Post date: Feb 7, 2013 7:49:53 AM
1.STA JE PARALINGVISTIČKA KOMUNIKACIJA?
-PARALINGVISTIČKA KOMUNIKACIJA KAO OBLIK KOMUNIKACIJE BAVI SE NAČINOM NA KOJI JE NEŠTO REČENO. GLAS OTKRIVA POREKLO, POL, GODIŠTE, NIVO OBRAZOVANJA, EMOĆIONALNO STANJE I ODNOS PREMA SAGOVORNIKU. GLAS JE U SLUŽBI KODIRANJA I DEKODIRANJA PORUKE SAGOVORNIKA.
2.OBJASNITE INTONACIJU GLASA I NJENU ULOGU U GOVORU.
-INTONACIJA REDSTAVLJA OPAŽENE VARIJACIJE U TONU GLASA, TO JEST VIŠI ILI NIŽI TON KOJI POŠILJALAC KORISTI U RAZGOVORU.PREDSTAVLJA ZAVRSETAK JEDNE CELINE INFORMACIJA, ŠTO SE U PISANOJ KOMUNIKACIJI OZNAČAVA ZAREZOM, TAČKOM, UPITNIKOM ILI UZVIČNIKOM. U MNOGIM JEZICIMA POVIŠENA INTONACIJA ZNAK JE PITANJA ILI IZNENAĐENJA, ALI MOŽE BITI I OBLIK PRETNJE ILI UPOZORENJA.
3. ŠTA UTIČE NA BOJU GLASA?
-BOJA GLASA JE PRIRODNO DATA SVAKOM POJEDINCU I ONA JE SPECIFIČNA ZA SVAKU OSOBU POJEDINAČNO (ZA RAZLIKU OD INTONACIJE ILI GLASNOSTI). ODREĐENA JE GENSKIM ČINIOCIMA I TO JE JEDINA GLASOVNA KONSTANTA NA KOJU SE NE MOŽE ILI SE SASVIM MALO MOŽE UTICATI... ZAVISI OD VISINE, DEBLJINE, ZATEGNUTOSTI GLASNIH ZICA, USNE DUPLJE, NOSNE SUPLJINE, SKLOPA KOSTIJU LICA I NJEGOVIH REZONANTNIH SVOJSTAVA.
4.STA JE VOKALNA BUKA I KAO SE ISPOLJAVA?
-VOKAKLNA BUKAN MOŽE BITI SPOLJAŠNJA (DOLAZI OD SPOLJAŠNJEG IZVORA) I UNUNTRAŠNJA (UNUTAR ČOVEKA). SPOLJAŠNJA MOŽE BITI SAOBRAĆAJNA BUKA, GALAMA U SLUŠAONICI, ZVUK MOBILNOG. UNUNTRAŠNJA BUKA SE ODVIJA UNUTAR LIČNOSTI POJEDINCA I NAJČEŠĆE SE MANIFESTUJE NESVESNIM UPLITANJEM MISLI VAN TEME O KOJOJ SE GOVORI.
5.KAKAV EFEKAT IZAZIVAJU ZVUCI NISKIH FREKFRENKCIJA?
-ZVUCI NISKIH FREFRENKCIJA (ISPOD ODREĐENE GRANICE) IZAZIVAJU MRZOVOLJNOST I DEPRESIJU. MOGU DA IZAZOVU ODBOJNOST I ODVRATNOST, A U POJEDINIM NARODIMA IH ZOVU ZVUCIMA ZLA.
6.KAKVA JE ULOGA PAUZE U VERBALNOJ KOMUNIKACIJI?
-PAUZA ILI PREMA NUŠIĆU –USMENA INTERPUNKCIJA-. MOŽE BITI IZUZETNO REČITA I SUGESTIVNA. TO JE KRATAK PREKID GLASA KAKO BISMO UKAZALI NA GRANICE I ODNOSE IZMEĐU REČI ILI DELOVA REČENICA I TADA DOBIJA ULOGU SLIČNU INTONACIJI. PAUZE SE KORISTE PRE I POSLE ODREĐENIH IZREKA I REČI KOJE ŽELIMO DA NAGLASIMO. KADA JE SVESNO KORISTIMO OMOGUĆUJE NAM DA DELUJEMO SIGURNIJE.
7.KAKO ZVUK UTIČE NA PSIHU ČOVEKA?
-ZVUK JE ZNAK SPOLJAŠNJEG PROSTORA ISPUNJENOG LJUDIMA, ŽIVOTINJAMA, BILJKAMA, DINAMIČNOG PROSTORA ISPUNJENOG NAJRAZLIČITIJIM ZBIVANJIMA I POKRETIMA. PAMĆENJE ZVUKA SE ODVIJA UNUTAR KRATKOROČNE ILI DUGOROČNE MEMORIJE GDE SE ON SKLADIŠTI I OMOGUĆUJE ČOVEKU DA GA SE PONOVO SETI. ON IZAZIVA RAZLIČITE PSIHOLOŠKE REAKCIJE U ČOVEKU U ZAVISNOSTI KAKVI SU ZVUCI, KAKVIH SU FREFRENKCIJA, DA LI SU GLASNI ILI TIHI ZVUCI.
8.KOJE TRI OSNOVNE GRUPE ZVUCI PREDSTAVLJAJU?
A) TONOVI (PRAVILNE VIBRACIJE ZVUČNOG IZVORA I STALNA FREFRENKCIJA)
B) ŠUMOVI (ZVUCI KOJI NASTAJU NEPRAVILNIM VIBRIRANJEM ZVUČNOG IZVORA PRI ČEMU SE FREFRENKCIJA STALNO MENJA)
C) UNUTRAŠNJA BUKA (TOK NASIH UNUNTRASNJIH MISLI KOJI SE NE IZRAZAVA OBJEKTIVNIM FREFREKTIVNOSTIMA, IPAK IZAZIVA UNUNTRAŠNJI DOŽIVLJAJ BLIZAK ONIMA KOJE IZAZIVAJU SPOLJAŠNJI SUMOVI)
9.NAVEDITE OSNOVNE PODELE MUZIKE.
-MUZIKA SE MOŽE PODELITI PREMA:
A) SADRŽAJU SVOG IZRAZA I DRUŠTVENOM POREKLU SVOG NASTANKA (NARODNA, ZABAVNA, UMETNIČKO-KLASIČNA)
B)NAČINU IZVOĐENJA, ODNOSNO SREDSTVU MUZIČKE REPRODUKCIJE: VOKALNA (SOLISTICKA, HORSKA), INSTRUMENTALNA (SOLISTIČKA, KAMERNA I ORKESTARSKA), VOKALNO-INSTRUMENTALNA (KAMERNA I SINFONISKA) I SCENSKA (OPERSKA, OPERETSKA ILI BALETSKA)
C) NAMENI (DUHOVNA, SVETOVNA, VOJNA, FILMSKA, DEČJA)
D) OSOBINAMA IZRAZA (LIRSKA, EPSKA, DRAMSKA, ODNOSNO DURSKA I MOLSKA)
10.KAKVA JE TERAPEUTSKA ULOGA MUZIKE?
