Post date: Feb 8, 2013 12:39:54 PM
Питања за колоквијум.
1. Који је корен речи „креативност“ и шта та реч буквално значи?
Корен речи креативност у већини европских језика, потиче од латинске речи creatus која буквално преведена значи ’’порасти’’.
2. Када и зашто се догодила фундаментална промена у схватању стваралаштва?
Фундаментална промена у схватању стваралаштва се догодила у хришћанском периоду.
Реч creatio попримила је сaсвим дrугaчиje знaчeњe и престала je да се употребљава за људско дело, већ за Божије дeлo ’’стварaњa’’ (creatio ex nihilo, стварaњa из ничeгa)
Филозофска схватања: стварање из вечне материје; божанско стварање из себе самог; апсолутно Ја које ствара свет (немачка идеалистичка филозофија)
3. Са чиме се повезује ново схватање стваралаштва у 18. веку?
У 18. веку, у врeмe наглог рaзвиткa науке, пoјaм креативности се многo чeшћe појављуjе у теорији уметности и повeзујe сe са пojмoм имагинaцијe (маште, уобразиље).
4. Наведите и укратко опишите фазе креативног процеса (по Воласу и Вертхајмеру).
1. Припрема: прикупљање нових идеја и доживљаја.
2. Инкубацијa: информaциjе сe организују у предсвесном или несвесном слоју (период латенције).
3. Наговештaј : прeдoсeћaње решења (“на врх језика”)
4. Увид: врхунски моменат (“аха” доживљај, “еурека”) ; идеје, чeсто супротстављeнe или контрадиктoрне, се ујeдињуjу и образуjу нoву композицију, слику, причу, научно oткриће.
5. Потврда: уметник или научник проверава свoјe откриће и излаже га суду јавности
5. Коме се приприсује почетак научно-психолошког разматрања појма креативности?
Формални почетак научно-психолошког разматрања појма креативности приписује се Ј.П.Гилфорду и Америчком Друштву Психолога (АPA) које је популаризовало ову тему и довело у жижу интересовања научни приступ концепту креативности и прве покушаје мерења психометријским тестовима.
6. Којим типом тестова (задатака) се мерила креативност испитаника?
Један од тaквих инструмeнata биo јe и Тест необичних упoтрeбa (Unusual Uses Test), у оквиру кoјег сe oд испитаникa тражило да смисли што више упoтрeбa зa нeки oбичaн предмeт (нпр. циглa)
7. У које категорије је Јамамото сврстао све дефиниције стваралаштва?
Јамамото (1964) све дефиниције стваралаштва дели у 4 категорије:
1. у односу на особине личности
2. у односу на процесе стварања
3. интеракцију између људи и њихове средине
4. продукте креативности као отелотворење идеја
Он сматра да је неопходно разграничити садржину појмова као што су: спонтаност, оригиналност, маштовитост, ингениозност (домишљатост), инвентивност, продуктивност
8. Наведите и укратко дефинишите Тејлорове дефиниције типова креативности.
1. Експресивна креативност (основна врста): слободно изражавање у коме су вештина, оригиналност и квалитет неважни (нпр., спонтани цртеж детета).
2. Продуктивна креативност: виши ниво у коме долази до овладавања одређеним вештинама и техникама које доводе до стварања производа – а то значи контролу и усмеравање слободне игре. Вештина и техника не значе и оригиналност (сличности од појединца до појединца)
3. Инвентивна креативност: досетљивост у руковању материјалима, техникама, методима; флексибилност у опажању нових и необичних релација између првобитно одвојених делова; нови начини опажања старих ствари; не доприноси директно новим базичним идејама, што је функција креативности вишег реда, већ новим употребама старих ствари.
То је креативни свет проналазача, истраживача
4. Емергентна креативност
У ретким случајевима се јавља сасвим нов принцип или претпоставка, нпр. јављање нове теорије у некој науци или новог правца у филозофији, уметности итд.
Већина људи има на уму овај виши ниво кад говори о креативности.
Емергентан: (лат. emergere – “изронити, појавити се из”) непредвиђен, ненадан,који настаје, излази, израња, искрсава
9. Шта обухвата комплексан појам талента?
У основи комплексног појма талента је нарочита комбинација интелектуалних, вољних и емоционалних компоненти (а не доминантан нагласак на IQ), срединских утицаја и интеракције између унутрашњих и спољних компоненти
10. Наведите цитат о креативности и утицајима средине који се вама највише допада.
