti poznog 19 veka izgradili su ideološki temelj na kome će kasnije Hitler izgraditi svoj pokret.
2 Šta je Paul de Lagarde rekao o Jevrejima?
„Čovek nema šta da traži sa napastima i parazitima: oni se ne gaje i ne neguju; oni se uništavaju što je brže moguće“.
3 Šta je veliki nemački istoričar Teodor Momzen rekao za antisemite?
Antisemiti, rekao je Teodor Momzen, veliki nemački istoričar devetnaestog veka, „nisu hteli da slušaju logičke i etičke argumente...Oni jedino slušaju sopstvenu zavist i mržnju, najpodlije instinkte. Ništa im drugo nije važno. Gluvi su za razum, pravo ili moral. Na njih se ne može uticati... (Antisemitizam) je užasna epidemija, kao kolera - niti se može objasniti niti izlečiti.“
1 Odbacujući principe jednakosti, rasistički antisemiti cenili su ljude ne po njihovim dostignućima ili karakteru već po njihovoj ''krvi'', na koju pojedinac nema uticaja.
3 Šta je sve u 19. veku potvrđivalo veru prosvetitelja u budući progres čovečanstva?
Većina mislilaca devetnaestog veka prenela je dalje duh prosvetiteljstva, naročito njegovo naglašavanje razuma i nauke i njegovu brigu za ličnu slobodu i društvene reforme. Utradiciji prosvetitelja, mislioci devetnaestog veka smatrali su nauku najvećim dostignućem čovečanstva, verovali da je razum prirođen čovečanstvu i tvrdili da putem razuma društvomože da se reformiše. Širenje parlamentarne vladavine, širenje obrazovanja, ukidanje ropstva i kraj kmetstva, poboljšanje životnih uslova i mnoga dostignuća u nauci i tehnologiji činilo se da potvrđuju veru prosvetitelja u budući progres čovečanstva.
2 U 19. veku optimizam koji je imao korene u prosvetiteljstvu bio je potvrđen nizom zadivljujućih političkih, naučnih i društvenih dostignuća.
2 Koja je ideja, prema Larusovom rečniku iz 1875., naročito draga tom veku?
“Ideja da čovečanstvo svakim danom postaje sve bolje i bolje i srećnije, naročito je draga našem veku.“
2 Prema Larusovom rečniku iz 1875., „vera u zakon progresa jeste prava vera našeg veka.”
3 Kako su sve devetnaestovekovni teoretičari koji su izučavali pojedinca i društvo, osporavali prosvetiteljske ideje?
Poslednjih decenija toga veka, tradiciju prosvetiteljstva osporavali su socijaldarvinisti, koji su branili nasilje i smatrali zakonom prirode sukobe između pojedinaca i između naroda. Oni su verovali da je pravo moćnih da gospodare, prirodno pravo izvan dobra i zla. Kao Sorelov eho, nekolicina mislilaca trubila je o upotrebi sile u društvenim i političkimsporovima. Jedan broj njih, odbacujući stav prosvetiteljstva da su ljudi u suštini racionalni, smatrali su da podsvesni nagoni upravljaju ljudskim ponašanjem pre nego razum. Izražavajući svoj prezir prema razumu, nekolicina ovih mislilaca veličala je porive i nagone, smatrajući ih pravom suštinom ljudskih bića i života; oni su slavili iracionalnu vitalnostkoja je nadilazila razmatranja o dobru i zlu. „Uvek sam sebe smatrao glasom onoga za šta verujem da je veće vaskrsnuće - pobuna duše protiv intelekta - koje sada započinje usvetu”, pisao je irski pesnik Vilijem Batler Jejts. Nemački zagovornici „životne filozofije” jasno su nazivali um „neprijateljem duše”.
3 Šta su sve bili pokazatelji raspadanja prosvetiteljskog pogleda na svet početkom 20. veka?