-POTIČE JOŠ OD ANTIČKE GRČKE KADA SU JE PREPORUČIVALI FILOZOFI KAO DEO TERAPIJE. MOŽE SE OGLEDATI U USPORAVANJU I URAVNOTEŽENJU MOŽDANIH TALASA, ŠTO BITNO DOPRINOSI, NA NESVESNOM NIVOU, LJUDSKOJ PRIJEMČIVOSTI ZA SIMBOLE. MOŽE UTICATI NA JAČANJE KONCENTRACIJE, POBOLJŠANJE PAMĆENJA, MOŽE POMOĆI U MENTALNOM I FIZIČKOM OPUŠTANJU I BITNO UTICATI NA SMANJENJE STRESA.
11.KOJI TIPOVI MUZIKE POSTOJE PREMA NAMENI?
-TO SU DUHOVNA, SVETOVNA, VOJNA, FILMSKA, DEČJA.
12.STA PODRAZUMEVAMO POD POJMOM VIZUELNO?
-POJAM VIZUELNO UKLJUČUJE U SEBE SVE ŠTO JE VIDLJIVO LJUDSKIM OKOM, A ODNOSI SE NA SLIKU U NAJšIREM SMISLU. POD POJMOM SLIKA PODRAZUMEVA SE DVODIMENZIONALNA SLIKA, ALI I TRODIMENZIONALNA SKULPTURA. SLIKA MOŽE IMATI MATERIJALNU I PSIHOLOSKU FORMU. POD POJMOM SLIKE PODRAZUMEVA SE I PREDSTAVA ILI ZAMISAO, SLIKA KOJA PROIZVODI IZVESNU SLIČNOST IZMEĐU PREDMETA I PSIHOLOSKOG STANJA UNUTAR ČOVEKA.
13.OBJASNITE RAZLIKU IZMEĐU FIKSIRANE I MENTALNE SLIKE.
FIKSIRANA SLIKA (HARDCOPY) JE ZABELEŽENA NA MATERIJALNOM PREDMETU, KAO ŠTO JE PLATNO ILI PAPIR.
MENTALNA SLIKA POSTOJI U NEČIJIM MISLIMA KAO SEĆANJE ILI ZAMIŠLJANJE ČIJI JE SUBJEKT REALAN, MATERIJALAN I OPREDMEĆEN.
14.STA JE ILUSTRACIJA I KAKVA JE NJENA ULOGA U KOMUNIKACIJI?
ILUSTRACIJA PREDSTAVLJA VIZUELAN IZGLED OSTVAREN PUTEM CRTANJA, SLIKANJA, FOTOGRAFIJE ILI DRUGOG OBLIKA VIZUELNE UMETNOSTI KOJI NAGLAŠAVA SADRŽAJ. ILUSTRACIJA U KOMUNIKACIJI UČVRŠĆUJE REČENO U SVESTI POJEDINCA I BITNO POBUĐUJE NJEGOVU RADOUZNALOST. KOMUNIKACIJA DOBIJA VREDNOSNI SADRŽAJ KADA JE POTKREPLJENA DOKAZNIM VIZUELNIM MATERIJALOM (CRTEŽ, SKICA, FOTOGRAFIJA, SLIKA...)
15.CIME SE BAVI PALEOGRAFIJA?
PALEOGRAFIJA JE NAUKA KOJA SE BAVI IZUČAVANJEM PISMA.
16.OBJASNITE ZNAČAJ VIZUELNE POEZIJE.
VIZUELNA POEZIJA JE DOKAZ VISEVEKOVNOG KOLEBANJA I MEĐUODNOSA SLIKE I SLOVA. KADA REČI KOJE SU ČESTO NEDOVOLJNE ZAKAŽU, SLIKA NADOPUNJUJE IZRAŽAJNU IDEJU.
17.DO CEGA JE DOVELA POJAVA ŠTAMPE?
SREDINOM 15. VEKA DOLAZI DO IZUMA ŠTAMPE, PUTEM POKRETNOG SLOGA. POJAVOM ŠTAMPARIJE POSTALA JE MOGUĆA MASOVNA PUBLIKACIJA UNIFORMISAN OD TEKSTA KOJA JE DOVELA DO ZNATNOG UBRZANJA OBAVEŠTAVANJA. KNJIGA JE PREDSTAVLJALA PRVU MAŠINU-UČILO, KAO I PRVU ROBU MASOVNE PROIZVODNJE.
18.KOJE GODINE JE ŠTAMPAN CETINJSKI OKTOIH?
ZETSKI VLADAR ĐURĐE CRNOJEVIC OSNIVA PRVU JUZNOSLOVENSKU ŠTAMPARIJU U OBODU I CETINJU, GDE SE OD 1946. ŠTAMPAJU PRVE SLOVENSKE ĆIRILIČNE KNJIGE, ZA CRKVENE POTREBE. 1493 PRVA ŠTAMPANA KNJIGA JE CETINJSKI OKTOIH (OSMOGLASNIK), A NJIME JE RUKOVODIO JEROMONARH MARIKIJE. KNJIGA JE UKRASENA I ILUSTROVANA.
19.NAVEDITE ODREDNICE JEZIKA KAO UMETNOSTI PO SMITU?
SMIT NAVODI SLEDEĆE ODREDNICE JEZIKA KAO UMETNOSTI:
A) MOĆI KONKRETNO ODREĐIVATI JEZIK PREDSTAVLJA MOĆI KONKRETNO OBRAĐIVATI I ZNAČENJSKU STRANU. AKO JEZIK TREBA DA BUDE SAČUVAN U PUNOM ZNAČENJU REČI-NE MOŽE UKINUTI SPOSOBNOST ZA ZNAČENJE JEZIKA, ON SE NA NOV NAČIN MORA SHVATITI I ISKORISTITI.
B)VIZUELNA POEZIJA SVESNO UZIMA OVO JEZIČKO ČINJENIČNO STANJE ZA OSNIVANJE JEDNE OSOBENE SEMANTIKE. ONA PREDSTAVLJA IZDVOJENE REČI KAO OPTIČKE ZNAKE NA POVRSINI SLIKE; TAKO DA PISMENI ZNACI I MOGUCNOST SMISLA OVIH GRAFEMA STUPAJU U UZAJAMNI ODNOS PUN NAPETOSTI.
C) TIME ŠTO SMISAONI JEZIČKI ZNAKOVI KAO OPTIČKI OBJEKTI FIGURIRAJU NA RAVNI POSREDOVANJA I OTUĐENJA PISMA, UKIDA SE SVAKODNEVNA JEZIČKA NUŽNA PRAKSA GOVORNIKA DA KORISTE JEZIČKE ZNAKOVE U TEKSTOVIMA I DA OBRAĆA PAŽNJU SAMO NA ONO ŠTO JE SAOPŠTENO, A NE NA MEDIJUM SAOPŠTAVANJA. VIZUELNA POEZIJA POKAZUJE JEZIK U STANJU MOGUĆNOSTI.
