Menadžment u pozorišnoj delatnosti I

Post date: Feb 7, 2013 7:02:51 AM

Uvodni deo:

1. Koji su ključni razlozi za implementaciju menadžmenta u bilo kojoj sferi društvene prakse?

Menadžment je disciplina koja se bavi istraživanjem i primenom najoptimalnijih organizaciono-upravljačkih repenja koja doprinose proizvodnoj, društvenoj i tržišnoj efikasnosti.

2. U čemu se ogledaju složenost i ekonomski kapacitet umetničke delatnosti?

Složenost umetničke prakse je neopsoriva i to dvojako: sa jedne strane u smislu složenosti pojedinačnog stvaralačkog čina (svako delo je posebna priča). Sa druge strane, umetnička praka se složena, u smislu složenosti procedura koje podrazumevaju angažovanost značajnih ljudskih i materijalnih resursa, posebno kod kolektivnih umetnosti. Razumevanje razlika koje postoje između ta dva vida složenosti je pretpostavka za menadžerske intervencije u sferi umetnosti.

Značajan ekonomski kapacitet koji se vezuje za sferu umetnosti je nesporna činjenica, posebno u delu umetničke produkcije koja se ostvaruje posredstvom multiplicirajućih industrijalizvoanih procesa, u tzv. kreativnoj industriji.

3. Objasnite „estetski sindrom“ i „osudu ekonomije“ kao pojave u umetnosti.

Odbojnost prema materijalnoj sferi, tzv. „osuda ekonomije“, sa manjim ili većin intezitetom, pratilja je celokupne istorije umetnosti . Umetnosti je svojstveno da se neprestano opire praktičnoj potrebi da bude tržišno, tj. novčano valorizovano.

Estetski sindrom je čin zatvaranja umetnosti u sopstveni svet, mimo i izvan svih društvenih tokova, naročito ekonomskih.

4. Koju vrstu balansa je neophodno uspostaviti primenom menadžmenta u umetnosti?

Menadžment koji se odvija u sferi tradicionalnih umetnosti potreba je, dakle, specifičan balans kojim će preko uvažavanja vitalnih principa umetničkog stvaralaštva ostvariti i izvesne pomake u domenu koji, sasvim ulosvno govoreći, pripada racionalnom i organizovanom ponašanju u domenu jedne specifične delatnosti.

Tu je potrebno uspostaviti i očuvati balans tri koncepta:

a. Estetski koncept – nesmetano kerativno ispoljavanje svih učesnika u nastajanju pozorišnog dela

b. Koncept društvenog interesa – adekvatna valorizacija tržišno nemerljivih doprinosa umetničkog stvaralaštva

c. Koncept racionalnosti – racionalno i odgovorno ponašanje svih učesnika

5. Koja načela menadžmenta su u suprotnosti sa vitalnim principima umetnosti?

a. Efikasnost, rentabilnost, produktivnost – Ovi elementi ne postoje u vrednosnom sistemu umetnosti

b. Konvencionalni standardi – umetnost zahteva originalnost i jedinstvenost

c. Smanjenje neizvesnosti ishoda procesa – Neizvesnost je jedna od bitnijih odrednica stvaranja

d. Akciona orijentacija (bitno je šta, a ne kako)- U umetnosti je čovek kreacije i mora da shvata i „kako“

e. Nepostojanje individualnosti – Individualnost je sve u umetnosti, čak i kada grupa radi na delu.

Fenomeni kulture i ekonomske zakonomernosti

1. Šta su ključne odrednice psihoanalitčkih tumačenja potreba u umetnosti?

U najopštijem smislu, ljudske potrebe koje se odnose na umetnost su dvojake:

a. Stvaralačke (proizvodnja, produkcija)

b. Doživljajnje (potrošnja, korišćenje)

Psihološki gledano, umetnik se nalazi između snevača i neurotičara. (Jungove pristalice) Sublimacija – Frojd.

2. Koji su stavovi Abrahama Maslova u vezi sa potrebama u umetnosti?

Ako se u obzir uzme Maslovjeva hijerarhija potreba, vidi se da uslovi društvene otuđenosti i frustracije vode okrenutosti onih koji su izloženi negativnim društvenim uticajima ka estetski najnižim nivoima ponude na tržištu komercijalne umetnosti, nalazeći u tome privid rasterećenja, bez imalo ambicije i spremnosti da se bilo šta promeni.

3. Šta čini socijalno-ekonomski kontekst potreba u kulturi?