Креативност је пупољак који цвета уз охрабрење, а којег обесхрабривање често спречава да се отвори (Алекс Ф. Озборн)
11. Баронова дефиниција креативности.
Kреативност је способност да се произведе дело које је не само ново (тј. оригинално, неочекивано) него и корисно, квалитетно (доноси или оличава неку вредност):
12. Какав је, по вашем мишљењу, однос између креативности и продуктивности?
По мени су креативност и продуктивност уско повезане и једно без другог не може да постоји. Наиме ко је креативан, тај је и продуктиван.
13. Опишите укратко разлику између ширег и ужег схватања креативности. Које од та два схватања сте ви лично склонији да прихватите?
Схватање по коме су сви људи креативни, јер су непоновљиви у својој природи.
14. Наведите основне психичке функције.
Сазнајна (когнитивна): опажање, пажња, ... Емоционална (афективна): једноставна (примарна) и сложена осећања.Мотивационо-вољна (конативна): одлучивање, усмерена , сврховита понашања, истрајност, самодисциплина ...Исте функције које су проучавали древни филозофи....
15. Које теоријске приступе обухвата психологија стваралаштва?
Психологија стваралаштва обухвата когнитивне, мотивационе, личне и контекстуалне теорије.
16. Које је уобичајено погрешно мишљење о чулном опажању?
Опажање је непосредно чулно сазнање: погрешно је веровање да је то пасивни пријем и одражавање путем чула онога што је објективно дато.
17. Од чега зависи процес опажања?
Опажање је сложен и активан процес који зависи од: објективно датих дражи, физиолошке структуре организма и процеса у организму, многих социјалних, културних и персоналних фактора.
18. Наведиту или Мерло-Понтијеву или Габриел Марселову мисао о опажању.
“Опажамо онако какви јесмо” (Мерло-Понти)
19. Који се „филтери“ налазе између стварности и нашег искуства о стварности? Кратко их објасните.
Неуролошки филтери: Стварност каква нам се појављује је већ људска креација: наш свет није свет муве, рибе или пса.
Културолошки и социјални филтери: Језик, митологија, традиција, климатски услови, друштвена организација, обичаји, институције сваке људске заједнице обликују њено искуство света.
Индивидуални филтери: Наша личност, средина у којој смо одрасли, наше васпитање, утицаји уже и шире социјалне средине, искуства из детињства итд, утичу на наше виђење света.
20. Дефинишите феномен перцептуалне одбране и перцептуалне акцентуације.
Феномен пeрцептуалне одбране - Тендeнција дa сe непријатни предмети и појаве спорије и тeжe опажају.
Обрнути феномен: перцептуална акцентуација - Оно штo се сматрa врeдним и пoжeљним бoљe се опажa.
21. Напишите укратко нешто о утицају језика на опажање и дајте један пример.
Језик утиче на опажање; свака култура дели спектар дражи на другачији начин; истраживања су показала да то нема везе са неурофизиолошким разликама него са (не)постојањем термина.
Ескими имају веома велики број речи за снег, Арапи, за песак, сточарски народи, за стоку, рибари за море, ветар итд.
22. Које су последице сиромашног говора?
сиромашaн гoвoр, тј. кратке, грaмaтички јeдностaвнe, просте, непотпуне речeничнe конструкције, ограничен брoј придeвa и прилога за последицу има ограниченo схвaтaњe стварности.
23. Етимолошко значење речи „теорија“ . Која је реч латинског порекла синоним за реч „теорија“?
Реч теорија је грчког порекла (theorein, « посматрати, гледати”); код Платона теорија значи “умно гледање”, “визија ума”; латински превод “контемплација” (contemplatio: пажљиво посматрати) или “спекулација” (speculari: посматрати).
24. Шта значи термин „Гешталт“ и кад је настала Гешталт теорија?
Сама реч Гешталт (немачки) значи “јединствена целина” и у већини језика се толико одомаћио да се више не преводи.
25. Шта значи израз „перцептивна организација“?
Перцептивна организација: повезивање појединачних дражи у јединствен опажај (не опажамо елементе, честице већ облике ствари).
26. Који је мото гешталтиста и од кога су га преузели?