D) U VIZUELNOJ POEZIJI ODVIJA SE PROSEC KOJI JE U SLIČNOSTI SLIKARSTVU, ALI U NJENI NOSIOCI INFORMACIJE STUPAJU U POZADINU. KONKRETAN TEKST PREDSTAVLJA ELEMENTARNU RADNJU; ON JE SAMIM SOBOM IDENTIČAN ELEMENTARNI ČIN KONSTRUISANJA SMISLA.
E) VIZUELNA POEZIJA NE RADI SA JEZIKOM KAO SA PESNIŠTVOM PRE NJE. ONA IDE ZA TIM DA NAČELO JEZIČNOSTI SMISLA, NERAZDVOJIVO JEDINSTVO ZNAKOVNE RADNJE I SMISAONE RADNJE,S AMO UČENI ESTETSKIM DOŽIVLJAJEM NA POVRŠINI ZNAKOVA. ONA SE OSTVARUJE KAO JEZIK.
F) VIZUELNA POEZIJA ZAHTEVA ZATO AKTIVNOG, SPONTANOG I INTELIGENTNOG POSMATRAČA KOJI JE DOŠAO DO NESENTIMENTALNOG I NADINDIVIDUALNOG STAVA PREMA UMETNOSTI.
20. NA ŠTA JE NAJVIŠE UTICALA MASOVNOST ŠTAMPE?
MASOVNOST ŠTAMPE STVORILA JE I ŠIROKU PUBLIKU KOJOJ SE NAJČEŠĆE UMESTO KULTURNIH I OBRAZOVNIH STANDARDA NAGLAŠAVA SENZACIJAN I ZABAVA. PUBLIKA JE MNOGOBROJNA, RASPROSTAVLJENA, POSREDOVANA I ŠIROKIH RAZMERA. MASOVNOST JE DOVELA DO STANDARDIZACIJE I UNIFIKACIJE MIŠLJENJA, INTERESOVANJA, NAČINA REAGOVANJA I STRUKTURISANJA STVARNOSTI.
21.KADA SE ŠTAMPAJU PRVE NOVINE SERBSKE?
PRVE NOVINE SERBSKE ŠTAMPAJU SE 1831 GODINE. ONE BITNO UTIČU NA RAZVOJ SRPSKE MISLI I SPOZNAJU SIREG SVETA, ALI UBRZO I U NJIMA PREOVLADAVA CENZURA.
22.STA JE PIKTOGRAM?
PIKTOGRAM PREDSTAVLJA GRAFIČKI POJEDNOSTAVLJEN ZNAK KOJIM SE RAZLIČITE RADNJE, PREDMETI PROFESIJE, IDEJE I PROIZVODI DOVODE U JASNU RAZUMLJIVU VEZU SA CELINOM.
23.NAVEDITE I OBJASNITE OSNOVNE KATEGORIJE RADNJI?
MORIS RAZVRSTAVA SVE LJUDSKE RADNJE U PET OSNOVNIH KATEGORIJA:
A) UROĐENE RADNJE (GENETSKI NASLEĐENE)-NASTAJU OD NAJRANIJEG DETINJSTVA, DEŠAVAJU SE U SVAKOM DRUŠTVU BEZ OBZIRA NA RAZLIČITE KULTURNE OBRASCE (PLAČ, OSMEH). ZADRŽAVAJU SE SAMO NA NIVOU NOVOROĐENČETA ILI DECE KOJA SU SLEPA.
B) OTKRIVENE RADNJE (SAMOSTALNO OTKRIVANJE OD STRANE POJEDINCA)-NESVESNO SE SPOZNAJU U TOKU UNUNTRAŠNJEG RAZVOJA, KAO ŠTO SU POZDRAV, PREKRSTENE RUKE. MNOGE SE PRIHVATAJU IZ KULTURE ILI DRUŠTVENE SREDINE U KOJOJ SE POJEDINAC NALAZI
C) APSORBOVANE RADNJE (APSORPCIJA OD DRUŠTVA)-POJEDINAC IH NESVESNO USVAJA, MOGU SE RAZLIKOVATI OD GRUPE, ČAK I OD KULTURE KOJOJ OSOBA PRIPADA. MORIS NAVODI ŠIRE UPOTREBE DŽINSA OD 60.IH GODINA U ODEVANJU, KOJI DOVODI DO LEŽERNIJEG PONAŠANJA MLADIH.
D) UVEŽBANE RADNJE (SVESNO OBUČAVANJE) SLOŽENE-GIMNASTIKA, MAČEVANJE I JEDNOSTAVNE-NAMIGIVANJE, ZVIŽDANJE.
E) MEŠOVITE RADNJE (PROIZVOD PREDHODNIH RADNJI)
24.STA JE GESTIKULACIJA?
GESTIKULACIJA JE OBLIK GOVORA RUKU I TELA (KINESTETIČKA KOMUNIKACIJA), PREDSTAVLJA POMOĆNO SREDSTVO U USMENOJ KOMUNIKACIJI SA CILJEM DA POTVRDI IZREČENO.
25.KOJIH SU PET KATEGORIJA GESTOVA?
A) AMBLEMI (ZNAKOVI)
B) ILUSTRATORI (DOPUNA GOVORU)
C) REGULATORI (KONTROLA RAZGOVORA)
D) ADAPTERI (SAMODODIRIVANJE)
E) POKAZATELJI EFEKTA (IZRAZAJNI GESTOVI)
26.NAVEDITE OSNOVNU SIMBOLIKU DLANOVA KROZ GESTIKULACIJU?
RUKA POSTAJE SIMBOL VLADANJA OD TRENUTKA PRVOG DODIRA ZEMLJE. SPUŠTANJE RUKU OZNAČAVALO JE POČETAK ILI ZAVRŠETAK NEKOG POSLA. SIMBOLIZACIJA RUKU VAZNU ULOGU JE IMALA U ŽIVOPISU HRIŠĆANSKE ISTOČNE PRAVOSLAVNE CRKVE. OTVORENOST JEDNE OSOBE UBEK JE IZRAŽŽENA OTVORENOSCU NJENIH DLANOVA. JEDAN OD NAJNEPRIMETNIJIH, ALI NAJSLOŽENIJIH SIGNALA ŠALJE DLAN KADA NEKOME IZDAJE UPUSTVA, NAREĐENJA ILI PRILIKOM RUKOVANJA. UPOTREBLJENA NA ODREĐENI NAČIN SNAGA DLANA DAJE MOĆ TIHOG AUTORITETA:“DLAN OKRENUT NAVIŠE JE POLOŽAJ KOJIM SE POKAZUJE POKORNOST I IZOSTANAK PRETNJE I PODSEĆA NA MOLEĆAVI GEST ULIČNOG PROSJAKA, DOK IZ EVOLUTIVNE PERSPEKTUVE, POKAZUJE DA OSOBA NE DRŽI NIKAKVO ORUŽJE.“ DLANOVI KOJI SU OKRENUTI NA DOLE MOGU SIMBOLIZIRATI I ČOVEKOVU POTREBU ZA UNUNTRAŠNJIM MIROM.
27.NAVEDITE NEKOLIKO ZNAKOVA VEZE PRI DODIRU KOJE NAJČEŠĆE PRIMEĆUJETE U SVOJOJ OKOLINI.