Na početku dvadesetog veka, ostalo je dominantno raspoloženje poverenja u budući progres Evrope i vrednosti evropske civilizacije. Međutim, već su bili primetni nekiobespokojavajući tokovi; u narednim decenijama oni će narasti do proporcija kriza. Mada je to uočavao samo mali broj ljudi, tradicija prosvetiteljstva bila je u haosu. Mislioci prosvetiteljstva verovali su u uređen univerzum, nalik na mašinu; u prirodni zakon i prirodna prava koji deluju u društvenom svetu; u objektivna pravila koja daju oblik i strukturu umetničkom stvaralaštvu; u suštinsku razboritost i dobrotu pojedinaca; i u nauku i tehnologiju kao instrumente progresa. Ovaj čvrsto povezan pogled na svet, koji je doneo jedan pristup pun izvesnosti, sigurnosti i optimizma, početkom dvadesetog veka bio je u procesu raspadanja. Zdravorazumska njutnovska slika svemira, sa svojim neumoljivim zakonima uzroka i posledica, bila je izmenjena. Vera u prirodna prava i objektivne norme vladajućeg morala bila je potkopana, pravila i načini izražavanja koji su ležali u samom srcu zapadne estetike bili su napušteni, a poverenje u ljudski razum i dobrotu oslabilo je. Nauka i tehnologija bile su optužene da kuju jedan mehanički, birokratski i materijalistički svet koji guši intuiciju i osećanja i tako umanjuje samo biće. Te su se tako, da bi spasli biće, neki zauzimali za herojsku borbu koja bi se lako mogla preusmeriti u primitivni nacionalizam i ratoborne krstaške pohode.
2 Krajem 19. veka, mnogi su počeli da izjednačavaju progres s nacionalnom snagom, i smatrali su sukobe između nacije i rasa plodonosnim zakonom prirode.
2 Šta je obrazovalo intelektualnu pozadinu fašističkih pokreta?
Napad na moralne i intelektualne vrednosti povezan s prosvetiteljstvom - raskrinkavanje razuma, veličanje sile, traganje za herojskim i žudnja za novom vlašću - obrazujeintelektualnu pozadinu fašističkih pokreta koji su se pojavili posle Prvog svetskog rata. S prezirom posmatrajući tradiciju prosvetiteljstva i fascinirani moći i nasiljem, mnogi ljudi, uključujući intelektualce, uzdizaće fašističke ideje i obožavati fašističke lidere.
3 Kako Niče opisuje duhovnu atmosferu s kraja 19. veka?
„Dezintegracija obeležava ovo vreme, pa tako i neizvesnost: ništa ne stoji čvrsto na svojim nogama ili na čvrstoj veri po sebi: čovek živi za sutra jer je prekosutra neizvesno. Sve jena našem putu klizavo i opasno, a led koji nas još uvek drži istanjio se: svi mi osećamo topao, jezovit dah vetra koji otapa; putem kojim ćemo hodati, uskoro niko više neće moći dahoda.”
2 Kakvim političkim ideologijama će se dezorijentisani i razočarani ljudi okrenuti tokom 20. veka?
Dezorijentisani i razočarani ljudi, tražeći nova uporišta i vrednosti okrenuće se političkim ideologijama koje otvoreno odbacuju razum, veličaju rat i preziru nepovredivost ljudskeličnosti. Diktatori, koristeći uvide u nesvesno i iracionalno koje su unapredili Frojd i društveni teoretičari, uspeće da izmanipulišu umove masa do neslućenihrazmera.
2 Prvi svetski rat bio je uzrok da mnogi ljudi počnu da gledaju na zapadnu civilizaciju kao da je na umoru i da se više ne može oporaviti.
2 Koje filozofije su privlačile mlade ljude uoči Prvog svetskog rata?
One filozofije života i akcije koje su ismevale buržoaske vrednosti i koje su na rat gledale kao na iskustvo koje pročišćava i oplemenjuje.
2 Šta je napisao mladi nemački pisac Georg Hajm uoči Prvog svetskog rata?
„Samo da ima nekog rata, pa makar i nepravednog“, pisao je Georg Hajm mladi nemački pisac 1912. godine. „Ovaj mir je tako truo.“
2 Kakav ideal su pariski studenti 1912. nalazili u ratu?
Estetski ideal energije i snage.
2 Prema mladim Francuzima, rat je 1912. bila prilika za koje „najplemenitije“ vrline?
„Rat! Ta reč je najednom poprimila neki iznenadni glamur...Mladi ljudi joj pripisuju svu lepotu u koju su zaljubljeni, a koje ih je lišio običan život. Iznad svega, rat, u njihovim očima, jeste prilika za najplemenitije vrline, one koje oni uzdižu iznad svih ostalih: energiju, nadmoć i žrtvovanje za stvar koja nas prevazilazi.“
2 Žudeći da se oslobode svojih običnih života i da prigrle herojske vrednosti, mnogi Evropljani gledali su na žestok sukob uoči Prvog svetskog rata kao na najviši izraz individualnog i nacionalnog života.
2 Po istaknutom nemačkom istoričaru Hajnrihu fon Trajčkeu, društvena sebičnost i partijska mržnja moraju biti ućutkane pred pozivom države kad joj je opstanak u pitanju.
2 Za fon Trajčkea, veličina rata leži u krajnjem podređivanju slabašnog čoveka velikoj ideji države, i u njemu dolazi do izražaja sva veličanstvenost žrtvovanja zemljaka jednih za druge...