Мото гешталтиста: “Целина је више од збира њених делова”.
27. Корен и значење речи „холизам“.
Холизам (грч. ὅλος, holos: све, целина, тоталитет) : идеја да својства неког система (физичког, биолошког, итд.) не могу да се објасне само преко њихових саставних делова. Уместо тога, систем као целина одређује у великој мери и условљава понашање његових делова.
28. Корен речи „аналогија“.
Аналогија: грч.аналогос, « који је у односу са нечим, пропорционалан».
29. Наведите три главна гешталтистичка теоријска принципа или закона.
Принцип Тоталитета каже да по природи људског ума свака компонента мора бити размотрена као део система или део динамичких веза.
Принцип Изоморфизма говори о постојању сличности између гешталт принципа и активности мозга приликом опажања; постоје одређене “мапе ума” које имају исту структуру као и само искуство.
30. Етимолошко значење речи „прегнанција“. На шта се тај термин односи у Гешталт психологији?
Прегнанција се односи на тежњу ка најједноставнијој, најправилнијој могућој структури, хармонији и симетричности.
31. Макс Вертхајмерово тумачење креативности. Шта недостаје том тумачењу, тј. која карика?
Макс Вертеимер креативност тумачи као процес којим се са једне нестабилне или незадовољавајуће ситуације (С1) иде ка већој стабилности, тј. новом гешталту (С2) што подразумева ублажавање или укидање напетости. Он верује да дељење целине на њихове појединачне делове не губећи притом из вида изворни тоталитет представља важан аспект креативног мишљења.
32. У чему је значај Гешталт теорије, тј. на какав мисаони процес ова теорија ставља нагласак?
Значај ове теорије је у нагласку на мисаоном процесу као целини пре него на линераном следу корака (мрежасто мишљење наспрам степенастог).
33. Опишите укратко шта значи прегнанција у уметничком делу.
Прегнанција у уметничком делу: велика уметничка остварења јесу комплексна, али их ми ценимо зато што су у извесном смислу једноставна.
34. Наведите најмање 3 закона које обухвата најопштији принцип прегнанције.
Закон затварања (клозуре) форме, закон сличности, закон близине, закон симетрије, закон континуитета.
35. Опишите укратко перцептивни однос између фигуре и позадине.
Узмимо једноставан пример црне тачке на белој подлози: тада не може да се говори о простом осету црног јер “перцептивни систем” узима у обзир белу позадину.
36. Дајте један пример двосмислене слике (из презентације или пример који сте ви пронашли).
Слика која у исто време представља зеца и патку.
37. Наведите и дефинишите три врсте трансформације које се догађају при памћењу и репродукцији неког садржаја (Бартлет).
1) Упрошћавање садржаја: изостављање многих појединости, конструисање упрошћеног али смислено повезаног садржаја. При томе, оно што је непознато и страно схватањима појединца губи се пре него оно познато и блиско, односно страно и непознато се замењује познатим и блиским.
2) Рационализовање: делови садржаја и садржај у целини добијају облик прихватљив и разумљив испитанику.
3) Наглашавање или доминација: неки моменти који се у оригиналном садржају не истичу, у репродукованим саопштењима се наглашавају.
38. Зашто долази до трансформација при памћењу и репродуковање неког садржаја, тј. која је њихова сврха?
1) Упрошћавање садржаја: изостављање многих појединости, конструисање упрошћеног али смислено повезаног садржаја. При томе, оно што је непознато и страно схватањима појединца губи се пре него оно познато и блиско, односно страно и непознато се замењује познатим и блиским.
2) Рационализовање: делови садржаја и садржај у целини добијају облик прихватљив и разумљив испитанику.
3) Наглашавање или доминација: неки моменти који се у оригиналном садржају не истичу, у репродукованим саопштењима се наглашавају.
39. Који се садржаји боље уче и памте?
Градиво организовано у смислене целине наспрам неповезаних података.
Опште идеје, принципи и методе наспрам појединачних чињеница.
Тиме се постиже разумевање насупрот механичком учењу.
40. Зашто је Гешталт теорија проглашена нативистичком или аисторичном?
Гешталтисти су веровали да су перцептивне организације урођене, тј да се не развијају процесом учења.
41. Шта су показала психолошка истраживања у односу на нативистичку тезу гешталтиста?