-NAJČEŠĆE PRIMEĆUJEM RUKOVANJE IZMEĐU DVE OSOBE, ZATIM POLJUBAC IZMEĐU PRIJATELJA ILI INTIMNIH PRIJATELJA, ZAGRLJAJ OKO RAMENA ILI STRUKA, ALI ISTO TAKO PRIMEĆUJEM I DRŽANJE ŽENE POD RUKU MUŠKARCA, KAO DA MU DAJE PREDNOST DA JE VODI, KAO U RUKA U RUCI IZMEĐU DRUGARICA ILI MOMKA I DEVOJKE.
28.STA SU AMBLEMI?
AMBLEMI SU POKRETI KOJI SLUŽE KAO ZAMENA ZA REČI (KAZIPRST NA USTIMA KAO ZNAK ĆUTANJA). AMBLEM JE GEST ILI POKRET KOJI NE ZAHTEVA VERBALNU DOPUNU. TO JE JEZIK ZNAKOVA. POJEDINI AMBLEMI IMAJU UNIRVERZALNO ZNAČENJE, DOK SU POJEDINI USLOVLJENI KULTUROM.
29.KAKVE VIŠESTRUKE DELATNOSTI IMA NEVERBALNA KOMUNIKACIJA?
A) NAGLAŠAVANJE VOKALNE PORUKE
B) DOPUNJAVANJE VERBALNE PORUKE
C) PRAVILNO USMERAVANJE PORUKE PUTEM NEVERBALNIH SIGNALA
D) MOŽE BITI ZAMENA ZA VERBALNU KOMUNIKACIJU
30.IZ KOJIH ASPEKATA SE MOŽE POSMATRATI NEVERBALNA KOMUNIKACIJA?
A) PSIHIČKI
B) ESTETSKI
C) ZNAKOVNI
D) SIMBOLIČNI
31.STA POKAZUJE ZNAK VEZE PRI DODIRU?
ZNAK VEZE PRI DODIRU POKAZUJE KAD GOD SE MEĐUSOBNA VEZANOST DVE OSOBE IZRAŽENA U VIDU NJIHOVOG UZAJAMNOG FIZIČKOG DOTICANJA.
32.KOJI DEO TELA JE NAJIZRAŽAJNIJI U NEVERBALNOJ KOMUNIKACIJI?
DEO TELA KOJI JE NAJIZRAŽAJNIJI U NEVERBALNOJ KOMUNIKACIJI SU RUKE.
33.ŠTA OZNAČAVA KLIMANJE GLAVOM?
KLIMANJE GLAVOM GORE DOLE JE VEOMA STAR GEST I VODI POREKLO OD NAKLONA KAO ZNAK POKORNOSTI ODREĐENOJ OSOBI. OVAJ GEST U ČITAVOM SVETU IMA ISTO ZNACENJE USLED SVOG PRVOBITNOG POKORNOG KARAKTERA I IZRAŽAVA SE KAO PRIHVATANJE, KAO DA OD SAGOVORNIKA.
34.KOJIH 5 OSNOVNIH POKRETA GLAVOM NAVODI MORIS?
A) KLIKANJE
B) ODMAHIVANJE
C) ZAOKRETANJE GLAVE U STRANU
D) NJIHANJE
E) ZABACIVANJE GLAVE
35.NA ŠTA UKAZUJU POKRETI SAMODODIRIVANJA?
KADA SAGOVORNIK DODIRUJE SOPSTVENO TELO, TAKVO PONAŠANJE PODRAZUMEVA KOMUNIKACIJU SA SAMIM SOBOM (UNUNTRASNJI DIJALOG). POKRETI SAMODODIRIVANJA SLUŽE POJEDINCU DA DOŽIVI OSEĆAJ OLAKŠANJA, OHRABRENJE ILI UTEHU, NESVESNO PODSTIČUĆI PRISUSTVO DRUGE OSOBE KOJA JE ZAŠTITNIK I KOJA BLAGONAKLONO DODIRUJE POJEDINCA.
36.ČIME SE BAVI PATOGNOMIJA?
MNOGI UMETNICI SU SE BAVILI ISTRAŽIVANJEM LJUDSKOG LICA, POKRETA MIŠIĆA I IZRAZA OSTVARENIH KROZ NAJDUBLJA OSEĆANJA. NASTOJALI SU DA PUTEM IZRAZA I GRIMASA ISPITAJU NAJDUBLJE TAJNE ČOVEKA I DA IZNESU NA SVET SVE ŠTO JE SKRIVENO I ŠTO KARAKTERIŠE JEDNU OSOBU. SA NAUCNE STRANE ISTRAŽIVANJE RAZLIČITIH IZRAZA LJUDSKOG LICA NAZIVA SE PATOGNOMIJA.
37.KAKVO JE DEJSTVO OSMEHA NA POJEDINCA I OKRUŽENJE?
NASMEJANA OSOBA ĆE UVEK IZAZIVATI POZITIVNU REAKCIJU, A POSLE IZVESNOG VREMENA ON ĆE I SAM OSETITI POBOLJŠANJE SPOSTVENOG RASPOLOZENJA. ŽENE SU TE KOJE SE ČEŠĆE SMEJU OD MUŠKARACA. ALI POSTOJI I PRAVI I LAŽNI OSMEH. PRAVI OSMEH SIMBOLIZUJE HUMANOST. OSMEHOM SE USPOSTAVLJA DRUŠTVENI ODNOS I KOMUNIKACIJA.
38.KAKVA OSEĆANJA IZRAZAVA DIREKTAN POGLED?
POGLED KOJI JE DIREKTNO USMEREN, ODSUTAN I UKAZUJE NA TO DA SE OSOBA PUTEM SLIKA PRISECA NEKOG PREDHODNOG DOŽIVLJAJA.
39.DA LI ČOVEK ČEŠĆE GLEDA U SAGOVORNIKA DOK PRIČA ILI DOK SLUŠA?
UTVRĐENO JE DA U TOKU RAZGOVORA OSOBA KOJA GOVORI MANJE GLEDA U SAGOVORNIKA NEGO DOK GA SLUŠA. OSOBA AKTIVNO GLEDA U SAGOVORNIKA OKO 70% VREMENA, DOK GA POSMATRA SVEGA 40%, DOK SAMA GOVORI.
40.KOJI SU NAJČEŠĆI RAZLOZI USPOSTAVLJANJA KONTAKTA OČIMA?
A) ŽELIMO OBAVEŠTENJE
B) POKAZUJEMO PAŽNJU
C) TRAŽIMO I NADGLEDAMO INTERAKCIJU
D) VLADAMO, UTIČEMO ILI PRETIMO
E) OTKRIVAMO STAVOVE
F) PRUŽAMO PRILIKU ZA ODGOVOR ONIH KOJI SLUŠAJU DOK GOVORIMO
41.ŠTA UZROKUJE PROMENU U VELIČINI ZENICA?