Potrebe u umetnosti određene su individualno-prishološkim okolnostima, i scoijalnim kontekstom, stoga su ove potrebe okarakterisane i kao društveni ciljevi koje treba zadovoljiti. Umetnikčka potreba se formira i ostvaruje tek u spoju sa određenim umetničkim sadržajima koji egzistiraju u vrlo konkretnim formama. Bez umetničkog stvaralaštva nema nema ni umetničkih potreba.

Sa praktične strane tu su: ekonomska mogućnost (da se dođe u dodir sa umetničkim delom), slobodno vreme (negacija drugih obaveza).

Umetnost i tržište

1. U čemu je razlika između upotrebne i tržišne vrednosti umetničkog dela?

Tržišna vrednost – je isključivo kvalitativna vrednost. Vrednovanje se vrši izjednačavanjem veće količine prostog rada sa manjom količinom složenog rada (kao što je stvaranje umetničkog dela).

Upotrebna vrednost – svaka roba ima za cilj zadovoljenje određene ljudske potrebe i to predstavlja upotrebnu vrednost.

Delovanjem tržišnih odnosa, umetnik postaje prodavac, a doživljavalac kupac umetničkog dela. Primarno estetski odnosr prerasta u svojinski odnos.

2. Šta odredjuje razmensku vrednost umetnickog dela?

-Umetnost je poseban oblik covekove stvaralacke aktivnosti,zasnovan na estetskom dozivljaju stvaraoca i na citavom njegovom zivotnom iskustvu.

Razmenska vrednost se osamostaljuje u novcu-time je izvrsena jedna apstrakcija i osamostaljujuci u jednom posebnom delu robe,razmenska vrednost se odvija i od svake posebne potrebe.Onome ko raspolaze njime daje samo kvantitetom ogranicenu moc nad svojim posebnim hvalitetima.Proizvod se na trzistu pretvara u robu kojoj je imanentna tendencija da se pretvara u novac.

Umetnicko delo stice svojstvo robe,ne samo zato sto je u njegovom nastajanju ulozen rad,vec prvenstveno zbog toga sto je u njemu sadrzana estetska vrednost koja moze da ucestvuje u razmeni i stekne trzisnu vrednost.Lepa umetnost je kao ljdska aktivnost uglavnom orjentisana na proces.Prilagodjena je da izrazi ono sto umetnik oseca,da je prikladno i da mu pruza umetnicko zadovoljstvo,pre nego sto predstavlja robu koja je namenjena trzistu i koja donosi spoljne nagrade.

3.Koje su specificnosti egzistencije umetnickog dela?

-Jedan vid je estetski neposredna aktivna egzistencija koju imaju dela onih umetnickih vrsta gde je rezultat opredmecen-literatura,arhitektura,likovne i primenjene umetnosti.Ova dela sama po sebi obavezuju neposredan kontakt sa primaocem.Drugi vid je estetski posredno aktivna egzistencija-dela gde stvaralacki rad nije u potpunosti opredmecen-scensko muzicke umetnosti,pozoriste,film.Egzistencija ovih vrsta dela ima dva oblika:

a)pasivan vid koji nije dovoljan da omoguci neposredan i estetski kontakt sa primaocem(npr-dramski tekst)

b)aktivan vid koji nastaje kada se pasivan vid egzistencije dela aktivira odredjenom posrednom delatnoscu-delatnosti reditelja i glumca kada dovode u aktivan polozaj dramsko delo,tehnicka projekcija filmske trake aktivira filmsko delo.

Kroz istoriju su se preplitali nebrojani pokusaji koji su imali za cilj da nadju parametre koji bi omogucili estetsku vizuelizaciju u umetnosti. Do danasnjih dana to nije uspelo.

4.Koja je funkcija autorskih prava u oblasti umetnosti?

-Autorsko pravo je pravo na ekonomsko koriscenje umetnickih dela.Ono se regulise kroz autorski ugovor-Ugovor o licenci.U nastanku se vezuje za pojavu sredstava masovne komunikacije(stampa,fotografija,radio,TV,film,internet).Ali vremenom se trziste promenilo pa se u promet stavlja veliki broj kopija umetnickih dela(knjige,ploce,kasete,CD)Piraterija je narucito zastupljena u oblasti muzike.Prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima,autorska prava su prava autora knjizevnih ,strucnih i umetnickih dela.Srodna prava su prava interpretatora,prava izvodjaca,proizvodjaca fonograma,videograma,emisija i baze podataka.Autorskim delom smatraju se :pisana dela,govorna dela,dramska,dramsko-muzicka,muzicka,filmska i televiziska,dela likovne umetmnosti,arhitektutre,planovi,skice,fotografije,pozorisna rezija.

