Post date: Feb 8, 2013 12:44:58 PM
Барон
Можда је најчешће помињана дефиниција креативности у психолошкој литератури Баронова: креативност је способност да се произведе дело које је не само ново (тј. оригинално, неочекивано) него и корисно, квалитетно (доноси или оличава неку вредност). Није свака новина значајна, оригиналност није довољна. Стварање није аутистична игра са самим собом, ми смо у интеракцији са претпостављеним другим (имагинарни саговорник), чак и дневник то подразумева, иначе би се све свело на тривијалне ствари. Зато се води рачуна о стилу, изгледу реченице итд.
Милинковић
“Креативни појединац је онај чији јединствени склоп црта омогућава да у одређеним околностима ствара нове производе (материјалне и духовне) од ширег друштвеног значаја”.
Нагласак је на одређеним околностима. Ми не делујемо у вакууму. Иако људи мењају околности, а креативни појединци сигурно више него остали, потребан је минимум повољних околности, одређена повољна клима, почев од најшире друштвене.
Није, даље, довољно да нешто буде ново. Не треба бркати бизарност и креативност – многе ствари које су у Гинисовој књизи нису стваралаштво. Као нове можемо да урадимо многе апсурдне, бесмислене ствари. Израз “од ширег друштвеног значаја” значи да нови производ врши утицај на људе, друштво, природу.
Ова дефиниција искључује ниже нивое креативности, који могу бити значајни за срећу и добробит појединца, али без остављања дубљег трага на ширу друштвену заједницу.
Случајеви многих стваралаца који су били несхваћени од својих савременика, ако не и прогоњени, сведочи о томе да непосредну временску дистанцу у процени нечијег стваралаштва не треба укључити у дефиницију. Нека дела тек касније покажу своју вредност, јер када процењујемо у садашњем историјском тренутку, може се десити да погрешимо у процени. Ипак, данас има мање могућности да неки уметник буде изузетно велик а да не буде спознат и признат (због напретка теорије уметности). Овај други случај више ће дођи до изражаја у домену идеја. Нпр. за неке идеје се каже да су „утопијске“ и као такве се одбацују. Али, то је одбацивање суштине човековог постојања, јер човек увек превазилази себе – све до чега је човек дошао у једном тренутку се сматрало утопијом. Машта је део реалности, јер ми стварамо реалност.
Баронова и Милинковићева дефиниција је с једне стране веома строга, јер је нагласак на видљивом, готовом делу које оставља трагове на људе и средину. Креативност, таленат итд. је нужан услов, али не и довољан за стваралаштво.
Са друге стране, ове дефиниције су благе јер је по њима довољно да се јави само један производ од стране једног појединца (нпр. Рембо, Вајнингер итд.): од креативног појединца се ипак очекује да чешће од осталих ствара нове производе.
Мек Кинон
Три услова креативности: 1. оригиналност, 2. адаптивност, 3. реализација.
Оригиналност подразумева произвођење оригиналних одговора личности и подстицање рађања таквих одговора.
Адаптивност значи да треба да такви одговори или идеје могу да се примене у току решавања проблема (веза са стварношћу). Они не смеју да буду бесмислица, нешто што нигде не води, што је оригинално само по себи.
Реализација подразумева поспешивање евалуације и елаборације оригиналног мишљења (не остаје само на почетној идеји или слутњи). Ми морамо да испољимо, изразимо неку идеју да бисмо били сматрани креативним. Ту, као што знамо, наилазимо на препреке; нпр. знамо шта хоћемо да кажемо, али осећамо блокаду (као пред празним папиром или белим платном). Под стваралаштвом не можемо сматрати оно што нам се врти по глави, већ морамо да покажемо вештину, често нам, рецимо, оно што напишемо потом делује банално, као клише. Зато је потребна провера од стране реалности, проба створеног дела.
Потребно је сећање или друга стања и осећања која нас вежу за неку тему (нема великог стварања без дубоког унутрашњег искуства) али и одређена дистанца да би дело било квалитетно. Не сме се стварати у стању директног очаја или еуфорије, јер то неће бити добро. Зато, иако је психологија уметника уткана у његово дело, то дело надилази његову психологију.
Креативност и продуктивност
Неки психолози сматрају да креативност треба разликовати од продуктивности: продуктивност се односи на квантитет нечије продукције, док је креативност пре свега квалитет садржан у једном стваралачком продукту.
Ова два појма се ипак поклапају до извесног степена: ствараоци су обично сав живот наклоњени стваралачкој активности и некад се њихова креативност препознаје тек пошто су створили већи број дела у једној области.