PRI JAKOJ SVETLOSTI ZENICE SE SKUPLJAJU, A U POTPUNOM MRAKU ONE SE SIRE DA BI PRIMILE VIŠE SVETLOSTI. I OSEĆANJA UTIČU NA ZENICE. PODSVESNO ZENICE SE NAGLO PROŠIRE U SUSRETU SA NEĆIM PRIJATNIM ILI KADA JE UZBUĐENA. KADA JE OSOBA LJUTA I BESNA ZENICE SE GRCE I SKUPLJAJU, A OSOBA DELUJE ODBOJNO I NEPRIJATNO. PROMENE U ZENICAMA NISU POD KONTROLOM LJUDSKE SVESTI.
42.STA OTKRIVA POLOŽAJ TELA?
ISTRAŽIVANJA UKAZUJU DA UTISAK USPEŠNOG, DOMINANTNOG I POZITIVNOG POJEDINCA NAJČEŠĆE OSTAVLJA PRAVILNO DRŽANJE, USPRAVAN HOD, PRAVA RAMENA I PODIGNUTA GLAVA. NEPRAVILNO DRŽANJE, POGRBLJENOST I ZGURENOST SE NAJČEŠĆE VEZUJU ZA DEPRESIVNE I POKORENE OSOBE, KOJE NOSE NA LEĐIMA TERET CELOG SVETA.
43.NAVEDITE OSNOVNE POLOŽAJE STAVOVA KOJI UKAZUJU NA RASPOLOŽENJE PREMA SAGOVORNIKU.
PO TOBSU POSTOJE TRI OSNOVNE KATEGORIJE:
A) NEGATIVAN STAV
B) POZITIVAN STAV
C) NEUTRALAN STAV
44. OPIŠITE ČETIRI OSNOVNA STOJEĆA POLOŽAJA
A) STAV MIRNO PREDSTAVLJA ZVANIČNO DRŽANJE KOJE POKAZUJE NEUTRALAN STAV, BEZ NAMERE OSOBE DA ODE ILI OSTANE I ČEŠĆE GA UPOTREBLJAVAJU ŽENE.
B) RASKORAK JE PREVASHODNO MUSKI GEST KOJI UKAZUJE DA POJEDINAC NEMA NAMERU DA ODE
C) ISTURENO STOPALO OBUHVATA TEŽINU TELA I POLOŽAJ STOPALA. TEŽINA TELA JE PREBAČENA NA JEDNU STRANU TAKO DA JE STOPALO U ISKORAKU PREMA NAPRED I UKAZUJE NA NEPOSREDNE NAMERE SAGOVORNIKA. PRAVAC STOPALA UKAZUJE NA MOGUĆ ODABRAN PRAVAC U KOME OSOBA ŽELI DA POBEGNE KAKO BI IZBEGLA RAZGOVOR ILI PRAVAC U KOME SE NALAZI INTERESANTNIJI SAGOVORNIK.
D) PREKRSTENE NOGE JE POLOŽAJ KOJI LJUDI ČESTO KORISTE NA SKUPOVIMA. ONI STOJE SA PREKRSTENIM NOGAMA I RUKAMA ZADRŽAVAJUĆI VEĆU UDALJENOST ŠTO UKAZUJE NA ZATVORENOST.
45.NAVEDITE TRI OSNOVNE PODELE U ODNOSU NA FIZICKU GRAĐU
VAJNART KAžE DA SE TELA PREMA OBLIKU GRAĐE DELE NA:
A) EKTOMORFE (MRŠAVA I KOCKASTA TELA)
B) MEZOMORFE (MIŠIĆAVA TELA)
C) ENDOMORFE (DEBELA TELA)
46.CIME SE BAVI PROKSEMIKA?
PROKSEMIKA JE NAUKA KOJA SE BAVI KORIŠĆENJEM PROSTORA U KOMUNIKACIJI.
47.STA SU KOMUNIKACIONE ZONE I KOJE SU NJIHOVE OSNOVNE PODELE?
KOMUNIKACIONIM ZONAMA SE NAZIVAJU ČETIRI NEVIDLJIVE GRANICE U ODNOSU NA OKOLINU, A NJIHOVA PODELA JE:
A) INTIMNA ZONA 1-50CM (RAZDALJINA IZUZETNO BLISKOG KONTAKTA;LJUDI SE DODIRUJU ILI IM JE IZUZETNO LAKO DA SE DODIRUJU)
B) LIČNA ZONA 50CM-120CM (RAZDALJINA U RAZGOVORU IZMEĐU PRIJATELJA, POGODNA ZA RUKOVANJE I PREDSTAVLJA DUŽINU RUKE IZMEĐU DVE OSOBE)
C) DRUŠTVENO-KONSULTANSKA ZONA 120CM-3M (RAZDALJINA IZMEĐU PROLAZNIKA, KORISTI SE PRI SUSRETIMA DRUŠTVENOG ILI POSLOVNOG TIPA)
D) JAVNA ZONA 3M I VISE (RAZDALJINA KOJA SE KORISTI U JAVNIM RAZGOVORIMA ILI NASTUPIMA)
48.KOJIH SU PET OSNOVNIH POLOZAJA TELA?
TO SU LEŽEĆI, KLEČEĆI, ČUČEĆI, SEDEĆI I STOJEĆI.
49.STA JE PORTABILNA TERITORIJA?
PORTABILNA TERITORIJA ILI LIČNI PROSTOR JE NEŠTO ŠTO SVAKI POJEDINAC NOSI SA SOBOM U SVAKOM TRENUTKU.
50.KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU ANTROPOMETRIJE I ERGONOMETRIJE?
ANTROPOMETRIJA JE NAUKA KOJA SE BAVI MERAMA LJUDSKOG TELA U CILJU ODREĐIVANJA, RAZLIKA MEĐU POJEDINCIMA ILI GRUPAMA LJUDI. VELIČINA LJUDSKOG TELA VARIRA U ZAVISNOSTI OD GODINA STAROSTI, POLA, RASE PA ČAK I PROFESIJE.
ERGONOMETRIJA SE DEFINIŠE KAO INTERDISCIPLINARNA NAUKA KOJA PROUČAVA POVEZANOST LJUDI I NJIHOVE SREDINE. OSNOVNI ASPEKTI NA KOJIMA SE ONA BAZIRA SU ANATOMIJA, PSIHOLOGIJA I FIZIOLOGIJA.
51.ŠTA SE PODRAZUMEVA POD FUNKCIONALNIM DIMENZIJAMA LJUDSKOG TELA U ODNOSU NA PROJEKTOVANJE U UNUNTRAŠNJEM PROSTORU?
A) STRUKTURALNE DIMENZIJE (STATISTIČKE DIMENZIJE OBUHVATAJU MERENJE GLAVE, TORZA, UDOVA U STANDARDNIM POLOŽAJIMA)
B) FUNKCIONALNE DIMENZIJE (DINAMIČKE DIMENZIJE OBUHVATAJU MERENJA OBAVLJENA U RADNIM POLOŽAJIMA ILI ZA VREME POKRETA VEZANIH ZA OBAVLJANJE NEKIH ZADATAKA)
52. ZAŠTO GESTOVE UVEK TREBA TUMAČITI POVEZANO, A NE POJEDINAČNO?
GESTOVI SE NE MOGU SHVATATI DOSLOVNO I NEPOSREDNO ODNOSNO POJEDINACNO, VEĆ U SKLOPU CELOVITE LIČNOSTI I OKOLNOSTI KOJE JE OKRUŽUJU, KAKO JE VEĆ ISTAKNUTO. ZATO ONI JESU USPOSTAVNJENI I NAVODE NA MOGUĆE NAZNAKE OSOBINA I TRENUTNIH OSEĆANJA.
