У ратовима

Просперитетни рад Друштва прекинут је 1912. године, по избијању Првог балканског рата. Руководство ужичког „Сокола“ мобилизовано је, вежбалишта коришћена у ратне сврхе, а подмладак, који је чинио већи део вежбача, остао је кућама или у склоништима. Међутим, овај период стагнације је, како се испоставило у наредним годинама, био релативно кратак, и трајао је све до новембра 1913. године. Од тада, па до 1914. године интензивно су спремали борилачке вежбе, које су уведене да би соколи били спремни у случају евентуалних даљих сукоба.

Први светски рат са собом је донео много теже последице по ужичко Соколство. Укинуто 1914. године, није обнављано све до краја оружаних сукоба. Пре свега, према речима Добривоја Јевђовића, наставника фискултуре у пензији и члана Соколског друштва „Душан Силни“, окупатор није дозвољавао било какве активности Сокола, првенствено због њихове експлицитне пансловенске идеологије, али и због војничког карактера саме организације. У згради Гимназије установљена је Окружна команда окупационих снага (Kries Kommando), којом је успостављена комплетна доминација над градом.

Такође, Друштво није могло егзистирати јер његово руководство није било присутно. Као и у претходним ратовима, вође „Сокола“ мобилизоване су, и послате на ратишта. Малиша Атанацковић, ужички привредник који је и сам био у изгнанству, забележио је у свом ратном дневнику локације челних људи Соколског друштва. Старешина Друштва, Миљко Поповић, се у периоду од фебруара до марта 1917. године кретао на линији Бизерта–Бастија. Поповића нешто раније, децембра 1916. године, помиње и Милош Перовић, официр из Ужица, у Риму. Јосиф Јехличка је учествовао у биткама на Церу и Колубари, али се у другој половини рата, 1916–1918, скривао у кући Драшкића у Ужицу, јер је после акције у Дебру 1915. године у окупираном граду сматран за дезертера аустроугарске војске. Павле Вујић је са фронта отишао у Француску. Атанацковић га у свом дневнику помиње периодично све до последње године рата, у Марсељу и Болију. Он пружа информације о још једном члану управе Друштва, Сими Јањушевићу, који је део рата провео у Грчкој, на Крфу.

Међутим, иако је Друштво за време Великог рата било распуштено, његове активности нису промакле Аустроугарима. Земаљска влада у Сарајеву дошла је у посед записника о раду ужичких сокола, и проследила Обавештајном одељењу Војног генералног гувернмана у Београду. Током повлачења окупационих снага 1918. године, овај документ је, у оквиру њихове архиве, однет у Беч.