3 Iz čega su sve ljudi spremni da se bore videli izlaz u ratu, pred sam početak Prvog svetskog rata?
Početkom avgusta, kada je rat postao izvestan, dogodio se jedan neverovatan fenomen. Gomile ljudi su se okupljale po glavnim gradovima i izražavale svoju lojalnost otadžbini i svoju spremnost da se bore. Izgledalo je kao da ljudi žele nasilje radi njega samog. Izgledalo je kao da rat obezbeđuje izlaz iz dosadne rutine učionice, posla i doma; iz praznine, jednoličnosti, osrednjosti i besmisla buržoaskog društva; iz materijalizma i malograđanštine društva koje je cenilo novac, posed i organizaciju nad silama života koje pulsiraju iznutra; iz „sveta koji je ostario i postao hladan i umoran“, rekao je Rupert Bruk, mladi britanski pesnik. Nekima, rat je bio „divan... sveti trenutak“ koji je zadovoljavao „etičku žudnju“.
2 Mnogim ljudima rat je izgledao kao zdrav i herojski protivlek za ono što se smatralo nepodnošljivo dekadentnim buržoaskim svetom koji uništava dušu.
3 Ernst Jinger u svojim ratnim memoarima je zapisao: „Odrasli smo u materijalističkom dobu i u svakome od nas postojala je žudnja za većim iskustvom, onakvim kakvo nikada nismo upoznali“.
3 Za čim su mladi ratnici žudeli pre i tokom rata?
Mladi ratnici žudeli su da učine nešto plemenito i altruistično, da steknu slavu, da dožive život u potpunosti; na rat su gledali kao na sredstvo samootkrića.
2 Ugledni student bogoslovije Adolf fon Harnak, zapisao je u vreme Prvog svetskog rata: „Sitni egoizam će nestati, ulazimo u jedan period koji će nas ispuniti radošću žrtvovanja.“
3 Kako Štefan Cvajg opisuje osećanja koja su obuzela Beč avgusta 1914?
„Kao nikada ranije, hiljade i stotine hiljada osetio je ono što je trebalo da osete u miru, da pripadaju jedni drugima. Jedan dvomilionski grad, zemlja od skoro pedeset miliona, u tom času osetili su da učestvuju u svetskoj istoriji, u trenutku koji se nikada neće ponoviti; i da je svako do jednog bio pozvan da utopi svoje sićušno biće u blistavu masu, da tamo bude pročišćeno od sve lične sebičnosti. Sve razlike u klasi, rangu i jeziku u tom trenutku bile su preplavljene navalom osećanja bratstva. Neznanci su se obraćali jedan drugom po ulicama, ljudi koji su se godinama izbegavali rukovali su se, uzbuđena lica su se videla na sve strane.“
3 Šta se, po Cvajgu, dešavalo sa pojedincem i njegovom ličnošću, u vreme rata?
Svaki pojedinac je doživljavao ushićenje svoga ega, više nije bio izolovana osoba iz prošlih vremena, bio je ugrađen u masu, bio je deo naroda, a njegova ličnost, njegova do sada neprimećena ličnost, dobila je smisao.
2 Po Cvajgu, sitni poštanski službenik, obućar, najednom je u ratu dostigao romantičnu mogućnost u životu; mogao bi da postane heroj, što je te ljude privlačilo ratu.
3 Koju dublju, tajanstveniju želju je Cvajg otkrivao u ratu, sledeći Frojda?
„Ali je moguće da je neka dublja, tajanstvenija snaga delovala u tom zanosu. Tako duboko, tako brzo se ta plima lomila preko čovečanstva da je, penušajući po površini, ona uzburkavala dubine, podsvesne primitivne instinkte čoveka životinje - ono što Frojd ističe kao –’bekstvo od kulture’, želja da se izađe iz konvencionalnog buržoaskog sveta kodeksa i zakona i da se dopusti primitivnim instinktima krvi da besne po volji.“