Autorsko pravo na nivou svake drzave je regulisano zasebno,a kvantitativnosti koje se odnose na poslove prodaje,nalazu poznavanje konkretne regulative.Na nivou Evropske unije zajednicki dokument u ovoj oblasti je Bernska konvencija.Postoji i svetska organizacija za intelektualnu svojinu,a nasa drzava ima ugovor sa tom organizacijom.

1.Koji vam se vid finansiranja cini najceloshodnijim sa stanovista razvojnih potreba u umetnosti?

Najzastupljeniji oblici finansiranja u umetnosti su:mecenat,sponzorstvo,kolekcionarstvo,institucionalno ktitorstvo i donatorstvo,partnerstvo i javno finansiranje.MECENAT je star i uvek dbro dosao izvor finansiranja.Vezan je za Gaja Mecena koji je bio rimski aristokrata i u svoje doba okupljao i pomagao umetnike.Ovakva podrska podrazumeva privatno finansiranje koji umetnicima treba da omoguci stvaralacki rad nezavisno od trzisnih okolnosti.I danas se mecenat tretira kao velikodusnost koja nicim uzvratnim nije uslovljena.Ugled je dolazio i uvek bio srazmeran sa velicinom ulaganja.Pohvale na racun tradicionalnog mecenatstva idu kao neka vrsta prigovora na savremene oblike sponzorstva.KOLEKCIONARSTVO je anglosaksonski model podsticanja umetnosti u okviru kojeg se privatnim ili koopetraciskim novcem otkupljuju umetnicka dela i formiraju zbirke u vlasnistvu tih firmi.Ovo se nadovezuje na mecenat i karakteristicno je za srednjovekovnu crkvu i plemenstvo.SPONZORSTVO je najcesci vid finansiske podrske umetnosti i model marketinskog delovanja za koja se izdvajaju najveca sredstva.KTITORSTVO I DONATORSTVO je novac koji poslodavci i pojedinci izdvajaju kao podrsku umetnosti.Ta pomoc je efikasna i dugorocna i ostaje u senci darodavaca u odnosu na druge finansijere koji insistiraju na svom isticanju.Donatorstvo ne trazi nista za uzvrat.PARTNERSTVO ili koprodukcija je oblik udruzivanja finansiskih sredstava posebno kod onih umetnosti ciji projekti traze velika ulaganja.Najcesce se tu istice kinematografija,ali u novije doba srece se i u pozorisnoj delatnosti.

2.Koji su oblici finansiranja sporni u etickom smislu?

-Etika je deo filosofije koji proucava i procenjuje moralne vrednosti(sta je dobro,a sta rdjavo,sta treba da bude,a sta ne).Jos se zove moralna ili prakticna filosofija,odnosno nauka o moralu.Finansiranje u umetnosti je stara,ali i dalje prisutna problematika.Umetnost se tako prikljucuje terenu ekonomije koji joj nije blizak i tu nastaju mnoge ne sigurnosti.Mogu biti posledica pojmovno-terminoloskih nejasnoca,sve do moralnih dilema i osuda zbog uplitanja novca u sveru umetnosti.U nasoj sredini ne postoje prave mecene koje ulaze u umetnost iz ljubavi,ne ocekujuci da im se novac vrati.Od umetnika ocekuju ideolosko politicko opredeljenje.To su velike kompanije,banke,drzavne fondacije,a umetnici tvrde da na taj nacin oni peru savest zbog problematicnih politickih i ekonomskih poteza.Sto se kolekcionara tice oni skupljaju svoje kolekcije isticuci tako ugled i svoje bogatstvo,sto se opet koci sa moralom.Banke su skoro najveci kolekcionari umetnickih dela,skoro pa postaju muzeji,sto i nije tako lose jer su banke bolje cuvane od muzeja.Ovo spolja lici na dobronamernu pomoc umetnika,ali sustina jeste obrt sredstava i uvecanje kapitala,kao i promovisanje bankarskog sistema.Sponzori ulazu,ali ocekuju da im se ulozeno vrati.Sponzori na ovaj nacin isticu svoj brend i reklamiraju se.Sto se donatora tice oni ne traze nista za uzvrat,ali veoma cesto se moze cuti da su to oblici pranja novca,peglanja imidza i pokazivanje drustvene odgovornosti.Poklanjanje novca u tokove umetnosti datira jos iz srednjeg veka tokom vladavine hriscanske crkve,kada je crkva primala doniran novac,bez interesovanja za njegovo poreklo,a oni koji su ga davali mislili su da se na taj nacin oslobadjaju greha.Prakticno ne mozemo reci da je bilo koji oblik finansiranja moralan,ali da bi umetnost opstala potrebno je u nju i ulagati,jer ipak umetnost i kultura su olicenje dobronamernosti jednog drustva.