Таленат, то не постоји. Таленат је имати потребу да се нешто ради. (Жак Брел)
Таленат је питање квантитета: то значи да се не пише једна страна, већ три стотине страна (Ж. Ренар).
Обичан човек мисли само како да му прође време; талентован човек како да га искористи (Артур Шопенхауер)
Прави ствараоци су и талентовани и вредни. Ништа толико не боли као кад видимо да неко талентован нема мотивацију. Хуманистичка психологија иначе тврди да смо сви ми по природи мотивисани, радознали (пример деце), а онда нас нешто блокира. А прави ствараоци никад немају довољно времена, плаше се смрти зато што ће се прекинути њихово стваралаштво, да можда неће стићи да заврше своје дело, а не у обичном смислу, као други живи организми. Стваралаштво тако подразумева мотивацију, али то не значи стално високу мотивацију, јер бисмо сагорели, потребна је и смиреност. Мотивација је иначе једна димензија личности која има своје успоне и падове.
Шире и уже значење појма стваралаштва
1. Схватање по коме су сви људи креативни, јер су непоновљиви у својој природи. Гилфорд сматра да и фантазија може да буде стваралачка и да нема суштинске разлике у врсти мишљења која је у основи ове две појаве (стварање опипљивог производа и стваралачка фантазија)
2. Креативност се огледа у реализацији и зависи од специфичних услова унутар и изван личности. Роџерс мисли да је креативно само оно што налази израз у опипљивом делу.
Виникот заступа најшире одређење: за њега су слика, кућа, фризура, симфонија или кување идентични, јер је свуда присутна креативност. Он критикује елитистичка схватања и не оклева да начин на који се спремају кобасице повезује са креативношћу.
Маслов мисли да не може сваки производ сам по себи да се дефинише као стваралачки: постоји прворазредна чорба и другоразредна песма.
Гизелин покушава да прецизно направи разлику између креативног продукта и оног који није креативан: Креативан продукт је нов, јединствен и раније није постојао (упоредити са изјавом Чехова : “Нема ничег новог у уметности, осим талента”). Или изјава Достојевског: „Сви смо ми изашли из Гогољевог шињела“. Слично томе, Јунг не би био могућ без Фројда. Ипак, особеност је кључна код уметника, рецимо, неки уметници су сви барокни, али се ипак разликују. Постоји код сваког нешто што не може да се имитира (стил итд.), па ће прави познавалац уметности знати коме треба приписати неко дело у случају да се не зна ко му је аутор.
Закључак
Стваралаштво се, дакле, различито тумачи у зависности од теоријског (и осећајног и вредносног) становишта филозофа или психолога, али и од утицаја друштвене епохе.
Тумачења се разликују и у односу на психичке функције или диспозиције које се сматрају најважнијим за стваралачки процес.
Основне психичке функције
Сазнајна (когнитивна): опажање, пажња, памћење, учење, мишљење, расуђивање....
Емоционална (афективна): једноставна (примарна) и сложена осећања.
Мотивационо-вољна (конативна): одлучивање, усмерена , сврховита понашања, истрајност, самодисциплина ...
Психичке особине (диспозиције)
Релативно трајне и стабилне неуроменталне одреднице личности, доживљаја, понашања: способности, склоности, црте личности, темперамент, карактер итд.
Личност
Уопштена дефиниција : јединствена организација особина која се формира узајамним деловањем јединке и средине и одређује општи, за појединца карактеристичан начин понашања.
Различити приступи у психологији стваралаштва
Преглед теорија и модела указује да се тумачења креативности крећу од приступа који су оријентисани когнитивно, према онима који су више оријентисани на личност; од рационалних према ирационалним факторима; од ужих одређења ка ширим теоријама, итд.
У складу с тиме психологија стваралаштва обухвата когнитивне, мотивационе, личне и контекстуалне теорије.
КОГНИТИВНИ ПРИСТУП: КРЕАТИВНА МИСАО
Интересује се за особену структуру и динамику мишљења својственог стваралаштву и решавању проблема.
МОТИВАЦИОНИ ПРИСТУП
Проучава мотивацију својствену стваралачкој делатности и стваралачком чину.
ПЕРСОНОЛОШКИ ПРИСТУП
Полази од претпоставке да је у основи изражавања креативног потенцијала одређени тип личности и настоји да открије индивидуалне црте стваралачке личности.
КОНТЕКСТУАЛНИ ПРИСТУП
Не занемарује кључну улогу стваралачког појединца, али додаје и утицаје средине као значајну варијабилу стваралачког израза.
ПСИХОАНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП (посебан)
Дубински приступ, посебно плодан кад је у питању стваралаштво, испитује динамику односа између подсвесног, предсвесног и свесног слоја у стваралачком чину.