3 Kako su na rat gledali intelektualci koji su u njemu videli traganje za „autentičnošću“?
Neki intelektualci videli su rat kao traganje za autentičnošću - priliku da se doživi život duha i ispuni unutarnje biće - koje su zastupale pristalice „životne filozofije“. Ovi intelektualci su verovali da će rat duhovno regenerisati dekadentno i izveštačeno evropsko društvo. On će osloboditi duh od sitničavosti i beščašća koje mu je nametnuo buržoaski materijalizam i vaskrsnuti slavu, plemenitost i heroizam; on će probuditi duh samopožrtvovanja i dati životu prevashodnu svrhu; oslobodiće naciju pokvarenosti, sebičnosti i hipokrizije i očistiti Evropu od njenih duhovnih i rasnih nečistoća i podići će umetnički impuls do višeg nivoa kreativnosti. Iz rata će se pojaviti viša civilizacija, moralno, estetski i duhovno nanovo rođena. Tako je jedna generacija evropske omladine odmarširala radosno u rat, podstaknuta svojim učiteljima, bodrena od strane nacije u delirijumu. Ali mora se naglasiti da su vojnici, koji su otišli pevajući na front i državnici i generali koji su s radošću dočekali rat, ili nisu dovoljno snažno pokušavali da ga spreče, očekivali kratak, odlučan viteški sukob. Praktično niko nije predviđao ono u šta se Prvi svetski rat pretvorio - četvorogodišnje varvarsko, besmisleno krvoproliće.
3 Šta je britanski ministar spoljnjih poslova Edvard Grej rekao u doba Prvog svetskog rata?
„Svetiljke se gase širom Evrope“, . „Za života ih više nećemo videti upaljene.“
2 Niče je predvideo da će biti ratova kao nikada pre na zemlji.
1 Prvi svetski rat bio je velika prekretnica u istoriji Zapada.
3 Kakva osećanja je za sobom ostavio Prvi svetski rat?
Rat je ostavio mnoge s osećanjem, koje je nagrizalo, da je civilizacija Zapada izgubila svoju vitalnost i bila zahvaćena ritmom sloma i raspada. Izgledalo je da je civilizacija Zapada krhka i da može nestati, da su zapadnjaci, uprkos svojim izuzetnim dostignućima, uvek bili samo na korak-dva od varvarstva. Svakako, civilizacija koja može da dopusti da jedan takav besmislen pokolj traje četiri godine ušla je u svoje opadanje i može da iščekuje samo najmračniju budućnost.
2 Pogled na svet prosvetiteljstva, oslabljen u 19. i 20. veku napadima romantičara, socijaldarvinista, ekstremnih nacionalista, rasnih mistika i onih koju su veličali iracionalno, raspadao se u doba Prvog svetskog rata .
1 Užas rata uzdrmao je veru u sposobnost razuma da se nosi sa suštinskim društvenim i političkim pitanjima.
1 Stara uverenja u savršenost čovečanstva, blagodeti nauke i progres koji teče, delovala su, sa iskustvom Prvog svetskog rata, kao izraz naivnog optimizma.
3 Šta je A. Dž. P Tejlor zaključio na osnovu iskustva Prvog svetskog rata?
„Bilo je teško uklopiti Prvi svetski rat u sliku racionalne civilizacije koja napreduje unapred određenim fazama. Civilizovani ljudi dvadesetog veka prevazišli su po divljaštvu varvare svih prethodnih doba, a njihove civilizovane vrline - organizacija, mehanička veština, samopožrtvovanje - učinili su ratno divljaštvo samo još strasnijim. Moderan čovek razvio je snage koje nije bio sposoban da koristi. Evropska civilizacija nije ispunila očekivanja i pokazala se manjkavom.“
2 U šta su sve izgubili poverenje ljudi koji su se okrenuli fašizmu kao jednostavnoj spasonosnoj veri?
Pošto su izgubili poverenje u moć razuma da razreši probleme ljudske zajednice, u liberalne doktrine o slobodi pojedinca i u institucije parlamentarne demokratije, mnogi ljudi su se okrenuli fašizmu kao jednostavnoj spasonosnoj veri.
2 Veterani Velikog rata predstavljali su idealne regrute za ekstremističke političke pokrete.
2 Šta su sve replicirali ekstremistički politički pokreti nakon Prvog svetskog rata?
Ratno drugarstvo, glorifikovali akciju i obećavali da će izbaviti društvo od dekadentnog liberalizma.
2 Prvi svetski rat bio je totalni rat jer je obuhvatio čitav narod i nije imao granica.
3 U čemu se sve ogledao totalitarizam države tokom i nakon Prvog svetskog rata?
Države su zahtevale totalnu pobedu i totalnu predanost svojih građana. Regulisale su industrijsku proizvodnju, razvile savršenu propagandnu tehniku kako bi ojačale moral, i sprovodile još veću kontrolu nad životima svih ljudi, organizujući ih i disciplinujući ih kao vojnike. Ova totalna mobilizacija nacionalnih ljudskih i materijalnih izvora pružila je model budućim diktatorima. S još većom efikasnošću i nemilosrdnošću, diktatori će centralizovati moć i manipulisati mišljenjem.