3.Kome sponzorski oblik vise koristi,sponzorima ili umetnosti koja je sponzorisana?

Sponzorstvo je najcesci vid finansiske podrske i model marketinskog delovanja za koja se izdvajaju najveca novcana sredstva.Sponzorska ulaganja ocekuju uzvratne usluge. To moze da bude novcana podrska ili u vidu razlicitih poklona.Tu je vest o vesto uradjenoj oglasnoj poruci koja se stavlja uz prestizne umetnicke dogadjaje.Sponzorstvo je najupecatljivije u sportu i umetniosti,ali i drugim oblastima, kao sto su izlozbe,obrazovanje,ekspedicije,strucne nagrade.Sponzori na ovaj nacin imaju dosta koristi posebno u sportu(tenis,fudbal,atletika),jer time promovisu svoj brend i reklamiraju se sto bi moglo biti jedno od strategija manipulacije.

Sredstva koja umetnost obezbedjuje iz sponzorskih izvora u stalnom su porastu.Najcesce su sponzorisani koncerti,izlozbe,objave knjiga,gde i sponzori,a i umetnici imaju korist.Ukoliko su u pitanjun prestizne umetnosti,sponzori tu vide svoju korist i njihova ulaganja su dobro dosla,a oni na taj nacin pokusavaju da reklamiraju sebe i u tome i uspevaju.

4.Koje su perspektive finansiranja umetnosti?

-Drustvo je odavno prepoznalo svoj interes u kulturi i podrzava je tamo gde oiostaju ekonomski efekti.To potvrdjuju mnoge umetnicke institucije koje nemaju trzisni kapacitet,ali su podrzane od drustva(opera,muzeji ,pozorista).Umetnost je kao takva finansiski podrzavana od drustva.Ali to nije zaustavilo ukljucivanje umetnosti u trzisne odnose.Nisu sve umetnosti to mogle da ucine na isti nacin.Likovne umetnosti oduvek imaju trzisnu preodredjenost,dok je sa muzikom to postalo moguce tek sa pronalaskom muzickog zapisa(ploce,kasete,CD-a).Mnoge umetnosti su dozivele krah na trzistu.Zato se tu otvorio prostor u kome i sponzorstvo kao vid ekonomskog delovanja u umetnosti ima svoje mesto.

Finansiranje u umetnosti ipak bi trebalo drugacije resavati.Resenja treba traziti u uspostavljanju radikalno drugacijeg odnosa drustva prema umetnosti.Taj odnos treba uspostaviti sa sustinskim razumevanjem i prihvatanjem svih specificnosti drustveno-ekonomske egzistencije u umetnosti.Umetnosti je potrebna istinska i prava podrska drustva i to u delu koji se tice njenih finansija.Ali se ipak ne cini nista.

Drustvo mora ulagati u muetnost,pa i uz rizik da se ne postignu ocekivani rezultati.Isak Adizes govoreci o ulozi umetnosti u postindustriskom drustvu, poredi neophodan nacin finansiranja umetnosti,sa drustvenim ulaganjem u znacajne istrazivacke projekte(lekove,nove tehnologije) u kojima su rezultati krajnje neizvesni.Jedino tako bi umetnost bila u stanju da prevlada patologiju duga.

1.Koji su faktori od bitnog znacaja na potrosnju,odnosno kupovinu u umetnosti?

To su:

-umetnicko delo ili umetnicki sadrzaj koji je subjekt svake price i on bi morao biti najuticajniji faktor,ali i drugi faktori uticu na njegov status u umetnickoj potrosnji.

-umetnicka strucnost-neka dela i njihova vrednost mogu pobuditi interesovanje samo kod onih koji poseduju umetnicku strucnost koja podrazumeva zakon unutar koga je sifrovana estetska vrednost.

-cena umetnickog proizvoda-novcani izraz vrednosti proizvoda.Cenu je najteze odrediti u umetnosti.

-umetnicki status-nije svima svojstven i ne u jednakoj meri.To je poput stvaralackog dara vise prirodno nego steceno.

-opste obrazovanje-istrazivanje publike umetnickih događaja pokazuje da je njihovo obrazovanje znatno vise od prosecnog obrazovanja sire javnosti.

-demografski profil-pol,starost i dob-deciji programi programi za trecu dob,oni koji su namenjeni zenama,ukazuju na relativnost ovog faktora.Ljudi koji imaju samo osnovnu skolu manje posecuju pozoriste od onih sa fakultetom.

