Post date: Feb 20, 2013 12:41:20 AM
1 Извор идола трга (Бекон) је у jeзику и уобичајеним облицима говора.
1 Идоли театра (Бекон) су синоним за учења, системе, укратко за теорије.
2 Ко је, по Ничеу, нихилиста, и шта је закључак нихилизма?
Нихилиста је човек који о свету какав постоји суди да не треба да постоји, а о свету какав би требало да буде каже да не постоји. Према томе, постојање нема смисао.
3 Шта је Ниче нарочито желео да дискредитује?
Људске сазнајне моћи, логику као основно средство нашег сазнања.
1 По Ничеу, хаос је свеукупно обележје света.
2 Шта је, по Ничеу, истина?
Истина је заблуда, неопходна одређеној врсти бића – човеку, како би могао да опстане у хаотичном свету.
1 Маркс руши свет грађанског друштва у име другачијег, новог света, утопије.
1 Маркс, Ниче и Фрој се слажу да Бога више нема.
1 Које су три велике модерне идеологије?
Либерализам, конзервативизам и социјализам.
1 Која је основна вредност либерализма, која конзервативизма, а која социјализма?
Слобода, заједница, једнакост.
2 Које начело је основа Лутеровог анархизма у погледу тумачења Светог писма?
„Свако је способан да разуме Свето писмо“.
2 По ком учењу је познат Жан Калвин, и која је његова основна идеја?
По учењу о предестинацији. Свему и свакоме је унапред предодређена судбина – неком спасење, а неком вечни пакао.
1 Жан-Жак Русо је заговарао живот у складу са природом и њеним законима.
1 Која реч доминира у дискурсу након Просветитељства?
Револуција.
2 Шта представља замену за бога након његове „смрти“ у процесу модернизовања?
Народ у реформацији, природа у просветитељству и романтици, пролетеријат у марксизму.
3 Који су основни програмски елементи модерног просветитељства?
Теорија природног права човека као грађанина, принцип радикалне скепсе (Декарт), учење о предрасудама (идолима) (Бекон), институција слободне и јавне употребе сопственог ума, борба на живот и смрт.
1 Ко је главни актер у ширењу и заступању идеологија током модерне историје?
Хуманистичка интелигенција.
2 Као група, интелектуалци истичу узвишени идол као свој интерес; као појединци, они ће продати идеал ради приземнијег интереса материјалног опстанка.
2 Који литерарни жанр је био преовлађујући код хуманиста блиских владарским кућама?
„Огледало за владара“.
3 Шта је „огледало за владара“ значило владарима, а шта хуманистима?
За владара је то била форма неопходне похвала и оправдања, а хуманисти су се, са своје стране, тим текстовима препоручивали владарима у очекивању да ће доћи до неке боље службе у циљу обезбеђење средстава за живот.
2 Спој тиранина као узурпатора власти и хуманисте као човека од знања представља типичан модерни спој знања и моћи.
2 Шта је фирентински тиранин Ђангалеоци Висконти говорио за свог канцелара Колућа Салутатија?
Да му перо његовог кацелара „вреди више од чете коњаника“.
3 Који је био основни аргумент хуманизма у критици схоластике?
Да филозофија и ученост морају да имају утицај у друштву и политици, а не да се баве цепидлачењима и тривијалностима без значаја за живот.
3 Шта је Франческо Петрарка изговорио на рачун средњовековних аристотеловаца и схоластичара, а што ће бити константа целокупног каснијег хуманизма?
„Режим на глупе аристотеловце који време троше у настојању да сазнају шта је врлина уместо да је стичу“; схоластичари не знају „да је боље желети добро него ли знати истину“.
3 Које су универзалне црте хуманистичког интелектуалца, од Ренесансе до данас?
Идеја о раскиду с претходном епохом - завршава се „период мрака“, долази до „повратка светла“ и новог живота; непрекидно педагошко прописивање правила - од техничких правила за добро писмо, преко моралних за доброг владара или грађанина до, коначно, правила за добро друштво; идеал јединства теорије и праксе – смисао његовог ангажмана није да просто критикује и саветује, него да његови савети буду реализовани у пракси; наглашени индивидуализам - одбојност према свему што би могло да „угрози његову аутономију и слободу“; осећање моралног аристократизма - читав свет је центриран на његово Ја, а затим се тај егоизам шири у „љубав према човечанству“; увек говори у име „човечанства, космополитизма, универзализма“; антиинтелектуализам - обезвређивање и презирање свих оних интелектуалаца који не деле његове хуманистичке моралне претпоставке; начин мишљења и излагања: мишљење је више спонтано него систематски сређено, увек под приматом страсти (pathos-a) над логиком (logos-om); у његовом дискурсу oratio претеже над ratiо, а пошто му говори извиру из осећања и логике срце, препуни су спонтане импровизације; у политичком смислу, хуманиста је дилетант колико и агилан у жељи да види остварење свог моралног идеала; примат индивидуе над институцијом - уверење када би грађане одликовала врлина проблем инситуција био би лако решив, штавише, биле би сувишне; због примата идеала врлине доброг грађанина проблем усавршавања институција је хронично секундаран и занемарен.
1 Место хуманистичког интелектуалца као јавне особе, почев од 19. века није универзитет него кафана, у истој мери у којој је у 18. веку то био салон.
1 Бољшевичка револуција је једина револуција као дело хуманистичких интелектуалаца.
1 Од свих људи који су икада сачињавали један сталеж, интелектуалци су имали најмање осећаја за слогу.
2 Чиме се дефинише грађанин, почев од Аристотела, преко Канта, до данас?
Употребом ума, урачунавањем интелектуалне способности за бављење јавним стварима.
2 Које су три Кантове максиме ума, које једнако важе за интелектуалца и грађанина?
Мислити самостално, бити способан да се у разговору с људима поставиш на становиште Другог, увек у говору и мишљењу бити консеквентан са самим собом.
2 Критички интелектуалац као „борац за опште добро“ кроз историју носи функцију још непризнатог грађанина.
3 Успостава важења статуса грађанина за све пунолетне особе за своју цену има одумирање хуманистичког интелектуалног типа; интелектуалци различитих струка.