Град Ужице (411 m надморске висине) налази се у југозападном делу Србије, у долини реке Ђетиње. Општина Ужице простире се на површини од 666,7 кm2 и броји 82.723, а сам град 53.607 становника.

Ужице је, кроз историју, било варош великих контраста. На једној страни људи у кондурама, опанцима, у вуненим белим чарапама, искрпљеним чоханим туровима и лактовима, у масним шајкачама, а на другој страни модерне куће, намештене по градски, а укућани са шеширима и у европској ношњи. Била је то мала варош од Доварја до Курлагиног раскршћа.

Култура се односи на целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, то јест на научене обрасце мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у материјалним објектима. Култура је настанак и нарастање свег богатства око, и са човеком, а најважније, самог човека. Култура је процес.

У време када није било ни радио-апарата, цео друштвени живот се одвијао у кафанама. Разговарало се о свакодневици, вођени су и пословни разговори, уговарала се куповина и продаја, узгред се наручивала "тура пића". Некад се надметало и јуначило, као у олимпијском духу: ко ће брже, боље, више, попити.

Ужице је фудбалски град. Ту чињеницу потврђује дугогодишња традиција овог спорта у граду на Ђетињи као и број малишана који и данас трче за шареном “буба-маром”.

Општина Ужице припада Златиборском управном округу, који се налази у Западној Србији. Највеће насеље је град Ужице. Осим њега, на територији општине постоји још 40 насеља. Од већих је још само Севојно. Према попису из 2011. године општина броји 78.040 становника, док град Ужице има 59.747 становника.

Соколско друштво у Ужицу основано је 1911. године, са доласком чешког предњака Јосифа Јехличке.

По доласку у Ужице, Јехличка је радио на успостављању соколске организације. Савезнике у остварењу свог циља нашао је у представницима војске и чиновничког слоја, будући да су они били највиши ауторитет и најизразитији протагонисти гимнастике у вароши.

Представљамо вам специјал посвећен "Техничкој школи", поводом 60-те годишњице од њеног оснивања.

Ту где се некад налазило "турско гробље" и део Ужица које су називали "Гробница", после одласка муслимана спонтано је изграђен градски трг - Житна пијаца. По својој намени и по свему што је нудио, житни пијац је био центар Ужица.

Говорити и писати о Митрополиту Скопском Јосифу, тако великом човеку, јерарху Српске Цркве и великом паћенику, није нимало лако. Но, са свешћу о одговорности на нашој пред Богом, историјом, нашим народом и нашом живом Црквом, потребно је рећи и макар нешто од онога што знамо, што смо чули и дознали: проучавајући документа у архиви Српске Патријаршије и слушајући од очевидаца и учесника у животу Цркве и Народа током предратне Југославије, током окупације и послератне, несрећне, такође Југославије.