55.KOJE SU TRI OSNOVNE FUNKCIJE ODEĆE PREMA MORISU?
A) PRISTOJNOST
B) UDOBNOST
C) PARADIRANJE
56.O ČEMU GOVORI ODEĆA JEDNE OSOBE?
ODEĆA KAO KOMUNIKACISKA POJAVA ILI ODEVNI ZNAK, BITNO ODRAŽAVA OSNOVNE PRINCIPE JEDNOG DRUŠTVA, KOJE PUTEM NAČINA ODEVANJA SALJE BROJNE PORUKE. ODEĆA, MATERIJALI OD KOJIH JE IZRAĐENA, NAČIN UKRASAVANJA I OBUĆA, GOVORE O EKONOMSKOM STATUSU VLASNIKA I IMAJU ULOGU OBELEZAVANJA PRIPADNOSTI ODREĐENOM DRUŠTVENOM SLOJU.
57.U KOM PERIODU POČINJU DA SE POJAVLJUJU MODNI STILOVI KAKVE DANAS POZNAJEMO?
TEK OD POČETKA 12.VEKA ŽENSKA ODEĆA POČINJE DA PRATI LINIJU TELA, A OD 14.VEKA POJAVLJUJU SE STILOVI KOJI POČINJU DA OBRAZUJU MODU, KAKVU POZNAJEMO U DANAŠNJEM SMISLU I KOJI JASNO ODVAJAJU MUŠKU OD ŽENSKE ODEĆE-
58.KADA SE POJAVLJUJE ŽENSKI SRPSKI GRAĐANSKI KOSTIM I KOJE SU NJEGOVE FUNKCIJE?
KRAJEM 20 I POČETKOM 30-IH GODINA 19.VEKA, POJAVLJUJE SE ŽENSKI SRPSKI GRAĐANSKI KOSTIM, IAKO U SVOM SASTAVU NIJE POSEDOVAO NI JEDAN ELEMENT SRPSKE KULTURNE BAŠTINE. BIO JE SAČINJEN TAKO DA JE JASNO ODRAŽAVAO PRIPADNOST GRAĐANSKOM SLOJU DRUŠTVA, IMAO NACIONALNO OBELEŽJE, PREDSTAVLJAO NAČIN ODEVANJA I BIO REPREZENTATIVNOG IZGLEDA. PRVI PUT GA JE OBUKLA KNJEGINJA LJUBICA. ON JE U IZVESNOJ MERI ISTICAO EKONOMSKU MOĆ, VREDNOST PREDANJA I ŽENSTVENOSTI. PROSIC-DVORNIK ODREĐUJE NJEGOVU ULOGU I FUNKCIJU:
A) POSTAJE OBELEZJE TRGOVAČKO-ZANATSKOG SLOJA I STARIJIH GENERACIJA
B) DOBIJA SAKRALNU UPOTREBU KAO PRAZNIČNI KOSTIM
C) GUBI OBELEŽJE ISKLJUČIVO GRADSKOG I GRAĐANSKOG SLOJA
D) ULAZI U SEOSKI NAČIN ODEVANJA KAO VENČANO ODELO, PRAZNIČNI KOSTIM I ODEĆA U KOJOJ SE SAHRANJUJE
59.KAKO JE UPOTREBA VESTACKIH JEFTINIJIH MATERIJALA UTICALA NA PROMENU MODE U SRBIJI?
KRAJEM 19. I POČETKOM 20.VEKA,KOSTIM PRELAZI U OBLIK SVAKODNEVNE ODEĆE,KOJA POSTAJE PRISTUPACNA USLED IZRAĐIVANJA OD JEFTINIJIH MATERIJALA. SRPSKI GRAĐANSKI KOSTIM ULAZI U SVAKODNEVNU UPOTREBU. KOSTIM ULAZI U SEOSKU UPOTREBU KAO ODEĆA NEVESTI, I SVE SE ČEŠĆE KORISTI PRI SVETOVNIM I OBREDNIM DOGAĐAJIMA.
60.KOJE ELEMENTE PODRAZUMEVA FRIZURA?
FRIZURA JE UKRAS GLAVE. STOGA SU SE KROZ ČITAVU ISTORIJU ČOVEČANSTVA FRIZURE OBLIKOVALE I UKRAŠAVALE I DOBIJALE NAJRAZLIČITIJE ULOGE OD RITUALNE DO DEKORATIVNE.
61.STA JE PREDSTAVLJAO UVOJAK U DREVNOM EGIPTU?
KOSA UPLETENA U UVOJAK PREDSTAVLJALA JE GLAVU MLADIĆA, JER JE UVOJAK SIMBOLIZOVAO MLADU MUŠKU OSOBU.
62.ŠTA SU PREPENDULIJE?
SREDNJOVEKOVNA FRIZURA MUŠKARCA I ŽENE ODLIKOVALA SE UKRAŠAVANJEM, TAKO DA JE VRSTA NAKITA PREPENDULIJE, KOJA JE UKRAŠAVALA KRUNE VLADARA (NISKE BISERA KOJE PADAJU SA OBE STRANE KRUNE ISPRED ILI IZA USIJU, ZAVRSAVAJUCI SE KRUPNIM BISERIMA ILI KRSTICIMA) CESTO BILA PRISUTNBA NA FRESKAMA (KRALJ MILUTIN)
63.KAKO BI STE OBJASNILI PREOBRAZAJ I ULOGU MASKE?
NOSITI MASKU ZNAČI PRIKRITI SPOLJAŠNJU VIDLJIVU I POKAZATI DELOVE UNUNTRAŠNJE NEVIDLJIVE LIČNOSTI. PREOBRAŽAJ MASKE:
A) NAJRANIJE DOBA, VRAČ: SUŠTINA NADVLADAVANJA PRIRODE PUTEM SJEDINJAVANJA SA NJOM (KOMUNICIRANJE SA NATPRIRODNIM)
B) POGREBNE MASKE, NARUČITO EGIPAT: DUŠA PREPOZNAJE SOPSTVENO TELO PUTEM MASKE POKOJNIKA)
C) POZORISTE, ANTIČKA GRCKA: PEDAGOSKA SVRHA, MORAL, VASPITANJE
D) SREDNJI VEK, VENECIJA: DIREKTNO PRIKRIVANJE LIČNOSTI, NAMENSKA KOMUNIKACIJA
66.ŠTA SE SVE U SAVREMENOM DRUŠTVU PODRAZUMEVA POD POJMOM MASKE?
SAVREMENO DRUŠTVO PRATI SLEDEĆI PREOBRAZAJ MASKE:
A) MASKA PRELAZI NA NIVO UMETNIČKOG PREDMETA
B) ZAMENA POJMA MASKIRANJA SVAKODNEVNIM NAČINOM ŽIVOTA U KOME POJEDINAC U TOKU JEDNOG DANA PREUZIMA BROJNE ULOGE U DRUŠTVU (OTAC, MUŽ, ROĐAK, RADNIK)
67.KAKO SE MASKA MOŽE ODREDITI?