1 U drugoj polovini 19. veka umetnici i pisci su se pobunili protiv tradicionalnih formi umetničkog i književnog izraza koje su vladale evropskim kulturnim životom još od vremena renesanse.
1 Eksperimentiranja umetnosti i pisaca iz druge polovine 19. veka stvorila su veliku kulturnu revoluciju nazvanu modernizam.
1 Pisci modernisti pokušavali su da prenesu svoja sopstvena jedinstvena osećanja, a intelekt su videli kao prepreku slobodnom širenju elementarnih ljudskih emocija.
3 Pomoću čega sve, po Rembou, pesnik postaje „vidovit“?
„Pesnik postaje vidovit pomoću dugog, ogromnog i smišljenog rastrojstva svih čula. Svim oblicima ljubavi, patnje, ludila; on istražuje sam sebe, on kroz sebe vidi sve otrove, da bisačuvao samo kvintesencije. Neopisivo mučenje u kome mu je potrebna sva vera, sva natčovečanska snaga, u kome on postaje više nego iko veliki bolesnik, veliki zločinac, velikiprokletnik, - i vrhovni Učenjak! - Jer on stiže do neznanog! Jer je on više nego iko usavršio svoju ionako bogatu dušu! On stiže do neznanog, i kad bi na kraju čak i poludeo i izgubiomoć shvatanja svojih vizija, on ih je ipak video!”
1 Navedite bar tri velika modernistička pisca
Tomas Man, Marsel Prust, Džejms Džojs, Avgust Strindberg, D. H. Lorens i Franc Kafka.
2 Šta su istraživali modernistički pisci, i kojim sve temama i dilemama su se bavili?
Istraživali su unutrašnji život pojedinca i psihopatologiju ljudskih odnosa. Bavili su se teškim dilemama ljudi i žena koji su odbacivali vrednosti i običaje svoga vremena i opisivali bolljudi opterećenih krivicom, razdirani unutrašnjim sukobima, podsticani unutrašnjom samodestruktivnošću. Takođe su pokazali nadmoćnu snagu iracionalnog i privlačnost primitivnogi, raskidajući s konvencijama, bavili se seksualnim temama.
1 Od renesanse pa sve do 19. veka vladalo je poimanje spoljašnjeg sveta kao uređenog i shvatljivog, i dominirao je stav da umetnost treba da podržava stvarnost.
1 Modernistička kultura ne priznaje objektivno postojanje prostora, pokreta i vremena jednako za sve posmatrače.
1 Šta je za modernističku kulturu stvarnost?
Stvarnost je ono što posmatrač kroz prizmu imaginacije uočava da jeste.
2 Šta je modernistički pesnik Gotfrid Ben rekao za spoljašnju stvarnost i ljudsku svest?
„Nema spoljašnje stvarnosti”, „postoji samo ljudska svest, koja neprestano gradi, modifikuje, nanovo gradi nove svetove iz sopstvene kreativnosti”.
2 Čemu umetnost, počev od moderne, više ne teži, i za šta je prevashodno zainteresovana?
Moderna umetnost, na primer, ne teži da imitira prirodu. Ona je više zainteresovana za to kako umetnik transformiše objekat nego za sam objekat - za osećanja koja evocira nekipredmet u unutrašnjem biću umetnika i značenje koje umetnikova imaginacija nameće stvarnosti.
3 Šta je švajcarski slikar Paul Kle rekao za umetnost ranijeg, odnosno njegovog vremena?
„Nekada smo predstavljali stvari koje su vidljive na zemlji...Danas otkrivamo stvarnost koja je iza vidljivih stvari, izražavajući na taj način uverenje da je vidljivi svet samo jedanizolovan slučaj u odnosu na svemir i da postoji još mnogo drugih, latentnih stvarnosti. Stvari kao da poprimaju jedno šire i raznovrsnije značenje, često naizgled suprotstavljajući seracionalnom iskustvu iz prošlosti.”
3 Šta za istaknutog muralistu Moriša Denija umetnost prestaje da bude, odnosno postaje?
„Umetnost više nije samo vizuelni osećaj koji beležimo, samo fotografija...prirode. Ne, ona je delo našeg duha kome je priroda samo povod. Tako mi oslobađamo svoj senzibilitet, iumetnost, umesto da bude kopija, postaje subjektivna deformacija prirode.”
2 Uzmičući od srednje klase industrijske civilizacije koja je cenila racionalizam, organizaciju, jasnoću, stabilnost i konačne norme i vrednosti, modernistički pisci i umetnici bili su opčinjeni bizarnim, tajanstvenim, nepredvidivim, primitivnim, iracionalnim i bezobličnim.
