Соколство у Ужицу
Соколско друштво у Ужицу основано је 1911. године, са доласком чешког предњака Јосифа Јехличке. Циљ овог истраживања јесте да прикаже развој Друштва од његовог оснивања до укидања 1941. године, фокусирајући се на тридесете године 20. века, за који се везује највећи успон „Сокола“. Поред организације и функционисања самог Друштва, биће обрађени и просветна и пропагандна делатност, идеолошка позадина и наслеђе Соколства на овим просторима.
Настанак и ширење Соколства
Соколство као идеологија и као друштвени националистички покрет настало је у другој половини деветнаестог века, на територији тадашње Аустријске царевине. Упоредо са буђењем националне свести широм Европе, у круговима чешке буржоазије развила се идеја о одвајању од хабсбуршког конгломерата и стварању једне идеализоване пансловенске државне заједнице.
Ужичка варош 20. века
Почетком 20. века, Ужице је било варош која се полако ослобађала тековина турске власти. Са 2.490 становника, колико је имало 1863. године, у наредних пола века број житеља повећао се, према попису из 1910. године, на 6.239. Иако је пораст броја становника значајан, Ужице је и даље било мање од Крушевца, Крагујевца или Ваљева.
Соколско друштво „Душан Силни“
Свесоколски слет у Прагу одржан 1907. године, на коме су присуствовали и делегати Краљевине Србије, почетна је тачка од које се може пратити развој Соколства у целој земљи па и у Ужицу.
У ратовима
Просперитетни рад Друштва прекинут је 1912. године, по избијању Првог балканског рата. Руководство ужичког „Сокола“ мобилизовано је, вежбалишта коришћена у ратне сврхе, а подмладак, који је чинио већи део вежбача, остао је кућама или у склоништима.
Велика обнова
Сврставши се на страну сила Антанте, Србија је из Великог рата изашла као једна од земаља победница. Тековине те победе, територијално проширење и уједињење у заједницу Срба, Хрвата и Словенаца, одразиле су се и на Соколство на читавој територији новоосноване Краљевине. Соколска организација, расформирана 1914. године, са доласком окупационих снага, поново је успостављена 1919. године на Видовданском сабору у Новом Саду.
Ужице – Друштво и Жупа
Поред свих напора Ужичког соколског друштва да реактивира околне јединице, обнављање тих друштава није ишло лако. Ради ефикаснијег ширења Соколства у Западној Србији, Управа друштва Ужице сазвала је седницу доминантних друштава у региону, на којој је требало да њихови делегати одлуче на који начин интензивирати соколску делатност на овом подручју.
У „новој“ држави
На прекретници деценија читава Краљевина нашла се пред променама. Трећег октобра 1929. године, краљ Александар Карађорђевић променио је име државе у Краљевина Југославија, а територију поделио на девет бановина. Будући да је Соколство било тесно повезано са државним врхом, услед ових промена било је неопходно мењати устројство ЈСС.
Почетак краја
Од атентата на краља Александра Карађорђевића, Соколска организација на територији целе Југославије почела је да слаби. Иако је био формални старешина, Престолонаследник Петар као малолетан није био у стању да води Соколство. Суочени са политичким превирањима у земљи, Намесништво младог краља Петра II и влада Милана Стојадиновића маргинализовали су Соколство.
Соколски слетови
Слетови су били најзначајније соколске манифестације. Њихов циљ био је да кроз телесно вежбање обележи масовност овог покрета, окупљајући припаднике једне жупе, једне државе, или пак представнике више народа. Будући да суслетови били од велике важности за Соколство, поред вежби приређивани су свечани дефилеи, бакљаде, концерти и друге приредбе које су увеличавале читаву манифестацију.
Крај Соколства
СЖУ функционисала је све до средине априла 1941. године. Као и у многим другим местима широм Југославије, у Ужицу су одржане демонстрације 27. марта 1941. године због приступања Тројном пакту. Протести, у којима су учествовали сви слојеви ужичког грађанства, одржавали су се на платоу испред Соколане.