A) KAO OBLIK KOJI SAKRIVA SUŠTINU
B) KAO OBLIK KOJI OTKRIVA SUŠTINU
C) KAO OBLIK KOJI ODGONI NEPRIJATELJE
D) KAO OBLIK KOJI PRIVLAČI PRIJATELJE
68.NA ŠTA SE ODNOSILO PRVOBITNO ZNAČENJE POJMA KULTURA?
U NAJVEĆEM BROJU ENCIKLOPEDISKIH ODREDNICA, TERMIN „KULTURA“, POTIČE OD LATINSKOG KORENA COLERE (GAJENJE, NEGOVANJE) ILI CULTUS KAO GAJENJE I CULTURA KAO OBRADA POLJA. VREMENOM, OVAJ IZRAZ SE METAFORIČKI PRIMENJUJE NA ČOVEKA.
69.ŠTA ZNAČI KULTURAN ČOVEK?
IZRAZ KULTURAN ODNOSI SE NA NEKOG KO JE ODNEGOVAN, OBRAZOVAN, RAZVIJEN, USAVRŠEN, OPLEMENJEN; KOJI IMA STRUČNO I OPŠTE OBRAZOVANJE. POJAM UMO UNIVERALIS KOJI JE PREDSTAVLJAO ČOVEKA SIROKOG OBRAZOVANJA I INTERESOVANJA, OD PRIRODNIH DO DRUŠTVENIH NAUKA, SA OBAVEZNIM POZNAVANJEM UMETNOSTI, NAJJASNIJE OSLIKAVA IDEAL OBRAZOVANOG ČOVEKA.
70.KAKO SU ANTIČKI GRCI TUMAČILI POJAM KULTURE?
PERIOD ANTIČKE GRČEKE OBELEŽEN JE SHVATANJIMA KULTURE KAO DINAMICKOG PROCESA KOJI SE RAZVIJA LJUDSKIM NAPOROM. KULTURA NIJE NEŠTO ŠTO JE UROĐENO VEĆ SE STIČE TOKOM ŽIVOTA. OVAKVIM MISLJENJEM UKIDA SE RAZLIKA IZMEĐU VIŠIH I NIŽIH SLOJEVA DRUŠTVA I ODBACUJE SE NADMOĆ POJEDINCA NA OSNOVU POREKLA.
71.KOJI ASPEKT SAGLEDAVANJA KULTURE JE PREOVLADAO U SREDNJEM VEKU?
TOKOM SREDNJEG VEKA, PREOVLADAVA RELIGIOZNO TUMAČENJE KULTURE I TEŽNJE ZA DUHOVNIM USAVRSAVANJEM NA PUTU DO BOGA I SJEDINJAVANJEM SA NJIM KAO KRAJNJEG CILJA SVAKOG POJEDINCA.
72.ŠTA PODRAZUMEVA KULTURA U UŽEM SMISLU?
POJAM KULTURE MOŽE SE POSMATRATI U UŽEM I ŠIREM SMISLU. U UŽEM SMISLU POSMATRA SE KAO SKUP SPECIFIČNIH DOZIVLJAJNIH MOTIVA (MIŠLJENJE, VEROVANJE, VREDNOVANJE), GDE JE KULTURA SKUP SVIH DUHOVNIH TVOREVINA KOJE SE PODUDARAJU SA KATEGORIJAMA DRUŠTAVA.
73.OBJASNITE POJAM KULTURE U ODNOSU NA CIVILIZACIJU?
POJMOVI KULTURA I CIVILIZACIJA SU U BLISKOM SEMANTICKOM SRODSTVU, IAKO SE U POJEDINIM EVROPSKIM JEZICIMA ISPOLJAVAJU IZVESNE RAZLIKE U NJIHOVOM SADRŽAJU. POJEDINI TEORETIČARI SMATRAJU DA SU AUTENTIČNOST I IZVORNOST TEMELJ KULTURE, DOK SE VREMENOM NE PRETVORE U ORGANIZOVANOST I UREĐENOST, KAO ODREĐENJE CIVILIZACIJE. KULTURA PREDSTAVLJA SKUP NEPONOVLJIVIH MATERIJALNIH I DUHOVNIH VREDNOSTI KOJIMA CIVILIZACIJA OBEZBEĐUJE USLOVE ZA OPSTANAK, SMATRAJUĆI DA SE KULTURA, KOJA NIJE ČVRSTO UTEMELJENA LAKO RAZARA, DOK SE CIVILIZACIJA OBNAVLJA I UVEK IZNOVA REPRODUKTUJE.
74.ŠTA ČINI KULTURNU BAŠTINU JEDNOG NARODA?
KULTURNA BAŠTINA U NAJŠIREM SMISLU OBUHVATA ZAOSTAVŠTINU MATERIJALNE PRIRODE, KOJA NOSI DUHOVNU, NEPREDMETNU VREDNOST POJEDINCA, GRUPE LJUDI ILI ČITAVOG DRUŠTVA, A FORMIRANA JE TOKOM VEKOVA PREDHODNIH GENERACIJA. U SAVREMENOM SVETU, KULTURNA BAŠTINA SE NEGUJE I ODRŽAVA U NASTOJANJU DA OBEZBEDI DUHOVNU I MATERIJALNU OSNOVU SADAŠNJIM I BUDUĆIM NARAŠTAJIMA. IPAK, KULTURNU BAŠTINU ČINE NAJVEĆE TVOREVINE LJUDSKOG DUHA, MATERIJALNA DOSTIGNUĆA PRIPADAJU CIVILIZACISKOM KONTEKSTU.
75.KAKVA JE RAZLIKA IZMEĐU INDIVIDUALNE I KOLEKTIVNE KULTURE?
INDIVIDUALNA KULTURA ODREĐENE LJUDSKE ZAJEDNICE ILI EPOHE PODRAZUMEVA NAJČEŠĆE IZJEDNAČENOST MENTALITETA I NAČINA ŽIVOTA PROIZAŠLOG IZ PROŽIMANJA I MEĐUSOBNOG UTICAJA ČLANOVA ZAJEDNICE I SAVREMENIKA EPOHE. KOLEKTIVNA KULTURA (ISTIH VREDNOSTI, UKUSA, PROIZVODNIH I OSTALIH TEHNOLOGIJA, MEĐULJUDSKIH ODNOSA, JAVNIH INSTITUCIJA) SVOJSTVENA JE PRIPADNICIMA ZAJEDNICE PO TOME ŠTO STVARA OPSTE SLICNOSTI, U ODNOSU NA STANJE POJEDINCA.
76.NAVEDITE FUNKCIJE KULTURE
FUNKCIJE KULTURE SU VISEZNACAJNE (GOLUBOVIC):
A) KONSTRUISANJE JEZIKA KAO SREDSTVA KOMUNIKACIJE
B) UTVRĐIVANJE MEĐUSOBNIH ODNOSA I FORMULISANJE PRAVILA PONASANJA
C) UREĐIVANJE OKVIRA ORJENTACIJE
77.ŠTA SE NAZIVA NACELOM HUMANIZMA?