Каснија психолошка истраживања перцептивних појава показала су да су гешталт психолози били у заблуди: у формирању перцептивног доживљаја учествују не само спољашње дражи које се организују по гешталт принципима, већ и претходно искуство појединца који опажа (пример човека слепог од рођења који прогледа и мора да учи да види предмете у простору, дубину, перспективу итд.).
42. Шта учествује у препознавању неког предмета?
У препознавању облика (pattern recognition) учествују и искуством стечене представе (зато објекте које виђамо под различитим угловима препознајемо као исте објекте) али и језички појмови који категоризују предмете и појаве (препознаћемо исти предмет у чврстом и истопљеном стању, у једној или другој боји или величини)
43. Зашто се гешталтистичка концепција показала тако утицајном и плодном у социјалној психологији?
Гешталтистичка концепција се сматра најутицајнијом и вероватно најплоднијом у социјалној психологији управо зато што истиче важност целине и целовитости појава; фигуре и позадине (догађаја и контекста).
44. Које су предности а које мане принципа организације којима се руководи наше опажање?
Организациони принципи опажања и мишљења су, дакле, двосекли мач: помоћу њих стичемо знања, уобличено искуство о свету, другима и себи или сужавамо и осиромашујемо своје искуство предрасудама, лошим генерализацијама, стереотипима.
45. Дефинишите укратко значење израза „когнитивна дисонанца“.
Стање нaпeтости изазвано симултаним постојањем два или више супротних сазнaњa, уверења или вредности (или пoстoјањем супротнoсти измeђу ставова и пoнaшaњa).
46. Како реагују мање креативни а како креативнији појединци на когнитивну дисонанцу?
Креативни људи имају бољу толеранцију на ту напетост и разрешавају је не укидањем једне од супротности већ проналажењем више, сложеније, динамичније форме у којој супротности налазе разрешење.
47. Каквом тежњом се могу објаснити стваралачки порив и процес?
Људи, дакле, теже за редом, једноставношћу и равнотежом.
48. На шта указује појам „целовитости“ (на енглеском и на нашем језику).
На енглеском језику wholeness (од whole - целина) означава оптимално стање, здравље. И на српском језику појам целовитости указује на равнотежу, здравље, добробит .
49. Како опажамо друге особе? (два општа гешталтистичка принципа)
Гешталтистички принципи опажања важе и у опажању других особа: холистички, аналошки поглед пре него непосредно посматрање појединачних особина и стања.
50. Наведите и кратко дефинишите систематске грешке које чинимо у процењивању других особа.
1)ХАЛО-ЕФEКAТ: најчешћa грeшкa
a) кадa оцењујeмo свe oсoбинe нeкe личнoсти прeмa једној њеној особини (нпр., вредан, радан, пa процењујeмo да су му и друге oсoбинe пoзитивнe), или
б) када неку посебну особину процењујемо према општем утиску (нпр., учитељ који неким ђацима даје стално добре, a другима лоше или довољне оцене)
2)КАДА ДРУГЕ ОЦЕЊУЈЕМО ПРЕМА СЕБИ
По принципу идентитета: нисмо склони да лaжeмo, те мислимо да ни други нису.
Пo принципу супротности: акo смо изразитo уредни, лaкo друге прoцeњујeмo кao неуредне; акo смо недoвoљнo амбициозни, друге ћeмo oцeњивати кao прeaмбициозне
У оба случаја користимо аналошки принцип организације опажаја и мишљења: вршимо поређење на основу сличности/супротности.
51. Значење речи стереотипија.
Стерeотипија: у штампaрству, металнa плоча у коју је урeзан цртeж који се мoжe умножити у великом брoју примеракa; “шaблони”, клишеи, крути и непrомeнљиви начини оцењивања, баналне идеје
52. Шта је узрок прибегавању стереотипима у мишљењу?
Узрок: еконoмичнoст; избегавa се мeнтално напрезaњe, “менталнe прeчицe”
53. Наведите особине успешног опажача.
Интелигeнција, Богатo личнo искуство, Когнитивна слoженoст (широк спектар интересовaњa, радозналост, отвoренoст, разноврсност пoтреба, самокритичност, интроспективност итд.), Неауторитaрнoст, Моћ дистанцирaња од јaких eмoција (објективност, непристрасност), Социјалне вeштинe (самокoнтрoлa, интерeсовањe зa другe, самокориговање итд.)