-profesionalni status i dohodak-sto je veci status i dohodak veci je i dodir sa umetnoscu.Finansije su jedan od znacajnih razloga zbog kojih gradjani Bg. Ne posecuju pozoriste.

-rasna i eticka pripadnost-istrazvanje u Americi pokazuje da je potrosnja evropskih kulturnih proizvoda od strane crnaca manja nego kod belaca.

-slobodno vreme-ono ne znaci mnogo da bude ispunjeno na nacin koji je povezan sa umetnoscu.

-drustveno poreklo-doseljenici,manjine i siromasni imaju manje prilika da se susrecu sa umetnickim sadrzajuma

-prilika za ucenje-posetom muzeja,pozorista ili citanjem knjiga uvek mozemo nesto i nauciti.

-izazov novog-umetnost na ovom polju vidi brojne mogucnosti

-drustvena interakcija-prezentacija umetnosti se cesto odvija pred kolektivom,cak zbog drustvene interakcije on moze biti i pracen “da se vidi i da se bude vidjen“

-osecaj udobnosti-atmosvera umetnickog dozivljaja mora ponuditi i fificku i psihicku udobnost

-preporuka-u nekim sredinama jedna je od kljucnih alatki marketinga i jako je bitna

Svaki od ovih faktora u jednom trenutku moze se ispostaviti kao presudan za uspeh ili neuspeh promotivnih i prodajnih aktivnosti u umetnosti.

2.Sta su karakteristike prodaje i naplate u scenskim umetnostima?

-Prodaja je na visokoj lestvici hijararhije menadzerskih i markerinskih funkcija i podrucje je vaznih aktivnosti i ozbiljnih ulaganja,pa komercijalne umetnicke institucije neguju marketinsko delovanje kao jedan od uslova unapredjenja prodaje.Ako se zanemari sektor prodaje u umetnosti moze prouzrokovati lose efekte..Prodaja se mora negovati sa velikom brigom i paznjom kao i sve druge aktivnosti u sektoru marketinga.Dobro lociran,luksuzno opremljen prodajni prostor,arhitektura,svetlost,boje,kulise,profesionalnost i ljubazno osoblje su od velikog znacaja.Sve to ima za cilj da u kupcu pobudi dozivljaj kupovine i olaksa mu donosenje odluke da nesto kupi.Tako se prodajno mesto odredjuje kao prodavnica koja je najbitniji element povecanja prodaje.Pri kupovini kupac mora da oseti da je to njegov izbor.Osnovni resuri u prodaji su ljudi,novac i vreme.Prodaju cini iznalazenje klijenta,sastanci,pisanje pisama obuka,a neki od predstavnika prodaje zaduzeni su za brigu o klijentima,raspolozenje,sakupljanje podataka,upoznavanje klijenata,timsku prodaju.Kupca bi trebalo tretirati kao partnera prodaje.

3.Sta je funkcija ulaznice u postupku prodaje u umetnosti?

-Ulaznica je nesto sto na neki nacin deluje bukvalno vis a vis onoga na sta se odnosi.Od antickog doba pa do danas ulaznica je mnogo vise od sredstva za razmenu umetnickog sadrzaja za novac.Ona predstavlja finansiski dokument kojim se potvrdjuje da je novac dat za odredjenu namenu.Po formi je slicna novcu(hvalitet izrade,hartija,kodovi,zastitni zigovi).Onaj ko je kupio ulaznicu njome raspolaze kao dokaz svog prava da prisustvuje umetnickom dogadjaju.Prodavcu je ona predmet trgovine.Kupcu ulaznica potvrdjuje pravo u svim pojedinostima na sadrzaj na koji se odnosi,cenu,datum,vreme, sediste.Ulaznica je i sredstvo koje treba da podstakne kupovinu.Nosac je reklamnih poruka koje se ne odnose samo na sadrzaj koji se prodaje,vec i na sponzore umetnickih dogadjaja.

4.Sta su to kanali prodaje u umetnosti?

