КОМАНДАНТ

Генерал Младић и догађаји у Сребреници јула 1995. године

Прошло је преко две деценије од завршетка рата у Босни и Херцеговини. И поред протока времена поједина питања овог рата и данас су довољно неразјашњена и оптерећују и данашње односе, не само српског народа са друга два народа која живе у Босни и Херцеговини, већ и у самом српском народу.

Операција „Криваја 95“

У току рата 1992-1995. укупно су била три напада на командно место Војске Републике Српске (ВРС) у Хан Пијеску. Први се догодио 7. августа 1992. Тада је командант, генерал Младић био на састанку у Београду са преговарачем међународне заједнице лордом Овеном. Том приликом је на Великом Жепу - источно од објекта, заробљено 15 припадника ВРС и још неколико рањено. Младић се хитно вратио на место догађаја. Други напад био је 11. децембра 1993, кога је Младић окарактерисао као „најопаснији“.

Да ли је Влада у Сарајеву жртвовала Сребреницу?

У веома поларизованој јавности по питању ликвидације муслиманских заробљеника по заузимању Сребренице од стране Војске Републике Српске 11. јула 1995. многа од кључних питања за разумевање овог специфичног ексцеса у рату у БиХ 1992-1995. као да су и даље сакривена од реалистичког фокуса, толико потребног за разумевање овог злочина, који ће додатно оптеретити лоше односе Срба и босанских муслимана.

Младићеви преговори са неадекватним преговарачима

Увече 11. јула, у хотелу „Фонтана“ у Братунцу, Младић се састаје са холандским потпуковником Томасом Каремансом, командантом холандског батаљона. Оно што је требало да буде класичан састанак два војна команданта, претворило се у испитивање, пред камером. Читав састанак се одвија стојећки. Младић је сатерао Холанђанина и његове помоћнике уза зид.

Повлачење снага Армије БиХ из Сребренице ка муслиманској територији

Већ у ноћи 11. јула, снаге Армије БиХ и највећи део мушког војно-способног становништва повлаче се из града и са положаја, са идејом да избегну заробљавање и да се пробију ка муслиманској територији на линији Кладањ-Тузла. Око 22 сата, у „Сеадовој кући” у селу Шушњаре, на састанку представника власти из Сребренице и Рамиза Бећировића, начелника штаба 28. дивизије, донета је одлука да се у колони крене према подручју под контролом Армије БиХ на северу.

Геноцидни план или освета после случајног инцидента?

Други део припадника Армије БиХ који су се повлачили из Сребренице који нису стигле да прате главнину, био је заробљен у групама, а неки од бораца су се предали после вишедневног лутања или опкољавања од српских снага. Они су сабирани на појединим местима широм Подриња. Према наређењу за извођење операције „Криваја 95“ било је одређено да органи безбедности и војна полиција одреде рејоне прикупљања и обезбеђења ратних заробљеника и ратног плен.

Ликвидација заробљеника и оптужба за геноцид

Заробљени припадници Армије БиХ и део мушког цивилног становништва били су потом, од 14. до 17. јула ликвидирани на више локација у Подрињу. Поједини холандски војници припадници батаљона, у својим каснијим изјавама наводе да је појединачних ликвидација заробљених припадника Армије БиХ било већ у ноћи 12/13 и током 13 у процесу њиховог одвајања од породица које су укрцаване у аутобусе.

Генерал у Београду 13-17. јула 1995. године

Генерал Младић је поподне 13. јула напустио Подриње и отишао за Београд. У овом периоду од поподнева 13. до вечери 17. јула, генерал борави у Београду. У то време генерал је био кум на свадби једном свом официру и новинарки која ју је познавао од почетка ратних догађаја. О догађајима у Сребреници могуће да је добио информацију путем линије службе безбедности, и вероватно да у прво време није ни био свестан размера догађаја, сматра његов пратилац Пухало.

Прве оптужбе за наводне ратне злочине

Непосредно после уласка српских снага у Сребреницу и у току напада на Жепу, а у току припрема за ваздушне нападе НАТО на циљеве у Српској, генерал Младић је 24. јула 1995 оптужен за ратне злочине, који укључују: геноцид, саучесништво у геноциду, злочин против човечности и кршење обичаја ратовања, пред Хашким трибуналом.