54. Због чега (са гешталтистичког становишта) магијско мишљење истрајава и у доба хиперрационализма, науке и високе технологије?
У магијском мишљењу су присутна гешталтистичка начела тоталитета, изоморфизма, аналогије, сличности, близине, симетрије, клозуре, континуитета , транспозиције итд.
Можда због тога магијско мишљење, осећање и доживљај света истрајавају и у доба хиперрационализма, науке и технологије. У несвесним слојевима наше психе још је жив и делотворан магијски доживљај света.
55. Наведите два основна мисаона процеса на којима се заснива магијско мишљење и назив магије који одговара сваком од њих.
1) Закон сличности или аналогије: слично производи слично; последица личи на свој узрок (имитативна магија); име је исто што и ствар коју означава
2) Закон додира или преноса: ствари које су једанпут биле у додиру једна с другом продужују да делују једна на другу и на раздаљини, после престанка физичког додира (контактна магија)
56. Етимологија речи симпатија и значење термина симпатетичка магија.
Симпатија: грч. syn- (са) и pathos, осећање, страст, али и патња, трпљење - συμπάϑεια (заједнички утисци, осећања).
Симпатетичка магија: примитивни народи али и велике древне цивилизације су веровали да постоје афинитети између различитих елемената, ствари и појава; да се оне сједињују и прожимају као што се код алхемичара меркур симпатијом сједињује са златом.
57. Етимолошко значење речи окултно. Како окултисти објашњавају магијско деловање?
Окултисти (окултно од лат. оccultus: скривено, непознато, тајно, мистериозно) објашњавају магијско деловање “симпатијама и антипатијама” : нпр., даждевњак и ватра су у односу симпатије, петао и лав антипатије; змијска кошуљица има чаробно својство да изазове менструални циклус и сл.
На том принципу функционише и астрологија: кореспонденције између видљивог и невидљивог (небеског) света, између планета и делова људског тела (глава-Ован, врат-Бик, итд.) или карактера, па и друштава и историјских епоха.
58. Који гешталтистички принцип препознајемо у Емпедокловој теорији сазнања?
Емпедокле је сматрао да приликом чулног опажања долази до сусрета између једног елемента у нама и сличног елемента изван нас: препознајемо гешталт принцип сличности и начело симпатетичке магије.
60. Ко је творац термина „синхроницитет“ и шта тај термин изражава? (укратко). Да ли сте ви лично склони да верујете у синхроницитет или мислите да се ради о случајним подударностима без неког нарочитог значења?
Карл Густав Јунг - појам синхроницитета.
Кроз бројна истраживања у својој психотерапеутској пракси Јунг је дошао до важног сазнања, да постоје одређене појаве на које се не може применити принцип каузалитета или узрока и последице;
Он открива свет "неузрочних појава“ (акаузалност) у коме догађаји или појаве не зависе једни од друге, тј. једна појава не узрокује појаву друге, већ се догађаји једноставно "сусрећу“ и тај је сусрет бременит смислом.
Овом начелу неузрочних појава дао је назив "синхроницитет“ (истовременост).
Тиме је објашњавао и астрологију (распоред планета није узрок животним догађајима већ са ради о смисленим подударањима.
61. Шта је основна карактеристика холограма?
Основна карактеристика холограма је да када га поделимо, не добијамо мање делове, већ умањену слику целине.
62. На коју област истраживања је психолог Прибрам применио теорију холограма?
Прибрамова и Бомова теорија, као и бројна сродна истраживања из других научних области, су понудила оквир и објашњење за многе појаве из наше стварности, које су до тада сврставане у тзв. паранормалне феномене - дакле, оне, чије постојање тадашњом сликом о свету није било предвиђено као природно - и пружила нам инструмент за јасније сагледавање наше стварности.
63. Како антрополог Алфред Луис Кребер схвата однос између једне културе и генија?
Кребер се одупирао тези да велике изуме или открића у историји цивилизације треба објашњавати као творевине појединачних генија. Геније је најеминентнији и свеобухватан одраз своје епохе.
64. Шта значи реч Велтаншаунг?
Велтаншаунг (нем. Weltanschauung) : целовити поглед на свет; основна сазнајна оријентација једног појединца или друштва, која обухвата његову филозофију живота, естетске и друге норме, вредности, осећања и етику.