-Kanali prodaje su izraz za mesta ,nacine i tehnike prodaje u scenski umetnostima,jer omogucavaju protok novih pravaca,mogucnosti i preduzetnistvo kao ponasanje u sektoru prodaje.Blagajna je vazan kanal prodaje,ali je umetnicki svet ne smatra vaznom.Za njih je blagajna vazno mesto u lancu marketinskih pukotina-mesto gde se zelje za kupovinom pretvaraju u cin kupovine.Blagajna mora poznavati proizvod koji prodaje(pozorisnu predstavu,operu,koncert,balet).Kad se govori o bilo kom tipu prodajnog mesta pa i blagajni,najveca mera pociva na licu koje obavlja prodaju(prodavcu).Cak iako im je neki proizvod potreban,kupci mogu odustati od kupovine,ako prodavac ne zadovolji njegova ocekivanja.Pred blagajnom najvece prepreke su vreme i razdaljina.Da se prepreke otklone,blagajna nije vise iskljucivo mesto prodaje.Internet kao sredstvo masovne komunikacije ukljucuje i prodaju,odnosno kupovinu roba i usluga.Koriscenje interneta kao medija marketinskih komunikacija i njihovog kanala prodaje u neposrednoj je vezi sa tehnoloskim usavrsavanjem same mreze.Internet sve vise postaje mreza sredista reklamnih prezentacija i prodaje.Transveri uz pomoc interneta su praceni i brojnim problemima.Oni se krecu od klasicnog prevarnog kriminala do zloupotreba u domenu autorskih prava.

5.Sta je politika cena i kako se formira cena ulaznice za pozorisnu prestavu?

-Biti u odredjenom krugu ljudi,imati svoje mesto u lozi koje omogucava hvalitetniji dozivljaj predstave,deo su tradicije viktorijanskog pozorista i razlicitih cena ulaznice za odredjeno mesto u dvorani.Ovo danas nije vezano za odredjeni drustveni sloj,ali je srecemo u razlicitim oblicima i na mnogim mestima-sve vrste umetnickih sportskih i javnih manifestacija imaju svoja najbolja i naravno najskuplja mesta.Relacija izmedju cene i onoga sto se za taj novac dobija,nije u potpunosti jasna ni onima koji prodaju,ni onima koji kupuju.Dobri marketari se drze nacela da se u svesti publike stvori osecaj da je jedna konkretna predstava vredna cene i da u pogledu kulturnih i materijalnih vrednosti predstavlja znacajnu vrednost.U politici cena postoji cilj-trazimo najvise sto mozemo dobiti.

DRUGI DEO

1.Koji su cinioci kulturnog sistema i kakvi su njihovi medjusobni odnosi?

-To su cetiri osnovna cinioca,kako ih Moler naziva „cetiri porodice“:umetnici,publika,donosioci odluka(drzavna uprava,finansijeri)i posrednici(medijatori-kritika,nivine).Umetnik je u srcu umetnickog sistema,a naspram njega je publika kao njegovo ogledalo.Umetnost ne moze da se ostvari bez publike i relacija je dominantna,ako se govori o umetnickom stvaralastvu.Ali nove tehnologije donose i nova iskustva i okolnostiOne se aktiviraju i pridaju umetnickom sistemu nove cinioce,donosioce odluka u formi politicke ekonomske moci i postednike-medijatore koji donose sudove o umetnickoj produkciji.Zbog slozenosti sada imamo kulturni sistem.Na to prerastanje pored trzisnih(ekonomskih)relacija,uticajni su i politicki aspekti,zainteresovanost drustva(drzave) za politicko uredjenje domena umetnickog i institucijalizovanog stvaralastva.Donosioci odluka odlucuju o relaciji novca i trzista(ponude i traznje),a to su drzava,banke,lokalne vlasti.Posrednici poznaju i propisuju norme dobrog ukusa i misije tumacenja misli stvaraoca u pravcu manje kultivisane publike.Od pravila u kulturnom sistemu,tu su:

a)kulturna hiperbola-preteranosti i prenaglasenosti cinilaca unutar sistema sa kojima sistem treba da postigne balans.Porast publike moze da izazove preteranu komercijalizaciju kao i politizaciju nekog umetnickog dela.Kao klijent,ucesnik publike zeli postati i vlasnik nad nekim delom,pa produkcija tezi napustanju domena orginalnosti jer je redak i skup,te se angazuje na polju multiplikacije(posteri,kasete,CD)

b)usmeravanje ponude kroz potraznju-publika je znacajna zato sto ostaje slobodna da ne kupuje,ne slusa i ne cita.Ovo je pravilo liberalnih ekonomija,ali u praksi sve drzave traze mehanizme,kojim bi ostvarile svoj uticaj-zakonskom regulativom,finansiskim prototipom,raznim posrednim mehanizmima,da se ne bi odrekli umetnickog stvaralastva.

c)od umetnickog stvaralastva ka kulturnoj produkciji-proizvodnja neke ploce,knjige,filma zahteva veci broj posrednika i vise sredstava,a proces je slozen i dug.Na kraju je ucesce stvaraoca svedeno na autorsko pravo koje je neznatno u mnogo vecem bruto prometu.Produkcija treba da pruzi materijalnu podrsku svim posrednicima,a stvaralac ima nizak dohodak,ali nikad pre nije bio toliko poznat i slavan.