NACELO KOJE SLUŽI KAO KRITERIJUM ZA PROCENU I OCENJIVANJE POJAVA KOJE ULAZE U KULTURU, NAZIVA SE NAČELO HUMANIZMA.
78.ŠTA SVE ULAZI UNUTAR OKVIRA ORJENTACIJE?
UTVRĐIVANJE OKVIRA ORJENTACIJE USPOSTAVLJA SE KADA JE OSTVARENA KOMUNIKACIJA U SIMBOLICNOM I NORMATIVNOM SMISLU. TADA OKVIR ORJENTACIJE, ODREĐUJE KRITERIJUME ZA USPOSTAVLJANJE SISTEMA PRAVILA I NJIHOV KONTINUITET U SLEDECIM GENERACIJAMA. OSNOVNI TIPOVI ORJENTACIJE SU:
A) VREDNOSNI SISTEM
B) MITOLOGIJA
C) RELIGIJA
D) FILOSOFIJA
E) NAUKA
F) IDEOLOGIJA
79.DA LI JE KULTURNI PROSTOR OGRANIČEN GEOGRAFSKIM GRANJICAMA?
KARAKTER VEZA SA GEOGRAFSKIM PROSTOROM JE VEOMA SLOŽEN. PROSTOR KULTURE IMA SVOJE JEZGRO I GRANICE. ON UKLJUČUJE MIGRACIJE DRUŠTVA, PREUZIMANJE ODRAĐENIH KULTURNIH MODELA I OBRAZACA KAO I ISTORISKU I OBRAZOVNU DIMENZIJU.
KULTURI PROSTOR JE DANAS SVE REĐE GEOGRAFSKA TERITORIJA U KOJOJ SE PREPOZNAJU KULTURNI MODELI KARAKTERISTIČNI ZA ODREĐENU SREDINU. KULTURNI PROSTOR JE DAVNO ODVOJEN OD GEOGRAFSKOG. RATOVI I MIGRACIJE STANOVNISTVA DOPRINELI SU DA SE GEOGRAFSKI (I KULTURNI) PROSTOR JEDNE DRZAVE ŠIRI ILI UMANJUJE. VELIKE KULTURE SU SE CEPALE NA MANJE I PRISVAJALE JEDINSTVENA IZMENJENA OBLIČJA. MNOGE VREDNOSTI NA KOJIMA SU SE POJEDINACNA DRUŠTVA VEKOVIMA TEMELJILA, DANAS IZMIČU, PREPLITANJEM SVIH VREDNOSTI KOJE ČINE JEDNU UNIRVERZALNU KULTURU.
80.ŠTA PODRAZUMEVA ŠIRI,A ŠTA UŽI POJAM KULTURNE POLITIKE?
ŠIRI SMISAO KULTURNE POLITIKE OBUHVATA SVE PRINCIPE I PRAVILA KOJIMA JE PODREĐENA DELATNOST JAVNIH (DRZAVNIH ILI PRIVATNIH) INSTITUCIJA. U UŽEM SMISLU, KULTURNA POLITIKA OBUHVATA DELATNOSTI POJEDINAČNIH JAVNIH (DRŽAVNIH ILI PRIVATNIH) INSTITUCIJA.
81.NAVEDITE I OBJASNITE CETIRI GRUPE PARTNERA KULTURNIH SISTEMA
PARTNERI U KULTURNOM SISTEMU FORMIRAJU GRUPE KOJE SE NAZIVAJU PORODICAMA I NJIH CINE (BANJANIN):
A) STVARAOCI - U DOMENU KONCEPCIJE I PRODUKCIJE
B) PUBLIKA - KOJA POKRIVA DOMEN DIFUZIJE I KOMUNIKACIJE
C) DONOSIOCI ODLUKA - KAO KLJUČNA JAVNOST (POVEZUJU DOMENE DIFUZIJE I PRODUKCIJE)
D) POSREDNICI ILI KOMPETENTNA JAVNOST - KOJI POKRIVAJU DOMEN KOMUNIKACIJE I KONCEPCIJE
82.KOJE SU OSNOVNE POTREBE PO MASLOVU?
OSNOVNE POTREBE KAO NAJMOCNIJE LJUDSKE POTREBE, SU ORGANIZOVANE U HIJARARHIJU U KOJOJ POSTOJI NADMOCNOST JEDNIH NAD DRUGIMA. TU SU FIZIOLOSKE POTREBE KOJE SLUŽE KAO NAGONI ZA ZADOVOLJAVANJE DRUGIH DOTREBA. POTREBE ZA SIGURNOŠCU, KOJE SE MANIFESTUJU KROZ BEZBEDNOST, ZASTITOM, OSLOBOĐENJEM OD STRAHA. PA POTREBE ZA PRIPADANJEM I LJUBAVLJU. POTREBE ZA CENJENJEM, SAMOPOSTOVANJEM I POTREBE ZA SAMOOSTVARIVANJEM.
83.NAVEDITE VRSTE KULTURNIH POTREBA?
REDOSLED LJUDSKIH KULTURNIH POTREBA KOJE SE JAVLJAJU KOD ČOVEKA
A) ZA JEZIČKIM IZRAZAVANJEM I KOMUNIKACIJOM
B) ZA SAZNANJEM,SIRENJEM VIDOKRUGA
C) ESTETSKE POTREBE U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU
D) ESTETSKE-UMETNICKE POTREBE ZA ESTETSKIM DOZIVLJAJEM I STVARALACKE POTREBE
84.KOJE SU NAJČEŠĆE PREPREKE U OSTVARIVANJU KULTURNIH POTREBA?
A) NEPOSTOJANJE ADEKVATNIH INSTITUCIJA KULTURE I KULTURNIH PROGRAMA
B) NEZAINTERESOVANOST POJEDINACA ZA POSECIVANJE KULTURNIH INSTITUCIJA
C) UDALJENOST KULTURNIH INSTITUCIJA
D) LOŠA FINANSISKA SITVACIJA POJEDINACA
E) NEDOSTATAK SLOBODNOG VREMENA....
85.STA SU PSEUDOESTETSKI STAVOVI I KAKO SE ISPOLJAVAJU?
PO HERMANTU:
A) ODUŠEVLJENJE ZA SAM SADRŽAJ, ILI BAR INTERESOVANJE ZA SADRŽINU (GUTANJE ROMANA, ZABAVA BEZ OBRAĆANJA PAZNJE ZA UMETNIČKO)
B) SHVATANJE ZA JEFTINO, POVRSAN EFEKAT, ŠTO MOŽE BITI SVOJEVRSNO I DUBLJIM DELIMA. SKORO UVEK SE RADI O RELATIVNO PLITKOM ILI VULGARNOM EFEKTU DIRLJIVOSTI I SENTIMENTALNOSTI
C) UNUTRAŠNJA KONCEPCIJA ILI SAMOUZIVANJE U SOPSTVENOM OSEĆANJU PRIJATNOSTI, UMESTO PREDMETNOG UZITKA. PSIHOLOSKI NAZVAN AUTOESTETICKI STAV.