Тајна историја Титовог Ужица

Змајеви против свеопште лоботомије

Ваљда су то биле године надахнућа, најбоље енергије или интро пред делимичне разлазе и ко зна шта још. Прошли век је у питању и са задовољством повремено нагласимо, сви ми из блиског окружења, да долазимо из тог и да нам овај нови, бар у првим деценијама, и није баш по мери.

СМЕСТ, ЧЕСТ И ПЕСТ

Мали и велики хорови спајани су са свих страна. Они у којима певају само деца, предшколског, па она мало старија, школског узраста, затим они рекреативни хорови где бабе и понеки деда са задовољством троше сате доколице, и на крају, они важни, супер-супер важни, под неком еминентном диригентском палицом.

Време је за идентитет

Трошили смо већ трећу годину средње школе и ушли у пролеће осамдесет осме. Иако смо добар део дана проводили слушајући одабране ритмове, недостајала је каписла што светли, иницирајућа енергија, која би мисли претворила у конкретну акцију.

Неварљиво лето

Захуктали смо се, без сумње. Дешавао се период у коме ти ништа не фали, осим времена. Чини ти се да стижеш све, али тада ниси свестан да се од сна не може побећи. Стиже те, пре или касније. И ти јуриш, и овде, и тамо, и тако у недоглед. У страху си да ћеш нешто пропустити.

Мемла и рокенрол

И та јесен... Попут сваке друге, троши се жмурећи. Видиш датум који чекаш, неки рођендан, 29. новембар, Нову годину, сличан дан или догађај у коме ћеш се добро забавити. Имаш осамнаест година и крајње једноставно или сведено размишљаш, или не размишљаш. Пушташ да тече...

Кад музике нема, нека свира тишина

Септембар... Месец који одмах наговештава промену. Тако је ваљда одувек. Први дани септембра другачије миришу од последњих августовских.