2 Za kulturne pesimiste, svet i život koji su uobličili pozitivizam i nauka, bili su lišeni spiritualnosti, poezije, imaginacije i krajnjesvrhe.
2 Cveće zla Šarla Bodlera davalo je primat truljenju i propadanju, melanholiji i očaju kao i bizarnom i izopačenom.
3 Prema čemu je Artur Rembo pokazivao intenzivnu odbojnost i šta je osuđivao?
Rembo, kao i Niče i Bodler pokazao je intenzivnu odbojnost prema buržoaskom društvu, njegovom materijalizmu, hipokriziji i lažnoj uljudnosti. Osuđivao je konvencionalnu ljubav, porodicu, moralnost i intelektualizam.
1 Istorija modernog slikarstva počinje s impresionizmom i raskinuo s tradicionalnim formulama kompozicije i upotrebe boje i svetlosti.
1 Navedite bar tri velika impresionistička slikara.
Eduar Mane, Klod Mone, Kamij Pisaro, Edgar Dega i Pjer Ogist Renoar.
1 Koje načelo Kamija Pisaroa su prihvatili i sledili impresionisti?
„Ne postupajte po pravilima i principima već slikajte ono što uočavate i osećate”.
2 Šta su impresionisti pokušali da izraze i „uhvate“?
Pokušavali su da uhvate kako pokret, boja i svetlost izgledaju oku u jednom prolaznom trenutku.
1 Zainteresovani uticajem koji svetlost ima na predmete, impresionisti su napustili svoje ateljee i otišli u prirodu, gde su slikali prirodu pod otvorenim nebom.
2 Šta su sve impresionisti slikali?
Pored pejzaža, impresionisti su slikali željeznicu, mostove, bulevare i ljude - po salama za igranje, kafeima, pozorištima i javnim parkovima. Slikari impresionisti želeli su da prikažu život onako kako se obično doživljavao u svetu koji se brzo industrijalizovao. I uvek su pokušavali da prenesu trenutni utisak nekog događaja ili neke osobe.
1 Navedite bar tri velika postimpresionistička slikara
Pol Sezan, Pol Gogen, Vinsent van Gog, Edvard Munk.
2 Do kakvog zaključka je došao slikar Pol Gogen u pogledu buržaoske civilizacije?
Uspešni pariski berzanski mešetar, Gogen je napustio berzu i posvetio se umetnosti. Došao je do zaključka da je buržoaska civilizacija izveštačena i iskvarena. Lišavajući ljudska bićasnage sopstvenih osećanja, industrijska civilizacija otupila je kreativni izraz imaginacije i sprečavala ljude da dostignu pravo razumevanje samih sebe. Iz tih razloga, Gogen jepobegao na Tahiti.
2 Čemu se Gogen nadao svojim odlaskom na ostrvo Tahiti?
Nadao se da će otkriti pravu prirodu čovečanstva nedeformisanu i neiskvarenu modernom civilizacijom.
1 Van Gog je otkrio da boja kao i drugi formalni kvaliteti može da deluje kao jezik po sebi.
2 Od čega su se, nakon postimpresionista, umetnici još više udaljavli, i u šta su pokušavali da prodru?
Posle postimpresionista umetnost se još više udaljavala od reprodukovanja sličnosti sa fizičkim predmetom ili ljudskim bićem. Umetnici su pokušavali da prodru sve dublje unesvesno, u kojem su videli izvor kreativnosti i boravišta više istine.
3 Za Paula Klea, „svako (umetnik) treba da ide kuda ga otkucaji njegovog srca vode; ono što izbija iz tog izvora, nazvali mi to snom, idejom ili fantazijom mora se ozbiljno uzeti”.
2 Anri Matis, vodeći fovistički slikar, oslobodio je boju svih ograničenja.
3 Kojim rečima je jedan njujorški kritičar opisao Matisovu izložbu?
„Najodbojniju moguću ružnoću...umetničko izopačavanje...ogavnost”.
1 Koji slikarski stil su razvili Pablo Pikaso i Žorž Brak?
Kubizam.
3 Kako kubistička umetnost prikazuje predmete?
Kubistička umetnost prikazuje predmete posmatrane iz više uglova.
2 Kako bi nešto prikazali iz višestruke perspektive, kubisti su namerno deformisali predmete, izobličavajući pojavnu stvarnost prema senzibilitetima samih umetnika.
1 Avangardni umetnici na kraju su počeli da stvaraju dela koja se nisu odnosila ni na šta što se može videti u stvarnomsvetu.
2 Eliminišući sa svojih slika svaku referencu na vidljivi svet, Pit Mondrijan je doprineo da se inauguriše apstraktna umetnost.