d)dijalektika stvaralastva-dve vrste relacija:jedna istice znacaj trzisnih elemenata i precenjuje interese masovne produkcije,druga ide ka ocuvanu povlascenih zona kulture samo za mali broj posvecenih.Medju posrednicima su i razlike:novinar naginje kvantitetu,a kriticar kvalitetu.

e)akumulacija bastine-krajnji cilj je pamcenje kuturnog stvaralastva.Akumulacija kulturnih i umetnickih dela gradib kulturu i njene vrednosti,pa bastina u sistemu ima centralno mesto,sto se ogleda kroz budzet koji joj se dodeljuje.Ta bastina je i mesto delatnosti za donosioce odluka i posrednike.Kritika je vise istoriska nego savremena. S'pocetkom ovog veka kulturni sistem je cvrsto utemeljen u bastini,posebno u drzavama sa bogatom umetnickom tradicijom i sacuvanim kulturno istoriskim vrednostima.

2.Objasnite znacenje pojma mesovita ekonomija.

-Pored kulturnog sistema,drugi bitan okvir kulturnog inzinjeringa tice se ekonomije kulture.Ta ekonomija je mesovita,a izvori finansiranja dvojaki. Dvostruka igra drzave i trzista. Ravnoteza tih elemnenata u igri je krha,ali ipak otporna na pretnje divljeg liberalizma. Drzava svojim subvencijama i zakonima nastoji, da s'jedne strane podrzi i zastiti aktivnosti koje su od drustvenog interesa,a sa druge strane obezbedjuje nesmetan razvoj trzisne ekonomije i podrzava odnose ponude i traznje kao jedan prirodan ekonomski proces.

Mesovita ekonomija duboko prozima kulturni sistem.Kultura je jednim delom subvencionisana,ali su trzisni odnosi dominantni.

3.Koje su teleoloske razlike izmedju umetnosti i komercijalnih delatnosti?

-Svrha umetnicke organizacije je da izlozi umetnike i njihove poruke siroj publici.Stalno inoviranje je svojstveno i umetnickim i poslovnim organizacijama,ali te inovacije imaju razlicite ciljeve.Poslovne organizacije inoviraju da bi zadovoljile zahteve trzista..Takvo ponasanje smanjuje rizik koje preduzima poslovno preduzece.Umetnici inoviraju radi drustvene ili estetske vrednosti.

a)Pronalazenje trzista-neprofitna organizacija mora da deluje na publiku radi stvaranj novih potreba.Razvoj trzista ovako je veoma skup.Institucije koje uvode trendove rade pod vecim rizikom nego one koje stalno prate trendove.

b)Prosiravanje trzista-da bi institucija sirila trziste bez kvarenja proizvoda,njoj treba vreme da stvori svoju publiku,a sto je duze vreme i finansiski rizik je veci.

c)Ocuvanje trzista-krajnji problem umetnickih institucija je rizik u novim sverama,pre nego da ponavljaju uspehe iz proslosti.

Cela teorija minimalizacije rizika i maksimalizacije profita zasnovana je na iskoriscavanju trendova.

4.Koje su tehbnoloske razlike izmedju umetnosti i komercijalnih delatnosti?

a)Baumolova bolest-u umetnosti covek je glavni i automatizacija ga ne moze zameniti.Tehnologija umetnicke prakse je takva po svom karakteru.Slikarske postupke ne mozete uciniti efikasnijim,ne mozete umrzati realizaciju scenskog izvodjenja. Posto se cena ljudskog rada stalno povecava,cena produkcije stalno raste

b)Ogranicena publika-obim publike kod lepih umetnosti je ogranicen.Neke aktivnosti su vezane za realno vreme-zivo izvodjenje(scenske umetnosti)i za konkretan i ogranicen prostor(akusticne dvorane)

c)Nepredvidljivost-u umetnickoj produkciji je po sredistu covek i zato je ona manje predvidljivija od poslovnih organizacija sa tehnologijom zasnovanom na masinama.

d)Odanost konceptima-u stvaranju dela mora se razviti koncept i izneti na trziste.Dok dodje do proizvoda(premijere)sva sredstva su vec potrosena,bez obzira da li je rezultat dobar ili los.

e)Usaglasavanje ponude i traznje-umetnicki proizvodi se ne mogu drzati na polici i traziti povoljnu trzisnu priliku,uvek se mora delovati.

f)Ogranicena proizvodnja-masovna proizvodnja jhe moguca u izdavastvu i izdavanju ploca,ali je ne moguca u vizuelnoj umetnosti.