1 Ko je, pored Mondrijana, bio među osnivačima apstraktne umetnosti?
Vasilij Kandinski.
2 Kojim rečima je Vasilij Kandinski jasno izrazio osnovnu odliku moderne umetnosti?
Kada je rekao da je „slikao...podsvesno u stanju jake unutrašnje napetosti”.
1 Evropski intelektualci posle Prvog svetskog rata osećali su da žive u skrhanom svetu. 1 D. H. Lorens pisao je da su za njegovu generaciju bile poništene „Sve krupne reči”.
2 Velika depresija, trijumf totalitarizma i gomilanje ratnih oblaka sredinom tridesetih godina dvadesetog veka pojačali su osećanja sumnje i razočaranosti.
1 Navedite bar tri pesimistički orijentisana međuratna pisca.
Oldos Haksli, Ernest Hemingvej, Erih Marija Remark.
2 Karl Gustav Jung priznao je da gubim veru u mogućnost racionalnog organizovanja sveta jer je stari milenarni san, u kome mir i harmonija treba da vladaju, izbledeo.
3 Kako je holandski istoričar Johan Hojzinga opisao duhovnu situaciju međuratnog vremena?
“Živimo u jednom bezumnom svetu...Svuda se javljaju sumnje u stabilnost naše društvene strukture, neodređena strahovanja od neposredne budućnosti, osećanje da je našacivilizacija na putu da propadne…skoro sve stvari koje su nekada izgledale svete i nepromenljive sada su postale nesigurne, istina i čovečanstvo, pravda i razum...Osećanje da se živiusred žestoke krize civilizacije, koja preti potpunim kolapsom, raširilo se na sve strane...Kako nam danas izgleda naivna radosna i samouverena nada od pre jednog veka, da ćenapredak nauke i opšte širenje obrazovanja obezbediti progresivno usavršavanje društva!”
1 Ko je bio najistaknutiji predstavnik intelektualnog pesimizma, i kako se zove njegovo najpoznatije delo?
Osvalda Špenglera ; Propast zapada.
1 Po Osvaldu Špengleru, zapadna civilizacija ušla je u svoju poslednju fazu i njena smrt se ne može sprečiti.
2 Špengler je smatrao da kulture, kao i biološki organizmi, prolaze kroz sledeće neophodne stadijume: herojsku mladost, kreativnu zrelost i dekadentnu starost.
3 Izložite stadijume razvoja zapadne kulture po Špengleru?
Špengler je smatrao da kulture, kao i biološki organizmi, prolaze kroz neophodne stadijume: herojsku mladost, kreativnu zrelost i dekadentnu starost. U svojoj mladosti, u tokurenesanse, rekao je Spengler, zapadna kultura doživela je trijumfe Mikelanđela, Šekspira i Galileja; u svojoj zrelosti, u toku osamnaestog veka, dostigla je svoj kreativni vrhunac uMocartovoj muzici, Geteovoj poeziji i Kantovoj filozofiji. Ali sada, faustovska kultura, ulazeći u starost, pokazuje opadanje čiji su znaci narastajući materijalizam i skepticizam, razočarani proletarijat, brojni ratovi i borba za vlast i dekadentne umetničke forme. „О velikom slikarstvu ili velikoj muzici za zapadnjake više ne može biti ni reci”, zaključio je Špengler.
2 Po Špengleru, Zapad je osuđen da umre; njegovo opadanje je nepovratno, njegova smrt neizbežna, a simptomi degeneracije već su uočljivi.
3 U kakvom društvi i svetu žive ljudska bića prema romanima Franca Kafke?
Uhvaćeni u birokratsku mrežu koju ne mogu da kontrolišu, žive u košmarnom društvu kojim dominiraju nasilni, svirepi i korumpirani službenici i nemoralni mučitelji. U Kafkinumsvetu, svirepost i nepravda su prihvaćeno stanje stvari, sila se sprovodi neograničeno, a žrtve učestvuju u sopstvenom uništenju.
1 Kafka je izrazio osećanje otuđenosti i izlovanosti karakteristično za savremenog pojedinca.
3 Kakvi su karakter i poruka Kafkinih dela?
Istraživao je strepnje i apsurdnosti života, ne nudeći nikakvo rešenje niti utehu. U Kafkinim delima, ljudi su poraženi i nesposobni da shvate iracionalne snage koje doprinosenjihovom uništenju. Iako razum žudi za skladom, Kafka nam kaže da neizvesnost, ako ne i sam haos, vlada ljudskim odnosima. Ne možemo biti sigurni ni u sopstveni identitet niti uidentitet sveta sa kojim se susrećemo, jer su ljudska bića igračke nedokučivih sila, suviše iracionalnih da bi se mogle savladati. Kafkina dela prožima pesimizam u pogledu stanja ukome se nalazi čovek.
2 Evropski svet poznih tridesetih i četrdesetih godina sa svojim izdajstvima i koncentracionim logorima, i svireposti i poniženjima koja su otuda proistekla neverovatno je podsećao na svet koji je Kafka oslikao.
3 Po čemu se, prema Tomasu Manu, nacionalizam 20. veka razlikuje od nacionalizma 19. veka?
Nacionalizam tog vremena, pisao je Man, “jeste nešto sasvim različito od nacionalizma devetnaestog veka sa svojim buržoaskim, snažno kosmopolitskim i humanim karakterom. Onse u svom karakteru razlikuje po...svojoj apsolutnoj neuzđržljivosti, svom orgijastičnom, radikalno anti-humanom, pomahnitalo dinamičnom karakteru...“
3 Kako 1938. godine Tomas Man opisuje nacizam?
Godine 1938. on je nacizam optužio za “potpuni prezir prema čovečanstvu... (i zato što je) pretvorio naciju u jednu bezumnu ratnu mašinu kako bi kontrolisao slobodne i mislećegrađane...Njihovo uživanje u zloupotrebi ljudi prljavo je i patološko...(Postoji) prezir prema čistom razumu i poricanje istine i nasilje nad njom u korist sile i interesa države, obraćanje nižim instinktima, takozvanom 'osećanju', oslobađanje gluposti i zla od discipline razuma i inteligencije, emancipacija nitkovluka - ukratko pokret varvarske rulje.”
1 Po Tomasu Manu, nacizam je emancipacija nitkovluka i pokret varvarske rulje.
2 Opisujući krizu razuma koja je uticala na njegovu generaciju, Tomas Man je ukazao na predavanje ''obožavanju nesvesnog, veličanju instinkta...''
3 Šta su u svojim romanima Plodovi gneva, odnosno Put ka Vigan Piru, zabeležili Džon Štajnbek i Džordž Orvel?
U Plodovima gneva (1939), Džon Štajnbek obuhvatio je patnje američkih farmera koje je sa njihovih poseda proterala ogolela zemlja, i oduzimanje zemlje u toku depresije. RomanDžordža Orvela Put ka Vigan Piru (1937) zabeležio je sumoran život engleskih rudara po rudnicima uglja.
1 Orvel je pokazao kako siromaštvo guši ljudski duh i kako je besmisleno govoriti o višim stvarima u životu i o političkoj slobodi gladnima i siromašnima.
2 Španski građanski rat uzburkao je savest intelektualaca, i mnogi od njih su se dobrovoljno javili da se bore sa španskim republikancima protiv fašista.
2 Prema čemu su dadaisti izražavali svoj prezir, i šta su odbacili?
Dadaisti su izražavali svoj prezir prema uspostavljenim umetničkim i književnim načelima i odbacivali i Boga i razum.
2 Šta su slavili dadaisti?
Slavili su iracionalno i nagonsko i kultivisanu ravnodušnost.
1 Jedan istoričar umetnosti nazvao je Dadu prvim antiumetničkim pokretom koji je ikada zabeležen.
2 Dadaisti su pokazali svoj prezir prema umetnosti tako što su namerno proizvodili dela koja naizgled nisu imala nikakvu umetničku vrednost.
1 Nadrealisti su naglašavali fantaziju i koristili Frojdove stavove i simbole u svojoj umetnosti kako bi reprodukovali sirovo stanje nesvesnog i kako bi došli do istine koje su van dohvata razuma.
2 Po Anri Bretonu, zahvaljujući Frojdu, imaginacija je možda u poziciji da povrati svoja prava.
3 Kako, po Bretonu, pisci treba da pišu da bi prodrli u unutrašnjost uma?
Da bi prodrli u unutrašnjost uma, kaže Breton, pisci treba da „brzo pišu bez prethodno izabrane teme, dovoljno brzo kako se ne bi zadržavali i da ne bi došli u iskušenje da nanovopročitaju ono što su... (oni) napisali”.
1 Po Bretonu, pisanje ne treba da diktira intelekt već ono treba da teče automatski iz nesvesnog.
2 Breton je nagovarao umetnike da žive u svojim snovima, makar to značilo i da vide „kako konj galopira na paradajzu.”
1 Šta je u svojoj slici „Gernika“ ovekovečio Pablo Pikaso?
Na slici „Gernika” (1937), Pikaso je ovekovečio špansko selo desetkovano fašističkim danonoćnim bombardovanjem u toku Španskog građanskog rata.