5.Kakvu ulogu u postindustriskom drustvu Adizes dodeljuje umetnosti?

-1)Orjentisanost na proces umesto na rezultate-cilj industriskog drustva je ekonomski rast i materijalno bogatstvo.Lepa umetnost je orjentisana na proces.Umetnik izrazava ono sto oseca te dolazi u kontakt sa publikom i iznova iz tog kontakta ulazi u stvaralacki ciklus.Tako umetnost ima obrazovnu ulogu.

2)Poboljsanje kvaliteta zivota umesto materijalnog napretka-drustvo sa ekonomske treba da se usmeri na umetnicku aktivnost,sto bi stvaralo nesto bolje bez unistavanja i zagađenja drustvene sredine.

3)Umetnost kao aranzman dobrovoljno ne zaposlenih-populacija se uvecava i blizi brojki od 7 milijardi,a zivotni vek se produzava.Smanjuje se broj radnih dana i predviđa rano penzionisanje,a veliki broj stanovnika postace nezaposleno i taziti novi poso radi ispune slobodnog vremena.Umetnos bi tu mogla da donese spas

4)Urbana prenaseljenost i umetnicke zajednice-neka vrsta umetnickih zajednica u buducnosti bi mogla postati nacin resavanjaprenaseljenosti,ali da se stanovnistvo u vecoj meri bavi umetnoscu

5)Uticaj medija na suzbijanje kreativnog misljenja „kriza rukovođenja“-uticaj medija na oblikovanje javnog mnenja stvara opasnost od gubljenja sposobnosti za kreativno misljenje.To bi moglo dovesti do krize rukovođenja.Umetnost moze stati na put ovim procesima.

6)Problem stresa-razvijanje sposobnosti uzivanja-postindustrisko drustvo zeli razviti ljudsku sposobnost uzivanja,ma koliki novac da je u pitanju. Umetnost je u skladu sa ovim opstim trendom.

U buducnosti Adizes ne iskljucuje mogucnost da umetnost u nekoj meri preuzme i religisku funkciju,jer su umetnost i religija uvek bili povezani.

6.Koje su prema Adizesu 4 osnovne upravljacke uloge i sta se dogadja u slucaju njihove prenaglasenosti?

-To su:

a)P-proizvodjenje rezultata-odluka je efektivna ako zadovoljava rezultatima potrebe zbog koje smo je doneli,a to znaci funkcionalna da zadovolji potrebe klijenta.To organizaciju cini kratkorocno efektivnom.

b) A-administriranje-odnosi se na sistematicnost,organizovanost,programiranje aktivnosti kojima stvaramo ponavljajuce pozeljne ishode,a upotrebljava se minimum neophodnih resura.Organizaciju cini kratkorocno efikasnom.

c) E-preduzetnistvo-planiranje na proaktivan nacin.Ne znaci odlucivanje sta cemo raditi sutra,vec sta cemo raditi danas ali u svetlu onoga sto smo radili juce. Cini organizaciju dugorocno efikasnom

d) I-integrisanje- menjati organizacionu kulturu od mehanicke u organsku. Sposobnost prilagodjavanja gde postoji visok stepen medjusobne saradnje i razmene informacije.Cini organizaciju dugorocno efikasnom.

Prenaglasavanje bilo koje upravljacke uloge stvara probleme.

1)P-usamljeni jahac-osoba se promovise u sefa i izuzetan je proizvodjac rezultata.On obraca paznju na ono sto treba da uradi,a ne razmislja o tome sta bi moglo da se uradi.On ne krejira ideje,nije orjentisan prema ljudima,ne drzi sastanke,ne obucava druge i ne prenosi im poslove. On je radoholicar.

2) A-birokrata-prenaglasenost administracije.Birokrata dolazi i odlazi sa posla tacno na vreme,sto cine i njegovi zaposleni.Njegov sto je besprekorno cist,a upravlja pomocu knjige pravila.Organizacija ide ka krahu i to tacno na vreme.

3)E-palikuca-prenaglasenost preduzetnistva.Osoba stalno kreira nove ideje i projekte,ulazi u rizike i opsednut je promenama.Ne zna se kad drzi sastanke i sta je tema.Dnevni red nije poznat.

4)I-supersledbenik-integrator zeli slaganje,slicnost,prihvatanje i sitvacije bez konflikta. On vise slusa nego sto govori.Ponasa se kao jegulja. Nema svoj stav,a ukoliko ga ima vrlo brzo prihvata primedbe drugih i odustaje.